Jump to content

Recommended Posts

PODRŠKA RODITELJIMA DECE U TERMINALNOJ FAZI RAKA

Naša devojčica se zove Teodora, ima četiri godine i već dve godine boluje od izuzetno malignog raka kostiju (Ewing Sarkom / PNET). Trenutno je u terminalnoj fazi i nalazi se na Dečijoj internoj klinici u Nišu, na hematoonkološkom odeljenju. Na klinici se nalazi neprekidno od 05.12.2016. godine.

Krajem novembra 2016. godine prva redovna kontrola na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu, samo mesec dana nakon završenog lečenja... Samo mesec dana posle 14 hemioterapija, mega terapije i transplantacije koštane srži, 50 zračenja u anesteziji... Delovalo je da je sve onako kako treba da bude... A onda počinju da padaju trombociti, javlja se crv sumnje kod nas, a lekari nam uporno tvrde to je posledica zračenja...i tako do prve kontrole, koja pokazuje da nisu bili u pravu... Bolest se vratila... Ali to nije sve, najveći šok je momenat kada nam saopštavaju da za nju više nema nade...da nema uslova više da primi ni jednu hemioterapiju, krvna slika je loša, nema trombocite , koštana srž se ne obnavlja... Vodite dete kući...za sve što bude trebalo javite se vašem matičnom centru u Nišu...kažu.

Iako smo od samog početka njene bolesti bili svesni da ima male šanse za izlečenje, trebalo je da prihvatimo da je gubimo i da se suočimo sa surovom istinom... A ona... ona prepuna volje za životom, vesela, nasmejana, po čitav dan peva na engleskom uz pesme na you tube-u, igra igrice na tabletu...ni ne sluti šta se dešava... Ljuti na sve oko nas, sa puno bola i tuge, odlazimo kući...ali kod kuće ostajemo samo četiri dana, jer njoj je neophodna nova transfuzija trombocita...

Dolazimo na Dečiju kliniku u Nišu, ni ne sluteći da ćemo tu ostati ovoliko dugo... Lekari ponavljaju ono što već znamo, loše je, terminalna faza, njoj se koštana srž neće oporaviti...Dobija terapiju koja treba da kontroliše bol, antibiotike kad temperatura bude visoka, stalne transfuzije trombocita, eritrocite kad su joj potrebni... Više ne može da sedi, samo leži. Bilo je dana kada je bilo teško, kada je imala bolove, visoku temperaturu, kašljala, otežano disala, kada nije htela da jede...a onda se sve nekako malo sredi... Prolazili su dani, nedelje, mesec, dva, tri... Ona je i dalje stabilno, i dalje je tu tablet i dalje su tu njene omiljene pesmice, igrice... Gledamo je svaki dan i prosto ne verujemo, da li ovo dete zaista umire? Biohemija se ponavlja na svakih nedelju dana, lekari očekuju lošije rezultate...ali , čak i taj famozni ldh koji je bio preko 2500 krajem novembra 2016., sada je u granicama normale 380... Kako? Nismo sigurni da bilo ko ima odgovor...Naprotiv, svakodnevno nam lekari nagoveštavaju biće samo gore, samo što to nije buknulo, ona mnogo loše izgleda...i tako tri i po meseca...iz dana u dan...

Nailazimo na nove nepredviđene, neshvatljive probleme, pitanja... zašto ovo radimo, zašto je dete još uvek na klinici, da li mi čekamo da se desi čudo...zašto se i dalje borimo za nju, zašto već tri meseca sami dovodimo donore i obezbeđujemo aferezne trombocite, jer Zavod za transfuziju krvi u Nišu ne može da ih obezbedi... Da li znamo koliko košta njen medicinski tretman u bolnici, koliko košta jedna doza trombocita, a koja našem detetu znači još neki dan života...Između redova se provlači pitanje zašto je ne vodimo kući, da umre... Obavljaju razgovore sa nama lekari, psiholog, socijalni radnik...a sve sa istim ciljem da se predomislimo, prekinemo ovo i odvedemo dete sa klinike. Da li smo mi zaista ludi?

