Jump to content

Текст "Петиције за ревизију изучавања теорије еволуције" и одговор на њега


Guest

Препоручена порука

пре 3 минута, Жељко рече

Мислим да је решење за ову дилему она прича од попа Зорана Ајнштајна Ђуровића о закривљеном простор/времену.

 

А не треба ни да се стидимо да кажемо - немамо појма.

Верници и научници подједнако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мене најозбиљније интересује(ни најмање се не шалим) да ли је хипотетички по законима еволуције могуће следеће:

  1. Да ли је могуће   само код женских јединки током времена(значи након милион, милион, милиона година) да се деси, да језик код жена закржља (претпостављам да се би се радило о позитивној мутацији :ani_biggrin:) да ли то значи,  да би се десила тешка дегенерација  и  нестанак врсте. Или би женске јединке преживеле ту негативну мутацију.
  2. Да ли је могуће без уплитања људи ( укрштање врста) да рецимо кроз трилионе година од авокада настане домаћа шљива. И да ли можда понекад киселкас укус шљива доказује еволуцију да је некада шљива ранка рецимо била лимун(па отуда та киселост) 
  3. Да ли еволуционисти  пошто имају методе задирања у историју стару милионима милионима година ипак могу на основу онога што је било, знати и о ономе што ће бити , па неким научним методама претпоставити следеће:
  • За колико милиона година приближно ће људи моћи да лете или да роне помоћу шкрга... ово ме највише интересује...

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Жељко рече

Има ту још нешто, што се не тиче само планете земље, јер многи када кажу свет заправо мисле само на планету земљу.

Распадање целог космоса и појаве као што су црне рупе, супернове, којекакве комете које летеду и звекну негде, па и брдо других убитачних по живот појава у космосу, који дефинитивно не постоји од пре пар хиљада година, су доказ да је разарање сила која некако прати постојање космоса. Како уклопити библијску причу о бесмртним живим бићима и човеку у такав свет?

Као што рекох - немам појма. Па зато нећу да покушавам одговор, већ само да мало боље поставимо питање.

Наука се бави проучавањем овог света у историји. Ако гледамо Постање, причу о Адаму и Еви и паду у грех онда то очигледно није у оквиру света какав знамо данас и који проучава наука. То значи да каква год била природа тог неког "првобитног света" он је потпуно ван домашаја савремене науке. Научним методом ми о томе не можемо да докучимо апсолутно ништа, чак ни да дођемо до закључка да ли је тако нешто постојало или није. То је потпуно у домену вере.

Јер све то што кажеш - црне рупе, комете, звезде, ова наша планета и све на њој - одвија се у овој историји, у овом времену и простору. Постање је било у неком тајанственом смислу изван свега тога. Јер тамо нема пропадања и смрти. Е сад који је однос та два, да ли је било "пре" или "после", ја то не знам. Можда ти наши појмови "пре", "после", "изнад", "испод" уопште нису применљиви на то питање. Као што есхатон у теологији није дословно "бесконачно трајање" него "ванвременост". Не значи "бесконачно време", него изван времена. Не батерија која се никад не празни, него ти не треба батерија.

Тако и то питање о Постању - ја верујем да је тако било како пише, дословно. Али то "дословно" не значи да можемо да опишемо на основу овог нашег искуства и знања. Не можемо ни да претпоставимо. Ко да ти сад извадиш рибу из мора која никад ништа није видела осим мора и оћеш да јој објасниш ракету што иде на Месец. А она не зна ни шта је ракета, ни шта је Месец, ни шта је то летење, нема уопште у свом искуству било шта за шта може да се "ухвати" па одатле крене да разумева. Немоћна је да укапира.

