Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

Утицај пентакосталаца: U Leskovcu se sve više Roma odriče Đurđevdana

Оцени ову тему

Recommended Posts

U Leskovcu se sve više Roma odriče Đurđevdana

Milica Ivanović | 06. 05. 2017 - 20:30h
 
 

Iako je Đurđevdan, dan kada se slavi sveti Đorđe i odvajanje zime od leta, praznik svih hrišćana, on se ponajviše veže za Rome, koji ga po tradiciji slave 6. i 7. maja uz obavezno jagnjeće pečenje.

 
cnpktkqTURBXy8zNjFhMDlmMmU5OTRmOTM2MTg1M
Foto: M. Ivanović / RAS Srbija
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Međutim, više od decenije Romi u Leskovcu su podeljeni po pitanju tog višednevnog prazničkog rituala, ponajviše pod uticajem svojih crkava.

 

- Kod nas je samo 10 odsto ljudi klalo ovih dana jagnjiće i spremalo slavlje. Ima tako 10 i više godina, jer je veliki broj naših Roma otišao u Protestansko evanđeosku crkvu koja zabranjuje klanje životinja na taj praznik i Đurđevdan ne priznaje kao romski praznik - pričaju Avdo i Bane u romskom naselju u Podvorcu, gde čekaju kupca za jagnjeću kožu i gde se noćas i rano jutros slavio đurđevdansku uranak.

Slična situacija je i u Sat mali.

Članovi prve porodice na koju smo naišli i sa kojom smo razgovarali rekli su nam da oni ne slave Đurđevdan već nekoliko godina, ali da prošetamo naseljem i da ćemo sigurno naći nekog ko slavi.

Pedeset metara dalje, naišli smo na veselo društvo koje uz zvuke glasne muzike i piće, peče jagnje na ražnju. Naš sagovornik Aljilji Aljilj objašnjava da praznovanje Đurđevdana kod Roma koji žive u Srbiji, nema toliko veze sa pravoslavljem, koliko sa Josipom Brozom.

cnpktkqTURBXy8zNjFhMDlmMmU5OTRmOTM2MTg1M
Foto: M. Ivanović / RAS Srbija
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

- Za vreme komunizma, svima je bilo zabranjeno da slave i idu u ckvu, ali je Tito rekao - to je romski praznik, romska slava i od tada Romi slave Đurđevdan - priseća se na svoj način ovaj stariji čovek.

Romi u Leskovcu nisu verski homogeni. Neki se pridržavaju pravila Srpske pravoslavne crkve, drugi ostalih hrišćanskih konfesija, ali u velikom broju ima i Roma muslimanske veroispovesti. Oni se drže pravila koja nalaže Kuran.

Nedavno su u Sat mali dobili i verski objekat, džamiju, za potrebe islamske veroispovesti. Oko stotinak porodica ovog naselja posećuje džamiju, a kako saznajemo, dvadeset porodica uči arapski jezik.

Ranije je, pričaju nam meštani ove mahale nedaleko od centra Leskovca, Đurđevdan slavio veći broj porodica, uz obavezno odevanje svečane odeće i specifično jagnjeće pečenje.

Romi slave Đurđevdan 6. i 7. maja. Prvog dana se praznuje u okviru porodice i prijatelja, dok drugog dana obilaze groblje, i odaju počast preminulima.

Međutim, mnogi Romi koji su živeli na zapadu, pvenstveno u Nemačkoj i Austriji, prihvaltili su običaje koje tamošnje društvo nalaže, po kataločkim ili protestanskim običajima.

- Pa, ovako, Đurđevdan ne slave ti naši stranci, ne slave naši Muslimani, a dokrajčili su nas ovi domaći pentakostalci jer se ona omasovila u Leskovcu. Ostali smo u manjini mi koji slavimo i sve je igubilo draž. Ostao je zajednički taj uranak koga od večeri do ranog jutra dočekujemo na trgu u Podvorci i to uglavnom mladi - priča Ramo Bakić.

Inače, „Romski Đurđevdan“ se može uporediti sa obeležavanjem i praznovanjem Prvog maja. Praznik nije bio ranije verski orjentisan, već je težio da okupi porodicu i prijatelje, uglavnom napolju, gde se uz piće, jelo i obaveznu romsku muziku, druže.

