Jump to content
Марина Савковић

Некада познате личности, сада монаси

Rate this topic

Recommended Posts

Прошлог лета, када сам посетила један од манастира Српске Свете горе (Овчарско-кабларска клисура), чијег имена се сада не сећам, пошто сам тада обишла све манастире, па су ми се помешали њихови називи, разговарала сам са игуманом. Између осталог, веома поучног, испричао је и нешто о себи.
Наиме, рекао је да је био веома успешан архитекта, да је путовао и живео свугде по свету, упознао и дружио се са неким светски познатим личностима (поменуо је Анђелину Џоли, Б. Пита, Џ. Клунија), био је веома имућан... Додао је и то да у том манастиру има њих четворица монаха који су факултетски образовани. Рекао је да нам то све прича из разлога што народ мисли како се за монаштво одлучују само јако сиромашни људи и/или они који немају никакву школу, нити другу перспективу у животу, па у монаштву виде сигуран кров над главом и хлеб у тањиру. Нагласио је да то, наравно, није истина.
 

Нека ова тема буде место на којем ћемо писати о монасима за које знамо да су пре ступања у монаштво били познате или на било који начин успешне личности.
 

П.С. Име поменутог манастира и игумана ћу додати накнадно када то сазнам, а сазнаћу, па нека овај мој увод буде први пример.

Share this post


Link to post
Share on other sites

НЕКАДА СУ БИЛИ ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ А ОНДА СУ СЕ ЗАМОНАШИЛИ: Бивша супруга Бориса Тадића је једна од њих, ево ко још…

 

Били су сасвим обични људи световног начина живота. Јавност их је упознала на основу њиховог талента, а онда су одлучили да се склоне с позорнице и посвете вери.

 

Растко Лупуловић

Глумац ког најбоље памтимо по улози Миланчета у серији “Отворена врата” и члан бенда “Канда, Коџа и Небојша”замонашио се 1996. године. Те исте године је добио и награду за глумачку бравуру “Зоран Радмиловић” на Стеријином позорју у Новом Саду

otac-ilarion.jpg Фото: Јутјуб

“Да, најбитнија ствар код мене је моје обраћење у хришћанство. Стицајем околности сам почео да одлазим у цркву. То ми је помогло да се спустим на земљу из неких мистификаторских облака. Уопште, хришћанин-православац је моје најближе одређење. Осећам се засићеним и замерним од рока и свега тога. Рок је негде у складу са општим начином живота, општом површношћу. Кад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп. На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран… у сусрету са вером и традицијом, долазиш до хармоничног разрешења својих немира, а у рок животу долази до прикривања тих немира или потпуног отупљивања свих емоција. Зато људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се”, рекао је Растко Лупуловић у интервјуу који је дао 1996. године.

Био је глумац врсног талента, а позоришна публика и данас прича о неким његовим улогама. У позоришту се затекао сасвим случајно, када га је другарица одвукла у “Дадов”. Тада је имао дугу косу, кожну јакну и дувао је траву. Данас је отац Иларион, игуман манастира Драганац.

“Никада нисам зажалио или да сам се покајао што сам постао монах. Напротив често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве праве слободе… Љубав и слобода је оно нешто за чим сам ја кренуо”, рекао је Лупуловић у емисији “Експлозив”.

 

Веселинка Заставни­ковић (Напомена: на издвојеној слици је игуманија Ирина
Манастир Грабовац због недостатка фотографије)

Монахиња Ирина је јавности најпознатија као бивша супруга некадашњег председника Србије Бориса Тадића. Рођена је у Осјеку, као ћерка официра ЈНА. Била је врло паметна и згодна. И страшна противница религије. Револуционарка… Радила је као новинарка, а потом и у Министарству вера. С Тадићем се разишла након 16 година брака. Са дужности шефа службе за односе са јавношћу 2002. године отишла је у манастир Пећку патријаршију. Након пет година такозваног искушења, средином октобра 2007, постала је монахиња с духовним именом Ирина.

 

Следећи је наш познати музичар и фронтмен рок групе Срђан Гиле Гојковић

srdjan-gojkovic-gile.jpg Фото: Јутјуб

Познати музичар и фронтмен “Електричног оргазма” Срђан Гиле Гојковић је прошле године најавио да ће се замонашити у једном од будистичких храмова у Мјанмару.

