Jump to content

Некада познате личности, сада монаси

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Tje se vrati kad ogladni :))

Teško će to da ide,budisti kad ogladne,kontempliraju nad misli o glađu kao iluziji uma...a po kilaži rekao bi da je Gile usavršio tehniku...:smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 39
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Прошлог лета, када сам посетила један од манастира Српске Свете горе (Овчарско-кабларска клисура), чијег имена се сада не сећам, пошто сам тада обишла све манастире, па су ми се помешали њихови називи

НЕКАДА СУ БИЛИ ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ А ОНДА СУ СЕ ЗАМОНАШИЛИ: Бивша супруга Бориса Тадића је једна од њих, ево ко још…   Били су сасвим обични људи световног начина живота. Јавност их је уп

Индонежанска принцеза искушеница у Жичи! У манастиру код Краљева и племкиња из Џакарте која жели да се замонаши. Не примамо жене старије од 35 година, али искушеница Јелисавета је имала препор

пре 14 часа, Рапсоди рече

Читам коментаре са линка које је поставила Инес...интересује људе има ли иједног политичара у историји човеченства да се одлучио на овај корак.... ?

Неко рече Немањићи, па Хребљановићи, Романови... равноапостолни цар Константин и царица Јелена... 

Папа! Ахахахахаха ово је шала :) 

има доста примјера, али не очекујем да ће типа Вучко..... Миле Додик, ил' "модна икона", Жељка Цвијановић :Д

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Tavita рече

равноапостолни цар Константин

A kada je to car Konstantin otišao u monahe?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Nisam znao bi mogao nešto više da iskopaš?

http://siberiantimes.com/other/others/news/n0326-new-handwriting-analysis-suggests-russia-tsar-did-not-die-as-history-books-said/

Одавде би могао да почнеш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 часа, Дијана. рече

Pada mi na pamet NIkolaj Misogejski, koji je briljantnu karijeru u NASA zamijenio pustinjom i Isusovom molitvom...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Провести три - четири дана у манастиру је попут одмора од месец дана на Бахамским острвима." (митрополит др Николај)

Amen to that!!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.4.2017. at 19:29, Bokisha рече

Их бре .....Гиле у будисте.... 7896634 какав ли је то генетски поремећај да их вуче у будизам?

То што немамо мисионарење већ подразумевамо да је свако упознат са православљем у потпуности самим тим што је Србин. Будизам је за поштовање, један диван и дубок систем, али човек из Србије који се одлучи за будизам, у 99% случајева није уопште упознат са православљем. :(

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сваком правом монаху је циљ да постане што непознатија личност. Знаменитост им само смета... И добро је у томе им помоћи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 часа, Grizzly Adams рече

Сваком правом монаху је циљ да постане што непознатија личност. Знаменитост им само смета... И добро је у томе им помоћи.

Poenta  nije da se oni uznemiravaju, nego da se promoviše monaštvo, pa i na taj slažem se, inferiorni medijski način, što samo po sebi i nije tako loše. Da čovjek koji se hrani medijskim smecem i o monastvu nesto pročita.

Elem, tema ko tema, forumska.. svako vidi ono što želi ili može. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4/24/2017 at 14:56, Марина Савковић рече

Додао је и то да у том манастиру има њих четворица монаха који су факултетски образовани. Рекао је да нам то све прича из разлога што народ мисли како се за монаштво одлучују само јако сиромашни људи и/или они који немају никакву школу, нити другу перспективу у животу, па у монаштву виде сигуран кров над главом и хлеб у тањиру. Нагласио је да то, наравно, није истина.

Ima li kakvih istrazivanja, koliko ima monaha u Republici Srbiji, koje skole su zavrsili, (koliko njih poznaje Andjelinu Zoli, koliko Sarlizu Teron)? Kapiram da bi to bila neka dosadna tabelica, ali da li imamo takvu?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 58 минута, drvce рече

Ima li kakvih istrazivanja, koliko ima monaha u Republici Srbiji, koje skole su zavrsili, (koliko njih poznaje Andjelinu Zoli, koliko Sarlizu Teron)? Kapiram da bi to bila neka dosadna tabelica, ali da li imamo takvu?