Svesni toga da će ona verovatno umreti nekoliko dana nakon izlaska iz bolnice, jer nema trombocite, odlučujemo da dete i dalje bude na klinici. Svesna je, komunikativna, jede, pije, stabilnih vitalnih funkcija. Zar je to greh? To što želimo da svoje dete gledamo još koju nedelju, dan, sat, koliko već ima...

Lekari kažu nigde vam ne bi izašli u susret ovako kao mi ovde. A šta oni to rade? Pružaju joj medicinsku negu na koju ima pravo. Da nema, odavno bi dobila otpusnu listu. Na naše pitanje zašto je onda ne otpuste, dobijamo odgovor da oni to ne mogu, ali mi možemo otići na lični zahtev... Zašto bi? Mi neizmerno volimo svoje dete, učinićemo sve da ona ne pati, a trenutno je naš izbor da ona ostane na klinici, svidelo se to nekom ili ne!!

Nemoćne, bolesne eliminisati iz društva je ideja vodilja fašizma, zašto se tome priklanjaju „beli mantili“ to je ono što nas buni i užasava!

Jednostavno, svesno doneti odluku i ubiti svoje rođeno dete nama je neprihvatljivo pa makar nas odavde odveli u ludačkim košuljama. Možda da nije svesna, da je bukvalno biljka, ili da ima užasne bolove, ali ovako NE!

Mi ćemo se za naše dete boriti, za svaki njen dan, sat, minut... Verujemo da bi svi roditelji postupili isto...Izuzetno je teško, ali to osim roditelja koji su bili u istoj situaciji, niko ne može razumeti, niti želi...

Voleli bismo da čujemo mišljenje drugih ljudi, drugih roditelja, odnosno da cujemo iskustva roditelja koji su bili u istoj ili sličnoj situaciji. Da li smo mi u pravu? Kako biste vi postupili na našem mestu?

https://www.facebook.com/bojanabojan.golubovic/posts/108152269725619

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ужас... Боже спаси и помилуј! 

Свети Аво Јустине, св. Нектарије Егински, св.Василије Острошки, св. Лука Војно-Јасеницки, св. Петко, св. Стефане Дечански,св. Зосиме Синаиту, св. Козмо и Дамјане,св. Гаврило Грузијски, а најпре Пресвета Богородице молите Господа Бога за здравље све деце!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, АлександраВ рече

Nemoćne, bolesne eliminisati iz društva je ideja vodilja fašizma, zašto se tome priklanjaju „beli mantili“ to je ono što nas buni i užasava!

Čuveni profa-psihijatar Sedmak je nama na 1 predavanju rekao, "Što ja da ih ubijam? Nek se ubiju sami. Ja sam zakletvu položio da lečim, ne da ubijam". Sapienti sat. 

Inače sam iz predmeta filozofija (kod nas faktički etika, i predavao etičar) pisala seminarski/esej CONTRA eutanazije. Imali smo i debatu pro et contra eutanazije, mi, budući soc.radnici. SVA omladina, do 1 djevojke (i naravno mene) je bila PRO, i ta djevojka je po tom pitanju na nekom predavanju (na kom ja nisam bila nažalost) doživjela napad grupe (većine) na sebe. Ta situacija nije bila slučajna, jer sam ja uglavnom bila glavni debater bilo u unutarnjim, bilo u vanjskim debatama npr. sa psiholozima i sl. 

Užasno je koje se sve racionalizacijame perfidno nameću kolektivnoj društvenoj svijesti izmanipulisanoj od odr. društvenih (tj.političkih) slojeva, kad je osnovna ideja-vodilja upravo ono citirano, što je Hitler i sproveo (prvo je pobio nemoćne i bolesne arijevce, onda je krenuo da čisti ostale), a osnovni argument contra ono, što je Sedmak lijepo sažeo. Licence to kill je užasna, ko god da je dobije. U ovom slučaju je daleko, daleko užasnija nego kad je preuzme državno-pravni-represivni aparat, tj. u obliku legalizovane smrtne kazne. Ljudska savjest (zdrava i normalna) ne podnosi ubistvo, racionalizovati je pilatovskom odlukom kolektiva a nametnuti ljekarima je čudovišno, dostojno orvelovskih i hakslijevskih vizija.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Докле год има времена могуће су и промене. Сваки дан је нова шанса да дете оздрави, сваки дан нам је дар од Бога да га се сетимо и позовемо у помоћ, треба користити време које нам се даје. У немоћи се показује сила Божија, када људи исцрпе све своје могућности тада дејствује Бог само га треба призвати и умолити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

strašno...tesko je naći prave reči, reći nešto pametno i od koristi...

