Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Guest

Епископ Атанасије (Јевтић) - Теологија и Икономија

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

Дана 13. марта 2017. године, у амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, на позив Студентског парламента ПБФ-а и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке, одражао је предавање епископ Г. Атанасије Јевтић, умировљени херцеговачки, професор-емеритус Православног богословског факултета Универзитета у Београду, на тему Икономија и Теологија.

 


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Јако добра тема. Међутим, врло сложена и не бих се у свему сложио са драгим владиком. Ми имамо теологију/богословље као говор о Богу, говор о Светој Тројици. Све што знамо о Светој Тројици, па и то да је Тројица, да су Отац и Син и Свети Дух, потиче из откривења. Дакле, потиче из икономије. Ако је то тако, онда се не може повући тако радикална црта између богословља и икономије. Икономија се не може апсолутно поистоветити са богословљем, али она у одређеном смислу свакако открива иманентне односе Тројице. У противном, богословље није могуће.

Такође, не слажем се са ставом да се онтологија не може преносити на Тројицу, да постоји иперонтологија (оно што је изнад онтологије). Ми и имамо хришћанску онтологију као последицу откривања тајне божанског бића, оног како Бог јесте (појам личности).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 12 часа, Александар Милојков рече

Такође, не слажем се са ставом да се онтологија не може преносити на Тројицу, да постоји иперонтологија (оно што је изнад онтологије).

Zar nije Božiji način postojanja nadtvoreveinski samim tim i nadontropološki i  iz ljudske perspektive nadontološki-metaontološki?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 10 часа, Кратос рече

Zar nije Božiji način postojanja nadtvoreveinski samim tim i nadontropološki i  iz ljudske perspektive nadontološki-metaontološki?

Јесте, али у равни суштине. Али у равни личности није. Бог јесте Отац.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

1:08:15, каже вл.Атанасије:

 

,,Бог је надприродан, Бог је надбићан. Покушава да уведе и онтологију теолошку, Митрополит пергамски. Ја се не слажем, дубоко се не слажем. Исто тако постоји иперонтологија. Не може се на Тројицу примењивати онтолошки језик, зато што је Бог изнад свега, Он је надбићан, Он је надсуштаствен.''

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Заиста дискутабилно ово што каже владика. Сада ме подсети на текст Марцелоса којег је са грчког превео изопштени Дејан Виловски: ,,Апофатички карактер начина постојања Лица Свете Тројице''.

Чак помишљам да је владика то рекао како би се покајао изопштени Марко Радосављевић, јер је ова теологија коју сада критикује била заправо суштина због које је настала саблазан код артемијеваца.

Шта рећи? Мислим да пред нама стоје деценије како бисмо ставили све на своје место.

Ја сам се понадао да макар Атанасије није направио заокрет од Зизјуласове теологије, као што су то учинили епископ бачки Иринеј и митрополит Амфилохије.

Искрен да будем, то се и наслућивало, јер толико година подржавања онтологије коју је Зизјулас износио, а да заправо не постоји објашњење самог појма личности, морало је довести до процепа. Чини ми се да је заиста сам Бог толико једноставан да то представља највећи проблем.

Сада би било најдраматичније да одустанемо од једноставности појма личности коју не можемо другачије разумети до као непосредан однос са другим. А такво гледиште управо сада обарају овакви аргументи Атанасија.

Уместо да ,,биће'' буде схваћено као до сада, и онтологија да буде наука о бићу, а личност да буде првоначална и као поседник суштине нераздвојна од ње, одједном Бога стављамо изнад свега. Па шта онда рећи и докле онда ићи у таквој апофатици, зар да кажемо да је Бог изнад Љубави? Изнад самог односа, изнад Заједнице?

Просто, мени је ово превише некоректно.

Али схватам у чему је проблем, само што је још увек прејако рећи тако нешто. Кога ови епископи имају у наручју, са киме се грле у најприснијем односу? Као да сада сва та многовековна фрустрираност избија на све стране. Канони се требају мењати, и опет мењати када престану имати своју функцију и сетити се да епископ из свога дома и својом породицом треба сведочити...

Лепо је чути како обожавају децу. Међутим, са ким ће они спавати у истом кревету ако не са својом женом и децом? Коме ће да се загњурују у душу, коме ће удисати и мирисати...

