Jump to content

Трибина ,,Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке


Recommended Posts

Фотографија корисника Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке

Позивамо вас, да у понедељак, 8. маја 2017. године, у 19 часова, у читаоници одељења уметности Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете трибини на тему „Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“.

О овој теми говориће:

доц. др Андреј Јефтић (Православни богословски факултет, Београд)

др Сеид Халиловић (Центар за религијске науке ,,Ком“, Београд)

проф. др Душан Пајин (самостални истраживач, Београд)

Модератор:

ма Велибор Мартиновић (вероучитељ)


Трибина се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда.


Улаз је слободан.

http://sozbg.rs/dogadjaj/problem-zla-u-hriscanstvu-islamu-budizmu/

https://www.facebook.com/events/415087702204591/ 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Pokajnik_IL_Pokojnik,
      Dvoumio sam se oko toga u okviru koje sekcije foruma da smjestim ovakvu temu. A onda sam primjetio da postoji i ovaj dio o sektama. Moje je lično mišljenje, a kako se pokazalo, i mišljenje mnogih drugih ljudi, kako ovdje tako i u svijetu - da Islam nije religija, a ponajmanje "Abrahamska" religija, već destruktivni kult. Kroz tekst koji ću ovdje prenijeti da bih započeo ovu temu jasno je ukazano na to koja je to suštinska razlika između judeo-hrišćanske tradicije i Islama i zašto je laž ono što taj kult uporno tvrdi - a to je, da ima bilo kakve veze sa Hrišćanstvom, Judaizmom, da je Gospod Bog isto što i Allah. Ovo je lažna tvrdnja kako bi se Islamu obezbjedio status religije kroz tobožnje Abrahamsko naslijeđe. Mislim da je ova tema itekako relevantna danas dok postoje takvi fenomeni kao što je ISIS i dok izdanci radikalnih islamskih grupa sve češće i češće užasavaju, duhovno i moralno oslabljenu i mlaku Evropu svojim napadima. Islam nije religija već kult ljudske žrtve i Muhamed nije prorok već lažni prorok - Antihrist, a Allah je sam Satana.  Ovo ću pokušati da pokažem kroz ovaj i neke buduće postove na ovu temu. A nadam se de će se možda još poneko uključiti u diskusiju.
       
      Uz odobrenje autora prenosim sledeći tekst ovdje:
       
      Lažni Prorok Muhamed i Trojanski Konj Zvani "Abrahamska Religija"
       

      Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve sa čkalja? Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove. Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, seče se i u vatru baca. Dakle po plodovima njihovim poznaćete ih. – Evanđelje po Mateju, 7:15-20

      Sasvim je sigurno da je Isus ovim rečima predvideo pojavu takvih duhovnih grabljivaca kao što je bio Muhamed. Isina je da se u Hrišćanskoj istoriji jesu pojavljivali lažni proroci koji su u ime i na račun Hrišćanstva izvrtali Isusova učenja i pogrešno ih interpretirali zarad ostvarenja ovozemaljskih ciljeva. Međutim, mi ovde ne govorimo o pogrešnom ili izvrnutom tumačenju poruke nekog Proroka, već o direktnoj i otvorenoj poruci tog Proroka. Na primer - dok Isus direktno govori "voli bližnjeg svog" i čak "voli svog neprijatelja", ne deleći ljude po bilo kom osnovu - Muhamed govori "ubijte nevernika gde god da ga nađete" i "svaki nevernik je vaš rob i legitiman plen".

      Šta su bili direktni plodovi Hristovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske ljubavi i tolerancije; širenje svesti o Božijoj ljubavi i milosti; širenje svesti o punoći i lepoti življenja u mudrosti; skromnost; samo-iskrenost; poštenje; čednost: istinoljubivost; milostinja i samilost prema svim ljudima bez obzira na njihovu veru i naciju; lečenje bolesnih; odricanje od moći zarad mira i ljubavi; i konačno pobeda nad smrću - otklanjanje od smrti i svakog zla.