Romi slave Đurđevdan 6. i 7. maja. Prvog dana se praznuje u okviru porodice i prijatelja, dok drugog dana obilaze groblje, i odaju počast preminulima.

Romi u Leskovcu žive u tri naselja, u Sat mali, Podvorcu i u naselju Slavka Zlatanovića, mestu okupljanja na propovedi Evanđeoske crkve i naselju u kome skoro ni jedan meštanin nije slavio Đurđevdan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Живим у крају где у близини има доста Рома или цигана...пре је за Ђурђевдан то била фешта, по десетак јагањаца се окреће, трубачи, живост, од раног јутра, па телевизије које снимају и шпартају, укључења уживо, малтене карневал...већ пар година је то све утихнуло, а ове године чини ми се је најгора ситуација до сада...ту где се пекло по ко зна колико јагњади, није било ни једног јединог јагњета. Економска криза је појела и њихово празновање Ђурђевдана.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljivo je to sa kojom lakoćom pojedini Romi menjaju svoju veru kao čarape. Prekjuče muslimani, juče pravoslavci, danas pripadnici "Crkve Božije nade" itd... Većina se izjašnjava kao Srbi, drugi kao Rumuni, treći kao Turci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Размишљам. Подсећам се ...пре некад једном, била акција, и медијски пропраћена, да се потврди постојање многих уписом у матичне књиге рођених.

Радим у просвети и стицајем околности имам прилику да видим ученике који не долазе у школу кад су кишни дани..и видим и чујем окретање вратова и покрете руку ка уснама ...и видим невидљиве...немуште...Да ли лаж једина истину уме рећи, питам се...

И чујем јако добро:

А шта ми имамо?

Реченица која одзвања, јер у њој милосрђа нема.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

U mom kraju znam Rome ili Cigane kako god koji su Jehovini svedoci, ali ipak slave Đurđevdan. Ima raznih primera, mada generalno Romi nisu toliko vezani ni za veru ni za naciju.

Sent from my 5045X using Pouke.org mobile app

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zanimljivo je to sa kojom lakoćom pojedini Romi menjaju svoju veru kao čarape. Prekjuče muslimani, juče pravoslavci, danas pripadnici "Crkve Božije nade" itd... Većina se izjašnjava kao Srbi, drugi kao Rumuni, treći kao Turci.

To je zato što Romi generalno nisu previše vezani za veru i za naciju. To je i razumljivo jer su oni nomadski narod, nemaju svoju državu nego žive u različitim državama pa se izjednačavaju sa državom i nacijom u kojoj žive. Bila je i ona situacija kad je Rumunija zabranila termin Romi da se upotrebljava zbog sličnosti imena Romi i Romani Rumuni,pa su mnogi mislili da je Rumunija zemlja Roma (Romania).

I još jedna specifičnost kod njih je da su većinom verni aktuelnoj vlasti, bez obzira da li je ona turska, srpska ili neka druga. Eto u mom kraju Turci su doveli Rome i oni su bili tad muslimani. E onda kad su otišli Turci onda su Romi i napustili Islam i prešli u Pravoslavlje. Dakle, to je kod njih dosta vezano za vlast koja je trenutno. Na primer u mom kraju isti ljudi Romi su bili uz vladajuću snagu-kad je bio Sloba bili su uz njega, kad je bio Tadić bili su uz njega, sad kad je Vučić, Romi su uglavnom uz njega. I tako sutra kad dođe neko drugi verovatno će Romi većinom biti uz njega.

Nemam ništa protiv Roma, naprotiv, niti generalizujem samo kažem šta sam primetio kod većine Roma u mom kraju a na osnovu priča drugih ljudi kontakt da je tako i drugde.

Sent from my 5045X using Pouke.org mobile app

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pa pentokostalci, baptisti, jehovini svedoci i ostale sekte nisu većina ovde pa ipak najviše "vernika" tih sekti čine upravo Romi. U čemu je fora?

Kod ovih koje ja znam finansije. Javna je tajna da su kod jehovista zbog toga.

Ali ne kažem da je kod svih tako i neću da pričam.

