Jump to content

Некада познате личности, сада монаси

Оцени ову тему


Препоручена порука

Прошлог лета, када сам посетила један од манастира Српске Свете горе (Овчарско-кабларска клисура), чијег имена се сада не сећам, пошто сам тада обишла све манастире, па су ми се помешали њихови називи, разговарала сам са игуманом. Између осталог, веома поучног, испричао је и нешто о себи.
Наиме, рекао је да је био веома успешан архитекта, да је путовао и живео свугде по свету, упознао и дружио се са неким светски познатим личностима (поменуо је Анђелину Џоли, Б. Пита, Џ. Клунија), био је веома имућан... Додао је и то да у том манастиру има њих четворица монаха који су факултетски образовани. Рекао је да нам то све прича из разлога што народ мисли како се за монаштво одлучују само јако сиромашни људи и/или они који немају никакву школу, нити другу перспективу у животу, па у монаштву виде сигуран кров над главом и хлеб у тањиру. Нагласио је да то, наравно, није истина.
 

Нека ова тема буде место на којем ћемо писати о монасима за које знамо да су пре ступања у монаштво били познате или на било који начин успешне личности.
 

П.С. Име поменутог манастира и игумана ћу додати накнадно када то сазнам, а сазнаћу, па нека овај мој увод буде први пример.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 39
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

НЕКАДА СУ БИЛИ ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ А ОНДА СУ СЕ ЗАМОНАШИЛИ: Бивша супруга Бориса Тадића је једна од њих, ево ко још…

 

Били су сасвим обични људи световног начина живота. Јавност их је упознала на основу њиховог талента, а онда су одлучили да се склоне с позорнице и посвете вери.

 

Растко Лупуловић

Глумац ког најбоље памтимо по улози Миланчета у серији “Отворена врата” и члан бенда “Канда, Коџа и Небојша”замонашио се 1996. године. Те исте године је добио и награду за глумачку бравуру “Зоран Радмиловић” на Стеријином позорју у Новом Саду

otac-ilarion.jpg Фото: Јутјуб

“Да, најбитнија ствар код мене је моје обраћење у хришћанство. Стицајем околности сам почео да одлазим у цркву. То ми је помогло да се спустим на земљу из неких мистификаторских облака. Уопште, хришћанин-православац је моје најближе одређење. Осећам се засићеним и замерним од рока и свега тога. Рок је негде у складу са општим начином живота, општом површношћу. Кад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп. На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран… у сусрету са вером и традицијом, долазиш до хармоничног разрешења својих немира, а у рок животу долази до прикривања тих немира или потпуног отупљивања свих емоција. Зато људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се”, рекао је Растко Лупуловић у интервјуу који је дао 1996. године.

Био је глумац врсног талента, а позоришна публика и данас прича о неким његовим улогама. У позоришту се затекао сасвим случајно, када га је другарица одвукла у “Дадов”. Тада је имао дугу косу, кожну јакну и дувао је траву. Данас је отац Иларион, игуман манастира Драганац.

“Никада нисам зажалио или да сам се покајао што сам постао монах. Напротив често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве праве слободе… Љубав и слобода је оно нешто за чим сам ја кренуо”, рекао је Лупуловић у емисији “Експлозив”.

 

Веселинка Заставни­ковић (Напомена: на издвојеној слици је игуманија Ирина
Манастир Грабовац због недостатка фотографије)

Монахиња Ирина је јавности најпознатија као бивша супруга некадашњег председника Србије Бориса Тадића. Рођена је у Осјеку, као ћерка официра ЈНА. Била је врло паметна и згодна. И страшна противница религије. Револуционарка… Радила је као новинарка, а потом и у Министарству вера. С Тадићем се разишла након 16 година брака. Са дужности шефа службе за односе са јавношћу 2002. године отишла је у манастир Пећку патријаршију. Након пет година такозваног искушења, средином октобра 2007, постала је монахиња с духовним именом Ирина.

 

Следећи је наш познати музичар и фронтмен рок групе Срђан Гиле Гојковић

srdjan-gojkovic-gile.jpg Фото: Јутјуб

Познати музичар и фронтмен “Електричног оргазма” Срђан Гиле Гојковић је прошле године најавио да ће се замонашити у једном од будистичких храмова у Мјанмару.