      Šta su bili direktni plodovi Muhamedovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske mržnje i netolerancije; širenje svesti o Božijoj okrutnosti i nemilosrdnosti; širenje bezumlja; obmana; nepoštenja; laži; pedofilija; višeženstvo; zastrašivanje; nasilništvo; mučenje i sakaćenje ljudi; ljudsko žrtvovanje; milostinja i samilost jedino prema pripadnicima svog kulta; glad za silom i moći; i konačno širenje i obožavanje smrti - priklanjanje smrti i svakom zlu koje se ne može ovde pobrojati.

      Isus je izrekao istinu o Muhamedu govoreći da je grabljivi vuk u ovčijoj koži, govoreći kako da ga prepoznamo po plodovima njegovim. Ali Muhamed je lagao o Isusu, kontrirao mu i pokušavao da ga umanji kako bi nahranio svoj ego. Muslimani govore da poštuju Isusa samo kako bi održavali prevaru koja se odlikuje u tvrdnji kako je Islam "abrahamska religija". Ali muslimani potpuno odbacuju Isusa i sve ono što je bila suština njegove poruke. Na primer, Isus je osuđivao taj primitivni ritual kamenovanja, Muhamed ga je aktivno zagovarao i njegovi sledbenici i dalje praktikuju ovakve grozote zajedno sa svim ostalim primitivnim i okrutnim praksama. Muslimani govore da je Isus najveći prorok pre Muhameda, ali je fascinantno kako ne uviđaju da Isus nadilazi Muhameda u svakoj kategoriji. Ovo je uočljivo kroz jednostavnu usporedbu gore pobrojanih plodova ove dve ličnosti - usporedbom ova dva života - Isusovog života prečistog sveca i Muhamedovog života nepismenog nasilnika, pedofila i zločinca. Islamski "Isa" nema gotovo ništa sa Hristom Jevanđelja. Nema ni traga od njegove ljubavi, miroljubivosti i božanstvenosti. Koja je glavna uloga "Isa" (Isusa) u Islamskom učenju? Da se vrati u vreme Sudnjeg Dana kako bi "polomio krst i pobio svinje". Drugim rečima uloga Islamskog Isusa jeste upravo a uništi i judaizam i hrišćanstvo - istinske abrahamske religije. Ovde je jasno da je ovakav "Isa", Islamski Isus niko drugi do sam Antihrist.

      Islam tvrdi da je ultimativno usavršenje "abrahamskih vera" koje su mu prethodile - Judaizma i Hrišćanstva. Nebrojene i oštre kontradiktornosti između Kur'ana i Jevrejskih i Hrišćanskih Svetih Spisa objašnjavaju se time da su navodno Jevreji i Hrišćani ti koji su iskvarili svoje spise. Naravno svaka kritička analiza bi očigledno pokazala sasvim suprotno - da je upravo Islam izopačenje i degradiranje Hrišćanstva i Judajizma u mnogim instancama. Samo jedan primer bi ovde bio više nego dovoljan - ljudsko žrtvovanje je oduvek bilo osuđivano od strane abrahamskog Boga, čak i u vreme Mojsijeve "strogosti" - ali u Islamu se ljudsko žrtvovanje ohrabruje i Allah deluje kao večito nezasit ljudske krvi i patnje. Ovo je samo jedan od pokazatelja da Allah nije isto što i Adonai (Gospod Bog) Hrišćanstva i Judaizma - već sam Moloh koji je bio oklevetan u samoj Bibliji i kojem su bile prinošene ljudske žrtve u toj davnoj prošlosti. Zanimljivo je pomenuti u ovom kontekstu da je Moloh bio bog Meseca. Da li mislite da je slučajno što je upravo ovo globalno prepoznatljiv simbol Islama? Ako odbijemo da se priklanjamo ovakvim tumačenjima, onda iz jednog drugog ugla možemo tvrditi da Allah nije ništa drugo do alter-ego samog Muhameda. Ako se usporede dešavanja iz Muhamedovog života i Kur'anske objave veoma je lako uočiti da su sve ove "objave" dolazile u trenucima kada je Muhamedu bio potreban izgovor i opravdanje za nešto. Navešćemo neke od primera : Kada je Muhamed, budući razvratan kao što je bio, poželeo da uzme petu ženu, znači preko četiri žene kako je prethodno bilo dozvoljeno kroz "objave" Allaha, - isti Allah je hitro poslao novu "objavu" kojom je dozvoljavao da samo Muhamed ima veći broj žena nego što je propisano za ostale muslimane. Ostao je upamćen i zabeležen komentar njegove žene Ajše koja je rekla, prikrivajući svoju sumnju u njegovo poslanstvo: "Tvoj Allah je zaista revnosan da ispunjava tvoje zemaljske želje". Isto tako, dok je Muhamed bio slab na početku svoje misije u Meki želeo je da se približi i sprijatelji sa Hrišćanima, te stoga u to vreme pojavljuje se objava koja govori: "mi verujemo u ono što je objavljeno nama (Kur'an) i u ono što je objavljeno vama (Biblija) naš bog je isti kao i vaš bog" Sura 29:46. Kasnije, kada se Muhamed ustoličio u Medini i kada je osilio Allah mu tada objavljuje kako treba da se bori protiv "ljudi Knjige" (Hrišćana i Jevreja) i da im silom nameće Islam ili plaćanje poreza i inferiorni položaj. Ovakvih primera je zaista mnogo.