Sent from my 5045X using Pouke.org mobile app

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Da li vam se dogodilo da nešto pričate, a da suprotna strana donese sasvim drugačiji zaključak? Da li vam se dogodilo da za nešto bivate optuženi, a zapravo ste imali dobru nameru? Često u takvim situacijama kažemo sebi: Šta mi je sve ovo trebalo? Preturamo po svojoj glavi tražeći razloge, možda čak svoju krivicu, i nikako ne možemo da dođemo do rešenja. Odustanimo od toga, jer jednostavno nije greška u nama, već je sve samo stvar percepcije.
      Svaka osoba ima svoj pogled na svet. To je jedinstvenost. Ne postoje dva ista pogleda na ovu našu stvarnost. Možda se dogodi da naizgled o nekim temama isto mislimo, ali to je samo naizgled. Prvo moramo da raščlanimo šta je to percepcija da bismo mogli da idemo dalje, odnosno da razumemo kako ona nastaje.
       
      U odnosu na prikupljene informacije i naša se percepcija menja. Dakle, znanje je veoma važno.
       
      Potom, stečeno znanje, odmah nakon sticanja, postaje iskustvo. Dakle, znanje ili saznanje može to da bude samo do trenutka dok ga ne spoznamo. Nakon toga prelazi u iskustvo. Ova dva principa se neprestano smenjuju. Znanje ili saznanje o nečemu dovode do iskustva, a iskustvo nas nagoni da nadalje iskusimo nova saznanja. Hteli mi to ili ne, ovaj proces se u nama odvija od samog rođenja. Jer, bez toga naši životi ne bi imali smisao.
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Najnovije istraživanje pokazuje da je evolucija na poseban način zadnjih 100 godina sve brže jurnula - unazad Svaki pristojan student medicine ili savjestan srednjoškolac, da ne kažemo štreber iz biologije, zna da se ljudski kostur sastoji od 206 kostiju. Riječ je o prosječnom ljudskom kosturu zdrave, odrasle osobe, bez mutacija, atavizama, posljedica teških ozljeda i sličnog. Ne računa se ni novorođenčad koja odmah nakon rođenja ima oko 300 kostiju. Dakle, medicinski udžbenici kažu da većina odraslih ima 206 kostiju i – to je već neko vrijeme pogrešno.
      Troje znanstvenika s britanskih sveučilišta dokazali su da je čovječanstvo u posljednjih 100 godina razvilo statistički prevladavajuću 207. kost u organizmu. Riječ je o fabelli koja se nalazi sa stražnje strane koljenog zgloba i pomaže mu funkcionirati kao sezamska kost, odnosno takva koja se nalazi na mjestu gdje tetiva prelazi preko zgloba i tako čuva tetivu od ošećenja i ojačava njen mehanički učinak. Donedavno se smatralo da tu kost u svojim koljenima nosi 39 posto svih ljudi na svijetu. Prisutna je još i kod nekih majmuna, ali je tijekom evolucije i kod njih i kod ranih ljudi počela nestajati, znači već nekoliko stotina tisuća godina, ako ne i milijuna.
      No, pri kraju 20. stoljeća primijetilo se nešto neobično, fabella je kod ljudi počela postajati sve češća. Cinici, mizantropi i nemilosrdni logičari iz toga bi izvukli otrovan zaključak da je to konačni dokaz da je čovjek 20., posebno 21. stoljeća rezultat evolucijskog kotača koji se počeo kretati unazad. Michael A. Berthaume, Erica Di Federico i Anthony M. J. Bull odlučili su provjeriti to statistički i sve su na kraju objavili u Journal of Anatomy. Kost koja je vrlo uobičajena kod drugih sisavaca, stali su istraživati koliko ljudi ju je imalo 1900. godine, koliko se taj broj mijenjao sve do 2018., a s podacima se u prošlost išlo sve do 1875. IMPERIAL COLLEGE LONDON Koristili su 58 istraživanja za cijelo to razdoblje iz različitih vremena iz četiri zemlje za koje su imali relevantne podatke: Kina, Japan, Koreja i SAD, a na raspolaganju su imali i pojedina istraživanja iz drugih zemalja. Ispostavilo se da je 1900. godine u tim zemljama 207. kost ljudskog kostura imalo samo 7,64 posto ljudi. U svim zemljama se pokazalo da je fabellu imalo više ljudi poslije 1960. godine nego prije. Konačno, 2000. godine fabellu je imalo već 31 posto osoba u promatranim populacijama.
      U samo 100 godina to je, znači, povećanje učestalosti pojavljivanja od čak 3,5 puta, što je malo je reći spektakularno brzo u evolucijskim odnosima. Dalje u prošlost, sve do 1875. trend se također primjećuje, a nastavio se i poslije 2000., sve do danas, čini se sve brže i brže. Danas ovu kost u tijelu ima čak 52,83 posto ljudi, podjednako žene i muškarci, a zanimljivo je da dvije trećine ljudi fabellu ima u oba koljena, te samo jedna trećina samo u jednom. Pa ako neku kost nosi većina ljudi, onda je to to. Istraživači smatraju da bi lako mogla biti riječ o posljedici promjena u ljudskom okruženju. Posebno zato što se istodobno nije promijenio broj niti jedne druge sezamske kosti, primjerice, ivera, metakarpalne, metatarzalne kosti... Ono što se u posljednjih 100 godina promijenilo kod ljudi u najvećem dijelu svijeta jest to da se poboljšala prehrana, a kao posljedica toga ljudi su prosječno viši, snažniji i teži nego što su bili naši preci. 
      To onda znači da na naša koljena djeluje veća sila pri kretanju, što opet znači da je lako zamisliti da je povećano mehaničko opterećenje djelovalo poput mehaničkog stimulansa tijekom generacija, što je na kraju dovelo do aktiviranja genetskog potencijala što ga nosimo još iz prethistorije, od naših prvih ljudskih predaka, pa i ranije. Za tu kost odranije je bilo poznato da je iz nekog razloga češća kod ljudi koji su skloniji artritisu. Koliko su zglobovi kod ljudi važni za opstanak i evolucijski napredak pokazuje podatak da se u šakama i stopalima ljudi, najsloženijih dijelova tijela u tom smislu, nalazi više od polovice svih kostiju u ljudskom tijelu. U svakoj šaci imamo po 27, a u svakom stopalu po 26 kostiju, odnosno čak 106 kostiju samo u objema šakama i oba stopala. Od ukupno, kako se sad pokazalo, njih 207 u našim tijelima.
       