“Ја сам се увек питао које је објашњење ове егзистенције, шта се овде заправо дешава на практично – филозофском нивоу. И када сам прочитао прву књигу о будизму, то ми се учинило као први логичан одговор који разумем. Савршено разуман, без икаквог мистицизма, магичних сила, све си некако могао на основу свог живота и искуства да провериш лично. Тако је све кренуло. Будизам је психологија. Буда је човек чији би најближи опис био – доктор. Он је успео да спозна који је највећи проблем људске егзистенције, а то је та вечита незадовољеност и патња. Будизам ти даје дијагнозу, каже како је болест настала у уму и на крају даје пут како да се излечиш”, рекао је Гиле.

 

Александар Саша Кнежевић

otac-romilo.jpg Фото: Јутјуб

Александар Саша Кнежевић је са Војславом Туфегџићем аутор књиге “Видимо се у читуљи”, а по њој су направили и сценарио за истоимени филм.

Кнежевић је био новинар “Политике”, онда је тиховао у Студеници, и замонашио се на Хиландару. Као монах Ромило Кнежевић, шест година је спремао докторат у Лондону, на Универзитету у Оксфорду. У емисији “Агапе”, Александра Гајшека, причао је о свом необичном животном путу.

Последњи монах већини нас је врло добро познат…

 

Арсеније Јовановић

monah-arsenije.jpg Фото: Јутјуб

Монах Арсеније Јовановић из мана­стира Острога пре него што се замонашио био је веома активан на музичкој сцени такозваног Новог таласа. Свирао је са члановима ЕКВ, а о свом искуству 2006. је објавио књигу “Бог и рокенрол”. Најбољи друг из детињства му је био сликар Душан Герзић Гера.

 

Извор: http://www.srbijajavlja.rs/2017/02/некада-су-били-познате-личности-а-онда/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@ines, и мене је тај исти чланак навео да отворим овакву тему. :)
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, ali ovi novinski clanci ne daju ni pravu sliku.. no dobro, od koga je, dobro je... 

Pada mi na pamet NIkolaj Misogejski, koji je briljantnu karijeru u NASA zamijenio pustinjom i Isusovom molitvom... Pa Antonije Blum... Luka Krimski... Nas otac Isaija, doktor fizike... mnogi ljekari i dr. strucnjaci... i tako... Hristos osvaja srca i umnozava darove. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Значи,  има докрора, уметника инжињера...итд, итд....само политичара нема...joooj

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Рапсоди рече

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Значи,  има докрора, уметника инжињера...итд, итд....само политичара нема...joooj

Politicari, u ovom modernom smislu i konotaciji, prije bi vukli na suprotno od elite...

ali vjerujem da je bio u srednjem vijeku i pokoji filozof koji se bavio i politikom.. i politika je nekad bila sluzba... zatim diplomate... sveti Sava.. najplemeniitiji 'politicar', tj. sluga naroda. pa njegov otac. mislim da je kralj politicar :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Bokisha рече

Их бре .....Гиле у будисте.... 7896634 какав ли је то генетски поремећај да их вуче у будизам?

Što misliš da je genetski poremećaj,jednostavno čovek se pronašao u budističkoj filozofiji?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što misliš da je genetski poremećaj,jednostavno čovek se pronašao u budističkoj filozofiji?

Mala šala za poremećaj. Možemo mi da se pronađemo kojekude al dal nam je na korist?

 

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Bokisha рече

Mala šala za poremećaj. Možemo mi da se pronađemo kojekude al dal nam je na korist?

 

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

 

 

 

Ako on u budizmu nalazi svoj mir valjda mu je na korist,on to najbolje zna.Ne verujem da bi se odlučio za tako nešto da u tome nije prepoznao nešto što mu je blisko i što mu je očigedno potrebno barem po ovom kratkom opisu koji je dao.Il da ga proglasimo za demonizovanog ko Đokovića?:))

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Рапсоди рече

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Немањићи.

