Jump to content
Guest

Никодим (Богосављевић) објавио нову књигу "Против учења еп. Игнатија (Мидића)"

Оцени ову тему

Recommended Posts

1 hour ago, александар живаљев рече

Не слажем се са Милојковим да прво треба прочитати књигу, јер оно што смо прочитали - наслов и предговор - толико је лицемјерно: наслов одређује предмет и циљ, а онда се у предговору, послије дугачких цитатата који говоре о неписмености аутора, најављује "објективно" истраживање Христовим ријечима о књижевницима и фарисејима на Мојсијевој столици, која је овом пригодом претворена у катедру БФ. Равна плоча, је мајка Јања, за толико лицемјерје.

 

Није Милојков рекао да треба прочитати књигу, него да је треба прочитати ако је намера да се аргументима побије оно што је у њој написано. А ми то овде не чинимо, већ анализом онога што је раније написао изводимо закључак да је било какво читање онога што пише губљење времена. Тако да Милојков јесте у праву, само што се овде не оспорава оно што пише у књизи, него њен аутор као такав.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Дидим рече

Тако да Милојков јесте у праву, само што се овде не оспорава оно што пише у књизи, него њен аутор као такав.

У принципу се слажем. Али, у савременој херменеутици се већ наслов и предговор узимају као ауторов став, тзв "ауторова власт над текстом" испољава се у оним дијеловима књиге који се пишу на крају рада, а стављају на почетак. Због тога изводим закључак о Никодимовом тешком лицемјерју. Да ли ће и садржина књиге тај мој закључак да поткријепи, то не могу унапријед да знам. Али, признајем, бићу врло подозрив приликом читања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, александар живаљев рече

У принципу се слажем. Али, у савременој херменеутици се већ наслов и предговор узимају као ауторов став, тзв "ауторова власт над текстом" испољава се у оним дијеловима књиге који се пишу на крају рада, а стављају на почетак. Због тога изводим закључак о Никодимовом тешком лицемјерју. Да ли ће и садржина књиге тај мој закључак да поткријепи, то не могу унапријед да знам. Али, признајем, бићу врло подозрив приликом читања.

Ma vidim ja da se nikome ovde ne daju pare za najnovije Nikodimovo pisanije:ani_biggrin:12:smeha:Pa se samo smišljaju izgovori. Da bacamo kocke? Ko izvuče šest, kupuje knjigu i mora da je pročita i napiše referat.:0426_feel::ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites

:-))) bas duhovito!!! 12:smeha:

Mozda bi moglo da se da poslusanje profesorima na Bogosloviji (gimnazija)  da prate naucne radove koji se stancuju, a sluze u pogresne svrhe. Ne bi bilo na odmet malo kontrole/zdrave censure, jer razna stiva stizu do mladih bogoslova koji se tek izgradjuju, kako u veri, tako I kao ljudi. Referat bi bio javno objavljen kao strucno misljenje zaduzenog profesora kojem bi pomagali studenti/djaci.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, "Tamo daleko" рече

:-))) bas duhovito!!! 12:smeha:

Mozda bi moglo da se da poslusanje profesorima na Bogosloviji (gimnazija)  da prate naucne radove koji se stancuju, a sluze u pogresne svrhe. Ne bi bilo na odmet malo kontrole/zdrave censure, jer razna stiva stizu do mladih bogoslova koji se tek izgradjuju, kako u veri, tako I kao ljudi. Referat bi bio javno objavljen kao strucno misljenje zaduzenog profesora kojem bi pomagali studenti/djaci.

Naravno. Zašto ne? To bi bilo dobro. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Ivan Marković рече

kupuje knjigu i mora da je pročita i napiše referat.:0426_feel::ani_biggrin:

Брате, ја сам прочитао ону његову о равној земљи... ја сам своју чашу испио, и чистилиште и сва митарства прошао! - Ти ако си зло намислио на свој живот, читај тих 500 страница, јер ја једва преживех 150 његових равноземљашких... :pucpuc2:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Дидим рече

Није Милојков рекао да треба прочитати књигу, него да је треба прочитати ако је намера да се аргументима побије оно што је у њој написано.

Ako se nema namjera da se argumentima pobije ono sto nije procitano ne treba citati.