Тако некако смо ми пред Постањем и осталим сличним стварима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Рапсоди рече

Мене најозбиљније интересује(ни најмање се не шалим) да ли је хипотетички по законима еволуције могуће следеће:

Kako li tek izgleda kad se salis... :D:D:D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Рапсоди рече

Да ли је могуће   само код женских јединки током времена(значи након милион, милион, милиона година) да се деси, да језик код жена закржља (претпостављам да се би се радило о позитивној мутацији :ani_biggrin:) да ли то значи,  да би се десила тешка дегенерација  и  нестанак врсте. Или би женске јединке преживеле ту негативну мутацију.

Није могуће јер је доказано да је Ева створена од Адамовог језика, а не од ребра, тако да је језик интегисани део женског рода који није подложан никаквој мутацији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 40 минута, Grizzly Adams рече

Па ту треба укапирати да наука и вера гледају на ствари из сасвим различитог угла. Да направим аналогију, астронаут види Земљу овако:

google-earth-04-700x393.jpg

А неки пешак овако:

path-in-the-woods.328115124_std-540x300.

А то је иста планета...

Наука је "пешак" она стоји доле и полако крчи пут кроз шуму, па види дрвеће, траву, живуљке итд.

Вера је "астронаут" она види целу планету одједаред, а не свако дрво и зеца појединачно.

Astronaut- kako je lep svet!

Pesak- narocito je lepa priroda i zivi svet... drvece, cvece...

Astronaut- sta trabunjas kakvo drvece i cvece svet je prelepa sarena lopta!

Pesak- pa kad pridjes blize i zagledas se, zapravo vidis da ima planina, zivog sveta... vrlo je raznolika zemlja

Astronaut- Ja ne znam sta ti pijes ili pusis tamo dole ali od kad postoje astronauti zna se kako izgleda zemlja... Kakvo drvece kakve zivotinje, sta lupetas...

Pesak- Kad bi samo prisao blize ili uzeo bilo kakav teleskop...

Astronaut- Hahahahahahahahaha... jel to neki VAS pesacki teleskop da uzmem! Neka hvala, ja nisam sisao vesla kao neki... Gde su ti dokazi za te tvrdnje? NEMA!

PEsak- o ima... ima itekako... evo sad ti saljem fotografije da vidis!

Astronaut- Hahahahahaha, burazeru, NE POSTOJE FOTOGRAFIJE... ne postoji ni jedna jedina fotografija tih stvari o kojima ti pricas. Postoji milion astronautskih fotografija na kojima se lepo vidi da je zemlja savrsena sarena lopta i NIJEDNA fotografija tih gluposti o kojima pricas...

Pesak- Ali, ali... pa sad sam ti posalo nekoliko?! A pored njih ima jos miliona drugih fotografija koje su pravili razni drugi pesaci! Evo saljem ti JOS par stotina

Astronaut- Ok, kapiram... vi samo zelite da svi prihvate te vase mastarije o nekakvim "stvarima" na povrsini zemlje, da niko vise ne uci o tome da je zemlja okrugla lopta...

Pesak- ALI niko ne kaze da su to "stvari" vec da je to zivi svet, a osim toga, niko nije ni rekao da zemlja nije "okrugla lopta" ... samo treba shvatiti da PORED TOGA sto je lopta ona na svojoj povrsini ima detalje u vidu zivog sveta ili geo struktura... tacno je da se iz svemira ne vide ali itekako moze da se izmeri njihov uticaj cak i iz svemira, samo treba da...

Astronaut- DOK se ne pojavi makar jedna fotografija mozes slobodno da pricas te bajke nekom drugom... ja znam sta vidim  i drago mi je da si shvatio da zemlja jeste sarena lopta...

Pesak- Postoji milion fotografija pored ovih stotinak koje sam ti vec pokazao... i jos nesto-zapravo je elipsasta....

Astronaut- JERES! POGAN! SATANIZAM! AAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!