Gospode, otvori im uši i oči srca, da shvate istinu i krenu putem ka spasenju....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Кратос рече

Nervira me što je Bog neaktivan po ovakvim stvarima.Zašto uopšte pušta na nevina stvorenja takve bolesti?

Ау шта то изрече? Зар је Бог неактиван или ми? Бог гледа на спасење душе, једна спасена душа је вреднија од целе васељене. Не знамо ми о Богу и вечности скоро ништа, јер да знамо сви бисмо хитали тамо. Проблем болести и смрти није исти из Божије и наше перспективе. Бог не поштеде ни свога Сина Јединороднога. И свети великомученик Георгије би велики угодник Божији па га даде Господ на такве муке. Богу се морамо поклонити и завапити за помоћ. Страдање и патња чисте наше душе, удостојавају нас венаца и воде нас ка Оцу небескоме. Не сумњај у Творца Он је премудар, посрамиће се сва људска мудрост и сви приговори Богу када се стане човечанство судити са Њим. Каже псалам ,, да се оправдаш у речима својим и победиш када будеш судио,,. Свако страдање и мука треба да нас окрену ка Богу и приближе Њему. Господ није човек и неће изневерити, ми смо род зао, покварен и прељуботворни...Велика је мука ових људи, али на муци се познају јунаци, велико искушење и велики животни испит али не заборавимо и награда је спрам трпљења. Нека да Бог да га се никада не одрекну него да са вером и надом приме све из Његове руке било добро или зло знајући да ако се буду Њега држали увешће их Господ у Царство своје и подарити живот вечни. Ми молитвено састрадавамо са њима и молимо Господа да излечи слушкињу своју Теодору и од свега срца верујем да је Богу могуће све што каже.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Матусал рече

Зар је Бог неактиван или ми?

Pa vidiš kolko se ljudi trude da spasu to dete,dali bi i sopstvenu dušu ali ništa,ovi lekari bi ga iscelili da znaju i mogu al ne mogu a Bog može.Nebitno.Rekao sam ono što iskreno mislim.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Кратос рече

Pa vidiš kolko se ljudi trude da spasu to dete,dali bi i sopstvenu dušu ali ništa,ovi lekari bi ga iscelili da znaju i mogu al ne mogu a Bog može.Nebitno.Rekao sam ono što iskreno mislim.

Једном приликом у сличној ситуацији, духовник за кога тврдим да је прозорљив, потпуно је непознат јавности, ми рече: знај да твоја самилост не може бити изнад Божије нити твоја љубав икада већа од Његове.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Кратос рече

ovi lekari bi ga iscelili da znaju i mogu

Ми заборављамо да је Бог тај који може да умудри лекаре да донесу најбољу могућу одлуку и одаберу најбоље лекове и захвате, да ураде нешто што је можда и необично али да то онда доводи до оздрављења. Ми се морамо молити за лекаре, какви год да су, да их Бог умудри, јер лекари лече а Бог исцељује, и лекар који је "предат" на молитву Богу, може да учини "чудо".

Молитвено загрлимо све, и лекаре и родитеље и дечицу, сви су овде заједно у доброј борби, морају се изборити и са својим емоцијама и ставовима а не само са оним што болест доноси телесно. Колико год да је тешко, смирење доноси добар мислени пут. Ноћас сам неколико пута читала овај текст, гледала слике и осећала се неописиво тешко,  и као обичан човек и као мајка. Овај текст сам највише поделила како бисмо се сви ми који смо га прочитала молитвено загрлили са малом Теодором, њеним родитељима и лекарима који воде тешке битке у једној бедној земљи. И да, колико можемо, поменемо у молитвама сву децу која се боре са раком, нарочито у терминалној фази када практично сви од њих одустају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Novomucenica. I oni sa njom. 