“Ја сам се увек питао које је објашњење ове егзистенције, шта се овде заправо дешава на практично – филозофском нивоу. И када сам прочитао прву књигу о будизму, то ми се учинило као први логичан одговор који разумем. Савршено разуман, без икаквог мистицизма, магичних сила, све си некако могао на основу свог живота и искуства да провериш лично. Тако је све кренуло. Будизам је психологија. Буда је човек чији би најближи опис био – доктор. Он је успео да спозна који је највећи проблем људске егзистенције, а то је та вечита незадовољеност и патња. Будизам ти даје дијагнозу, каже како је болест настала у уму и на крају даје пут како да се излечиш”, рекао је Гиле.

 

Александар Саша Кнежевић

otac-romilo.jpg Фото: Јутјуб

Александар Саша Кнежевић је са Војславом Туфегџићем аутор књиге “Видимо се у читуљи”, а по њој су направили и сценарио за истоимени филм.

Кнежевић је био новинар “Политике”, онда је тиховао у Студеници, и замонашио се на Хиландару. Као монах Ромило Кнежевић, шест година је спремао докторат у Лондону, на Универзитету у Оксфорду. У емисији “Агапе”, Александра Гајшека, причао је о свом необичном животном путу.

Последњи монах већини нас је врло добро познат…

 

Арсеније Јовановић

monah-arsenije.jpg Фото: Јутјуб

Монах Арсеније Јовановић из мана­стира Острога пре него што се замонашио био је веома активан на музичкој сцени такозваног Новог таласа. Свирао је са члановима ЕКВ, а о свом искуству 2006. је објавио књигу “Бог и рокенрол”. Најбољи друг из детињства му је био сликар Душан Герзић Гера.

 

Извор: http://www.srbijajavlja.rs/2017/02/некада-су-били-познате-личности-а-онда/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, ali ovi novinski clanci ne daju ni pravu sliku.. no dobro, od koga je, dobro je... 

Pada mi na pamet NIkolaj Misogejski, koji je briljantnu karijeru u NASA zamijenio pustinjom i Isusovom molitvom... Pa Antonije Blum... Luka Krimski... Nas otac Isaija, doktor fizike... mnogi ljekari i dr. strucnjaci... i tako... Hristos osvaja srca i umnozava darove. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Значи,  има докрора, уметника инжињера...итд, итд....само политичара нема...joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Рапсоди рече

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Значи,  има докрора, уметника инжињера...итд, итд....само политичара нема...joooj

Politicari, u ovom modernom smislu i konotaciji, prije bi vukli na suprotno od elite...

ali vjerujem da je bio u srednjem vijeku i pokoji filozof koji se bavio i politikom.. i politika je nekad bila sluzba... zatim diplomate... sveti Sava.. najplemeniitiji 'politicar', tj. sluga naroda. pa njegov otac. mislim da je kralj politicar :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Bokisha рече

Их бре .....Гиле у будисте.... 7896634 какав ли је то генетски поремећај да их вуче у будизам?

Što misliš da je genetski poremećaj,jednostavno čovek se pronašao u budističkoj filozofiji?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Bokisha рече

Mala šala za poremećaj. Možemo mi da se pronađemo kojekude al dal nam je na korist?

 

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

 

 

 

Ako on u budizmu nalazi svoj mir valjda mu je na korist,on to najbolje zna.Ne verujem da bi se odlučio za tako nešto da u tome nije prepoznao nešto što mu je blisko i što mu je očigedno potrebno barem po ovom kratkom opisu koji je dao.Il da ga proglasimo za demonizovanog ko Đokovića?:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Рапсоди рече

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Немањићи.

А прича постоји и за Александра Првог да заправо није млад умро, већ се повукао у пустињу и тамо доживео дубоку старост (онај што је победио Наполеона).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, RYLAH рече

Немањићи.

А прича постоји и за Александра Првог да заправо није млад умро, већ се повукао у пустињу и тамо доживео дубоку старост (онај што је победио Наполеона).