*** B U M ***

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Снежана рече

јер је доказано да је Ева створена од Адамовог језика

Доказе на видело,  све са научно теолошком методологијом....иначе не јављај се на тему...:ani_biggrin:   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Рапсоди рече

Доказе на видело,  све са научно теолошком методологијом....иначе не јављај се на тему...:ani_biggrin:   

шта ће ми већи доказ од тебе :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Рапсоди рече

А шта ако не будете на истим странама :ani_biggrin: он  доле, а ти горе...:D 

A šta ako ne budu na istim stranama, ali oblačak bude gore, a Grizli i ti dole? Šta ako postoji Bog koji samo hrišćane šalje u pakao? ;) 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Рапсоди рече

Мене најозбиљније интересује(ни најмање се не шалим) да ли је хипотетички по законима еволуције могуће следеће:

  1. Да ли је могуће   само код женских јединки током времена(значи након милион, милион, милиона година) да се деси, да језик код жена закржља (претпостављам да се би се радило о позитивној мутацији :ani_biggrin:) да ли то значи,  да би се десила тешка дегенерација  и  нестанак врсте. Или би женске јединке преживеле ту негативну мутацију.

Hipotetički je moguće samo ukoliko bi takva mutacija bila pozitivna, odnosno, omogućila ženama bolje preživljavanje... pri čemu je teško zamisliti takve okolnosti, te je praktično nemoguće.

 

Цитат

Да ли је могуће без уплитања људи ( укрштање врста) да рецимо кроз трилионе година од авокада настане домаћа шљива. И да ли можда понекад киселкас укус шљива доказује еволуцију да је некада шљива ранка рецимо била лимун(па отуда та киселост) 

Opet, hipotetički je svašta moguće... ali bi zahtevalo takav sticaj slučajnosti da je praktično nemoguće...

 

Цитат

Да ли еволуционисти  пошто имају методе задирања у историју стару милионима милионима година ипак могу на основу онога што је било, знати и о ономе што ће бити , па неким научним методама претпоставити следеће:

Mogu da pretpostave određene pravilnosti ali ne mogu znati stvari koje zavise od slučajnosti...

 

Цитат

За колико милиона година приближно ће људи моћи да лете или да роне помоћу шкрга... ово ме највише интересује...

Isti odgovor kao i prethodni... praktično nemoguće...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Avocado рече

A šta ako ne budu na istim stranama, ali oblačak bude gore, a Grizli i ti dole? Šta ako postoji Bog koji samo hrišćane šalje u pakao? ;) 

 

Ali u svetom pismu koje su pisali Isusovi sledbenici, lepo pise da ce Isusovi slesbenici ici u raj za Isusove sledbenike?

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Avocado,

Офф

Пре него еволуираш у камен за притискање купуса, молим те, одговори на питање које сам поставила

(проклета еволуција, нико својим послом неће да се бави)  :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ауторски текст Његовог Преосвештенства  Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића), поводом 350-годишњице упокојења великог чудотворца Острошког, са освртом на емисију „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора новосадског катихете Бранислава Илића, у издању Радио-Беседе, Епархије бачке. Текст је објављен у „Православљуˮ - новинама Српске Патријаршије, бр. 1300, од 15. маја 2021. лета Господњег. 

       
      Ауторски текст Епископа Кирила PDF.pdf
       
      Текст на енглеском језику: On the occasion of the great jubilee - the 350th anniversary of the repose of St. Basil of Ostrog
       