Kako bi postupila. Ostala u bolnici. Na pomen da treba da idem ne bi se lepo proveli u opste.  Zvala bih svestenika i pricescivala dete cesto. Jeleosvecenje. Pa kako Bog da.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Матусал рече

Једном приликом у сличној ситуацији, духовник за кога тврдим да је прозорљив, потпуно је непознат јавности, ми рече: знај да твоја самилост не може бити изнад Божије нити твоја љубав икада већа од Његове.

1000 х Амин!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има ли неко информацију да ли је дјевојчица крштена? Пита отац Василије из Лепавине, ради помињања на проскомидији...

Пред Иконом ће свакако бити помињана...

 

@АлександраВ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Tavita рече

Има ли неко информацију да ли је дјевојчица крштена?

Заиста не знам. Ово што сам поставила је јавна објава на ФБ профилу, имамо заједничку пријатељицу, али ја њене родитеље не познајем, а из неколико јавних објава то не могу да видим. 

Хвала Тавита.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ništa ne znam. Moja majka je kad me je poslednji put prepoznala samo zavapila 'Pustite me da umrem'. Nisam pametna.

Samo saosećanje sa umirućim i sa onima koji ostaju. Dalje ne znam. Bog zna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      Ugledni psihijatar nakon decenija rada u mentalnoj bolnici: Demoni postoje, evo koga napadaju, zašto i kako da prepoznate napad!
      STIL.KURIR.RS Baš svako može da bude meta, a napad ćete prepoznati veoma lako  
    • Од JESSY,
      "KAD SE DEVOJKA OBEĆA, NEMA 'NEĆU'":

      Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. "Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću", rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.
        Kasnije je "suprug" devojčice postao njen makro, i prisiljavao ju je da se bavi prostitucijom, da krade, dok su je kod kuće smatrali svojom sluškinjom. Nakon brojnih pokušaja bekstva, devojčica je pomislila da je pronašla spasioca, ali je i on bio nasilan i nastavio da je primorava na prostituciju. Sledeći put kada je uspela da pobegne, treći "spasilac" ju je prisiljavao na teške fizičke poslove i psihički i fizički zlostavljao.
      Devojčica je uspela da pobegne i oporavi se od traumatičnih iskustava uz pomoć Udruženja građana Atina koje je kroz studiju slučaja ove jedanaestogodišnje Romkinje prisiljene na brak otkrilo vezu između prisilnih brakova i modernog ropstva.
        Svake godine se sklopi 2.000 dečjih brakova
      U Srbiji se svake godine sklopi 2.000 dečjih brakova, a naša zemlja bi tek sada, sudeći prema najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona, trebalo da ih ukine.
      - Nove "supružničke" odgovornosti obično primoraju devojčice da napuste školu, imaju seksualne odnose sa svojim "supruzima" i rađaju i odgajaju decu - kaže za Nedeljnik Jelena Hrnjak iz Udruženja građana Atina za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja: "Za većinu devojčica, dečji brak je doživotna kazna. Iz ugla UG Atina, ‘dečji brak’ je termin za seksualno zlostavljanje dece, naročito devojčica, koje je u određenim društvenim i kulturnim kontekstima ‘ozakonjeno’ brakom. Zaista je bespredmetno u 2019. godini imati tako gnusnu pojavu u društvu, poput ove."
      "Od svih devojčica sa kojima smo radile nikad nijedna nije znala kada i za koga će se udati. Ta deca, kada idu u inostranstvo, odlaze sa saglasnošću svojih roditelja, i na granici neko vidi da romska devojčica odlazi sa starijim ljudima koji joj nisu roditelji. Pre toga se odvode kod ginekologa da bi dobile izveštaj da su nevine, budu ispisane iz škole odmah posle prve menstruacije da bi se očuvala nevinost. Poenta je da su svi indikatori tu, da svaki deo sistema vidi šta se dešava i svi normalizuju to i svi stavljaju u fioku kulture. Kada pričate s tom decom, reći će da su mislila da time čine dobro sebi i uslugu svojoj porodici, jer prethodno nisu imala sredstva za život i školovanje, imala su egzistencijalni pritisak. Dolazile su nam devojčice koje nisu znale da razlikuju boje i sve dane u nedelji, bile su totalno obrazovno zapostavljene", kaže Jelena Hrnjak za Nedeljnik.
      Član 23 Porodičnog zakona (stav 1) i do sada je vrlo jasno određivao da (1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, uz stav 2 koji govori da (2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
       