А прича постоји и за Александра Првог да заправо није млад умро, већ се повукао у пустињу и тамо доживео дубоку старост (онај што је победио Наполеона).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 38 минута, Кратос рече

Što misliš da je genetski poremećaj,jednostavno čovek se pronašao u budističkoj filozofiji?

Tje se vrati kad ogladni :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, RYLAH рече

Немањићи.

А прича постоји и за Александра Првог да заправо није млад умро, већ се повукао у пустињу и тамо доживео дубоку старост (онај што је победио Наполеона).

Nisam znao bi mogao nešto više da iskopaš?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ученици Основне школе "Ђорђе Натошевић" из Новог Сада осликали су 14 икона и однели на дар манастиру Карно. Тим поводом, архимандрит Лука деци је поклонио икону Богородице Тројеручице из царске лавре манастира Хиландара са Свете Горе.

      Манастир Карно, древна задужбина Немањића из XIII века, посвећена је покрову Пресвете Богородице. Храм је1992. године опљачкан и запаљен, а сав инвентар уништен. Изгорео је и иконостас. Племенити млади Новосађани одлучили су да допринесу обнови тог манастира.
      "Ја сам сликала Светог Илију Громовника, цртали смо у византијском стилу и мислим да је ово било једно непоновљиво искуство. Надам се да ће бити још оваквих прилика да радимо зато што је ово стварно нешто што се ретко добија у животу" каже Тара Лончар из ОШ "Ђорђе Натошевић".
      "Ја сам сликала Светог Георга, он је поприлично био занимљив, имао је пуно детаља и имао је мач који је било много тешко да се уради где ми је наставник помогао", објашњава Ленка Докмановић из ОШ "Ђорђе Натошевић".
      "Сликала сам Светог Стефана. Искрено изразито ми је значило што сам сликала ову икону управо зато што ми је то слава, сматрам да је то била једна изразито велика ствар за све нас и да нисмо свесни колику смо велику ствар учинили", истиче Тамара Јокановић из ОШ "Ђорђе Натошевић".
      Сам процес сликања икона није био лак. Ученици су научили ту технику и шта значи бити иконописац.
      "Они су се тим начином сликања сретали само на екскурзији где су евентуално видели фреске и иконе, тако да им је цео поступак стварања иконе непознат. Практично сам их ја научио од почетка како се ствара икона", каже Сава Станков, наставник ликовне културе у ОШ "Ђорђе Натошевић".
      "У време короне долазили су овде у малим групама, кад год су имали слободног времена. Родитељи су највише захвални на томе што су они изашли из оквира својих станова, игрица и телефона и радили нешто креативно", објашњава Недељко Ђорђић, директор ОШ "Ђорђе Натошевић".
      Овај срдачан допринос оплемењује простор са 14 икона, које дају неки нов живот и почетак. У плану је даља сарадња која ће употпунити манастир Карно и околину.
      Извор: РТВ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Ми не служимо и не треба да служимо себи и спроводимо своје идеје, него смо на месту Христовом, да би Он у нама, са нама и заједно са свима вама, служио Своју тајну, а то је тајна Цркве, тајна љубави и тајна спасења.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 31. маја 2021. године, у Недељу Самарјанке, светом архијерејском Литургијом у храму Светог Саве на Врачару. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, захумско-херцеговачки Димитрије, мохачки и изабрани ваљевски Исихије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, као и изабрани марчански Сава (Бундало) и изабрани хвостански Јустин (Јеремић).
      Литургијску омилију на прочитано јеванђелско зачало произнео је Епископ крушевачки Давид:
      „Жена Самарјанка као да говори у име целога света, свих људи из свих времена који имају исту потребу – да пију и да једу. Јер без једнога или другога није могућ опстанак. Самарјанка представља све нас до тренутка док не схватимо да вода и хлеб насушни нису довољни, до тренутка разговора са Оним који јесте Насушни хлеб, Насушна храна, Небески хлеб, Небеска храна, Небеско пиће. До тога долазимо покајањем, до тога долази након вапаја да престане замор за стицањем најосновнијих добара. Тек тада ствари постају другачије и све се мења откривајући нам се тајна Живе воде. Тек у молби Самарјанке да пије од те воде ми видимо да се све поново мења и добија небоземни смисао, све се преображава и човек почиње да постоји на други начин. Али не само једним делом свога бића, рецимо само умом или срцем, већ целим бићем које такође целокупно чезне за преображајем. Уз ту чежњу покајну за оним који је Вода жива која тече у Живот вечни и који је Небески хлеб човек почиње да тражи Другог, да тражи силе Божје, да тражи енергије Божје, али не мимо Христа него у Христу. Тада се пред нама Хлеб живота појављује као једини кадар да напоји и нахрани сваког човека, све људе и да одржи целокупну ствар у постојању, у стању изобиља“.
      После свете Литургије Патријарх српски г. Порфирије се обратио верном народу поучавајући о смислу и значају Светог Архијерејског Сабора: „Епископи, свештеници и монаси, Сабор, сигурно ће радити оно што је њихово послушање, а то је да служе јединству Цркве, да служе спасењу народа и сваког човека, да служе Тајну Христову. Ми не служимо и не треба да служимо себи и спроводимо своје идеје, него смо на месту Христовом, да би Он у нама, са нама и заједно са свима вама, служио Своју тајну, а то је тајна Цркве, тајна љубави и тајна спасења. Хвала вам за молитве упућене Господу Исусу Христу да Сабор протекне у духу Јеванђеља, у духу љубави, у духу међусобног разумевања и да избегне све сциле и харибде“.
      Патријарх српски г. Порфирије је упутио позив свима да узму учешћа у Спасовданској литији и молитви пред храмом Светог Саве на Врачару 10. јуна 2021. године у 19 часова.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На Нову годину и празнике Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, у четвртак 14. јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио Божанску Литургију у Богојављењском храму манастира Давидовице код Бродарева.