      линк
    • Од Милан Ракић,
      Gost emisije “Na nišanu Lazanskog“ koja je emitovana u ponedeljak 8. aprila 2019. bio je v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijane resurse dr. Nenad Miloradović. Tema razgovora sa novinarom Miroslavom Lazanskim bila je modernizacija i opremanje Vojske Srbije naoružanjem i vojnom opremom ali je pri tom, za razliku od nekih ranijih gostovanja dr. Miloradovića u istoj emisiji, tehnici namenenjoj RV i PVO posvećeno manje vremena.

      Razgovor je u najvećoj meri vođen o sistemima naoružanja i opremi Kopnene vojske kao i o domaćoj namenskoj industriji. Iz izlaganja voditelja i autora emisije može se zaključiti da su glavni povodi za gostovanje dr. Miloradovića bili predstojeća vojna parada koja će se održati u Nišu 9. maja kao i uvođenje u naoružanje Vojske Srbije baterije samohodnih haubica Nora B52 M15 kalibra 155 mm.
      Pored Nora, od značajnijih projekata za Kopnenu vojsku spomenuta je i donekle opisana modernizacija tenka M-84, modernizacija borbenog vozila pešadije M-80, uvođenje u upotrebu i potencijal oklopnih transportera Lazar-3, modernizacija protivoklopnih lansirnih oruđa POLO M-83, razvoju zvukometrijskog sistema HEMERA, streljačkom naoružanju i ličnoj opremi vojnika.
      Dvosedi NJ-22 modernizacijom gube ulogu aviona za obuku / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Što se vazduhoplovne tehnike tiče, konkretnije o lovcima MiG-29, Miloradović je rekao da je u toku njihova modernizacija, da neće biti ugrađeni novi već će biti osavremenjeni postojeći radari koji će nakon toga imati domet od 120 km, da će moći da istovremeno prate 10 i omogućuju gađanje jednog do dva cilja. Pored toga avioni će dobiti novi sistem naoružanja i novu elektronsku opremu.
      U toku je modernizacija i jurišnog aviona Orao, kako kaže pomoćnik ministra odbrane, projekat će imati dve faze od kojih se prva već odvija a druga je započeta. Prva faza podrazumeva ugradnju napadno-navigacijskog sistema a izmene će pretrpeti zadnja kabina dvosedih Orlova čija je modernizacija prioritet.
      Interesantan je deo izlaganja dr. Miloradovića u kojem je rekao da NJ-22 prestaju da budu dvosedi za obuku. Plan je da oni budu lovci-bombarderi u kojima će se na zadnjem sedištu nalaziti operater naoružanja (WSO – Weapon System Officer) koji će se baviti i navigacijom.
      Prednja kabina dvoseda u prvoj fazi ostaje nepromenjena, operater naoružanja će imati zadatak da navodi pilota na cilj i u noćnim uslovima, što, kako je rekao Miloradović, Orao danas ne može. Ovaj član posade će upravljati i novim zaštitnim sistemom aviona. Nove rakete će moći da se lansiraju i pre vizuelnog kontakta sa ciljem a njima će moći da se dejstvuje na daljinama od 40 i višekilometara. U drugoj fazi doći će do kompletne izmene avionike prilikom koje će biti ugrađen i novi HUD a Miloradović nije želeo da otkrije koji će strateški partner u tom poslu biti izabran.
       Živojin BANKOVIĆ

