Jump to content

Спомен-комплекс Стефану Немањи на месту срушеног Генералштаба, док нема новца за рестаурацију Студенице

Оцени ову тему


Recommended Posts

Зачуђен сам овим пројектом, док је нешто раније саопштено да Министарство културе нема новца за рестаурацију Студенице, која се успорено врши средствима самог манастира. -А.Ж

Спомен-комплекс Стефану Немањи у центру Београда

петак, 28. апр 2017, 09:43 -> 11:22

Извор: Танјуг

 

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић председавао је седници Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи. Одлучено је да ће тај комплекс бити подигнут на углу улица Кнеза Милоша и Немањине.

Реч је о месту где се некада налазио део зграде Министарства одбране који је срушен у бомбардовању 1999. године, саопштила је Канцеларија Владе за сарадњу са медијима.

Седница Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи
Седница Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи

Одбор је донео одлуку и о расписивању међународног конкурса за споменички комплекс Стефану Немањи. Одлуком је одређена и висина новчаних награда за учеснике конкурса. Прва награда ће износити шест милиона динара, друга три милиона динара, трећа два милиона динара, док ће сви остали учесници за своје радове добити сто хиљада динара.

Учесницима конкурса биће омогућено да предложе решења која ће предвидети да у новом споменичком комплексу буде сачуван део старе зграде Министарства одбране, дело архитекте Николе Добровића.

На седници Одбора формирана је конкурсна комисија чији је задатак да припреми међународни конкурс, који ће Влада Републике Србије објавити током маја ове године. На челу комисије се налази Никола Селаковић, а чланови су академици Љубомир Максимовић и Светомир Арсић Басара. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

У данашњој "Београдској хроници" Политике др Никола Селаковић најављује да ће у оквиру Немањиног спомен комплекса на месту срушеног Генералштаба бити подигнут и Музеј српске средњовековне историје. У принципу се не би могло бити против тога, када би се иствовремено издвајала већа средства за археолошка истраживања, рестаурацију и заштиту наших споменика средњег века (ето, када већ све мора бити у Београду: постоји пројекат реконструкције здања Београдске Митрополије из доба Св. Стефана Лазаревића на Калемегдану), даље историографска истраживања: дипломатичка, војна, културно-уметничка и економска, заштита и дигитализација средњовековне писане баштине, представљање савременим медијма нашег средњег века (УО РТСа је објавио да серија од 12 епизода "Немањићи-рађање краљевине" кошта 3,2 милиона евра, од чега спонзор - Свислајон Таково даје 1,2 милиона) итд.

