Jump to content
Guest

Никодим (Богосављевић) објавио нову књигу "Против учења еп. Игнатија (Мидића)"

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, Кратос рече

A koje učenje konkretno to od vl.Ignjatija on negira?

Imas par fraza koje su bile aktuelne u zilotskim danima forumstvovanja dok se artemiti nisu iskristalisali. Njihove pristase su najvise napadale Ignjatija zbog one "smrtna po prirodi, besmrtna po blagodati", stvaranje smrtnog svijeta zato sto je iz nicega stvoren, pa da toga da su zitija svetih po njemu bajka itd...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Да бисте чули којег је духа (или боље речено Духа) владика Игнатије, најбоље је да послушате ово животно предавање, суштински битно за људе који воле Цркву

 

Са друге стране, ево послушајте како размишља о. Никодим, све сама пропаст, ужас...

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, R2D2 рече

Човек који пише овакве текстове, који напада владику Игнатија, који се у православном свету цени као један од најзначајнијих теолога је дрскост невиђена.

Добро, не треба одмах ни драмити. Не напада он владику, већ његово теолошко становиште. Бар тако пише у наслову књиге. Није ништа ни страшно, ни чудно у теологији критиковати нечији став и мишљење, сукобљавати ставове, аргументе... Зато мислим да треба прочитати, па одговорити. Па ко има ушу да чује, чуће. Ко нема, нема, шта да се ради...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Управо сада, Александар Милојков рече

Добро, не треба одмах ни драмити. Не напада он владику, већ његово теолошко становиште. Бар тако пише у наслову књиге. Није ништа ни страшно, ни чудно у теологији критиковати нечији став и мишљење, сукобљавати ставове, аргументе... Зато мислим да треба прочитати, па одговорити. Па ко има ушу да чује, чуће. Ко нема, нема, шта да се ради...

Мислиш да је то тако једноставно? Изгледа да ниси слушао или читао његове остале "егзегезе", па и ово да се "Ипак не окреће"... а да не причамо трабуњања  екуменизму, богословљу...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Добро, не треба одмах ни драмити. Не напада он владику, већ његово теолошко становиште. Бар тако пише у наслову књиге. Није ништа ни страшно, ни чудно у теологији критиковати нечији став и мишљење, сукобљавати ставове, аргументе... Зато мислим да треба прочитати, па одговорити. Па ко има ушу да чује, чуће. Ко нема, нема, шта да се ради...

Тако је. Ко има уши нека чује, ко има очи нека види, ко има паре да баца нека купи књигу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Огњен рече

Тако је. Ко има уши нека чује, ко има очи нека види, ко има паре да баца нека купи књигу.

Ја сам само против тога да се сипа дрвље и камење на нешто што се није ни погледало. То је неки мој принцип - погледај, размисли па изнеси свој став. Свачије мишљење се може критиковати, па тако и мишљење уваженог владике Игнатија. Е сад, ако прочитамо знаћемо да ли се заиста ради о критици или шарлатанству. Пре неку годину смо овде на форуму анализирали критику богословља митрополита Зизијуласа од стране адвоката Родољуба Лазића. И тада смо јасно установили да се ради о шарлатанском памфлету а не о озбиљној теолошкој критици. Тако треба поступити и сада. Прочитати па изнети анализу. Једино такав приступ има смисла, доноси плодове и достојан је озбиљних људи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Управо сада, Александар Милојков рече

Ја сам само против тога да се сипа дрвље и камење на нешто што се није ни погледало. То је неки мој принцип - погледај, размисли па изнеси свој став. Свачије мишљење се може критиковати, па тако и мишљење уваженог владике Игнатија. Е сад, ако прочитамо знаћемо да ли се заиста ради о критици или шарлатанству. Пре неку годину смо овде на форуму анализирали критику богословља митрополита Зизијуласа од стране адвоката Родољуба Лазића. И тада смо јасно установили да се ради о шарлатанском памфлету а не о озбиљној теолошкој критици. Тако треба поступити и сада. Проћитати па изнети анализу. Једино такав приступ има смисла, доноси плодове и достојан је озбиљних људи.

Уопште не сумњам да је и ово шарлатански памфлет, развучен да 500 страна, из разлога што сам слушао и читао претходне ствари и нисам ништа паметно нити видео нити чуо, само био изнервиран после слушања.

А да бацам паре на ову глуупост, не пада ми напамет. Боље ми је да одем и купим пола кила сувог меса, бар ћу да једем два дана.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, R2D2 рече

Мислиш да је то тако једноставно? Изгледа да ниси слушао или читао његове остале "егзегезе", па и ово да се "Ипак не окреће"... а да не причамо трабуњања  екуменизму, богословљу...

 

Јесам, слушао сам неке ствари. Знам о каквом се профилу мишљења ради. Ипак, ради академске доследности и поштења, ако ни због чега другог, не треба износити суд док се не прочита оно о чему се суди. Јер, ако тако не поступимо сврставамо се по методологији раме уз раме са разним пљувачима по владикама и теолозима, који две реченице њиховог писања прочитали нису.