Manipulisanje mozgom!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Zoran Đurović рече

Брате, ја сам прочитао ону његову о равној земљи... ја сам своју чашу испио, и чистилиште и сва митарства прошао! - Ти ако си зло намислио на свој живот, читај тих 500 страница, јер ја једва преживех 150 његових равноземљашких... :pucpuc2:

Što bi se ja bavio Nikodimovim spekulacijama. Jel Ar Tu Di Tu počo da ga proziva? Jeste! E pa bajo (ne ti!) knjigu u šake, pa citiraj i kritikuj...lepo kaže Milojkov. Ma ko će se još baktati dr. Igijem (ne poznati dens muzičar!:ani_biggrin:) i dr. Nikijem...stvarno imam pametnija posla...ili tako ili da bacamo kocke....a ti bolje da ne učestvuješ, kake si sreće, pašće na tebe (msm, kocka:ani_biggrin:). 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ivan Marković рече

i dr. Nikijem

Нову заповест вам дајем: Не читајте то штиво!:)) 

Грци су неозбиљни, да им овакав улети у докторе... Зато овде имамо комисију која после твоје одбране чита наново рад ако је требало да интегришеш неке озбиљне приговоре и после добијаш nihil obstat quominus imprimatur. После потписа ректора публикујеш тезу и добијаш титулу доктора. То је све Ава прошао.

Ја знам да су многи у Грчкој докторирали на лепе очи. То је била наша Приштина. Оном беспризорнику, Дражену Перићу, који је проф на Бф, рад није ни био прихваћен и требало је да га среди, а то није урадио, све је прошло ок. И то ми имамо сада као кадар. Нису сви такви, да се разумемо. Али је добар део таквих. 

Овде се не може појавити неки лудак који тврди да је земља плоча. Школа је неопходна. Сам знаш зашто волиш Белармина.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Сам знаш зашто волиш Белармина.  

Eh. To u ona lepa vremena...sad je sekularizam, padre. Šta da se radi. Moramo se suočiti sa tim.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Ivan Marković рече

knjigu u šake, pa citiraj i kritikuj

Па онда боље одма да се предамо, лоша тактика... Више они глупости могу да напишу него што разумни људи могу да одговоре во вјеки вјеков.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Grizzly Adams рече

Па онда боље одма да се предамо, лоша тактика... Више они глупости могу да напишу него што разумни људи могу да одговоре во вјеки вјеков.

Ne znam kako bih odgovorio na ovo...aj ovako...ne znam da je glupost dok ne pročitam...ko misli da jeste, slobodan je da citira...tako da je u Aca Milojkov skroz, naskroz u pravu...akademsko poštenje traži citate i napade na delo, ne na autora...zamisli sada ovu situaciju. Meni se ne sviđa Zizjulas, npr., jer misli da je globalno zagrevanje naučna činjenica. Ja mislim da nije,  pa uvatim da ga napadam na temi o , recimo, besmrtnosti, a da istu nisam ni pročitao. To tako ne može. Ne u naučnom svetu, a može na tribinama, u kafanama, po kućama, na klupama. E sad, što se tiče predaje, pa nema gde se Srbi nisu predali kada je trebalo boriti sde za nešto borbe vredno. Kosovo, Krajina, imovina, zemlja, kuće, stanovi...e sad sam se stvarno potresao oko Nikodima...zaista, ako nam taj ne uništi zemlju i Crkvu, niko neće...jedva izbegosmo onaj skaredni udžbenik koji deci objašnjava kako se liže...čekam šta je sledeće...ma uopšte nisu problem banke, lihvarija, "čikaški momci", dezindustrijalizacija do te mere da su nam zemlju pretvorili u pustinju, Miroljubove gluposti o tome da se odreknemo penzija i sadimo papriku, gej parade, emotivni problemi neshvaćenih "veseljaka" i slično...msm da me razumeš. Praviti od Nikodima kombinaciju Majkla Majersa i Fredija Krugera je dobar recept da mu se da na značaju. Srbi vole negativce. Što ga više pljujete, biće popularniji. Ova tema nije stvar navijanja već stvar analize i kritike dela, ništa manje, ništa više. Više ćeš ga spustiti, ako ga argumentovano iskritikuješ. Ako niko ko je za to stručan, ili bar dovoljno pripremljen laik, isto ne uradi, džaba ova priča...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Брате ја ни за паметне људе немам довољно времена у животу...