Немамо, јер то је небитно у том контексту. Овакви текстови излазе да би се тај начин живота мало популарисао међу младима и/или образованима. Иако је данас пракса да монаси кад се спремају за више чинове завршавају теологију, није неопходно, и акценат није на томе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, RYLAH рече

да би се тај начин живота мало популарисао међу младима и/или образованима

Promo kampanja, zastitno lice namastira                 Monika Beluci preporucuje Vam vostane svece domace izrade...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја сам нешто дојма да монаштво не треба "популарисати". То би требало да буде мало "сакривено" од света, нека наша "тајна".

Многи хришћани не разумеју монаштво исправно, а камо ли ови наши србославци.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 months later...

Некада је био манекен, а данас је монах

 

Некада се звао Бери, а данас је отац Дионисије. Био је популаран као тинејџер и бавио се манекенством. Међутим, живот га је одвео на други пут.

ZilfGgg.jpg

Бери је био добар студент и већи дио свог живота је био самосталан. У свијет моде је ушао, након састанка са једном модном кућом.

Међутим, његов живот се промијенио када се преселио у Грчку. Он је у Грчкој упознао свог тренутног исповједника архимандрита Грчке делегације, која је допутовала у Грузију пре 5-6 година у цркву Свете Тројице. Након тога Бери је постао отац Дионисије.

“Захвалан сам Богу, тако млад је тешко да се човјек припреми за самосталан живот, али то је поклон за мене од Бога. Радикално сам промијенио своје поље интересовања и живот. Сада су ми важне молитве и рад у манастиру. Дужи период сам провео у тишини”, рекао је отац Дионисије, преноси “Дејли Мејл”.

Отац Дионисије тренутно се бави духовном снагом имиграната у Сјеверној Америци и Канади, а често посјећује и Грузију.

Његова мајка га је молила да још једном размисли о својој одлуци, али Бери је одлучио да је ово његов животни позив.

“Када сам први пут посјетио мјесто гдје је апостол Павле проповиједао Христа, осетио сам невјероватну радост. Тада сам и донио своју одлуку да се замонашим и веома сам срећан”, закључује отац Дионисије.

Узео је монашко име Дионисије по Дионисију Ареопагиту.

qKjUGY2.jpg

Извор: http://www.6yka.com/novost/83945/zivot-je-promijenio-iz-korjena-nekada-je-bio-maneken-a-danas-je-monah

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Ми не служимо и не треба да служимо себи и спроводимо своје идеје, него смо на месту Христовом, да би Он у нама, са нама и заједно са свима вама, служио Своју тајну, а то је тајна Цркве, тајна љубави и тајна спасења.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 31. маја 2021. године, у Недељу Самарјанке, светом архијерејском Литургијом у храму Светог Саве на Врачару. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, захумско-херцеговачки Димитрије, мохачки и изабрани ваљевски Исихије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, као и изабрани марчански Сава (Бундало) и изабрани хвостански Јустин (Јеремић).
      Литургијску омилију на прочитано јеванђелско зачало произнео је Епископ крушевачки Давид:
      „Жена Самарјанка као да говори у име целога света, свих људи из свих времена који имају исту потребу – да пију и да једу. Јер без једнога или другога није могућ опстанак. Самарјанка представља све нас до тренутка док не схватимо да вода и хлеб насушни нису довољни, до тренутка разговора са Оним који јесте Насушни хлеб, Насушна храна, Небески хлеб, Небеска храна, Небеско пиће. До тога долазимо покајањем, до тога долази након вапаја да престане замор за стицањем најосновнијих добара. Тек тада ствари постају другачије и све се мења откривајући нам се тајна Живе воде. Тек у молби Самарјанке да пије од те воде ми видимо да се све поново мења и добија небоземни смисао, све се преображава и човек почиње да постоји на други начин. Али не само једним делом свога бића, рецимо само умом или срцем, већ целим бићем које такође целокупно чезне за преображајем. Уз ту чежњу покајну за оним који је Вода жива која тече у Живот вечни и који је Небески хлеб човек почиње да тражи Другог, да тражи силе Божје, да тражи енергије Божје, али не мимо Христа него у Христу. Тада се пред нама Хлеб живота појављује као једини кадар да напоји и нахрани сваког човека, све људе и да одржи целокупну ствар у постојању, у стању изобиља“.
      После свете Литургије Патријарх српски г. Порфирије се обратио верном народу поучавајући о смислу и значају Светог Архијерејског Сабора: „Епископи, свештеници и монаси, Сабор, сигурно ће радити оно што је њихово послушање, а то је да служе јединству Цркве, да служе спасењу народа и сваког човека, да служе Тајну Христову. Ми не служимо и не треба да служимо себи и спроводимо своје идеје, него смо на месту Христовом, да би Он у нама, са нама и заједно са свима вама, служио Своју тајну, а то је тајна Цркве, тајна љубави и тајна спасења. Хвала вам за молитве упућене Господу Исусу Христу да Сабор протекне у духу Јеванђеља, у духу љубави, у духу међусобног разумевања и да избегне све сциле и харибде“.
      Патријарх српски г. Порфирије је упутио позив свима да узму учешћа у Спасовданској литији и молитви пред храмом Светог Саве на Врачару 10. јуна 2021. године у 19 часова.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На Нову годину и празнике Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, у четвртак 14. јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио Божанску Литургију у Богојављењском храму манастира Давидовице код Бродарева.