Share this post


Link to post
Share on other sites

То што каже Аца је што захтева професија...

Ал знајући из које кухиње долази та папазјанија, ипак гласам за пола кила сувог меса! ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, R2D2 рече

А да бацам паре на ову глуупост, не пада ми напамет.

Ма биће то доступно на интернету...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Управо сада, Александар Милојков рече

Јесам, слушао сам неке ствари. Знам о каквом се профилу мишљења ради. Ипак, ради академске доследности и поштења, ако ни због чега другог, не треба износити суд док се не прочита оно о чему се суди. Јер, ако тако не поступимо сврставамо се по методологији раме уз раме са разним пљувачима по владикама и теолозима, који две реченице њиховог писања прочитали нису.

Ок, ако буде књига онлајн, ево баш бих волео да неко има времена да баци на читање и анализирање :)

У сваком случају, слажем се са тобом, али сам реаговао и емотивно. Криво ми је да овако мутни типови дирају владику који је у последње време највише учинио за богословље у нашој Цркви.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Смирити емоције и стрпљиво погледати, па одговорити. Од тога једино може бити користи. А владика је давно навикао на овакве пацке. Нека га, наследиће Царство Христово. Мало ли је? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Grizzly Adams рече

То што каже Аца је што захтева професија...

Није само професија и нека академска етика. То је елементарно људски.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Предивно је и пречудно Еванђеље Христово и Православна вера наша хришћанска. Јер еванђелска вера Православна спасава подједнако све људе и народе и сједињује их у једну заједницу Тела Христовог, које је Црква Православна, стуб и тврђава Истине. И у тој заједници Духа Светога у Христу нема Јеврејина ни Грка, нема Грка ни Србина, нема Србина ни Румуна, него су сви једно у Христу Исусу. Најбољи пример тога је овај свети човек Божји, о коме је овде реч. Јер овај свети Никодим беше Еванђељем подједнако и Грк и Србин и Румун, јер не гледаше на телесно порекло своје, него на благодатну светост и богоугодност, којима себе и друге вечно украси у Грчкој, Србији и Румунији.
         Преподобни отац наш Никодим беше родом из средишних крајева Македоније,[1] рођен од оца Грка и мајке Српкиње.[2] Од ране младости одгајен је у побожности и честитости, и вредно учаше књиге, јер беше врло даровит. Особито изучавајући божанску науку Светог Писма и свето учење Православнога богословља, он заволе свом душом монашкм живот и мољаше се Богу да га удостоји монашког звања и чина. Бог услиша његове молбе, и посла му неке монахе из Српског манастира са Атонске Горе, те свети младић са њима отиде на Свету Гору и тамо се замонаши. У монашком живљењу преподобни Никодим прође све положене подвиге и удостоји се и ђаконског и презвитерског чина. По смрти игумана тамошњега манастира, преподобни Никодим би изабран за игумана, јер беше украшен сваком богоугодном врлином и сваким људским и божанским знањем.           
         Знање овог Светитеља огледало се и у томе што је он одлично знао српски и грчки језик, и могао је дивно да говори и преводи на оба ова језика. Био је пријатељ са многим истакнутим људима тога времена (а то је било у четрнаестом веку), као што су били: дивни старац Исаија Светогорац, свети кнез Српски Лазар, патријарх Јевтимије Трновски и многи други.
         Но овом светилнику не беше прилично да остане сакривен под судом, него да изађе на видело и светли многима на спасење. Зато, по недознајним за нас судовима и путевима Божјим, он крете из Свете Горе Атонске у Србију и дође у државу славнога кнеза Лазара. Лазар га хтеде уздићи на високи духовни положај у својој земљи, но свети Никодим то одби и настани се као обичан јеромонах у источним крајевима Лазареве земље, око места Кладова на Дунаву. Ту се светитељ одаде богоугодним подвизима, по којима се ускоро прочу на далеко, тако да к њему стадоше долазити многи људи жељни монашког живота и подвига. Пристигоше и неки монаси из Свете Горе и из појединих манастира из Србије, тако да се око преподобног Никодима ту створи повеће братство. На том месту он подиже и цркву у име Свете Тројице и живљаше ту неко време.
         Потом, по откривењу Божјем, он пређе реку Дунав и настани се у крајевима Угровлашким (у северинском Банату, близу данашњег града Тур-Северина у Румунији). Са њим пође и известан број монаха и јеромонаха, и када тамо стигоше би основан преподобним Никодимом дивни манастир Водица (на реци Водици) и посвећен Светом Антонију. Ово би за време Влашког господара Владислава-Влајка Воде (то јест Војводе, који је владао од 1364. до 1377. године). Војвода Влајко потврди самовласност манастира Водице својом владарском повељом (године 1374.). Подизање овог манастира потпомаже и Српски владар Св. кнез Лазар, који веома љубљаше Светог Никодима.
         Ускоро затим, када Св. кнез Лазар и Српски патријарх, ради измирења Српске и Цариградеке патријаршије, послаше у Цариград групу монаха из Свете Горе, на челу са свечесним Старцем Исаијом (1375. године), у ту групу би позван и укључен и преподобни Никодим Грчић, као добар зналац српског и грчког језика и као мудар тумач и дипломата. О томе овако пише у Житију Старца Исаије (које се чува у Хиладнару): „Узе са собом (Исаија) и Никодима, мужа часна и освећена, силна у књигама, и још силнијег у мудрости и речима и одговорима; пореклом Грка, који у Унгровлашкој земљи подиже два велика и часна манастира. Он силом и помоћју Светога Духа сакупи тамо велика мноштва монашког општежића, који на тој земљи сија као светла звезда сваком духовном врлином". О благополучном завршетку овог светог дела око помирења двеју Патријаршија говори се опширно у Житију Св. кнеза Лазара (под 15. јуном).
          Преподобни Никодим подиже у Влашкој и велики манастир Тисман (на истоименој реци) и посвети га Пресветој Богородици. У томе га помогоше Влашки војвода Раду I (1377—1384. г.) и Српски кнез Св. Лазар, који подари манастиру Тисману многа села. Преподобни је подигао и још неколико цркава и манастира у Румунској земљи (цркве Вратну и Монастирицу, и манастир Прислоп), и ови су манастири постали духовни расадници монаштва и духовног живота не само у Влашкој, него и у Молдавији и осталим Румунским крајевима. Зато православни Румунски народ од самог почетка поштује Светог Никодима као свога просветитеља, и назива га благодатним именом Освећени.
        Преподобни Никодим мирно почину у Господу 26. децембра 1406. године и би чесно погребен у свом манастиру Тисману.
       