    • Од JESSY,
      “Primih prvake pre tri dana.
        Slatki, veseli, krezubi, širokih osmeha…
      Radujem se đacima prvacima uvek.
      No, moram priznati da sam ove godine iznenađena. Da ne kažem – šokirana!
      Većina dece ne izgovara pojedine glasove, a nekoliko njih ne izgovara većinu glasova.
      „Usitejice, vesi mi peukle, mama nije imaua vemena da me nauci!“
      Tri puta sam tražila da mi ponovi rečenicu, dok nisam shvatila šta želi!
      Znam ja šta je u pitanju, ali sam i dalje u šoku.
      Ne zbog te rečenice. Nego zbog toga što roditelji toliko malo vode računa o deci. Ali im zato kupuju satiće- smartiće i patike koje moraju jaako da čuvaju jer: „Molim te, učiteljice, obriši mi patike, tata će me ubiti na mestu ako vidi da su prljave, dao je silne pare za njih!“
      Nađite vremena za svoju decu!
      Ne dozvolite da maternji jezik uče slušajući crtaće i ponavljajući reči onako kako ih sa TV-a ili kompjutera čuju.
      Igranje na tabletu nije smisao odrastanja.
      Lutka ginjola kroz koju sam se danas obratila đacima, držala im je pažnju duže nego bilo koja igrica, verujte mi!
      Nije mi se do sad dogodilo da deca ne znaju šta znači „grafitna olovka“. Nije mi se dogodilo da ne znaju da povuku liniju „od- do“.
      Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime,kaže da je svi zovu Beba.
      Ali, roditelji kažu: „Sve on (ona), zna! A meni je tako slaatko što ne govori „čisto“… Ima vremena, naučiće.“
      Ima vremena? Koliko?
    • Од Драгана Милошевић,
      KAO PATRIOT ne bih htio da ova zemlja doživi iskustvo jednog pokušaja stvaranja hrvatske države u 20. stoljeću. Taj pokušaj kolabirao je u sramoti jer je bio utemeljen na mržnji prema Srbima. S današnjom opsesivnom mržnjom prema Srbima Hrvatska je na istom putu”, rekao je danas Milorad Pupovac na konferenciji za medije sazvanoj zbog posljednjih organiziranih napada na Srbe. 
      Izjednačavanje Republike s Nezavisnom Državom Hrvatskom
      Odmjereni i oprezni, dugogodišnji najistaknutiji politički predstavnik srpske nacionalne manjine današnju Republiku Hrvatsku usporedio je s ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ne samo da ju je usporedio, jer uspoređivati se može svašta, nego je ustvrdio da se boji jer je Republika Hrvatska na istom putu kao i ta kvislinška i zločinačka država koja je trajala od 1941. do 1945. Negdje drugdje takvo izjednačavanje Republike, u čije ustavne temelje je upisan i antifašizam, s nacističkom marionetom izazvalo bi bijes, ako ne i intervenciju liječnika koji bi onog koji je tako nešto izrekao strpali na prisilno liječenje.
      Na žalost Hrvatske, ali i na radost nekih Hrvata, Pupovac je u pravu.
      Nema potrebe za logorima
      U Republici Hrvatskoj ne postoje rasni zakoni kakvi su postojali u NDH. Za njima nema potrebe. Srba nema dovoljno da bi se zbog njih pisali posebni zakoni. Postoji, međutim, mržnja. U 21. stoljeću nije potrebno osnivati koncentracijske logore da bi se istrijebio jedan narod. Dovoljno je iz dana u dan poticati i podgrijavati mržnju, tolerirati nasilje, proglašavati organizirane napade izoliranim incidentima, praviti se blesavim žmireći pred očitom atmosferom ili klimom, kako vam drago, mržnje prema cijelom narodu. Toleriranjem nasilja ono malo preostalih Srba prisiljava se da više ni svojoj djeci ne kažu da su Srbi i da se ili odsele, ili asimiliraju. To ni na koji način nije različito od Budakovog pokrštavanja trećine i protjerivanja trećine. Dobar dio toga je već odrađen.
