Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Учења и чуда Светог Серафима Вирицког

Оцени ову тему

Recommended Posts

Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи.
 
233944.p.jpg

 

Свети Серафим Вирицки
 
Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот. То је био подвиг послушности, који је трајао више од 40 година.
Василије је живео под духовним руководством познатог старца Варнаве из Гетсиманског Скита, по благослову је творио Исусову молитву, и задобио дар непрекидне молитве већ у младости. По благослову оца Варнаве, Василије се оженио побожном девојком Олгом Ивановном.
Господу беше угодно да овај млади подвижник прође школу живота пре него што ће се одрећи света, како би се научио да има разумевања за људе различитих класа, и помаже сиромашнима. Његове изванредне способности су омогућиле овом младићу да постане један од највећих трговаца крзном у Петрограду.
Василије се одликовао невероватним талентом за милостињу и пожртвованошћу. Олга Ивановна је касније признала да је, упркос њеној доброти, њој понекад било тешко разумети свог супруга који је делио последње из куће и истовремено био неописиво срећан. Сами Бог зна колико је само просјака и сиротих од свег срца у својим ватреним молитвама спомињало његово име.
Током револуције, када су многи богати Руси преносили свој капитал у иностранство, Василије Николајевич исплаћивао издашне отпремнине службеницима и поклањао манастирима сав свој иметак. Године 1920. супружници су примили монашке завете.
Василије је врло брзо од почетника дошао до скхијеромонаха, духовника у Лаври. Приликом п острига у велику схиму дали су му ново име Серафим у част Светог Серафима Саровског чудотворца, кога је на сваки начин желео да опонаша током свог живота. Од 1930. године па до своје смрти, отац Серафим је живео у Вирици и тамо постао оним каквим га зна и памти сва Русија: чувени старац који је носио пророчко служење, подучава људе, теши их у тугама, лечио њихове болести, молио за читаву Русију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Учење старца
 
Обавезно се молити за непријатеље
 
„Обавезно се молити за непријатеље. Ако се не молиш, то је као да у ватру додајеш керозин - пламен се све више и више разгорева.“
 
О невољама
 
„Увек и за све, чак и за невоље, благодари Богу и Пресветој Богородици.“
„Свемогући Бог управља светом и све што се у њему догађа, дешава се или по милости Божијој или по Божијем допуштењу. Промисли Божије су човеку недокучиве ... Само овакав поглед на суштину свега што се дешава, у душу привлачи мир, не дозвољава да се у њу увуче раздраженост, усмерава поглед ума ка вечности и даје трпљење у невољама. Тако да и сама туга тада изгледа краткотрајна, безначајна и ситна.“
 
Молитва - духовни мач и истребитељ сваког греха
 
„У тешким тренуцима спасава се онај човек који по мери својих моћи улаже труд у подвигу Исусове молитве, и од честих позивања имена Сина Божијег усходи ка непрекидној молитви.“
„Непрекидна молитва покајања је најбоље средство за сједињење духа човековог са Духом Божјим. Истовремено она је мач Духа који уништава сваки грех.“
 
О свештенству
„Лична људска слабост не може одузети благодат рукоположења. У време вршења Светих Тајни свештеник је само оруђе у Божијим рукама. Све Свете Тајне невидљиво чини сами Христос.“
„Шта год да је сагрешено наш отац, чак и ако је предодређен да гори у геенском огњу, ми искључиво кроз њега можемо добити разрешење од наших грехова.“
 
Болест је школа смирења (понизности)
 
„Нека на свему почива воља Божја. Болест је школа смирења, у којој истински спознајеш своје слабости.“
 
То беше од Мене
„Затекнеш ли се у тешким околностима, међу људима који те не разумеју, који не маре да ли си задовољан, који су те скрајнули - све је то од Мене. Ја сам Бог твој који располаже околностима животним, и ниси се случајно нашао на том месту, јер то је место које сам Ја теби одредио. Ниси ли тражио да те научим смирености? Зато сам те ставио у такво окружење, у школу у којој се ова лекција учи.“

