Jump to content

Литургија без причешћа ( ? )

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 сат, Goku рече

У епархији Бањалучкој важи, колико је мени познато, благослов да се пости 7 дана прије причешћа. Дакле, ко жели да се причести мимо поста мора да пости 7 дана.
Зато је код нас (у мом парохијском храму), ово уобичајена појава па се зачудих зашто се ви чудите нечему на шта сам навикао.
Истина, на понекој литургији мимо поста буде неколико људи да се причесте, али претпостављам да су у договору са свештеником испоштовали горе наведено.

Е, ово ме сад подсјети на једну парадоксалну ситуацију. Код нас је изражен култ Св, Сисоја када жене (мајке) посте и причешћују се ради дјеце (како се у народу каже). И онда имаш гомилу жњна које не посте петровски пост прописан од стране Цркве, него када се он заврши па "нормални" вјерници замрсе, оне узму да посте свој непрописани пост.

Едит:

А причешће, нормално, увијек иде на крају Литургије, након што се прво подијели нафора, значи не тада када свештеник позива да се приступи.

Citam dva puta da bih bila sigurna da sam dobro razumela!? Kao da nismo u istoj pomesnoj Crkvi.... Sve ovo sto ste naveli ukljucujuci I "Edit" treba predociti Sinodu, jer nema blage veze sa zivim Bogom. Post mimo posta?!.... "kult Sv. Sisoja"...!? 7 dana posta pre pricesca...!? :0426_feel:, prosto sam sablaznjena... Zar ne pise u svim crkvenim kalendarcicima kako I kada je Crkva propisala hriscanski post? Kakvi su to privatni tipici da ne kazem blagoslov arhijereja koji je evidentno drugaciji od Crkve....?

Oprostite ako sam gruba, ali ste me rastuzili sa Vasim lokalnim iskustvom u Crkvi Boga Zivoga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима


@"Tamo daleko"

Pa tako je kako je... da li je dobro ili loše, šta znam.


Mislim da je to sve neki kompromis stvarnom (lošem) stanju u narodu. Recimo, uz pretpostavku da se ja kao (neki) vjernik krećem u krugovima (makar deklarativno) pravoslavnih ljudi, mogu slobodno reći da 20% (možda i manje) ljudi koje znam ganja post i pričešće uopšte. Najčešće je to da ljudi uzmu po jednu sedmicu (prvu ili posljednju) nekog velikog posta isposte i onda se pričeste. Ali neka. Bogu hvala i na tome, i to je neki trud, pokazuju da im je stalo. Bolje nego ništa. O srijedi i petku da i ne govorim, možda 5% ljudi. Ma ni toliko.

E sad, kad već imaš takvu situaciju, ne ulazeći u krivicu zašto je tako, gdje znaš da 90% pravoslavnih u eparhiji ne posti kako je propisano, nekako je logično da uvedeš pravilo o 7 dana da budeš siguran da ti nije došao neki levat onako sa ulice (opet sve karikiram) da se pričesti, onako što je čuo da valja. Pa tako ako hoće da se pričesti za zavjetnu slavu, recimo, a ne posti nikako u toku godine (ili po jednu sedmicu za Božić i Vaskrs), natjeraš ga da posti barem 7 dana. Ponovo podvlačim, govorim o situaciji na terenu koja je takva kakva je, ne odobravam niti osuđujem. Pa onda kad imaš prvu nedjelju vaskršnjeg posta "milion" ljudi u hramu (koji inače ne dolaze; nego pitaju kad počinje pričešće, dakle ne liturgija u 9, nego pričešće, oko 10 pola 11 da tada dođe), nekako mi je i logično da ono ide nakon liturgije jer bi takvi sigurno otišli nakon pričešća ne sačekavši kraj.

Naopako jeste, opet ponavljam, ali ostaje da se povinujemo.

