Jump to content

Biskupi poručili: Ne možeš donositi bezbožne zakone, a sutra ići na pričest kao da se ništa nije dogodilo

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

Poljski biskupi, pokazali su kako lažne ‘katoličke političare’ u svojoj zemlji neće ignorirati, nego će im reći što ih ide. Ne samo zbog političara samih nego i zbog savjesti i spasenja vjernika na čije živote oni s političkom i društvenom moći imaju utjecaj

Foto: Shutterstock.com

Foto: Shutterstock.com

Prošle nedjelje, 19. nedjelje kroz godinu, katolički su vjernici u Poljskoj nakon župnih obavijesti na kraju svete mise mogli čuti još jednu važnu informaciju. Zapravo – podsjećanje. U tom su podsjećanju vjernici koji su profesionalni političari i koji su na bilo koji način podržali nedavno donesen zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji bili ponovno upozoreni – time su počinili težak grijeh i prije nego pristupe pričesti trebaju se ispovjediti i iskreno pokajati zbog toga.

Tako je u svim poljskim župama pred vjernicima ponovno izrečen zaključak iz dokumenta koje je nedavno objavilo Vijeće za pravna pitanja Poljske biskupske konferencije i koji je potpisao čelnik tog tijela nadbiskup Andrzej Dzięga (o tome smo pisali OVDJE). U tom se dokumentu jasno navodi:

“Vjernik koji se svjesno i dragovoljno suprotstavio dostojanstvu čovjeka glasajući za ili potpisujući zakon koji je legalizirao in vitro metodu, a želi pristupiti svetoj pričesti, mora se prije toga pomiriti s Bogom i Crkvom kroz sakrament ispovijedi, pokajati se za počinjeni grijeh i popraviti nanesenu štetu… U ovom slučaju treba znati da je grijeh počinjen javno, a sudjelovanje u donošenju zakona koji narušava dostojanstvo života jest posebno štetna sablazan. Iz tog razloga, takva osoba trebala bi se suzdržavati od pristupanja svetoj pričesti (dok se ne pokaje i ispovijedi, op. a.)”.

Dokument, koji su neki katolički komentatori opisali kao ‘povijestan’ objavljen je nakon što je Poljska dobila jedan od najpermisivnijih zakona o in vitro metodi u Europi, koji uključuje selekciju, zamrzavanje, a naposljetku i moguće uništenje zametaka, te ostale negativnosti vezane uz ovaj medicinski postupak.

Zakon je donesen ‘zahvaljujući’ inicijativi i potpori zastupnika Građanske platforme (PO), vladajuće stranke desnog centra među čijim se parlamentarnim zastupnicima nalazi veliki broj deklarativnih vjernika, a u njezinu programu je uključeno i pozivanje na kršćanske vrednote kao izvorište europske civilizacije. Nakon što je prošao parlamentarnu proceduru, zakon je potpisao sada već bivši predsjednik Bronisław Komorowski, kandidat PO-a, političar koji se također deklarira kao vjernik.

Sve se to dogodilo unatoč konstantnim upozorenjima poljskih biskupa kako je zakon u ovom obliku neprihvatljiv za katolike i kako vjernici angažirani u politici trebaju ponuditi drugačija zakonska rješenja koja će pomoći parovima koji se bore s neplodnošću.

Kada je zakon došao na potpis na stol Komorowskog, predsjednik Poljske biskupske konferencije nadbiskup Stanisław Gądecki poslao je pismo u kojem je apelirao na političara i vjernika da ne potpiše zakon i ponovno ga vrati na raspravu u Sejm, gdje bi se korigirale odredbe koje idu protiv ljudskog dostojanstva i začetog života.

Komorowski, kojem je, usput budi rečeno, verificiranje tog zakona bila jedna od posljednjih predsjedničkih dužnosti i koji nije imao jače političke razloge da biskupov apel ne uvaži – zakon je ipak potpisao.