      Islam nije "abrahamska religija" kako se od početka pokušavao obmanjivački prikazati. Islam čak nije ni religija već destruktivni, predatorski kult. Koja je razlika između religije i predatorskog kulta? Religija teži tome da u čoveku probudi ono što je najbolje u njemu, dok predatorski, destruktivni kultovi čine upravo suprotno. Opet, opomenućemo se usporedbe onih plodova - usporedbe Hristovog i Muhamedovog života. Zar je Islam u svom primitivizmu i varvarizmu "unapređenje" prosvetljenog i samilosnog Hrišćanstva? Zar je beduinski razvratnik i masovni ubica veći Prorok od Princa Mira? Razlika između Islama i Hrišćanstva je duboka i nepomirljiva. Islam se vekovima koristio obmanom da ubedi ostale kako predstavlja kontinuitet abrahamskog nasleđa i kako deli iste vrednosti sa Hrišćanstvom i Judaizmom. Istina je da ne deli uopšte iste vrednosti, već je samo pokrao delove Judeo-Hrišćanskih mitova i prilagodio ih svojim potrebama. Istina je da je Islam, iz perspektive Hrišćanstva, zapravo lišen bilo kakvih istinskih vrednosti - da fanatični sledbenici Muhameda žive u potpuno izvrnutom svetu u kojem je ono što je za nas zlo - za njih dobro- i obratno. Hrišćanski Bog nije isti bog kao Allah koji je svodnik nebeskog bordela. Allah svojim "mučenicima" (krvoločnim fanaticima) obećava 72 device ako poginu za njega. U jednoj poslanici apostol Pavle govori nešto sasvim suprotno - kako ćemo nakon vaskrsenja biti poput anđela, odeveni telom svetlosti - bespolni - kako se nećemo "ni ženiti ni udavati".

      Samo kroz ovih nekoliko oskudnih primera više je nego jasno da Islam nikako nije ono što tvrdi da jeste - da je tvrdnja kako je to "abrahamska religija" nešto što je oduvek služilo samo kao trojanski konj pomoću kojeg su muslimani i u prošlosti i danas pokušavali da obmanu Jevreje i Hrišćane, i pomoću kojeg su na račun crpljenja harizme judeo-hrišćanske tradicije pokušavali i pokušavaju obmanuti i ostatak sveta.