O tome ti pričam. Obojica radimo ko crnci da bi zaradili naš pristojan život. Svako na svoj način, na svom kontinentu, ali rmbačimo. Pa kad stignemo, ponešto i prokomerntarišemo. Ali ima ovih koji će to mnogo efikasnije od nas...prepustimo to njima. Ja sam se toliko iscrpeo u nekim diskusijama ovde da više nemam želju...bar neko vreme. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Предивно је и пречудно Еванђеље Христово и Православна вера наша хришћанска. Јер еванђелска вера Православна спасава подједнако све људе и народе и сједињује их у једну заједницу Тела Христовог, које је Црква Православна, стуб и тврђава Истине. И у тој заједници Духа Светога у Христу нема Јеврејина ни Грка, нема Грка ни Србина, нема Србина ни Румуна, него су сви једно у Христу Исусу. Најбољи пример тога је овај свети човек Божји, о коме је овде реч. Јер овај свети Никодим беше Еванђељем подједнако и Грк и Србин и Румун, јер не гледаше на телесно порекло своје, него на благодатну светост и богоугодност, којима себе и друге вечно украси у Грчкој, Србији и Румунији.
         Преподобни отац наш Никодим беше родом из средишних крајева Македоније,[1] рођен од оца Грка и мајке Српкиње.[2] Од ране младости одгајен је у побожности и честитости, и вредно учаше књиге, јер беше врло даровит. Особито изучавајући божанску науку Светог Писма и свето учење Православнога богословља, он заволе свом душом монашкм живот и мољаше се Богу да га удостоји монашког звања и чина. Бог услиша његове молбе, и посла му неке монахе из Српског манастира са Атонске Горе, те свети младић са њима отиде на Свету Гору и тамо се замонаши. У монашком живљењу преподобни Никодим прође све положене подвиге и удостоји се и ђаконског и презвитерског чина. По смрти игумана тамошњега манастира, преподобни Никодим би изабран за игумана, јер беше украшен сваком богоугодном врлином и сваким људским и божанским знањем.           
         Знање овог Светитеља огледало се и у томе што је он одлично знао српски и грчки језик, и могао је дивно да говори и преводи на оба ова језика. Био је пријатељ са многим истакнутим људима тога времена (а то је било у четрнаестом веку), као што су били: дивни старац Исаија Светогорац, свети кнез Српски Лазар, патријарх Јевтимије Трновски и многи други.
         Но овом светилнику не беше прилично да остане сакривен под судом, него да изађе на видело и светли многима на спасење. Зато, по недознајним за нас судовима и путевима Божјим, он крете из Свете Горе Атонске у Србију и дође у државу славнога кнеза Лазара. Лазар га хтеде уздићи на високи духовни положај у својој земљи, но свети Никодим то одби и настани се као обичан јеромонах у источним крајевима Лазареве земље, око места Кладова на Дунаву. Ту се светитељ одаде богоугодним подвизима, по којима се ускоро прочу на далеко, тако да к њему стадоше долазити многи људи жељни монашког живота и подвига. Пристигоше и неки монаси из Свете Горе и из појединих манастира из Србије, тако да се око преподобног Никодима ту створи повеће братство. На том месту он подиже и цркву у име Свете Тројице и живљаше ту неко време.
         Потом, по откривењу Божјем, он пређе реку Дунав и настани се у крајевима Угровлашким (у северинском Банату, близу данашњег града Тур-Северина у Румунији). Са њим пође и известан број монаха и јеромонаха, и када тамо стигоше би основан преподобним Никодимом дивни манастир Водица (на реци Водици) и посвећен Светом Антонију. Ово би за време Влашког господара Владислава-Влајка Воде (то јест Војводе, који је владао од 1364. до 1377. године). Војвода Влајко потврди самовласност манастира Водице својом владарском повељом (године 1374.). Подизање овог манастира потпомаже и Српски владар Св. кнез Лазар, који веома љубљаше Светог Никодима.
         Ускоро затим, када Св. кнез Лазар и Српски патријарх, ради измирења Српске и Цариградеке патријаршије, послаше у Цариград групу монаха из Свете Горе, на челу са свечесним Старцем Исаијом (1375. године), у ту групу би позван и укључен и преподобни Никодим Грчић, као добар зналац српског и грчког језика и као мудар тумач и дипломата. О томе овако пише у Житију Старца Исаије (које се чува у Хиладнару): „Узе са собом (Исаија) и Никодима, мужа часна и освећена, силна у књигама, и још силнијег у мудрости и речима и одговорима; пореклом Грка, који у Унгровлашкој земљи подиже два велика и часна манастира. Он силом и помоћју Светога Духа сакупи тамо велика мноштва монашког општежића, који на тој земљи сија као светла звезда сваком духовном врлином". О благополучном завршетку овог светог дела око помирења двеју Патријаршија говори се опширно у Житију Св. кнеза Лазара (под 15. јуном).
          Преподобни Никодим подиже у Влашкој и велики манастир Тисман (на истоименој реци) и посвети га Пресветој Богородици. У томе га помогоше Влашки војвода Раду I (1377—1384. г.) и Српски кнез Св. Лазар, који подари манастиру Тисману многа села. Преподобни је подигао и још неколико цркава и манастира у Румунској земљи (цркве Вратну и Монастирицу, и манастир Прислоп), и ови су манастири постали духовни расадници монаштва и духовног живота не само у Влашкој, него и у Молдавији и осталим Румунским крајевима. Зато православни Румунски народ од самог почетка поштује Светог Никодима као свога просветитеља, и назива га благодатним именом Освећени.
        Преподобни Никодим мирно почину у Господу 26. децембра 1406. године и би чесно погребен у свом манастиру Тисману.
       