      HOS je bio stranačka milicija inspirirana ustašama
      Ne treba u 21. stoljeću šef države nositi titulu poglavnika, dovoljno je naći nešto malo razumijevanja za Antu Pavelića ili stavljati u kontekst njegov poklič Za dom spremni. Država koja na bilo koji način i na bilo kojem mjestu ima razumijevanja za ustaški poklič, nedvojbeno sama sebe identificira s ustaškom NDH. Priče o HOS-u i njegovoj ratnoj ulozi samo su priče jer HOS se tako nazvao upravo zbog NDH i za svoj moto je uzeo ustaški poklič upravo zbog NDH. Da si ne lažemo, vodstvo Hrvatske stranke prava osnovalo je stranačku miliciju pomoću koje je željelo oživiti ustaški režim. 
      Napadat će oni koji najviše žele NDH
      Zato je Milorad Pupovac u pravu kada kaže da se boji da je današnja Hrvatska na istom putu kao NDH. U posljednjih pet godina ustaštvo je normalizirano uz blagoslov politike. Na ustaštvo koje se valja ulicama svi glavni faktori hrvatske politike ili blagonaklono gledaju, ili se pretvaraju da ne postoji. Od predsjednice koja je ne tako davno poručivala da oni kojima se u Hrvatskoj ne sviđa mogu otići i Srbe optuživala da provociraju nasilje, samim svojim postojanjem valjda, do premijera koji se izvlači na različite kontekste ustaških simbola.
      Bili bi ustaše, ali da se ne zna
      Nažalost, Pupovac je u pravu, ali njegova izjava izazvat će još više mržnje. Paradoksalno, napadat će ga najviše oni koji otvoreno ili poskrivećki, pokvareno, potiču mržnju ili oživljavaju NDH. Takva je priroda hrvatske politika i društva. Oni koji baš žele NDH ili se otvoreno pozdravljaju ustaškim pokličem, podići će se na zadnje noge i arlauknuti zbog Pupovčeve kvalifikacije jer oni bi bili ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali ne bi da se to i kaže. Srame se i plaše sami sebe pa se skrivaju iza domoljublja umjesto da otvoreno kažu da su fašisti. Pupovčevoj konstataciji bi se trebali radovati jer je rekao upravo ono što žele, ali će ga napasti.
      U pravu je, ali je i sukrivac
      Milorad Pupovac, već se ponavljamo, je u pravu, ali Milorad Pupovac je i sukrivac. Tvrdoglavom podrškom ovoj Vladi i premijeru koji je izmišljenim povjerenstvom legalizirao ustaštvo dao je svoj obol širenju spirale mržnje. Još jedan paradoks, Srbe mrze i jer podržavaju hrvatsku Vladu puno više nego što bi ih mrzili da je sruše. No, za takvo što će očito trebati više od nekoliko udaraca šipkom u uzdoljskom kafiću.
      link
    • Од JESSY,
      David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa
      Izvor: Profimedia / Autor: Auto
      Starenje doživljavamo kao nakupljanje svih ostalih stanja koja postaju sve češća s godinama - raka, demencije, fizičke slabosti... No, sve više znanstvenika dovodi u pitanje osnovnu koncepciju starenja. Što kad bismo mogli zaustaviti smrt, ili je potpuno spriječiti? Što ako su bolesti koje nas pogađaju u starosti simptomi, a ne uzroci? Što bi se promijenilo kad bismo starenje klasificirali kao bolest?
      Od davnina se na starenje gleda kao na neizbježan, nezaustavljiv i prirodan ciklus. 'Prirodni uzroci' glavni su uzrok smrti starijih osoba, čak i kad umiru zbog raznih patoloških stanja. No ne misle svi tako. David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa već kao stanje. Starost je, kaže on, patologija i kao takva može se i liječiti, piše Technology Review.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...