      "Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno." – Evanđelje po Luki, 6  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар патријарха српског, богослужио је у новобеоградском храму Преподобног Симеона Мироточивог, поводом прославе Иконе Богородице Страдалне. Радост литургијског сабрања употпуњена је рукоположењем нових свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке - презвитера Петра Бакајлића и ђакона Бојана Божића.   Звучни запис беседе   Владика је у беседи истакао да се иконама поклањамо прослављајући тиме изображени на њима прволик, као и да нас празник Иконе Богородице Страдалне учи да на земљи ми само страдамо: И то видимо и у Црној Гори и на свим нашим просторима и у нашој историји, рекао је Епископ Стефан.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Министарство просвете је 22. јуна ове 22020. године послало свим школама у Републици Србији „Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2020/2021. годину“ (у даљем тексту: Упутство). Слична упутства је Министарство слало и ранијих година. Међутим, овогодишње Упутство је изазвало најпре реаговање Уније синдиката просветних радника Србије, а потом и Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.   Огласио се и министар просвете г. Младен Шарчевић саопштењем (http://www.mpn.gov.rs/strucno-upustvo-za-formiranje-grupa-izbornih-predmeta-ne-dovodi-do-ukidanja-verske-nastave/) из којег издвајамо четири важне тврдње:   1. да Упутство не доводи до нових мера рационализације,   2. да оно само „садржи прецизнија објашњења на који начин школе могу да формирају одељења и групе“; као и   3. да оно неће довести до укудања Верске наставе.   4. На крају саопштења, министар је обећао да ће наставницима Верске наставе, након 20 година дискриминације, коначно бити омогућено да ступе у стални радни однос.   Најпре треба истаћи да ово Упутство заиста доводи до нових мера рационализације, јер су сва ранија упутства за формирање одељења и група дозвољавала да група буде формирана већ са 15 ученика; али уз два ограничења: 1) да у групи не може да буде више од 30 ученика, као и 2) да на нивоу једног разреда не може бити више група него што је одељења. Међутим, најновије Упутство захтева да се ђаци распореде у групе за похађање изборних програма тако што се укупан број пријављених ђака за један изборни програм подели са 30. То значи да се од 150 пријављених ученика из 10 одељења више не може формирати 10 група од по 15 ученика, него једино 5 група од по 30 ученика. Мере које се спроводе овим Упутством, дакле, јесу нове мере рационализације – иако министар тврди супротно.   Друго, никада Стручна упутства за формирање одељења и група нису била саветодавна, као што министар сугерише када каже да Упутство само „садржи прецизнија објашњења на који начин школе могу да формирају одељења и групе“, него таква упутства имају наредбодавну сврху. То се може видети и у самом Упутству: „Изузетно број група може бити већи од прописаног, уз сагласност Сектора за основно и средње образовање у васпитање“ (стр. 8, пасус 3). Дакле, ни други навод министра просвете не стоји.   О трећем наводу не треба ни писати, јер уопште није могуће да упутства дерогирају одредбе закона. Чини са да је овде реч о замени теза.   Што се тиче четвртог навода министра просвете – да ће вероучитељи, после 20 година рада, коначно престати да буду дискриминисани од стране државе, остаје нам да видимо како ће се заиста у наредних шест месеци ствари одвијати.   Дакле, из саопштења министра просвете јасно је да он не види у чему је проблем и да нема намеру да промени садржину спорног Упутства. Ако занемаримо саопштење министра због низа погрешних тврдњи и замена теза и окренемо се стварним последицама нових мера рационализације у просвети, суочићемо се са низом проблема.   Узмимо за пример спровођење наставе у гимназијама. Увођењем нових изборних програма укупан број изборних програма који ученици похађају повећан је са два (Верска настава или Грађанско васпитање, и Други страни језик) на четири (ученици бирају још два, новоуведена, изборна програма). Настава Другог страног језика се изводи – као и настава других обавезних предмета – у одељењима, а тек изузетно у групама. Наиме, један од критеријума распоређивања ђака у одељења је управо њихов избор Другог страног језика – што је била мера рационализације. Отуда су одељења у којима се ђаци деле у две групе ђака, од којих једна слуша нпр. Немачи језик, а друга Француски језик – веома ретка. Следи да се спорно Упутство односи на обавезни изборни програм Верску наставу или Грађанско васпитање, као и на друга два изборна програма које ученици бирају са листе изборних програма које им школа понуди; нпр. Примењене науке 2, и Религије и цивилизације.   Организовање наставе изборних програма у групама од по 30 ученика представљаће нерешив проблем за формирање школског распореда. Узмимо за пример наставника Верске наставе који има пун фонд часова у једној школи – 20 у непосредном раду са ђацима. Ако се његов фонд равномерно распореди по радним данима, то значи да ће он морати да одржи свакога дана по четири последња часа, и то тек после редовне наставе! А где су часови преостала два изборна програма? Колико часова у дану треба ђаци да проведу у школи да би се спорно Упутство спровело?   Додатни проблем изазива чињеница да са уситњеним фондом часова наставник Верске наставе неће предавати у једној школи, него – као што је и сада често случај – у две и три школе. Ако сагледамо чињеницу да се и наставници Грађанског васпитања суочавају са истим проблемом, као и вероучитељи; ако томе додамо и распоред часова наставника који ће предавати друга два изборна програма, онда постаје јасно да спорно Упутство неће моћи да се спроведе у дело на начин који не би био дискриминаторан. Наиме, ако се Упутство не може равномерно односити на све групе ученика, онда се поставља питање: На које ће се групе ученика оно примењивати, а на које неће?   Посреди је, дакле, Упутство које ће, због своје неспроводивости у пракси, принудити директоре школа у Србији да дискриминишу не само неке своје колеге, него ће их довести у ситуацију да ће морати да дискриминишу читаве групе ђака.   Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2020/2021. годину мора бити повучено, јер се њиме, поред свих други разлога који се тичу нарушавања квалитета наставе Веронауке и остављања без посла и без икакве помоћи од стране државе великог броја катихета, од директора школа захтева да прекрше Закон о забрани дискриминације.   Одбор за верску наставу  Архиепископије београдско-карловачке   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уредништво портала Поуке.орг упућује Васкршњу честитку редакцији Радија Слово љубве на челу са пречасним презвитером Арсенијем Арсенијевићем: 
       