       
      Звучни запис беседе (1)
      Звучни запис беседе (2)
       
      Саслуживали су парох бродаревски протојереј-ставрофор Бране Буквић, архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и протојереј Никола Перковић.
      Говорећи о великим и значајним празницима које у данашњи дан прослављамо Епископ Атанасије је рекао: – Апостол Павле у посланици Тимотеју препоручује: Бори се добрим подвигом вере, хватај се за Небо. Јер, само тако може се пловити кроз ово време и опстати. Ово време и простор на коме живимо испуњени су искушењима, препрекама, које се могу савладати само јаком вером.
      – Држећи се тога начела да је Господ наш Исус Христос Учитељ и да је Његова наука истинита наука о животу, и то о Животу Вечноме, имамо поуздање и неће нас страх пред животом, пред непознаницама обузимати, јер ћемо се поуздати у Господа свога који је Пут, Истина и Живот.
      – Ми нећемо заборавити да данас поново заблагодаримо Богу нашем за сва добра која нам је дао у претходним временима, и у прошлој години и у годинама пре тога. Благодаримо му за здравље, благодаримо му што је дао светлост дана, што нам је дао очи да ту светлост можемо гледати и да се можемо кретати овим простором, да можемо сагледавати лепоту Његове творевине. За све то ми му благодаримо. Благодаримо му и за здравље и молимо му се да га можемо осмислити. То су Његови дарови дати нама да са њима нешто постигнемо. За све то ми благодаримо Њему и молимо му се да не престане чинити нам добро и давати нам своје дарове. И нећемо престати да га славимо јер Он то заслужује, и да се дивимо Његовој доброти и Његовој премудрости, нагласио је Епископ Атанасије.
      Након Литургије у храму је служено и опело новопрестављеној игуманији давидовичкој мати Дарији. Саслужитељи Епископу Атанасију у чину опела били су и настојатељ манастира Бања код Прибоја архимандрит Теофило, протојереј-ставрофор Бране Буквић, протојереј Игор Ерић, протојереј Никола Перковић и свештеномонах Павле, сабрат манастира Тумане.
      У опроштајној беседи Преосвећени је рекао: – Монахиња Дарија припада оној групи хришћана која се сматра за најодважније, најхрабрије. Припада монашкој групи хришћана. Монаси су они који се директно угледају на Свете апостоле и Свете мученике, на најдоследније следбенике Христове.
      – Два су основна момента у животу монаха, два најсвечанија. Први је када монах, монахиња, даје своје завете. Завет даје Христу да ће увек бити са Њиме, Његов верни следбеник у свему, чак и до смрти, ако би било неопходно за Њега и пострадати. То је најсвечанији моменат. А други свечани моменат је када се сагледава колико су завети које је монах дао испуњени.
      – Као што се обнављају наши храмови тако се монаси труде да обнове, да усаврше, свој духовни храм то јест себе као личност. Да себе украсе врлинама, и такви украшени врлинама онда да иду пред Господа Христа. Прича о мати Дарији није испричана само зато што она заслужује да се о њој прича сваки дан, да се прича о њој сваки дан допричава. Помолимо се сада за тај тренутак који је најсудбоноснији за сваког хришћанина, а посебно за монаха, да Господ Христос дочека мати Дарију речима задовољства и похвале, да је представи Оцу Своме Небескоме као вернога слугу свога и да је награди Животом Вечним, додао је на крају Епископ Атанасије.
      Новопрестављена слушкиња Божија игуманија Дарија сахрањена је на манастирском монашком гробљу.
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Danijela,
      Владика Кирило у Цетињском манастиру замонашио Колумбијца Родрига Јухуму Трухиља Теофила, дао му монашко име Амфилохије
       