       
      Звучни запис беседе (1)
      Звучни запис беседе (2)
       
      Саслуживали су парох бродаревски протојереј-ставрофор Бране Буквић, архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и протојереј Никола Перковић.
      Говорећи о великим и значајним празницима које у данашњи дан прослављамо Епископ Атанасије је рекао: – Апостол Павле у посланици Тимотеју препоручује: Бори се добрим подвигом вере, хватај се за Небо. Јер, само тако може се пловити кроз ово време и опстати. Ово време и простор на коме живимо испуњени су искушењима, препрекама, које се могу савладати само јаком вером.
      – Држећи се тога начела да је Господ наш Исус Христос Учитељ и да је Његова наука истинита наука о животу, и то о Животу Вечноме, имамо поуздање и неће нас страх пред животом, пред непознаницама обузимати, јер ћемо се поуздати у Господа свога који је Пут, Истина и Живот.
      – Ми нећемо заборавити да данас поново заблагодаримо Богу нашем за сва добра која нам је дао у претходним временима, и у прошлој години и у годинама пре тога. Благодаримо му за здравље, благодаримо му што је дао светлост дана, што нам је дао очи да ту светлост можемо гледати и да се можемо кретати овим простором, да можемо сагледавати лепоту Његове творевине. За све то ми му благодаримо. Благодаримо му и за здравље и молимо му се да га можемо осмислити. То су Његови дарови дати нама да са њима нешто постигнемо. За све то ми благодаримо Њему и молимо му се да не престане чинити нам добро и давати нам своје дарове. И нећемо престати да га славимо јер Он то заслужује, и да се дивимо Његовој доброти и Његовој премудрости, нагласио је Епископ Атанасије.
      Након Литургије у храму је служено и опело новопрестављеној игуманији давидовичкој мати Дарији. Саслужитељи Епископу Атанасију у чину опела били су и настојатељ манастира Бања код Прибоја архимандрит Теофило, протојереј-ставрофор Бране Буквић, протојереј Игор Ерић, протојереј Никола Перковић и свештеномонах Павле, сабрат манастира Тумане.
      У опроштајној беседи Преосвећени је рекао: – Монахиња Дарија припада оној групи хришћана која се сматра за најодважније, најхрабрије. Припада монашкој групи хришћана. Монаси су они који се директно угледају на Свете апостоле и Свете мученике, на најдоследније следбенике Христове.
      – Два су основна момента у животу монаха, два најсвечанија. Први је када монах, монахиња, даје своје завете. Завет даје Христу да ће увек бити са Њиме, Његов верни следбеник у свему, чак и до смрти, ако би било неопходно за Њега и пострадати. То је најсвечанији моменат. А други свечани моменат је када се сагледава колико су завети које је монах дао испуњени.
      – Као што се обнављају наши храмови тако се монаси труде да обнове, да усаврше, свој духовни храм то јест себе као личност. Да себе украсе врлинама, и такви украшени врлинама онда да иду пред Господа Христа. Прича о мати Дарији није испричана само зато што она заслужује да се о њој прича сваки дан, да се прича о њој сваки дан допричава. Помолимо се сада за тај тренутак који је најсудбоноснији за сваког хришћанина, а посебно за монаха, да Господ Христос дочека мати Дарију речима задовољства и похвале, да је представи Оцу Своме Небескоме као вернога слугу свога и да је награди Животом Вечним, додао је на крају Епископ Атанасије.
      Новопрестављена слушкиња Божија игуманија Дарија сахрањена је на манастирском монашком гробљу.
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Danijela,
      Владика Кирило у Цетињском манастиру замонашио Колумбијца Родрига Јухуму Трухиља Теофила, дао му монашко име Амфилохије
       