Dogodilo se, dakle, da je zakon čije su odredbe u izravnoj suprotnosti s teološkim i moralnim naukom Katoličke Crkve, politički ‘prošao’ zahvaljujući – katolicima. I to uz popratne besmislene komentare poput onog Komorowskog koji je rekao kako je ‘za život’ i ‘zato podupire in vitro’.

Crkva je na ovu apsurdnost odmah reagirala i to preko svojih kanonskih stručnjaka koji su jasno obrazložili da su predsjednik Komorowski i oni parlamentarni zastupnici koji su za zakon glasali i podržali izašli iz jedinstva s Crkvom, te su u stanju grijeha i ne mogu pristupiti pričesti.

Ono što se, međutim, nakon toga dogodilo bilo je to da je predsjednik na odlasku nazočio jednom euharistijskom slavlju u Varšavi i pred televizijskim i fotografskim kamerama pristupio pričesti.

Tog trenutka postalo je očito kako biskupi moraju pokazati kako ‘misle ozbiljno’. Jer, ako predsjednik Komorowski može dopustiti sebi da kao deklarirani katolik u svom političkom djelovanju ne slijedi nauk Crkve kojoj pripada i pri tome ne snosi nikakve posljedice, to bi značilo i kako Crkva pristaje na situaciju u kojoj njezin nauk ne treba imati utjecaj na društveno djelovanje bilo kojeg od njezinih vjernika. On tada postaje tek skupom određenih teoretskih načela koje vjernik nema obvezu ozbiljno shvatiti i provoditi u svom životu. A ovdje je riječ o jednom od načela koje je najvažnije – zaštiti života.

Puno toga je, dakle, bilo ‘u igri’ nakon postupaka Komorowskog.

Ono što je uslijedilo bilo je već spomenuto priopćenje nadbiskupa Dzięge koje je na jasan, ali i empatičan način, u majčinskom tonu poručilo: Počinjen je grijeh koji traži ispovijed. Prije te ispovijedi – nemojte se pričešćivati. Pomirite se s Bogom i Crkvom.

Dokument je upozorio i kako je uskraćivanje pričesti za svećenike osjetljivo pitanje. Svećenik ne može biti siguran da konkretna osoba nije ipak pristupila sakramentu ispovijedi. Zato je najbolje ocjenu o tome prepustiti ordinariju, koji će potom donijeti odluku u svezi konkretnog vjernika.

Ovo biskupsko priopćenje dočekano je ‘na nož’ u liberalnim medijima. Čak su ga i pojedini svećenici ocijenili kao ‘preradikalno’. Međutim, biskupi su nastavljali davati do znanja kako ‘misle ozbiljno’. Nakon što je na misi povodom napuštanja dužnosti Komorowskog jedan svećenik tijekom homilije izjavio kako se ‘ispričava predsjedniku zbog neprikladnih postupaka nekih ljudi Crkve’, aludirajući na priopćenje objavljeno par dana ranije, reakcija duhovnih poglavara bila je odlučna. Nadbiskup varšavski Kazimierz Nycz (kojega svjetovni mediji u Poljskoj doživljavaju kao ‘liberalnog’ biskupa) pozvao je tog svećenika na razgovor i tražio pojašnjenje njegova politikantskog istupa za oltarom.

Postalo je jasno. Iza dokumenta stoje svi biskupi i to bezrezervno. I iza njegove glavne poruke – političar koji se izjašnjava kao katolik (na što ga nitko ne primorava) mora pokazati odgovornost prema općem dobru i katoličkom nauku u svom djelovanju, upravo zbog toga što je njegova djelatnost javna i može zbuniti illi sablazniti druge vjernike.