      Православног Колумбијца и цетињског богословца Родрига Јухуму Трухиља Теофила вечерас је у Цетињском манастиру Епископ буеносајрескли и јужно-централноамерички г. Кирило замонашио и дао му монашко име Амфилохије.
      Након монашења Владика Кирило је рекао да је нови монах име добио по његовој сопственој жељи у част Светога Амфилохија Иконијског.
      “А можемо слободно рећи и у част Светога Амфилохија Цетињскога, али нећемо ништа прејудицирати – то ће Бог и Црква света открити и казати у своје вријеме. У сваком случају, то је била жеља нашега брата бившега Теофила, сада Амфилохија због тога што је и њему као и многима од нас наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије био духовни отац”, рекао је Владика буеносајрески.
      Подсјетио је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије бринуо и о црквама у јужној хемисфери, па је отуда и Теофило и дошао на Цетиње да би се оправослчавио.
      “Интересантно је да се он монаши на нову годину. Почиње, дакле, нови живот.  Такође се монаши на дан обрезања Господњег и на тај начин показује да и он обрезује свој стари живот и одбацује га, и почиње нови живот у монашком послушању.”, рекао је он.
      Новом монаху Амфилохију пожелио је да своје име часно пронесе до Колумбије сјећајући се увијек живота Светога Амфилохија Иконијског и свог духовног оца Митрополита Амфилохија.
      “Који нас је све завиолио и зато смо сад овдје заједно, због његове љубави која је обухватала сав свијет. Тако и прави хришћани треба да воле сав свијет и све људе. То није празни космополитизам него је то јединство у Цркви Божјој”, нагласио је Владика Кирило.
      Додао је да такође није случајно што је монах Амфилохије постриг примио на празник Светог Василија Великог.
      “Управо је Свети Василије Велики писао Амфилохију Иконијском један трактат о Духу Светоме. И вама у западним крајевима треба да размијете мало боље треће лице Свете Тројице”, казао је Епископ Кирило.
      Извор и више фотографија на линку:
      Владика Кирило у Цетињском манастиру замонашио Колумбијца Родрига Јухуму Трухиља Теофила, дао му монашко име Амфилохије | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Православног Колумбијца и цетињског богословца Родрига Јухуму Трухиља Теофила вечерас је у Цетињском манастиру Епископ буеносајрескли и...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом прославе Дана ослобођења Новог Сада, 9. новембра 2020. године, у порти Успенске цркве служен је помен и положено цвеће на Спомен-крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године.

       
      Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичине цркве, заједно са свештенослужитељима тога храма.
      У подножје крста, венце су положили г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, госпођа Јелена Маринковић Радомировић, председник Скупштине Града Новог Сада, представници Војске, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Градоначелник Милош Вучевић: „Ово је одговор Града Новог Сада – законит, формалан – на све оно што се дешавало у току ове године, а посебно претходних дана и недеља, на нечувене нападе на Епархију бачку. Овако ми одговарамо – не памфлетима и јефтиним објавама на порталима, него признањем за вишедеценијски рад и залагање”.