Na kraju krajeva, i ja iskren da budem, od kada su došli klinci, nedjeljom ako uopšte stignemo do crkve, to bude na 10 minuta, obično pred kraj, paljenje svijeća (jer im je to zanimljivo) i brzinsko cjelivanje ikona (jer ih ne možeš natjerati da duže mirno stoje u hramu).
Hoću da kažem da bi bilo neozbiljno (licemjerno) da kudim na sistem, kada se ja prvi, ne bi pričešćivao na svakoj liturgiji na kojoj budem.


Jedino da malo pojasnim za ovo "kult", nisam mislio bukvalno nego više kolokvijalno, isto kao što imamo npr "kult" Sv. Petke kada ljudi (tj žene) misle da se mora postiti na Svetu Petku, bez obzira na koji dan pada. Ni za to ne znam da li je dobro ili loše. Loše je naravno, što se izmišljaju neka svoja pravila, a dobro je, opet, što je baram neki trud i pokušaj, bolji nego nikakav, sigurno.

Edit:
Što kaže otac Dragan:" nemojte se zavaravati da je post predug pa da ljudi zato poste prvu i posljednju sedmicu; i da traje sedam dana, Srbin bi postio prvi i zadnji dan" :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Goku рече

E sad, kad već imaš takvu situaciju, ne ulazeći u krivicu zašto je tako, gdje znaš da 90% pravoslavnih u eparhiji ne posti kako je propisano, nekako je logično da uvedeš pravilo o 7 dana da budeš siguran da ti nije došao neki levat onako sa ulice (opet sve karikiram) da se pričesti, onako što je čuo da valja.

Kamo se dene, misionarski rad unutar Crkve (van nje I da ne pominjemo), da se dublje opravoslave nominalni pravoslavci? Gde nam je zrtvena ljubav koja radja htednutu volju da se priblizavamo, spajamo sa Tvorcem Koji nas iz ljubavi stvori... pa valjda smo stvoreni za vise od jesti I piti I zivotariti kao "vecina" oko nas... a da nas paroh I vladika nisu poducili da smo carsko svestenstvo...

Potpuno Vas razumem po pitanju licnog truda I iskustva sa malom decom u crkvi! Imam ih cetvoro hvala Bogu I svi su puzali, plakali, skakali, pevali itd u crkvi od rodjenja. Prvo su naucili kada je Nedelja, pa ostale dane u sedmici... medjutim nema garancije da ce postati duboko verujuci ljudi jednog dana, jer je vera, zrtvena ljubav I sve - dar od Boga.

Opet se vracamo na to da svojim licnim primerom svedocimo veru, ako nam je miliji jevandjelski zivot u Hristu nego obicaji I povrsni pristup zivotu ... ne daj Boze da osudjujem bilo koga, ni sama nisam poznavala Boga prvih 20 godina zivota, a ni sada nisam daleko odmakla, premda se trudim Bozijom miloscu.

Nedostatak hristolike ljubavi nas odvlaci u suprotnom pravcu te otuda nemanje snage za pravi Put, vec pribegavamo "uvodjenje novih pravila" , kojekakvih surogata, ne bi li dolazilo barem neki broj ljudi u crkvu, pa kako tako..... nije to dobro, uciti pogresno... ; pa svuda pricamo o pravoverju a na terenu mrka kapa... ; dusa me boli... ama svi smo odgovorni za sve...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sto se tice Pricesca, koliko cesto vi mislite da je potrebno/dovoljno pricescivati se?

Cetiri puta godisnje je premalo, po mom misljenju. Meni je cak i to problem zato sto sam jedva ispostio nedelju dana pred Uskrs, ne zato sto mi se jede mesto itd. nego zato sto mi stalno cale zanoveta kako je sve to glupost, kako to ogranicava slobodu, ne samo post nego cela vera uopste, da je Hrist samo bio ucitelj kao i Buda, da je on izucavao magiju u Egiptu, itd.
Da ne pricam sad ima milion takvih misljenja na internetu...