Share this post


Link to post
Share on other sites
„Запамти да је свака препрека Божија лекција“
 
„Да ли те је снашла тешка, привремена или неизлечива болест, и прикован си за свој кревет - и то је од Мене. Јер желим да Ме још дубље познаш у својим телесним слабостима и да не ропћеш због свега што ниспослах на тебе као испит, и да не покушаваш да проникнеш у Моје планове за спасење душа људских различитим путевима, и покорно и понизно приклониш главу своју под доброту Моју према теби.“
„Запамти да је свака препрека Божија лекција, и стога у своје срце положи речи које ти данас објавих - од Мене све то беше. Те речи чувај, знај и упамти их заувек, где год да си, да ће сваки убод отупети тек када се научиш да у свему видиш Мене. Све је Мноме теби послано за усавршавање душе твоје.“
Сведочанства о чудесној помоћи Светог Серафима Вирицког
 
Отац Серафим је одговорио пророчким речима: „Владико! Коме остављате Руску православну цркву? Ваше је да је водите!“
 
233939.p.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
Крајем 1927. године архиепископ Алексије (Симански)  дошао у лавру светог Алеканра Невског духовнику за савет и молитву. Плашио се да ће га ухапсити због његовог аристократског порекла и тражио савет да ли да отпутује у иностранство да не буде убијен. Отац Серафим је одговорио пророчким речима: „Владико! Коме остављате Руску православну цркву? Ваше је да је водите! Не бојте се, Богородица ће вас заштитити. Биће много озбиљних искушења, али, уз Божију помоћ ћете успети“. И Владика Алексије је престао да размишља о одласку у иностранство. Отац Серафим је 18 година пре него што ће владика Алексије бити изабран за патријарха предсказао ову његову будућу службу, и нагласио да ће период његове службе као патријарха трајати 25 година.
 
Професор доктор Михаил Сергејевич Фаворовски: „Због свог немара пао сам пријемни испит на медицинском факултету, и одмах сам пошао старцу.  И данас се сећам његових речи: „Не брини, све ће бити добро. Следеће године ћеш се уписати и још ћеш бити и професор“.
 
Клавдија Печковскаја: „Моја пријатељица се одмах након рата обратила старцу: „Муж ми је нестао. Како да се молим за њега?“
„Моли се за здравље, ускоро ће се вратити из заробљеништва“, - рекао је баћушка. И заиста, убрзо се њен муж вратио из заробљеништва у Аустрији. Отац је моју стару мајку лечио од разних болести. Прекрио би је епитрахиљем, положио руке на главу болесне мајке и рекао: „Кад од тебе сваки грех оде, тад нек и свака болест прође“.
 
Татјана Николајевна Алихова, академик геолог: „Моја мајка је годинама патила од хроничног тромбофлебитиса. На ногама је имала отворене ране које су морале да се повијају једанаест пута дневно. У фебруару 1946, почела је сепса ... доктори су рекли да је мало вероватно да ће мајка доживети јутро. 8. фебруара рано изјутра стигли смо баћушки у Вирицу. По томе како је изгледао, мислили смо да је наш случај је далеко од једноставног. Ипак, старац је рекао: „Помолимо се! Даће Бог - она ће живети ...“ Сепса је престала за три дана! Након тога, моја мајка је поживела још 15 година.“

Share this post


Link to post
Share on other sites
Нина Карол:  „Мој отац, је био члан Комунистичке партије и имао одговорну функцију, али је тајно био верник и молио се Богу. Мама је била отворени атеиста. Могуће је да је то био један од разлога зашто је била неплодна. С пролећа1947. године, родитељи су отишли код старца. Нису се ни представили, кад је отац уз љубазнан осмех рекао: „Моја Наташица ми стигла из Летоније! Него, причај ... „По први пут се отворило мајчино срце, са потпуним поверењем према старцу, који им је рекао: „Имаћете девојчицу. Родиће се првог дана Нове године. Биће радосно дете и одличан ђак!“ „Родила сам се 1. јануара, десет минута након што је сат откуцао поноћ... Увек сам лако учила и завршила медицинску школу. Духовни утицај који је имао Вирицки старац на моју мајку био је толико снажан да је она постала дубоко религиозна жена“.
 