       
      Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју уручена је Новембарска повеља, 23. октобра 2020. године, у Градској кући у Новом Саду.
      Честитајући лауреатима, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, подсетио је на то да Октобарска награда бива додељена поводом обележавања 23. октобра 1944, Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, док је Новембарска повеља посвећена 9. и 25. новембру 1918. године, када је српска војска ослободила Нови Сад у Првом светском рату, односно када је Велика народна скупштина Бачке, Баната и Барање донела одлуку о присаједињењу Српске Војводине Краљевини Србији. „Част ми је што могу свечано да објавим да Новембарска повеља Града Новог Сада припада Његовом Преосвештенству, нашем Владици бачком г. Иринеју. Владика Иринеј је већ више од 30 година на челу Српске Православне Цркве у Бачкој и дао је велики допринос обнављању духовног живота и хуманитарној ангажованости у Новом Саду. Владика Иринеј је покренуо међурелигијски дијалог; био свестан своје одговорности као пастир у духовном аспекту живота нашег Града, али и целе Бачке; прожимао је, повезивао и увезивао разне установе културе, институције и грађане; борио се да се чује истина. Ово је и одговор Града Новог Сада – законит, формалан – на све оно што се дешавало у току ове године, а посебно претходних дана и недеља, на нечувене нападе на Епархију бачку. Овако ми одговарамо – не памфлетима и јефтиним објавама на порталима, него признањем за вишедеценијски рад и залагање”, рекао је г. Вучевић.
       
      Заблагодаривши предлагачима, члановима Комисије, Скупштини Града и господину Градоначелнику на избору и додели признањâ, Епископ бачки је истакао да у основи октобарских и новембарских догађаја које спомињемо, централно место заузимају слобода и борба нашег народа за ослобођење и јединство. „Када кажемо слобода и ослобођење, не мислимо само на слободу и ослобођење од некога или нечега (например од спољашњих непријатеља и завојевача или пак од унутрашњих зломислитеља и злонамерника) него, у првом реду, на слободу за неког и нешто, конкретно за наше ближње, за правду, мир, добру вољу међу људима, са врхунцем у љубави без условâ и међâ. Нећете ми, верујем, замерити што ћу после више од пола века живљења у монашком руху и после тридесет година епископскога служења – употребити традиционални, новозаветни, православни хришћански појам, појам слободе којом нас је Христос ослободио, појам духовне, суштаствене, онтолошке слободе, слободе за љубав и у љубави, слободе која, с једне стране, превазилази, а са друге стране омогућује и обезбеђује сваку другу слободу, националну, државну, културну, политичку и тако редом. Због тог узвишеног идеала слободе, свима нама који смо данас понели ова велика признања, остаје обавеза да се и убудуће трудимо да будемо у служби нашег народа и свих грађана Новог Сада и Србије”, навео је владика Иринеј, додајући да грађани Новог Сада имају чиме да се поносе. „Што се Епархије бачке тиче, без лажне скромности или неразумног хвалисања, чињеница је да смо се протекле три деценије трудили да будемо отворени за сарадњу са свима који су са нама желели да сарађују, а посебно да наш град, нашу Србију и наш народ откријемо или бар приближимо људима који су нас, у току и после несрећног грађанског рата и НАТО-бомбардовања Србије, гледали као највеће кривце за мал’тене све недаће на овоме свету. Било је тешко, али и часно залагати се за истину о нашем народу и патњама кроз које је прошао, сведочити о порушеним мостовима нашега града и о разореној земљи која је била крива само зато што је желела да буде и остане слободна, целовита и самосвојна. По примеру мојих славних и великих претходника, новчани део ове награде биће прослеђен Добротворној установи Епархије бачке Владика Платон Атанацковић за реализацију пројекта Народне кухиње. Радујемо се што ћемо, ако Бог дâ, за неколико дана извршити освећење просторијâ, чиме ће званично започети рад Народне кухиње. Ово признање заправо и припада нашем верном народу у Новом Саду и Бачкој, као и свим људима добре воље са којима смо сарађивали и сарађујемо без обзира на њихову верску или националну припадност. Нови Сад је отворен град, град за свакога, а ту врлину му је макар једним делом подарио српски народ и његов православни етос, као и многи појединци попут данашњих лауреата који су својим трудом, прегалаштвом, пожртвованошћу и љубављу овај град учинили Српском Атином”, поручио је Епископ новосадски и бачки.
       
      Говор Епископа бачког приликом примања Новембарске повеље Новога Сада
       
      Клиника за инфективне болести Клиничког центра Војводине, волонтери и волонтерке Новог Сада и директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић добитници су овогодишње Октобарске награде Новог Сада, а Новембарска повеља за 2020. годину уручена је Епископу бачком г. Иринеју, Градској библиотеци и Медицинском факултету Унивезитета у Новом Саду.
       
      Извор: Епархија бачка
×
×
  • Креирај ново...