Sto se tice toga da se negde mora postiti 7 dana pre pricesca, mozda jeste malo hardcore za neke ali opet ja bih to ispratio cisto zbog poslusanja, pa nek je i svestenik pogresio. Eto vidis, neki su takvi, a meni, kad se palio badnjak naredio je pop da idem da ispraznim kantu u kontejner... Uz reci "eto, to ti umesto posta" I u tom poslusanju ima necega...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Svakome po meri rasta u Hristu; nema "potrebno/dovoljno", jer smo pozvani da hodimo iz punoce u punocu. Zaboravite 4x godisnje kao da je doktorski recept u pitanju. Uvrezena shvatanja I navike treba iznova ispitivati I ne prepustiti se nekom "slucaju", vec se treba molitveno pogruziti u osvajanje Carstva Nebeskog! Ja se svakodnevno molim Bogu da mi podari zdravo rasudjivanje po svim zivotnim pitanjima, pa tako I za duhovna.

Nije Vam lako ako je okruzenje prepuno predrasuda, ali borite se, istrazujte, nadajte se putevima Gospodnjim Koji ce vas pribliziti Bogocoveku, covekoljupcu: istite I dace vam se!

Podstrek na vrlinski zivot I podvig u vidu poslusanja je samo jedan od mnogih zamaha koji vode ka jedinome potrebnom, Put Istina I Zivot!

Neka je sa srecom spasonosno putesestvije! Hristos vaskrse!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бог Духа не даје на меру. У Причешћу се валоризује наш однос са живим Богом. Причешће се не може одредити количином јер је у свакој честици тајне потпуно и целовито сам Христос. Причешћем ми остварујемо лични однос са Христом и са Њим се сједињујемо по могућности наше вере. Максим Исповедник говори: У Божанској Евхаристији Богочовек Христос „сваком подједнако постаје Јагње, у мери у којој је свако кадар да Га садржи и једе. Једнако Павлу, великом проповеднику истине, и једнако – премда на посебан начин – свакоме од Светих, сходно мери вере свакога и благодати Духа, која се дарује: једноме на један начин, другоме на други начин – налазећи се, пак, сасвим у свима, поставши све у свему“. Сам израз ретко или често причешћивање је неприкладан.  Као што исповедамо Христа и живимо по јевањђељу и имамо заједницу и константан однос са Њим у сваком тренутку свога живота исто тако то подражавамо литургијским животом и причешћивањем. Питање колико је довољно пута причестити се је врло неодређено или чак шта више немогуће поставити, то је ствар наше воље и нашег односа са Богом. Та воља се очитава у нашим делима јер је Господ рекао ,, који мене љуби тај ће држати заповести моје. Значи успоставио је свезу љубави и закона тако да се у нашем подвигу одражава наша воља и љубав према Господу и по тој мери треба да узимамо учешћа у евхаристији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имајте на уму и послушање...ако свештеник у храму где је он старешина или владика у епархији где је он архијереј и надлежни благослови један начин причешћа или било шта друго, не иде баш да идеш да га бушиш или да подижеш буне, напросто испуни послушање цркви на тај начин.

Ја не бих могао разумети људе који би радили мимо благослова нешто...замислите сад имате духовника и сад за нешто добијете епитимију типа неко време ван причешћа и онда подигнете буну против тог који вам је то одредио јер тобоже постоји попа који за то даје краће или не даје уопште епитимије  итд.

Дакле ту где си, испуњавај оно што ти је благословено, хвала Богу има различитих метода, негде се људи без икакве припреме причешћују на свакој Литургији, негде не, негде мораш да постиш 7 дана, негде 3, негде не мораш, негде... толики је да кажем избор. Наравно учење можемо оставити за дијалог, дискусију и то свакако треба чинити, али дизати буне, говорити ма где то тако нешто и ко то и слично то је мени безвезе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, МилошБГ рече

Имајте на уму и послушање...ако свештеник у храму где је он старешина или владика у епархији где је он архијереј и надлежни благослови један начин причешћа или било шта друго, не иде баш да идеш да га бушиш или да подижеш буне, напросто испуни послушање цркви на тај начин.