233945.p.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
Игуманија Георгија настојатељица Горненског манастира у Јерусалиму: „Године 1942., отац ми је умро, а 1943. године, мајка. До 1944. млађа сестра Лида и ја биле смо у сиротишту, а затим нас је преузела тетка. У 15 годинини јавила ми се јака жеља да одем у манастир. Све више и више се моја душа разгоревала, али када човек стане на пут спасења, онда се покрену на њега искушења. Тетка Матрона се категорички успротивила мојој доброј намери. Многе сузе сам пролила и упорно молила Царицу Небеску да омекша теткино срце. Када сам дошла оцу Серафиму, старац је љубазно рекао: „Ево, дете моје, то је твој пут. Сама те је Богородица одабрала!“ Руком је показао на фотографију која је висила на зиду. Видела сам дивну обитељ. То је била Пјухтица. Старац је благословио да и тетка дође код њега. Матрона Степановна није неколико дана могла да се сабере и оде оцу Серафиму, али није могла, а да не испуни старчев благослов. Тетка се вратила из Вирице као потпуно други човек - само је тихо плакала, и говорила: „Ти си још увек само дете, али нека буде воља Божија!“ Јануара 25., 1949. године моја сестра и ја стигле смо у Пјухтицу. Овде су нас старице одмах организовале по келијама, и тако је отпочео наш монашки живот.“
Александар Албертович Савич, инжењер хидрологије: „Због евакуације, вратио сам се у Лењинград у изузетно исцрпљеном стању, са срчаним обољењем и веома нестабилним нервним системом. Моја физичка болест изазвала је, наравно, и моралну. У породици и међу пријатељима срамно сам се понашао - правио гримасе, изазивао, опонашао људе. На путу кући оца Серафима тетка ми је рекла да морам да клекнем пред старцем. Наравно, одбио сам да то учиним и, уопште узев, понашао сам се као да чиним тетки услугу. Али када смо ушли у очеву келију, био сам потпуно шокиран чињеницом да сам изузетно јасно осетио светлост која долази из његових очију и чинило ми се да ме она испуњава. Био сам испуњен необичним осећањем радости и љубави према читавом свету ... Након прве посете старцу на телу су почели да се јављају великих апсцеси из којих су излазиле велике количине гноја. Очигледно су тада из мог организма излазиле некакве унутрашње болести. Од тада, се више не жалим на здравствено стање. Сходно томе, нормализовало се и моје понашање - склопио сам мноштво познанстава, и стекао међу њима јако блиске пријатеље.“

Share this post


Link to post
Share on other sites
Наталија Н. Симакова, рођена са тешким оштећењем вида, члан друштва слепих: „Никада нисам од старца молила за земаљска блага нити здравље. Господ ме је благословио да будем слепа. Чак нисам ни помишљала да се исцелим, и надала сам се што је Господ мени дао ту бол, можда да би ме ослободио од мојих грехова и помогао другом. Када сам дошла старцу за благослов, он ми је изненада рекао: „И деца ће имати окице! Бог ће послати човека ...“. Временом ја сам се заиста удала. Родила сам двоје деце - сина и кћерку. Радила сам у кући. Плела са м торбе и тако издржавала породицу. у кући сам све сама радила“.
 