Prije desetak godina slična se rasprava vodila u SAD-u, kada su neki od prelata tražili uskraćivanje pričesti za katolike političare koji podržavaju pravo na abortus. Međutim, američki biskupi tada nisu pokazali jedinstvenost kakvu danas pokazuju poljski duhovni pastiri. Neki od američkih biskupa tada su inzistirali kako umjesto uskraćivanja pričesti treba ponuditi ‘pozitivni pastoralni pristup’. Ovaj ‘pastoralni pristup’, nažalost, potpuno je zakazao, pa danas imamo situaciju u kojoj nema niti jednog ozbiljnog katoličkog političara u Demokratskoj stranci (inače stranci čija je povijest vezana uz američke katolike) koji ima pro-life stajališta. Dapače, neki od katolika-demokrata najglasniji su u promoviranju abortusa – među njima je Nancy Pellosi, nekadašnja predsjednica Zastupničkog doma Kongresa koja je pričala takve gluposti o ‘sukladnosti katoličke vjere i zalaganja za prava na abortus“ da joj je papa Benedikt XVI. morao održati predavanje (doslovno) na susretu u Vatikanu 2009.

Poljski biskupi, pokazali su, takve ‘katoličke političare’ u svojoj zemlji neće ignorirati, nego će im reći što ih ide. Ne samo zbog političara samih nego i zbog savjesti i spasenja vjernika na čije živote oni s političkom i društvenom moći imaju utjecaj.

Što se Hrvatske tiče, u našoj zemlji još se uvijek se nije dogodila izraženija politička konstelacija u kojoj bi političari koji se izjašnjavaju kao katolici morali pokazati da deklariranu vjeru doista ozbiljno shvaćaju. Ako se i dogodi, nadajmo se da neće stvoriti situaciju u kojoj će naši biskupi morati reagirati na isti način na koji su reagirali poljski.