      Православног Колумбијца и цетињског богословца Родрига Јухуму Трухиља Теофила вечерас је у Цетињском манастиру Епископ буеносајрескли и јужно-централноамерички г. Кирило замонашио и дао му монашко име Амфилохије.
      Након монашења Владика Кирило је рекао да је нови монах име добио по његовој сопственој жељи у част Светога Амфилохија Иконијског.
      “А можемо слободно рећи и у част Светога Амфилохија Цетињскога, али нећемо ништа прејудицирати – то ће Бог и Црква света открити и казати у своје вријеме. У сваком случају, то је била жеља нашега брата бившега Теофила, сада Амфилохија због тога што је и њему као и многима од нас наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије био духовни отац”, рекао је Владика буеносајрески.
      Подсјетио је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије бринуо и о црквама у јужној хемисфери, па је отуда и Теофило и дошао на Цетиње да би се оправослчавио.
      “Интересантно је да се он монаши на нову годину. Почиње, дакле, нови живот.  Такође се монаши на дан обрезања Господњег и на тај начин показује да и он обрезује свој стари живот и одбацује га, и почиње нови живот у монашком послушању.”, рекао је он.
      Новом монаху Амфилохију пожелио је да своје име часно пронесе до Колумбије сјећајући се увијек живота Светога Амфилохија Иконијског и свог духовног оца Митрополита Амфилохија.
      “Који нас је све завиолио и зато смо сад овдје заједно, због његове љубави која је обухватала сав свијет. Тако и прави хришћани треба да воле сав свијет и све људе. То није празни космополитизам него је то јединство у Цркви Божјој”, нагласио је Владика Кирило.
      Додао је да такође није случајно што је монах Амфилохије постриг примио на празник Светог Василија Великог.
      “Управо је Свети Василије Велики писао Амфилохију Иконијском један трактат о Духу Светоме. И вама у западним крајевима треба да размијете мало боље треће лице Свете Тројице”, казао је Епископ Кирило.
      Извор и више фотографија на линку:
      Владика Кирило у Цетињском манастиру замонашио Колумбијца Родрига Јухуму Трухиља Теофила, дао му монашко име Амфилохије | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Православног Колумбијца и цетињског богословца Родрига Јухуму Трухиља Теофила вечерас је у Цетињском манастиру Епископ буеносајрескли и...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом прославе Дана ослобођења Новог Сада, 9. новембра 2020. године, у порти Успенске цркве служен је помен и положено цвеће на Спомен-крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године.

       
      Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичине цркве, заједно са свештенослужитељима тога храма.
      У подножје крста, венце су положили г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, госпођа Јелена Маринковић Радомировић, председник Скупштине Града Новог Сада, представници Војске, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...