    • Од Логос,
      Пала са моста правећи селфи! Девојка снимала видео па пала са зграде! Туриста уништио статуу из 19. века правећи селфи. Нишлија рањен у стану када је хтео да направи селфи са оружјем. Жена изгубила руку док се фотографисала са лавом. Одавно су дечја игралишта заменили телефони, а комуникацију уживо поруке. Ипак, оно што не може да не забрине, јесте "живот у лајковима". О утицају друштвених мрежа, опседнутости младих својим дигиталним идентитетом, као и о томе да ли нам је свима потребна дигитална детоксикација – у емисији „Оче, да те питам“ на таласима радија Беседе говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику. 
       
       
    • Од Ronald,
      U periodu od 2013. do 2017. godine Kosovo je godišnje u proseku napuštalo 35.000 ljudi, odlazeći uglavnom u zemlje zapadne Evrope, navodi se u izveštaju koji je pre nekoliko dana objavilo kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova.
      Piše: RTK225. marta 2019. 13.57      Foto: Pixabay/Viganhajdari     Ovi podaci uključuju redovnu i neregularnu migraciju, a značajan broj ljudi migrirao je tražeći azil, prenosi RTK2.
      Najveći trend kontinuiranog odlaska zabeležen je do 2016. godine, dok je kasnije primetan značajan pad.
      Najveći broj građana koji su migrirali sa Kosova tokom ovog perioda bio je u 2015. godini, kada je otišlo preko 75.000 ljudi. Dve godine kasnije emigracija je opala na oko 12.000 građana.
      Većina migranata u 2017. godini bili su redovni migranti, a razlozi za njihov odlazak bili su: spajanje porodice, sklapanje brakova, zapošljavanje, studiranje itd.
      Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, žitelji Kosova migrirali su uglavnom u zemlje Evropske unije, ali bilo je građana koji su identifikovani kao imigranti u Sjedinjenim Državama i Kanadi.
      Što se tiče podataka za 2018. godinu, vlasti ih još uvek nisu finalizovale, ali prema nekim parametrima koje su službenici objavili pokazalo se da je trend napuštanja Kosova opao i tokom 2018. godine.
      Iz ministarstva unutrašnjih poslova saopštavaju da je poznato da ima oko 3.500 građana koji su 2018. godine podneli zahtev za azil u zemljama EU.
      Predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu Bedžet Šalja kaže da je iseljavanje ljudi sa Kosova u zapadne zemlje borba za opstanak.
      Ocenjuje da je „Kosovo zemlja koja ne pruža osnovne uslove svojim građanima i perspektivi mladih“.
      „Emigracija se dešava zbog nedostatka posla. Mladi ljudi, iako završavaju studije ili stručne škole, ne mogu da nađu posao. Nepotizam se ukorenio na Kosovu, ako nemate političku podršku ne možete da nađete posao, a u odsustvu mogućnosti oni su prisiljeni da napuste zemlju i bave se poslom koji nije u skladu sa njihovim kvalifikacijama. Prisiljeni su da pobegnu zbog boljeg života“, ocenio je Šalja povodom objavljivanja izveštaja o broju ljudi koji su napustili Kosovo.
      https://www.danas.rs/drustvo/kosovo-napustilo-vise-od-170-000-ljudi-za-pet-godina/
×
×
  • Create New...