      Христос Воскресе!
      ”1 Ја сам прави чокот, а Отац је мој виноградар.
      2 Сваку лозу на мени која не даје плода он одрезује, и сваку која даје плода, чисти, да више плода донесе.
      3 Ви сте већ очишћени речју коју сам вам говорио.
      4 Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може сама од себе плода дати, ако није на чокоту, тако ни ви, ако у мени не останете.
      5 Ја сам чокот а ви сте лозе, и ко буде у мени и ја у њему, он ће много плода донети, јер без мене не можете ништа чинити.
      6 Ко у мени не остане, он се избацује као лоза, и осуши се; па се скупљају лозе и бацају се на ватру и спаљују.
      7 Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите, и биће вам.
      8 Ако много плода донесете, тиме ће се Отац мој прославити, и ви ћете бити моји ученици.
      9 Као што је Отац мене љубио, тако сам и ја вас љубио. Останите у љубави мојој.
      10 Ако заповести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свога и остајем у љубави његовој.” (Јн. 15. 1-10)
      На овој нашој планети стално се рађају нови људи, у разним народима се рађају ти људи, у различитим културама, у различитом амбијенту, етичком, религиозном, климатском, економском... Али ријетки су они људи чије рођење представља не само појаву једне личности на овај свијет, него представља мјесто или тренутак у времену гдје и када се рађају цијели народи, генерације личности... Такви људи постају, сагласно са горњим ријечима јеванђелисте Јована,  те плодне гране винограда које су насађене, накалемљене, настављене на једини животворни чокот, коријен живота, крајеугаони камен који је људску природу спојио са божанском природом, који је људској природи удахнуо дах вјечног живота. Из тог коријена који је Христос Господ, ти људи као плодне гране, црпе живот и дају га свима онима који им са вјером приступају и тако они дају многи род у винограду Оца Небеског. Заиста је такво било и рођење Стојана Јовановића у херцеговачком кршу, од побожних родитеља Петра и Ане. Наш Бог је просте суштине, независне од твари и њених облика, суштине која исијава свјетлост живота вјечнога свој твари, и која се најдубље и најбоље прима и чува у чистом срцу. Не чува се та благодатна свјетлост у неком златном ћупу или златној палати, или великом граду или прекрасном мјесту на мору, не та свјетлост не зависи од твари она се не прима и не даје и не замјењује са сребром и златом и драгим камењем. Та свјетлост Бога се прима и чува у чистом срцу.
      Тако је и једно младо чобанче, из камене скромне куће, из економске биједе из сурове климе херцеговачког крша, али са чистим срцем испуњеним љубављу, успјело да постане родна грана у винограду Господњем, да постане Свети Василије Острошки Чудотворац.
      ”Слава му и милост”, сваки од нас је слушао своју баку или мајку која шапуће име Светог Василија устајући нагло и са страхопоштовањем се крстећи. Сваки од нас је одрастао у амбијенту тог магичног имена. И тако већ три и по вијека.
      Стојан Јовановић алиас монах Василије је чуо Христове ријечи ”останите у мени и ја ћу у вама” и корачао је право путем Христовим, из родитељског дома до манастира Завале, па преко манастира Тврдоша до Цетињског манастира, па до царске Русије по помоћ, а онда и до манастира Хиландара и Свете Горе на бденија до у касну ноћ. Па опет назад до Пећке Патријаршије, наше патријаршије, чворишта гдје се рачвају плодне гране нашег винограда нашег удјела у винограду Христовом. Није Стојана могла помјерити са тог пута никаква филозофија овога свијета, нити турски зулуми, нити латинска курија, нити демонска сила, нити било каква твар га није могла одвојити од љубави Христове, јер је знао Свето Писмо и ријечи апостола : ”Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност,
      Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.” (Рим. 38, 39). И то и такво знање светих списа,  знање ријечи Божје које је он слагао у свом чистом срцу, довело је Стојана у стање, стање чисте молитве, стање чистог служења Богу као архијереја Цркве Божје, довело га је до стања светости, до Светог Василија.
      Што је имао монах Василије толико важно да га је Бог одредио за архипастира своје Цркве? Имао је добру намјеру, како каже у његовом тропару, имао је добро усмјерење у свом уму и срцу које је поткријепио напорним дјелатним подвигом, поста, молитве и добрих дјела. И Имао је и мотив и разлог: „Василије, милошћу Божијом, митрополит Захумски и Херцеговачки, пишем због потврде истине, да знају хришћани како бијах неко вријеме у Острогу, у пустињи. И приложих овдје драговољно свој труд. И свој иметак не поштедјех Бога ради и милости Свете Богородице. Многи ми пакост чињаху, али Бог помоћник мени бјеше у сваком дјелу добром. У Острогу, у студеној стијени топлоте ради Божије, …види Бог и Света Богородица.” И тако већ три и по вијека.
      Тмуше агарјанске су хтјеле да укину да униште видљиво присуство Христово у нашем светосавском народу, зато су сажегли мошти Светог Саве, које су биле прибјежиште нашег народа у тим тешким временима. И Бог нас није пустио да дуго лутамо без светионика. Мошти светог Василија од седамнаестог вијека постају светионик и извор чудотворне силе, која је показивала пут и напајала наш народ и све људе који су му притицали без обзира на националност или вјерску припадност, силом Христовог Васкресења у сваком тренутку и воље и невоље. Не треба ићи далеко у историју, довољно се сјетити тог чудесног входа архијереја Светог Василија 1996 г. у Херцеговину и назад у којем су се многи родили у вјери. Или тог још чудеснијег входа Светог али сада заједно са цијелим својим народом у чудесним литијама 2019 и 2020 године. И тако већ три и по вијека.
      (Отац ме држи за руку, сјећам се да сам му досезао негдје до појаса, налазимо се на неком платоу, дубоко доље се види долина гдје вијуга ријека, све је око ње зелено, ријека напаја водом цијелу равницу даје јој живот; сунце јако блиста и обасјава бијело здање горе мало изнад али као да је приковано за небо, то је здање древног манастира, који се пресијава на сунцу и чини се као да сам исијава свјетлост. Огроман ред народа личи да некога чека, али некако спокојно, без журбе, као да је тај Неко већ ту, као да тај Неко чека народ,  свуда се чује побожно шапутање ”свети Василије слава му и милост”. Отац се крсти...)
      И тако већ три и по вијека сваки од нас стоји у реду знајући да ће га свети Василије примити и наградити, да ће разумјети и опростити, да ће дати здравље душе и тијела. Стојећи у реду пред Светим увијек ми се напомињу ријечи псалма ”Накажет мја праведник милостију, и обличит мја; јелеј же грешника да не намастит глави мојеја” (пс 140, 5). 
      Сваки од нас приноси Светоме оно што може, неко сузу, неко уздах из душе, неко вино и уље, неко вунене чарапе, неко сапун, неко кафу или шећер, неко со и брашно, неко кошуљу, неко мед, неко новац, неко  прилаже обећање да неће више гријешити, неко прилаже молитву, али увијек је то из душе са пуним повјерењем да ће Свети чути да ће се одазвати. Лијепо је што је Радио-Беседа (Епархије бачке) и Телевизија Храм принијела Светом Василију ове дивне емисије о његовом јубилеју. Нека Свети Василије награди све оне који су се у томе потрудили, и нека благослови  и све оне који их буду са побожношћу слушали и гледали. У будућности би било лијепо видјети, кад се буде могло и имало средстава и услова, директна свједочанства и ријечи епископа, свештеника, вјерника о живој благодати коју Свети Василије раздаје ево већ три и по вијека. Слава му и милост!
      Воистину Христос Воскресе!
       