      Тропар, гл.  1.
      Рођењем од Дјеве, Началнику пастира, следио си, оче наш Никодиме. Постом, бдењем и молитвама, постао си становник Неба, исцељујући душе оних који ти притичу с вером. Зато кличемо: Слава Ономе Који те је прославио и моћ дао, и кроз тебе даје исцељења.
       
      Кондак,  гл.  8.
      Као нашем заштитнику у многим невољама и опасностима, узносимо ти благодарност, ми синови твоји. Но пошто си многомилостив и хитар помоћник онима који с вером долазе к теби, ослободи нас, молитвама твојим, од свих невоља и напада злог духа, да би ти клицали: Радуј се, велики чудотворче, преподобни оче наш Никодиме!
      Свети Никодим Тисмански
      WWW.CRKVA.SE Житије светог Никодима Тисманског  
    • Од Stanoje Stankovic,
      Представљамо, по нашем мишљењу, јако важну студију на тему протестантског учења и приступа књизи Православне Цркве - Библији. Прота Џон Витерфорд пише: "Зашто сви (ако је Библија довољна и без светог предања) - баптиста, Јеховин сведок, харизматик и методиста - могу да тврде да верују у оно што Библија говори а опет ни један од њих не би могао да се сложи са другим око тога шта Библија каже? Очито, ово је ситуација у којој су се нашли протестанти, и она је лоша по сваком мерилу. На несрећу, већина протестаната је вољна да за ово јадно стање ствари оптужује све сем срж проблема. Учење sola scriptura је од толиког значаја за протестантизам да је њима истоветно одрицању Бога довести то учење у питање, али као што је наш Господ рекао, "свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа" (Матеј 7:17). Ако судимо учењу sola scriptura по његовим плодовима онда нам не остаје ниједан други закључак него да је у питању дрво које се "сече и у огањ баца" (Матеј 7:19)." Од свег срца препоручујемо читање овог дела, који ће вам у многоме помоћи да испуните заповест апостола Петра: "свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде" (1 Пет. 3:15).

      http://www.svedokverni.org/sola-scriptura-u-praznoumlju-svome-ef-4-17-pravoslavno-preispitivanje-protestantskog-ucenja-protojerej-dzon-viterford/
    • Од Логос,
      Епископ белоградчишки Г. Г. Поликарп, викар Патријарха бугарског служио је у уторак, 29. октобра 2019. године Свету архијерејску Литургију у Храму Свете Недеље у Софији уз саслужење софијских свештеника, као и свештеника из Православних Епархија нишке, тимочке и Митрополије београдско-карловачке.     Овом приликом обављен је свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина, које почивају у овом Светом храму, у нове одежде које је даривала Православна Епархија нишка.    Управа Саборне цркве у Нишу организовала је поклоничко путовање у Софију, па је поред свештенства нишке Епархије овом светом чину присуствовало и мноштво верног народа из наше богомспасаване Епархије.     Извор: Радио Глас

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...