Jump to content

Пролог в поучениях на каждый день года - протоиерей Гурьев Виктор Петрович

Оцени ову тему


Препоручена порука

Има ли неко ове књиге на српском или линк до истих? Или штампано издање а да је спреман да их копира и пошаље. Како год.

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/razno/minej-za-citanje-u-poukama-viktor-gurjev/

 

https://predanie.ru/gurev-viktor-petrovich-prooierey/book/217110-prolog-v-poucheniyah-na-kazhdyy-den-goda/

 

Нисам сигуран да ли је тема на правом месту, ако није извињавам се модераторима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Има ситуација у којима је човеку ускраћена могућност да остварује смисао радом или уживањем у животу, али неминовност патње се никада не може избећи. Прихватајући тај изазов на храбро трпљење, живот има смисла до последњег даха. Другим речима, смисао живота је безуслован јер укључује чак и смисао трпљења.     Желим да подсетим на оно што је било моје, можда, најдубље искуство у концентрационом логору. Шансе да преживим у логору нису биле веће од 1 : 20 што се лако може проверити статистичким подацима. Није било могуће, а камоли вероватно, да ћу спасти рукопис моје прве књиге, коју сам стигавши у Освјенцим сакрио у свом капуту. Морао сам да се помирим и преболим губитак свог духовног чеда. Изгледало је да ме нико и ништа неће надживети: ни моје физичко, ни моје духовно чедо! Био сам суочен са питањем није ли мој живот, у таквим околностима, изгубио сваки смисао…   А мене је мучило ово питање: “Има ли сво ово трпљење, ово умирање око нас смисла? Јер, иначе, нема смисла преживети. Живот чији би смисао зависио од таквих околности, извукао се човек или не, уопште није вредан да се живи.“     Виктор Франкл,  Човекова потрага за смислом     Извор: Епархија жичка
    • Од Драшко,
      Не знам шта ми би да опет слушам после неколико година "Слике са изложбе" и дал ће неко да чита ово моје излагање.
      Композиција је у некој необичној орбити, гравитира између филозофије и реализма, психологије несвесног и симбола различитих врста.
      Једном сам имао сан у коме је музичка подлога ( а можда и главни лик ) био последњи комад овог циклуса, а то су "Кијевска врата"
      Ко има времена, воље ии радозналости, нека преслуша неколико различитих извођења "Слика са изложбе".
      Можда касније и пишуцнем још нешто што имам на уму у вези овог необичног дела
       
      У наставку су предложена извођења.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Православна психологија је релативно нов појам који се прво јавља у Русији крајем 80-тих година прошлог вијека када се уочава потреба за савјетодавним радом вјерујућих психолога при парохијама широм Русије. На нашим просторима ова дисциплина, која представља креативну синтезу психологије као науке и православља, почиње са дјеловањем у претходних неколико година. О значају православне психологије како у теорији тако и у пракси разговарали смо са господином Виктором Вицановићем, православним психологом из Београда.
      Звучни запис разговора

      Извор: Радио Светигора
    • Од Хаџи Срђан,
      Помаже Бог драга браћо и сестре!
      Апликацију охридски пролог која је била на српском комплет сам пребацио на руски језик. У охридском пролог поред пролога на руском ту имају још молитве, акатисти, канони на руском. Тропари, посни и цветни триод, часослов, октоих итд...је на црквенословенском. Ако неко зна руски тиме боље или ако је неко почео да учи руски ето прилике да се едикује.
      Охридски пролог на српском имате као што знате у апликацији православац:
      https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac
      Андроид апликацију охридски пролог можете преузети  са гоогл плај продавнице:
      https://play.google.com/store/apps/details?id=com.ohridskiprolog


×
×
  • Креирај ново...