      О празнику Светог Василија Острошког, 12. маја 2021. године, у Буенос Ајресу. 
      +Епископ Кирило
       
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од устоличења у трон Патријараха српских, Његова Светост г. Порфирије  од редакција у земљи и иностранству примио је више од стотину молби и захтева за интервју.

       
      Патријарх посебно захваљује свим посленицима јавне речи који су желели да јавност упознају са његовим ставовима, односно са вером и учењем Православне Цркве. Исто тако, захваљује им на свакодневној подршци и изражава наду да ће се сарадња са свим редакцијама наставити на корист свих који живе на канонском подручју Српске Патријаршије.
      С тим у вези обавештавамо медије да ће у предстојећем периоду о свим вечним и актуелним темама важним за спасење људи и творевине, али и за свакодневни живот народа, које намећу друштвене околности и проблеми, Светејши Патријарх г. Порфирије говорити у проповедима на светим богослужењима, а да ће интервјуе давати само уочи великих празника или када то захтевају одређене околности.
      Патријархове беседе редовно ће бити доступне јавности на званичној интернетској презентацији Српске Православне Цркве. 
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од свих предивних химни и молитава за вријеме Свете четрдеснице,Часног и великог поста, најбогатијег периода црквеног богослужења у току године,  једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Ријеч је о молитви Светог Јефрема Сирина, великог и дивног Светог оца Цркве Божје: Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје гриjехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вjекове вjекова. Амин.     Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије каже да је у овој великопосној молитви “Господе и владико живота мога“ садржана сва хришћанска нарав, оно што називамо етиком, садржан је човјек онакав какав јесте, огреховљен, исповиједа се и признаје стање које угрожава његово људско биће, његов људски лик, а, у исто вријеме, даје му се и открива пут којим треба да ходи да би могао да постане истински човјек.   Преносимо тумачење молитве “Господе и владико живота мога“ које је високопреосвећени владика изговорио у бесједи на Вечерњој служби у Цетињском манастиру на Недјељу прашатања а која је објављена у новом, 269 броју образника за вјеру, културу и васпитање „Светигора“.   Господе и Владико живота мога – исповједамо Њега као Господа свога и Владику живота нашега, духа чамотиње, лењости, властољубља и празнословља немој ми дати. Чамотиња и лењост су оно што највише трује човјека и његов живот, и по савременим психијатрима то је основна болест савременог човјека. Рецимо Франкл, чувени психијатар из Беча, схватио је и увидио колико је та тзв. тугомора, сад се то назива депресијом, затровала људе. Та тугомора се јавља управо из разлога што човјек негдје у дубинама свога бића нема истинске и праве радости, а те радости нема све дотле докле човјек не повјерује у Живога Бога, и докле ту вјеру не обогати својим дјелима и својим трудом и духом свога покајања. Докле не побиједи чамотињу, докле не побиједи маловјерје, сујевјерје и сваку лажну идеологију која га трује, и докле не побиједи похот очију, похот тијела и гордост живота, који су коријен човјековога богоотуђења. Ослобођење од њих, управо путем покајања, јесте повратак ономе што називају Свети оци радостворна туга. Туга је у природи људској. Али, постоји туга која убија, која рађа смрт-тугомора којом је затрован савремени обезбожени свијет, а постоји и радостворна туга – туга по Богу, туга по Христу, туга по спасењу, туга за живим ликом Живога Бога. Молимо се потом да нам не да опаког духа властољубља, духа гордости, а онда ни духа празнословља – испразног људског живота. Јер, није случајно речено да ћемо дати одговор на Страшном суду за сваку празну ријеч, за сваку празну мисао. И мисао и ријеч и све што је у човјеку створено је не да остане празно, него да се испуни. Све зависи од тога чиме ћемо испунити и своје срце и свој ум и своју душу; од тога зависи човјеков живот.   