Када је Милан Кашанин имао задатак да после смењивања са чела Музеја кнеза Павла (1944), направи Галерију фресака, много тога о чему пишем, али и онда недовољно, било је рађено. Ова садашња иницијатива не делује ми као неки систематски културни пројекат, већ као политичка промоција, чији смисао, искрено говорећи, не видим.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А шта је са прославом 800. година од крунисања Стефана Првовенчаног? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Млађи Катон,
      Наима, већ дуже време желим да поставим ово питање. Сада имам времена и да га испратим квалитетно. 
      Дакле, да ли постоји нека деноминација код Протестаната која нема мису, причешће и сл?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Успења Пресвете Богородице Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на отвореном у летњиковцу Манастира Раковица.   Звучни запис беседе   Пререзавши славски колач, Патријарх Иринеј је упутио поуку свештенству и верном народу о величини, сили и снази у љубави Пресвете Богородице према целој творевини Божијој. У тој љубави коју она пројављује према свима налази се и наша молитвена утеха да ће нас она сачувати и заштити од великих искушења која су нас снашла. Она као Мајка Божија непрестано се узноси молитве за све нас. Указујући на речи блаженопочившег патријарха Павла, Патријарх Иринеј је подсетио присутне да ће Господ сигурно помоћи на те Њене молитве, „али само ако буде имао коме да помогне“. А то значи, да у тој нашој вери и борби да нас Господ не остави већ сачува од искушења имамо да захвалимо Мајци Божијој на заштити и то управо онаквој како је штитила читав хришћански народ кроз историју. Зато, данас, када су нас снашла искушења преко главе, када покушавају да нам одузму светиње и на Косову и Метохији и у Црној Гори треба да знамо да је наш Господ изнад свега тога, те да све свој почетак има у Господу.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Danijela,
      Њ.П. Епископ Пакрачко-славонски г. Јован, председник Одбора за Јасеновац: "Дођите у Јасеновац, док долазите дотле је наше." Видео: Телевизија Храм Место: Дом Војске Србије    
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прослава престоног празника храма на Детелинари – Рођења светога Јована Претече и Крститеља Господњег, почела је уочи Ивањдана, бденијем које је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. На празничном бденију је појао хор Свети Јован Дамаскин, под вођством прoтонамесника Велимира Врућинића, а празничном благољепију допринели су и ђакони Мирослав Николић и Александар Билић, службеници Канцеларије Епископа бачког.     На Ивањдан, 7. јула 2020. године, светом Литургијом је началствовао прота Миливој, а саслуживали су свештеници Епархије бачке. Пренoсећи поздрав и благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, архијерејски намесник новосадски први је казао да је потребно да се молимо светоме Јовану Претечи да он свагда посредује пред Господом за све нас. Прослављамо данас, како каже Господ Христос, највећега међу свим људима рођеног од жене. Нема већега од светога Јована Претече. Честитам вама свима данашњи празник, храмовну славу! Свештенству овога храма желим срећну славу; гостима захваљујем на љубави; појцима да увек овако лепо поју, а вама да духовно и телесно стасавате градећи овај предиван храм. Нека Господ сачува све нас молитвама Свога Пророка, Претече и Крститеља Јована, навео је прота Миливој, беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи.   Протопрезвитер Синиша Панић захвалио је проти Миливоју на началствовању на светој Литургији, као и свештеницима саслужитељима, а потом је изразе благодарности упутио г. Николи Первазу, председнику Црквене општине новосадске, и благоверном народу који се одазвао позиву и својим присуством увеличао свечарску радост.    Вечерњим богослужењем је началствовао протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење више свештеника. Извршен је чин благосиљања славског колача и кољива, које су – у славу Божју, а у част светога Јована Крститеља – принели овогодишњи кумови славе, Васо и Ваја Делић. Кумство за следећу годину преузео је господин Александар Степанић. После узношења славских дарова пригодном беседом присутнима се обратио протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев.     Изградња храма на Детелинари почела је 2004. године, а прва света Литургија у наведеном храму служена је 2015. године.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Завршен је други дан састанка Сталног Свештеног Синода Цркве Грчке, којим је председавао атински архиепсикоп Јероним.     Стални Свештени Синод је информисан о писму васељенског  патријарха Вартоломеја у вези са питањем заједничког поступања поводом  различитих ставова око Светог Пичешћа и изразио је сагласност с гледиштем Васељенске  патријаршије.    Такође, поводом упражњавања током вирусног периода „технике јоге као начина суочавања са стресом“, а у контексту поштовања верске слободе загарантоване у нашој земљи, али и пастирске  одговорности Цркве за избегавања стварања атмосфере религиозног синкретизма, Синод подсећа православне да је "јога" основно поглавље религије хиндуизма, а није "врста вежбања". Стога, Свештени Синод „још једном истиче да је ‘јога’ потпуно неспојива са нашом православном вером и да нема места у животу хришћана“.   Синод  обавештава православно свештенство о новој прозелитској активности неопротестантске организације „Јелински мисионарски савез“ и истиче да „православнима као члановима Цркве, једног јединог Христовог Тела, нису потребни различити неојеретички покрети, нити њихови различити проповедници из Грчке или изван ње, и да остану верни Еванђељу Исуса Христа, као што су их изворно проповедали свети еванђелисти и протумачили Свети Оци наше Цркве“.     Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
×
×
  • Креирај ново...