Не могу никако да схватим да неко мисли да може да се причешћује стално и да стоји за оним страшним престолом од кога се и анђеоске силе ужасавају а да онима који су ревноснији и чистији од њега не дозвољава да приступе. Ја ту имам проблем и треба неко то да ми појасни.

Некада је мерило и ауторитет у цркви била православност а сада је то класичан јерархијски систем. Недостатак Духа је сву одговорност пребацио на чин. Савршени начин да се управља без одговорности кроз систем послушања. Рукоположење само по себи као да већ има силу независно од њеног носиоца.

Такође не разумем како је то неки верник део тела Христовог ако му се не дозвољава учешће у евхаристији?

Златоусти каже да овај свет  није истинит и да овде сви носимо маске, а по смрти када их скинемо ће се показати ко је ко. Тако ће се и многи свештеници показати као најамници и зли виноградари а многи верни и прости људи као царско свештенство.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Koje poslusanje, kome?

Jedno je kad ti svestenik da epitimiju al njihovo NE van posta nije epitimija zbog greha nego zbog "gresnosti", kao gresni smo jelte onako prirodno pa se ne valja puno da se pricescujemo. To je logika vecine takvih popova, rukovode se valja se teologijom.

Epitimija je uvek licna i konkretna, "ubio si coveka valja ti malo na klupi biti", ili sta si vec uradio. A ne epitimija jer ne valja se van posta i nije ti pricesce supa i kako to mislis hoces da se pricestis. Bogu fala bez supe svi mozemo bez Hrista vala ne mozemo. I sta to znaci? E dosta ti je svaki mesec po jednom, ko je taj koji ce reci " previse ti je Hrista"? Nego mukice valja nam ih trpeti, nemaju oni pojma kine se pricescuju, nego ima tu neceg, dobro je to...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Јелена011 рече

Koje poslusanje, kome?

Jedno je kad ti svestenik da epitimiju al njihovo NE van posta nije epitimija zbog greha nego zbog "gresnosti", kao gresni smo jelte onako prirodno pa se ne valja puno da se pricescujemo. To je logika vecine takvih popova, rukovode se valja se teologijom.

Epitimija je uvek licna i konkretna, "ubio si coveka valja ti malo na klupi biti", ili sta si vec uradio. A ne epitimija jer ne valja se van posta i nije ti pricesce supa i kako to mislis hoces da se pricestis. Bogu fala bez supe svi mozemo bez Hrista vala ne mozemo. I sta to znaci? E dosta ti je svaki mesec po jednom, ko je taj koji ce reci " previse ti je Hrista"? Nego mukice valja nam ih trpeti, nemaju oni pojma kine se pricescuju, nego ima tu neceg, dobro je to...

 

Пази конкретно ја сам пре пар година имао неописиву жељу да се причестим за Видовдан, нешто ме то гурало ја клинац а опет Обилић а ја још Милош ццц, међутим Видовдан је нпр падао у среду, а пре тога сам не знам ни сам из ког разлога се у првој недељи поста у недељу причестио. Поразговарао сам са свештеником и питао га да ли би могао за Видовдан, он ми је нешто у пренесеном значењу рекао нека причестио си се у недељу, немој сад. 

И колико год ми је са једне стране било жао, јер сам у својој глави имао неку другу слику и жељу, опет са друге стране сам прихватио тај став свештеника као благослов Божији да то не учиним тада.

Исто тако баш исте године чини ми се, био сам у манастиру Ћелије сад не знам да ли су Благовести биле или неки други празник, али у ствари сад сам скоро сигуран да није био пост, опет пошто се причест вршила баш ту код гроба св. Авве Јустина имао сам неописиву жељу да се причестим, пришао сам за исповест, питан сам да ли постим и да ли сам постио рекао сам да нисам постио, свештеник ме исповедио и благословио да се причестим и ја се причестих. 

Опет и то је са друге стране неки благослов Божији.