Стога после ове прве и основне молбе, изговарамо и онај други дио ове молитве: Духа цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави подари ми. Цјеломудреност је здравоумље. То је цјеловитост човјекова, јединство његове душе и тијела, обједињеност, онако како их је Бог створио јединствено. Тако човјек ни срце, ни ум, ни душу, ни тијело не смије да препушта испразноме, празноме, греховноме, богоотуђујућем, него треба да здравоумно сабере себе и да крене путем не гордости, не надмености, него путем цјеломудрености,  смиренумља и трпљења. Из истинског смиреноумља се рађа истинско трпљење. У Јеванђељу се не каже: „ко претрпи“, него: „ко претпи до краја“. То је трпљење истинско, па га и називамо дуготрпљењем. То је Христово трпљење: „Слава долготерпљењију Твојему, Господи“. Он је претрпио шибање, страдање и мучење, и распеће и смрт је претрпио, оставши вјеран Оцу своме и послушан до смрти на Крсту. Е то трпљење је оно за које се ми молимо. Само из тог и таквог трпљења, таквог смиреноумља и здравоумља и такве цјеломудрености рађа се права и истинска, несебична љубав. Љубав која не тражи своје, која се не горди, љубав која је христолика, која је боголика, љубав онаква какву је Бог показао преко Христа, Јединородног Сина свог према овоме свијету и призвао је и нас на ту и такву љубав, да се њоме испунимо.   Оно што је веома битно и што је суштинско у Светом јеванђељу, па онда и у овој молитви исказаној у потпуности у духу Јеванђеља, јесте молба: Да, Господе Царе, даруј ми да будем свјестан гријехова својих и да не осуђујем ближњега свога. Ту смо најслабији – сви колико нас има непрекидно осуђујемо, судимо другима. Што је човјек мање свјестан самога себе и својих слабости и својих немоћи, своје несавршености, своје огреховљености, своје духовне помрачености, то је спремнији да види ту помраченост и гријехе код других људи. Што је човјек свјеснији себе самог, то је све удаљенији од осуде других. „Не судите да вам се не суди“, „Којом мјером мјерите, том ће вам се и мјерити“ – све је то оно на шта нас позива Црква Божија у цијелом нашем хришћанском животу, а посебно нас на то подстиче управо у овом великом и светом посту, на те и такве врлине, на тај и такав труд који је закрштен управо духом покајања, духом непрекидног труда на промјени, и непрекидног служења, свим умом, срцем и душом својом, живоме Господу.   Као што кажемо у оној јектенији на Литургији: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“.  То је смисао овога Великога поста, и нека нас Господ удостоји да постимо и тјелесно, а да постимо и духовно, уздржањем, да би нас заиста лице Божије обасјало; да бисмо заиста постали од дјеце мрака дјеца свјетлости. На то смо призвани ми хришћани, да би се свјетлила свјетлост лица нашега пред људима, да би људи, гледајући наша добра дјела и свјетлост која сија из нас, прослављали Оца нашега који је на небесима, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од свих предивних химни и молитава за вријеме Свете четрдеснице,Часног и великог поста, најбогатијег периода црквеног богослужења у току године,  једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Ријеч је о молитви Светог Јефрема Сирина, великог и дивног Светог оца Цркве Божје: Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје гриjехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вjекове вjекова. Амин.     Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије каже да је у овој великопосној молитви “Господе и владико живота мога“ садржана сва хришћанска нарав, оно што називамо етиком, садржан је човјек онакав какав јесте, огреховљен, исповиједа се и признаје стање које угрожава његово људско биће, његов људски лик, а, у исто вријеме, даје му се и открива пут којим треба да ходи да би могао да постане истински човјек.   Преносимо тумачење молитве “Господе и владико живота мога“ које је високопреосвећени владика изговорио у бесједи на Вечерњој служби у Цетињском манастиру на Недјељу прашатања а која је објављена у новом, 269 броју образника за вјеру, културу и васпитање „Светигора“.   