Зато што су епископи такви какви јесту, такви су и свештеници, ретко који са примером и част изузецима. Прво је епископ имао једно сабрање како треба, па онда сто, па хиљаду, па сто хиљада, па милион и више људи, а толико говоре о логосу и логици. Није чудо све то што нам се дешава и код нас и по свету. Оно што знамо, а тек оно што не знамо. Баш смо преварени и у великој невољи.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Мене је срамота ово што сам писао горе. Сада се види како је Атанасије у праву у јако битним стварима.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Па да, ово је прекретница у историји Цркве и њене теологије. Настао је такав раскол који превазилази и раскол са моноусио/физитима и раскол са римосамоназваним-католицима. Индикативно је то што српски епископи и теолози ништа не говоре о фанариотским тријадолошким застрањењима на конкретан начин, као на пример овај.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је у недељу, 16. фебруара 2020. године, свечаној седници Матице српске, уприличеној поводом 194-годишњице оснивања ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције.     Професор др Драган Станић, председник Матице српске, отворио је свечану седницу и поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Господину Игору Мировићу, председнику Покрајинске владе, уручена је плакета Матице српске у знак захвалности на сарадњи и подршци.   Поводом прослављања великих јубилеја Српске Православне Цркве: 800-годишњице аутокефалности и 100-годишњице обновљења Српске Патријаршије, др Виктор Савић говорио је на свечаној седници на тему „Устави Светога Саве”. Говорећи о настанку и значају уставâ Светога Саве, др Виктор Савић је присутнима предочио немерљиви допринос архипастирске делатности првог Архиепископа српског. Приметићемо један образац понашања својствен Светоме Сави, а то је деловање, у првом плану, на општој служби Богу кроз бригу за друге, за монахе из свог рода и за цело отачаство; потом, повлачење у други план, где ће служити Богу лично, тихујући као најпреданији испосник. Свети Сава је био достојан свих чинова, достојан да добије самосталну Цркву за свој род. Савин Номоканон са тумачењима и Синодик Православља представљали су два темеља Српске Цркве и сигуран ослонац српске државе. Захваљујући овим кодексима, учвршћено је канонско јединство Српске Цркве са другима у православној васељени. Нисмо довољно свесни Савиног изузетног утицаја на словенски свет. Својом еклисиологијом, приказаном у Номоканону са тумачењима, Сава надилази све што је до тада стварано у словенском свету, навео је др Виктор Савић.    Поводом доделе Змајеве награде Матице српске, о личности и делу овогодишњег лауреата, песника Благоја Баковића, говорио је господин Желидраг Никчевић. Професор Драган Станић уручио је Змајеву награду Матице српске господину Благоју Баковићу за збирке песама Чун: изабране и нове песме и Полен и чар. Обраћајући се присутнима, господин Баковић је одржао пригодну беседу и изразио велику радост због примања Змајеве награде. Стихове из награђених књига казивао је господин Александар Дунић, драмски уметник.   Свечаној седници Матице српске присуствовали су: епископ Јован (Пурић), академик Миро Вуксановић, господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, многобројни чланови и сарадници Матице српске, као и житељи Новог Сада.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Десетине хиљада вјерника сабрале су се и вечерас око подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења, на молебан који је служио Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, а који је у наставку предводио и крсни вход улицама Подгорице.     Извор: Саборни храм Христова Васкрсења у Подгорици
    • Од Логос,
      Празник Светог Великомученика Трифуна, заштитника винара и виноградара, прослављен је 14. фебруара 2020. године свечаним евхаристијским сабрањем у манастиру Буково чије братство годинама узгаја најквалитетније сорте винове лозе и прави вина врхунског квалитета.       Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Николаја Мирликијског а саслуживали су му архимандрит Козма, протосинђел Симеон, јеромонах Енох, јереј Дарјан Комненовић, архиђакон Илија и јерођакон Марко, док су за певницом појали Дарко Ђорђевић и Душан Стојменовић.   Епископ Иларион је у беседи честитао свим винарима и виноградарима славу и пожелео родну и благословену годину. У свом обраћању истакао је да брига о винограду нема за циљ само производњу вина већ и васпитавање човека да се у труду узраста у стално напредује, као и подсећање да уз добар плод узносимо и благодарност Богу на свему што нам дарује.   Након свете Литургије литијски се пошло до винограда где је, уз традиционално орезивање лозе, владика благословио род а освећен је и нови виноград.   У манастирском конаку је затим уприличено послужење и дегустација вина за верни народ и успешне винаре неготинског краја.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      На Празник Сретења Господњег, када се сјећамо догађаја када су праведни Јосиф и Пресвета Богородица Марија донијели Богомладенца Христа на благослов у Јерусалимски Храм Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије је у суботу 15. (2) фебруара 2020. године предводио свето евхаристијско Сабрање у манастирском Храму свете великомученице Марине у Манастиру Клисини.   Звучни запис беседе   Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), настојатељ Манастира Трескавца, игуман Јеротеј (Влајковић), духовник Манастира Медна, јеромонах Методије (Крагуљ), духовник Манастира Гомионице, протопрезвитер-ставрофор Карађорђе Дерајић парох оштролучки и протођакон Немања Рељић, епархијски ђакон.   Послије прочитаног јеванђелског зачала из Јеванђеља по Луки које говори о овоме догађају који се збио прије пуних двије хиљаде године, Епископ је изговорио надахнуту бесједу о данашњем Празнику када се човјек сусреће са Богом. Овај Празник нам на видљив начин открива тај богочовјечански сусрет који се одвија свакодневно на Светој Трпези са које се излива благодат Божија и дарује се Тијело Христово кој нас обожује и дарује живот вјечни.   По заамвоној молитви извршен је чин благосиљања славског колача и кољива јер се сматра да је данашњи Празник Сретења Господњег био у давно вријеме слава ове свештене Обитељи.   Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије честитао је архимандриту Василију, настојатељу ове свете Обитељи 15 година настојатељства и руковођења овом светом Обитељи.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Логос,
      Данас је у капели Сретења Господњег при Институту за Мајку и дете на Новом Београду, молитвено прослављена слава капеле - светом архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени викарни Епископ ремезијански г. Стефан уз саслужење старешине капеле протојереја-ставрофора Лазара Манигоде, његовог сабрата свештеника и протођакона Младена Ковачевића.    Звучни запис беседе   На богослужењу се са директором ове значајне установе г. др Радојем Симићем, сабрало мноштво здравствених радника, сестара и лекара, као и верни народ. Епископ Стефан је произносећи упечатљиво слово, нагласио да треба да заблагодаримо Господу што смо сви заједно и што се поново у овој болници узносе молитве Господу која је тако, као и друге, добила свој пуни сјај.     Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...