      Свети апостол Павле, говорећи о Васкрсењу Христовом, каже: „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша, (...) али заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли” (1. Кор 15, 17–20). Свети апостол Павле је грчким философима и мудрацима проповедао о „непознатом Богу” (Дап 17, 23), говорећи им управо о Христовом Васкрсењу из мртвих. Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Истином о Христу и Васкрсењу, апостоли су покорили „древни горди Рим” и „галилејски, а не аристотеловски” пронели благовест о Христу Спаситељу са краја на крај васељене (Рим 10, 18). Двехиљадугодишња историја Цркве, рођене Духом Светим на дан Педесетнице, а утврђене помоћу проповеди апостолâ и Отаца, највећи је и најбољи доказ да је Васкрсли Господ са нама и да ће бити са нама „у све дане до свршетка века” (Мт 28, 20).
      Са овим молитвеним мислима радости над радостима, желимо Вам изобиље духовних и телесних добара, да на многа и блага лета путем радио таласа ширите реч љубави Божје!
       
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
       
      Уредник насловне стране портала Поуке.орг
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Архијерејски Синод Православне Охридске Архиепископије заседао је 23. марта 2020. године поводом тренутне ситуације изазване вирусом COVID19. Говорило се о мерама за заустављање даљег ширења овог, за многе кобног вируса.     ПОА позива вернике и све грађане  да редовно прате и у потпуности спроводе препоруке Светске здравствене организације и привремене мере, које су последица ванредног стања проглашеног у Републици Северној Македонији. Ово се тиче сваког становника, без обзира на националну или верску припадност, а полазећи пре свега од друштвене одговорности и искрене бриге према ближњем. Према вековној православној традицији, покажите  пожртвовану љубав како бисмо сачували животе! Сходно томе, најважније је да се свако придржава прописаних мера и да не дозволи себи да постане носилац, а камоли преносилац вируса!   Свети Архијерејски Синод  Православне охридске Архиепископије истовремено изражава пуну молитвену подршку лекарима и свом медицинском особљу које се непрестано бори са пандемијом и шаље Божији благослов.   Свети Архијерејски Синод  Православне охридске Архиепископије позива све вернике да прихвате ово искушење као нову прилику за преображење живота и отворе срца своја да у њима васкрсне  Лекар наших душа и тела, Христос Господ!     Извор: Православна Охридска Архиепископија
×
×
  • Креирај ново...