Господе и Владико живота мога – исповједамо Њега као Господа свога и Владику живота нашега, духа чамотиње, лењости, властољубља и празнословља немој ми дати. Чамотиња и лењост су оно што највише трује човјека и његов живот, и по савременим психијатрима то је основна болест савременог човјека. Рецимо Франкл, чувени психијатар из Беча, схватио је и увидио колико је та тзв. тугомора, сад се то назива депресијом, затровала људе. Та тугомора се јавља управо из разлога што човјек негдје у дубинама свога бића нема истинске и праве радости, а те радости нема све дотле докле човјек не повјерује у Живога Бога, и докле ту вјеру не обогати својим дјелима и својим трудом и духом свога покајања. Докле не побиједи чамотињу, докле не побиједи маловјерје, сујевјерје и сваку лажну идеологију која га трује, и докле не побиједи похот очију, похот тијела и гордост живота, који су коријен човјековога богоотуђења. Ослобођење од њих, управо путем покајања, јесте повратак ономе што називају Свети оци радостворна туга. Туга је у природи људској. Али, постоји туга која убија, која рађа смрт-тугомора којом је затрован савремени обезбожени свијет, а постоји и радостворна туга – туга по Богу, туга по Христу, туга по спасењу, туга за живим ликом Живога Бога. Молимо се потом да нам не да опаког духа властољубља, духа гордости, а онда ни духа празнословља – испразног људског живота. Јер, није случајно речено да ћемо дати одговор на Страшном суду за сваку празну ријеч, за сваку празну мисао. И мисао и ријеч и све што је у човјеку створено је не да остане празно, него да се испуни. Све зависи од тога чиме ћемо испунити и своје срце и свој ум и своју душу; од тога зависи човјеков живот.   Стога после ове прве и основне молбе, изговарамо и онај други дио ове молитве: Духа цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави подари ми. Цјеломудреност је здравоумље. То је цјеловитост човјекова, јединство његове душе и тијела, обједињеност, онако како их је Бог створио јединствено. Тако човјек ни срце, ни ум, ни душу, ни тијело не смије да препушта испразноме, празноме, греховноме, богоотуђујућем, него треба да здравоумно сабере себе и да крене путем не гордости, не надмености, него путем цјеломудрености,  смиренумља и трпљења. Из истинског смиреноумља се рађа истинско трпљење. У Јеванђељу се не каже: „ко претрпи“, него: „ко претпи до краја“. То је трпљење истинско, па га и називамо дуготрпљењем. То је Христово трпљење: „Слава долготерпљењију Твојему, Господи“. Он је претрпио шибање, страдање и мучење, и распеће и смрт је претрпио, оставши вјеран Оцу своме и послушан до смрти на Крсту. Е то трпљење је оно за које се ми молимо. Само из тог и таквог трпљења, таквог смиреноумља и здравоумља и такве цјеломудрености рађа се права и истинска, несебична љубав. Љубав која не тражи своје, која се не горди, љубав која је христолика, која је боголика, љубав онаква какву је Бог показао преко Христа, Јединородног Сина свог према овоме свијету и призвао је и нас на ту и такву љубав, да се њоме испунимо.   Оно што је веома битно и што је суштинско у Светом јеванђељу, па онда и у овој молитви исказаној у потпуности у духу Јеванђеља, јесте молба: Да, Господе Царе, даруј ми да будем свјестан гријехова својих и да не осуђујем ближњега свога. Ту смо најслабији – сви колико нас има непрекидно осуђујемо, судимо другима. Што је човјек мање свјестан самога себе и својих слабости и својих немоћи, своје несавршености, своје огреховљености, своје духовне помрачености, то је спремнији да види ту помраченост и гријехе код других људи. Што је човјек свјеснији себе самог, то је све удаљенији од осуде других. „Не судите да вам се не суди“, „Којом мјером мјерите, том ће вам се и мјерити“ – све је то оно на шта нас позива Црква Божија у цијелом нашем хришћанском животу, а посебно нас на то подстиче управо у овом великом и светом посту, на те и такве врлине, на тај и такав труд који је закрштен управо духом покајања, духом непрекидног труда на промјени, и непрекидног служења, свим умом, срцем и душом својом, живоме Господу.   Као што кажемо у оној јектенији на Литургији: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“.  То је смисао овога Великога поста, и нека нас Господ удостоји да постимо и тјелесно, а да постимо и духовно, уздржањем, да би нас заиста лице Божије обасјало; да бисмо заиста постали од дјеце мрака дјеца свјетлости. На то смо призвани ми хришћани, да би се свјетлила свјетлост лица нашега пред људима, да би људи, гледајући наша добра дјела и свјетлост која сија из нас, прослављали Оца нашега који је на небесима, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...