Ана Јаковљевна Рјабова: „Током рата, у селу Вирица живела је моја другарица. Десило се да је њен шестогодишњи син пао са веома високог дрвета. Дечак је био непомичан и није дисао. По свему судећи, био је мртав. Уплакана Марија је на својим рукама малишана однела старцу: „Оче! Мој Толик је страдао!“ Отац Серафим је рекао: „Положи га доле.“ Онда се помолио над дечаком и благословио га. Дете је изненада устало и након неколико минута је већ трчао низ улицу ...“
 
Она се сећала како је старац говорио: „Ускоро вас напуштам, митрополит Григорије ми је дао нову келијицу ... а ви ме не заборављајте у својим молитвама“. Овај састанак је био седам месеци пре старчеве смрти, након чега се је постало јасно да је ковчег за сахрану оца Серафима, заиста, послао митрополит Григорије (Чуков).

Share this post


Link to post
Share on other sites
233946.p.jpg
 
 
Келејница старца, монахиња Вероника (Котлјаревскаја): „Отац Серафим је примао небројено посетилаца. Понекад је буквално падао од умора с ногу. Најчешће није постављао питања, већ је одмах говорио како треба поступити, шта урадити као да је унапред знао о чему ће људи са њим разговарати. Колико је само људске беде и патње прошло пред нама! Овде су долазили и поседнути демонима, болесни који су жудели за исцељењем, и други са тешким унутарњим питањима духовног живота - интелигентни и прости, богати и сиромашни, стари и млади. Реке људи незадрживо су се сливале пред смиреним јеросхимонахом који је отварао у чијем срцу се стварао одзив на туге и радости других, као да су његове.“
 
Протојереј Василије Јермаков: „Немерљив је допринос оца Серафима Цркви. Дуги низ година, живео је у лаври Александра Невског, а затим у Вирици, до своје праведне кончине, одржао је Православну веру усред безбожног, атеистичког света. Тако је било у предратним годинама, када је изгледало да је црква уништена. Тако је било и за време искушења Другог светског рата, када је његова надахнута молитва помагала Русији да се одупре нападима непријатељске инвазије. Јасно је сијала светлост Вирицког праведника у поратним годинама, када је из многих градова и села њему долазио велики број ходочасника по утеху у тугама и болестима, по духовне савете, молитве и благослове.“

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Он је имао посебан дар – дар да призове човека покајању
 
Протојереј Јован Миронов: „Духовни утицај Вирицког старца имао је изузетну силу. Људска срца су се пред њим отварала. Нико није отишао од оца Серафима без суза. Додир небеске чистоте људима је давао осећај њихове грешности, и старац је својом осетљивом душом одмах све прозревао. Он је имао посебан дар - да изазове покајање. Свети Дух је почивао на њему, и ко код је прешао праг његове келије то је јасно осећао.“
 
Андреј Никифорович Титов: „Године 1952., повредио сам ногу. Дијагноза је звучала као смртна пресуда: акутни остеомијелитис. Упркос свим напорима лекара, болест је све више напредовала. Трпео сам незамисливе муке. Моји сарадници су отишли у Казанску цркву, где је одслужен парастос за оца Серафима и молитве за моје здравље. Донели су ми свету водицу, и врећицу песка са гроба. У вечерњим часовима промешао сам песак са мало воде и ту смесу ставио на повређену ногу да стоји преко ноћи, помоливши се. Након тога сам спокојно заспао. Пробудио сам се врло касно, и на своју велику радост открио да је оток скоро нестао. Преко ноћи! Бол се такође смањио. Наставио сам да примењујем мешавину песка, уз молитву, и све ми је било боље. Отац Серафим ме је буквално излечио, са оног света, а свемилостиви Господ ми је дао време за покајање. Слава Богу за све!“
 