Nisam znao bi mogao nešto više da iskopaš?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Новопрестављени  Епископ ваљевски Милутин током свог архипастировања је посебно бринуо и помагао страдални народ и цркву на Косову и Метохији. Остаће упамћен као један од великих добротвора Призренске богословије, поштовалац и љубитељ појања призренских богослова које је радо дочекивао и у својој Епархији. 
      Говорио је да нема лепше слике од иконе Божје у Богородици Љевишкој која је једина преживљавала вишевековну тортуру рушитеља и завојевача. „Косово и Метохију чувају монаси и деца“, понављао је Владика Милутин, наглашавајући да је Епархија рашко-призренска један од стубова православља. Колико је волео Косово и Метохију, колико се радовао сваком сусрету са Епископом Теодосијем, клиром и верним народом слушате у његовим беседама посвећеним њима.    Посебну драж овог осврта чини звучни запис који нам је послала новинарка и професорка Оливера Радић из Ораховца, а који се односи на Епископову посету јужној српској покрајини 2005. године, када је духовно водио Митрополију аустралијско-новозеландску.     Извор: Радио Источник
    • By Danijela
      Наш администратор форума, популарни "Мартирије" сада је отац јерођакон Амвросије, уједно и професор Богословије у манастиру Крки. Аксиос нашем Амвросију! Много смо срећни и поносни на њега!
       
       

       

       

       
      Остале фотке на овој адреси:
      https://picasaweb.google.com/110032060462725839688/November232014?noredirect=1#


      Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
    • By Логос
      Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски др Атанасије, одржао је 11. Марта 2020. Лета Госпдоњег предавање на тему: Право и правда у живом библијско-народном предању у Срба - раније и сада. Пред великим бројем сабраних, предавање је одржано у свечаној дворани Правног факултета Универзитета у Београду.      Извор: Радио Светигора
    • By Логос
      На данашњи дан, 1. фебруара 1748. године указом аустријске царице Марије Терезије Рацка Варош (Српски Град) добила је назив Нови Сад и статус слободног краљевског града. Град је, захваљујући привилегијама и економским повластицама, убрзо испредњачио у односу на остале у Војводини.   Звучни прилог радија Светигоре   Основане су многе школе, покренути часописи, дјеловала је Матица српска и постао је снажан српски центар културе, “српска Атина” – како су га назвали, и индустријски, научни и трговински центар Војводине и Србије. Град лежи на обалама ријеке Дунав. На лијевој обали Дунава се налази равничарски дио града (Бачка), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе, смјештен брдовити дио града (Срем). Првобитна имена Новог Сада била су Рацко (Српско) село, Рацка варош, Рацки град и Петроварадински шанац. Први историјски документ који говори о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља угарског краља Беле IV из 1237. године. Сматра се да је насеље на лијевој обали Дунава из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано послије изгона Турака из ових крајева 1694. године а вјероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња Петроварадинске тврђаве, на лијевој обали Дунава могло бити колиба занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.   Првобитни становници насеља били су огромном већином Срби, али и Њемци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци, о чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици.   Године 1748. године богати грађани Рацке вароши (неколико Срба и два Њемца) одлазе у Беч, гдје за 80.000 рајнских форинти купују од царице Марије Терезије статус слободног краљевског града. Поставши слободан краљевски град, Нови Сад добија и данашње име. Царица тим поводом, 1. фебруара 1748. године издаје едикт који каже:   „Ми, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у Бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Нови Сад.”   У првој половини XIX вијека, Нови Сад је био највећи српски град. У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота цјелокупног српског народа. 1863. године у Новом Саду је излазило 9 српских листова, док су у Београду тада излазила 4, а у Загребу 6 листова. Матица српска се преселила из Будимпеште у Нови Сад 1864. године, а нешто раније у граду је основано и Српско народно позориште. 1865. године поново се формира Српска гимназија са вишим разредима. У граду се стицала и група људи, која ће деценијама водити војвођанске Србе у широку борбу за своја национална и демократска права. Носилац те интензивне политичке и културне акције је Светозар Милетић, а слиједе га Јован Јовановић Змај, Јован Ђорђевић, Лаза Костић и други.     Аустроугарска монархија се крајем октобра 1918. године распала, а 3. новембра и капитулирала. Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана је у Новом Саду 25. новембра 1918. године. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.     Извор: Радио Светигора
    • By Логос
      Дана 20. децембра 2019. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини делегацију из Покрајинске владе у Новом Саду: Мирослава Илића, помоћника за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама при Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама и Драгана Ђурицу, помоћника за мониторинг и информационе системе при Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.   У срдачном разговору покренуте су теме у вези са пројектима које спроводи Епархија зворничко-тузланска на заштити духовног и културно-историјског насљеђа на простору наше Епархије.     Извор: Епархија зворничко-тузланска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...