      Тропар, гл.  1.
      Рођењем од Дјеве, Началнику пастира, следио си, оче наш Никодиме. Постом, бдењем и молитвама, постао си становник Неба, исцељујући душе оних који ти притичу с вером. Зато кличемо: Слава Ономе Који те је прославио и моћ дао, и кроз тебе даје исцељења.
       
      Кондак,  гл.  8.
      Као нашем заштитнику у многим невољама и опасностима, узносимо ти благодарност, ми синови твоји. Но пошто си многомилостив и хитар помоћник онима који с вером долазе к теби, ослободи нас, молитвама твојим, од свих невоља и напада злог духа, да би ти клицали: Радуј се, велики чудотворче, преподобни оче наш Никодиме!
      Свети Никодим Тисмански
      WWW.CRKVA.SE Житије светог Никодима Тисманског  
    • Од Stanoje Stankovic,
      Представљамо, по нашем мишљењу, јако важну студију на тему протестантског учења и приступа књизи Православне Цркве - Библији. Прота Џон Витерфорд пише: "Зашто сви (ако је Библија довољна и без светог предања) - баптиста, Јеховин сведок, харизматик и методиста - могу да тврде да верују у оно што Библија говори а опет ни један од њих не би могао да се сложи са другим око тога шта Библија каже? Очито, ово је ситуација у којој су се нашли протестанти, и она је лоша по сваком мерилу. На несрећу, већина протестаната је вољна да за ово јадно стање ствари оптужује све сем срж проблема. Учење sola scriptura је од толиког значаја за протестантизам да је њима истоветно одрицању Бога довести то учење у питање, али као што је наш Господ рекао, "свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа" (Матеј 7:17). Ако судимо учењу sola scriptura по његовим плодовима онда нам не остаје ниједан други закључак него да је у питању дрво које се "сече и у огањ баца" (Матеј 7:19)." Од свег срца препоручујемо читање овог дела, који ће вам у многоме помоћи да испуните заповест апостола Петра: "свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде" (1 Пет. 3:15).

      http://www.svedokverni.org/sola-scriptura-u-praznoumlju-svome-ef-4-17-pravoslavno-preispitivanje-protestantskog-ucenja-protojerej-dzon-viterford/
    • Од Логос,
      Епископ белоградчишки Г. Г. Поликарп, викар Патријарха бугарског служио је у уторак, 29. октобра 2019. године Свету архијерејску Литургију у Храму Свете Недеље у Софији уз саслужење софијских свештеника, као и свештеника из Православних Епархија нишке, тимочке и Митрополије београдско-карловачке.     Овом приликом обављен је свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина, које почивају у овом Светом храму, у нове одежде које је даривала Православна Епархија нишка.    Управа Саборне цркве у Нишу организовала је поклоничко путовање у Софију, па је поред свештенства нишке Епархије овом светом чину присуствовало и мноштво верног народа из наше богомспасаване Епархије.     Извор: Радио Глас

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...