Ми можемо сад причати шта је добро, шта није, шта би требало а шта не и ок водимо дијалог...али опет по мени треба све чинити по благослову па чак иако нам то некад не делује како треба или нам делује тотално погрешно јер ако би ми сами све одређивали и ако би се само ми питали, нама свештеник или епископ не би ни био потребан. Притом би се и ја нелагодно осећао да нпр свештеник позове све верне да се причесте и да благослови то а да ја не приђем и не причестим се, а опет и нелагодно би се осећао и обрнуто да је.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, МилошБГ рече

Ми можемо сад причати шта је добро, шта није, шта би требало а шта не и ок водимо дијалог...али опет по мени треба све чинити по благослову па чак иако нам то некад не делује како треба или нам делује тотално погрешно јер ако би ми сами све одређивали и ако би се само ми питали, нама свештеник или епископ не би ни био потребан. Притом би се и ја нелагодно осећао да нпр свештеник позове све верне да се причесте и да благослови то а да ја не приђем и не причестим се, а опет и нелагодно би се осећао и обрнуто да је.

 

Видиш брате Милоше, ја нпр. никад нисам прекршио послушање али сам често имао различито мишљење од свештеника. Прошао сам кроз решето многих свештеника са различитим ставовима често чак и потпуно супротним и увек сам то доживљавао како ти кажеш кроз послушање али опет сам задржао неки свој став наравно утемељен у оцима цркве а не из сопственог расуђивања. Ми у овој теми покушавамо да извучемо закључак о најисправнијој пракси по питању причешћивања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Матусал рече

Ми у овој теми покушавамо да извучемо закључак о најисправнијој пракси по питању причешћивања.

tako je....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чак и најисправнија пракса до које би теоријски дошли не може да крши појам послушања и благослова.  Не може особа А отићи код свештеника и рећи ја би да ми благословите и допустите да се причестим, а онда кад он то не би учинио рекао ало знаш да је то исправна пракса што ја хоћу.

  На крају крајева мислим да се то више мора расправити на нпр сабору цркве, да се отвори нека можда и јавна расправа по том питању, где би људи и заговорници једног и другог начина и мишљења дали неки суд и образложили га.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,

       Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све основце, средњошколце, студенте, родитеље и наставнике, све ђаке који похађају верску наставу, као и све оне који похађају грађанско васпитање, на молитву и благослов поводом почетка нове школске 2021/22. године - Света Литургија и призив Светога Духа биће служени у суботу, 4. септембра 2021, у Спомен храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 9 часова.   Повезане вести:
      Позив Патријарха Порфирија на молитву поводом нове школске године
      Патријарх Порифирије поздравио ђаке прваке
      Патријарх Порфирије благословио ђаке прваке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак 30. августа када наша света Црква молитвено прославља свете мученике Мирона и Патрокла, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријарха српског Г. Порфирија, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Епископу Јеротеју саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке. После светог евхаристијског сабрања у парохијском дому организовано је годишње сабрање вероучитељâ и катихетâ Архиепископије бeoградско-карловачке.
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Преосвећени Епископ умировљени канадски г. Георгије и изабрани Епископ хвостански г. Јустин служили су 27. августа 2021. године у цркви Светог Марка у Београду заупокојену свету Литургију и помен поводом 30. годишњице престављења Патријарха српског Германа.

      Герман Ђорић, Патријарх српски (1958-1990; †1991)

      Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.
      У чин ђакона рукоположио га је Епископ жички Јефрем поставивши га за писара Духовног суда у Чачку. У исто време је предавао веронауку у чачанској гимназији. Из здравствених разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин презвитера, 1927. године, постављен је за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године, а тада је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила, 1938. године, постављен је за референта Светог Архијерејског Синода. На овој дужности га је затекао избор за викарног Епископа моравичког 12. јуна 1951. године.
      После смрти супруге, у манастиру Студеници га је замонашио Епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. У чин архимандрита произвео га је Епископ бањалучки Василије. Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, Патријарх српски Викентије уз учешће Епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија. Новоизабрани епископ Герман је у исто време, по одлуци Светог Архијерејског Сабора, примио и дужност главног секретара Светог Архијерејског Синода. Ову дужност је вршио све до избора за Епископа жичког 1956. године. У исто време, уређивао је Гласник, службени лист Српске Православне Цркве.
      На заседању Светог Архијерејског Сабора 1952. године епископ Герман је изабран за Епископа будимског. До устоличења никада није дошло, јер за то никада није добијена сагласност мађарских грађанских власти. После смрти Епископа жичког Николаја, 1956. године, епископ Герман, који је био администратор Жичке епархије, изабран је за Епископа жичког. Као Епископ администрирао је Епархијом будимљанско-полимском од 1955. до 1956. године и Епархијом рашко-призренском од 1956 до 1957. године.
      На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија 13. септембра 1958. године. Архипастирство патријарха Германа пада у врло тешко време за српски народ и Српску Православну Цркву која је у то време била страшно прогоњена. Све што је постигнуто у том времену учињено је са великим напором и огромним сметњама. И поред тога, издавачка делатност је добила нови замах, а грађевинска делатност је зависила од разних фактора који према Цркви нису били расположени. Па, ипак, подигнуте су зграде Богословског факултета у Београду и Богословије у манастиру Крки. Једна од највећих заслуга патријарха Германа је та што је успео да се избори за наставак изградње храма Светог Саве у Београду. После вишедедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Забележено је да је патријарх Герман 88 пута подносио молбе и водио разговоре са разним инстанцама власти док се није изборио за наставак градње после 26 година његове службе. Изградња храма је поново почела када је 12. маја 1985. године одслужена архијерејска Литургија и постављена повеља.
      За време тридесетдвогодишње управе Српском Црквом патријарха Германа, основане су нове епархије: Источноамеричка и канадска, Средњезападноамеричка и Западноамеричка 1963. године, Западноевропска и Аустралијска 1969. године, Врањска 1975. године, Канадска 1983. године и Бихаћко-петровачка 1990. године.
      У том периоду дошло је до два раскола у Српској Цркви. Епархије Скопска, Злетовско-струмичка и Охридско-битољска, уз велику подршку државних власти, издвојиле су се из састава Српске Православне Цркве насилним путем у «самосталну» такозвану Македонску православну цркву, коју не признаје ни једна Православна Црква у свету. Приликом оснивања нових епархија у САД и Канади, 1963. године, Епископ америчко-канадски Дионисије није признао одлуке Светог Архијерејског Сабора, отишао је у раскол и затражио заштиту грађанских судова. Врховни суд САД донео је пресуду у корист Српске Православне Цркве.
      Патријарх Герман се веома трудио на отварању богословија и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа. Број богословија повећан је настојањем надлежних епископа и патријарха Германа отварањем богословија у манастиру Крки и сремским Карловцима и монашке школе прво у манастиру Преображењу, а потом у манастиру Острогу. Патријарх Герман је посебну љубав имао према манастирима које је и материјално помагао.
      Патријарх Герман се упокојио 27. августа 1991. године. Сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио je 19. августа 2021. године, на празник Преображења Господњег, свету архијерeјску Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоју, у Епархији зворничко-тузланској.
      Саслуживали су Њихова Преосвештенства господа Епископи бачки Иринеј, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид и ваљевски Исихије, свештенство и свештеномонаштво из више епархија у молитвеном присуству многобројног верног народа. Са благословом патријарха Порфирија и домаћина епископа Фотија после читања светог Јеванђеља о празнику Преображења Господњег беседио је владика Иринеј.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови број „Православног мисионара“, званичног гласила Српске православне цркве за младе. Јулско – августовски број тематски је посвећен Богмољачком покрету Светог Владике Николаја. О 380.броју „Православног мисионара“ за Радио Милешеву говорио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог листа. Разговор водила новинар Виолета Досковић. 


       
      Извор: Радио Милешева
×
×
  • Креирај ново...