Преподобни Оче Серафиме, моли Бога за нас!
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 22. октобра 2019. године на свечаном пријему у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве другог степена писцу Момиру Крсмановићу.     Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.   Уручујући високо црквено признање прегаоцу на пољу књижевности и националне историје патријарх Иринеј је подсетио: -Поштовани г. Крсмановићу, Ви сте оставили значајну трајну историјску документацију, истиниту и потврђену личним сведочанствима, о страдањима српског народа. Радили сте срцем и душом, живели сте страдања нашег народа. Нама остаје жеља и молба Богу да се никоме и нигде на свету таква трагедија не догоди.   У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог Светог Саве другог степена додељује писцу Момиру Крсмановићу за истрајно сведочење истине о страдању српског народа у трагичном времену које је у својим књигама описао и отргао од заборава, са јасном поруком да се тако нешто никоме и никада не поннови.   Захваљаујући на високом одликовању писац Момир Крсмановић је између осталог истакао: -Забележио сам сведочанства о страдању преко шест хиљада Срба, жена и деце, побијениих од стране хрватских и муслиманских усташа 1942. године на Старом броду, као и чињенице о страдању српског народа од комунистичког режима после 1945. године. Све што сам радио, урадио сам уз помоћ Господа и Светог Саве, првог Архиепископа српског, чији име носи одликовање које данас примам.   Свечаности у Патријаршији српској присуствовали су чланови породице и пријатељи писца Момира Крсмановића, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић, управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић, старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј-ставрофор Деловоје Рајак, представници научног и културног живота престонице.    Драмска уметница Ивана Жигон је казивала стихове препева Службе новомученицима српским Светог владике Николаја под називом Ђердан од мерџана.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Благословом Епископа жичког Господина Јустина, 17. октобра одржана је промоција књиге „Богословија Светог Саве 1836 – 2016“ аутора оца Игнатија Марковића, сабрата Манастира Раче.     Ова свечаност  уприличена је у Градској Галерији Установе културе Бајина Башта. Поред аутора у промоцији књиге учествовали су и наши драги гости: протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе, и ђакон бајинобаштански Немања Матејић.     Промоција књиге отпочела је обраћањем ђакона Немање Матејића, који је поздравио све присутне, пожелео добродошлицу, и у својим најкраћим цртама изложио садржај ове књиге. Истакао је да му је велика част, али и задатак да говори о књизи, и захвалио се својим ученицима на труду и раду који су уложили да спреме музички програм за ову манифестацију.   Након уводног дела, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, који је у свом детаљном излагању представио први део књиге. Говорио је о првим зачецима живота и рада Богословије Светог Саве. Историјски је истакао где се налазила зграда богословије, говорио је о првом ректору Гаврилу Поповићу. Оно што је веома значајно за њен почетак, јесу огромна улагања државе и Цркве, јер је богословија имала узвишену улогу.    Прота је у свом обраћању говорио о Никодиму Милашу, чувеном професору, епископу, правнику, где  је цитирао текст који говори о улози и одговорности свештенства ондашњег времена. На крају свог обраћања, протојереј-ставрофор Љубинко Костић се присетио и својих дана у овој школи. Дошавши 70-их година у ово училиште, он нам је рекао да је тада осетио да му је богословија као други дом. Тадашњи професори, по речима протиним, били су светог живота, право духовно племство. Истакао је да су професори „брусили“ њихове животе и упућивали их да иду у народ, да говоре истину и преносе оно што је добро.   Други излагач о књизи, био је протојереј-ставрофор Милош Босић. Он се осврнуо на историју богословије после великог рата до данас. Подсетио је да се од 1921-1929 богословија налазила у Сремским Карловцима, а 1943 у Нишу, па касније у Раковици, и да је најтежи период био после II Светског рата. Говорећи о свом доласку у богословију пре четрдесетак година, о. Милош је истакао да га је тамо сачекала љубазност професора. Сетио се очевих речи: „немој да напустиш, да кажу да не ваљаш, или да не можеш да завршиш, или да те избаце.“ Ове речи су проти Милошу биле закон и морална обавеза, које су му се урезале у срце и до данас оне ту почивају.     Након обраћања протојереја-ставрофора Милоша Босића, све присутне поздравио је протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе. Он је понајвише изнео своја лична запажања, везана за одлазак у ову школу 90-их година. По речима његовим, тадашњи услови били су тешки и скромни. Тада је упознао и аутора ове књиге, оца Игнатија Марковића, и то пријатељство до данас траје. Говорио је о матурским екскурзијама и о летопису богословије. Истакао је беседу светог Владике Николаја, тада свршеног богослова Николе и  извештај његов као васпитача, о великој бризи за ученике.   Након свих излагача, обратио се и сам аутор који се захвалио најпре Богу, па молитвама Светога Саве и патријарху српском Господину Иринеју на благослову да се ова књига може одштампати. Напоменуо је да су му за писање ове књиге помагали и сами богослови другог, трећег и петог разреда. Истакао је проту Стеву Веселиновића као најзначајнијег предавача, потом Платона Бањалучког, Владику Николаја, Аву Јустина, Доситеја Загребачког, који су без сумње најзначајније личности Богословије. Отац Игнатије се свим пристнима захвалио и рекао да је идеја за писање ове књиге била та да се ова школа представи свакоме ко у њу није имао прилике да уђе и да се упозна са њеним радом.     Извор: Епархија жичка
    • Од Vladan :::.,
      У петак 25. октобра у 16:30 у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Јагодини биће дочек и освећење иконе Светог Нектарија Егинског, као и поклоњење моштима овог светитеља. Након тога Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће акатист великом Егинском чудотворцу.
       