Goran Andrijanić | Bitno.net

https://www.bitno.net/vijesti/biskupi-porucili-ne-mozes-donositi-bezbozne-zakone-a-sutra-ici-na-pricest-kao-da-se-nista-nije-dogodilo/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sun14861,
      Da li ste razmišljali o tome koliko se često smejemo? Mi čekamo da nam se nešto lepo desi, pa se onda tek smejemo, a zaboravljamo da zapravo obrnutim delovanjem dolazimo do lepih stvari koje nam se događaju, a to sve kreće od nas samih ...
    • Од Lazar 12,
      Козмолошки аргумент за постојање Бога је аргумент да само постојање универзума и његова природа захтевају постојање Бога. Овде представљени аргумент је облик космолошког аргумента који је потекао из филозофије Платона и Аристотела и који је пречистио Тома Аквински. Са напретком модерне науке, верзија коју ћу пружити можда ће некима бити јаснија од форме коју је изложио Аквински. Композиција је Аквининог вертикалног космолошког аргумента и Каламовог космолошког аргумента:
      Све што има почетак треба узрок. Универзум је имао почетак. Свемиру је потребан узрок. Не може бити бесконачног назадовања узрока. За све остало мора постојати узрок који нема почетак и не треба узрок за сопствено постојање. Простор бр. 1 је сам по себи разумљив. Ствар не може створити сопствено постојање, јер не може бити пред собом. Али ако је почео да постоји, не може настати из ничега и ниоткуда; ништа не производи ништа.
      Постоји неколико доказа који поткрепљују тврдњу Премисе бр. 2 да је свемир имао почетак. Научна заједница је одавно прихватила почетак свемира кроз велики прасак. Цитирајући Нормана Геислера, „Логично и математички, докази о великом праску сугеришу да првобитно није било простора, времена и без обзира“. (Геислер, 1999) Ево неколико сумираних тачака које показују како се сматра да је свемир започео, од којих је већину изложио астроном Роберт Јастров (Јастров, 1982), а неке су накнадно откривене:
      Други закон термодинамике показује да се корисна енергија исцрпљује, што значи да је морало бити времена када је процес започео. Да није (да је пре тога било бесконачно много времена), сва енергија у универзуму би била потрошена, а ми не бисмо били овде. Универзум се шири. Пратећи уназад, морало би постојати место које је почело да се шири. Универзум се не може непрестано ширити и повлачити, јер би на крају остао без енергије и срушио се на себе. Да је универзум вечан, време би такође било вечно. Али никада не бисмо могли доћи до ове тачке да је време било бесконачно. Време мери интервале између покрета. Није било покрета док свемир није започео, дакле није било ни времена. Било би немогуће прећи бесконачно пуно времена. Видимо да се материја непрестано деградира, а не да постаје сложенија. Ако се ствари распадну кад се препуште саме себи, свет не може бити бесконачан. Већ би био уништен. Само оно што је самозадовољно и самоодрживо може бити бесконачно. У свемиру постоји „одјек“ зрачења за који су научници испрва мислили да је само статичан или квар њихове опреме. Ова емисија зрачења је у складу са оним што би се могло очекивати од огромне експлозије у прошлости, све до таласне дужине коју би таква светлост и топлота требало да произведу. Након што је теорија Великог праска постала преовлађујући поглед на порекло свемира, научници су почели да траже велику масу материје повезане са првобитном експлозијом, али ниједна није могла да се нађе све док јој Хабл није омогућио да је пронађу. Један астроном, Мицхаел Лемоницк, рекао је, „завирујући уназад на почетак времена, сателит проналази најстарију структуру икад забележену - доказ о томе како се свемир обликовао пре 15 милијарди година“. (Лемоницк, 1993) Управо су то тражили да би се теорија показала истинитом ван разумне сумње. Премиса бр. 3 тачна је према законима логике ако су прве две тачке тачне. О овоме ћу цитирати колегу студента Гленна Смитха: „Све што тренутно посматрамо зависи од нечег другог. То укључује субатомске честице, атмосферу наше планете, сунце и све што се може видети. Да није било наше атмосфере, ви и ваш рачунар бисте испарили. Дакле, ако је све у универзуму тренутно зависно, читав универзум је тренутно зависан. “
      Премиса бр. 4: Не може се поставити непрегледан низ узрока. Ово се чини очигледно, али ако су вам потребни неки разлози зашто је то тако, покушаћу, иако се чини да што је нешто очигледније, то је теже објаснити. Ако је узроцима самог универзума потребан узрок, а узрочнику узрок, бесконачно, низ узрока никада не би могао да се покрене. Бесконачна серија је немогућа јер се увек може додати још један тренутак (или узрок). Али немогуће је додати бесконачно. Осим тога, да је било бесконачно много узрока, било би бесконачно много тренутака у којима се чинио узрочни чин. Али да је било бесконачних тренутака, тренутни тренутак никада не би могао стићи, јер је немогуће прећи бесконачан број тренутака. Квантитативна бесконачност је само конвенција математике, али нема метафизички пандан. Без првог узрока, у серији нема узрочности.
      Закључак (бр. 5): Ако је универзуму потребан узрок за његово постојање, а не може постојати непрегледан низ условних узрока, мора постојати Узрок чије је постојање неопходно. („Неопходно“ се користи насупрот „контингенту“, у којем контингентно биће захтева узрок за своје постојање, а неопходно Биће нема узрок и нема почетак.) Нешто мора бити вечно да би било шта друго могло постојати. Јер ништа не производи ништа. Ако никад ништа није постојало, онда ништа не би могло постојати. Али универзум, као што сте видели, није вечан; почело је да постоји. Дакле, мора постојати нешто друго, или неко други, који не зависи ни од кога другог постојањем, али постоји сам по себи. Ово је изван људског разумевања (јер никада нисмо искусили ништа без почетка), али логика није контрадикторна да биће постоји без почетка. Као што се надам да сам показао, није могуће ниједно друго стање ствари, јер ако нешто није вечно, тада уопште ништа није могло постојати.
      Ово је кратак приказ космолошког аргумента. Није узео у обзир одређене примедбе. Ови приговори добро су обрађени у Бакер- овој енциклопедији хришћанске апологетике Нормана Геислера у чланку „Космолошки аргумент“. Овај аргумент сам по себи не производи хришћанског Бога, већ до њега води ако се следи све импликације и други докази за бога Библије, који се не могу навести у једном чланку. Овај аргумент је само покушај да се покаже да постоји Врховно Биће којем универзум дугује своје постојање.
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
×
×
  • Креирај ново...