       
       
    • Од Логос,
      Седамдесето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег. Поред историјата, особиту пажњу смо посветили и приближавању њеног последовања, уз посебан нагласак на важније свештене радње.     Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија. Као таква, она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик.   Изворни језик Јаковљеве Литургије је грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике. Текст Јаковљеве Литургије се на српском језику први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића).  Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.   Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог – Светих Богоотаца.     Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић     Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Културни и образовни догађаји посвећени 800-годишњици рођења кнеза Александра Невског започели су у граду Пскову. Међу присутнима су били Митрополит псковски и порховски г. Тихон, гђа Ала Манилова, заменица министра културе Руске Федерације и г. Михаил Ведерников, шеф Псковске административне области.     Богат дводневни програм садржао је низ округлих столова, научних и практичних конференција у којима су учествовали научници, представници владиних организација и туристички радници. Учесници и гости ове манифестације посетиће Псковски Кремљ и Државни историјско-књижевни и природњачки музеј – резерват великог руског књижевника Александра Пушкина Михајловско.   Одговарајући на питања новинара, заменица министра културе Руске Федерације, Ала Манилова, нагласила је да припреме за прославу 800-годишњице од рођења Александра Невског треба да постану предмет интересовања у целој земљи.   Недавно је, под председавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и министра културе Руске Федерације г. Владимира Мединског, одржан други састанак Државног организационог одбора у Саборном храму Христа Спаса, посвећен прослави 800–годишњице рођења кнеза Александра Невског. На састанку Организационог одбора донета је протоколарна одлука да до 16. децембра Московска Патријаршија заједно са Министарством културе коначно утврди списак објеката који ће бити обновљени поводом овог великог јубилеја. И то ће, наравно, бити урађено у веома кратком року, рекла је Ала Манилова.   Према њеним речима, у процесу припреме за предстојеће свечаности приоритет су шест области које су уско повезане са животом и делом Александра Невског.    Данас видите много младих посетилаца и учесника у овом догађају, и то је врло важно. У оквиру националног пројекта Псковске области „Култура“ пружа се потребна помоћ на свим нивоима – од дигиталног развоја до изградње библиотека и сеоских домова културе. Све ово је врло важно, јер без тога је тешко разговарати и привући пажњу људи на историју ове области и Русије, закључила је Манилова.   Време владавине кнеза Александра Невског један је од најтежих периода руске историје. Разарајући напади номада са Истока и стална претња са Запада озбиљно су угрозили и сâмо постојање Русије. Млади Александар Невски успео је да заустави противнике и уједини народ, и на тај начин спасе своју отаџбину.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...