Jump to content
Danijela

Zbogom čika Rašo

Оцени ову тему

Recommended Posts

Dečji pisac, glumac i novinar Raša Popov preminuo je juče u Beogradu u 84. godini.

00_620x0.jpg

Raša je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Popov je bio srpski književnik, dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik "Mokrinskih novina", zvezda dečije televizijske emisije "Fore i fazoni".
 

Rođen je u Mokrinu 26. juna 1933. godine. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle. Napisao je više od 500 televizijskih emisija, od kojih preko 200 za decu.

Godine 1952. došao je na studije u Beograd. Završio je Filozofski fakultet. Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost.

Novinarsku karijeru započeo u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista Mladost od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967. U Televiziji Beograd je bio do 1995. godine.

Osim toga, bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977. Glavni urednik izdavačke kuće "Matica srpska" bio je od 1983. do 1985. godine.

Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, a neke od najpoznatijih su "Radost saznanja", "Fazoni i fore" - gde je igrao čuvenog Rašu Pronalazača, "Varošarije", "U snu san", "Šešir bez dna".

Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju "Vidovi fašizma".

Bio je kolumnista Politike, gde je uglavnom pisao o društvenim temama.

Bio je oženjen Radojkom, profesorkom književnosti, a iz tog braka ima sina i ćerku.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:661308-Preminuo-legendarni-knjizevnik-Rasa-Popov

 

Gospode pomiluj čika Rašu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Vam na lepom detinjstvu čika Rašo...večnaja pamjat... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ведар му спомен.

Пошаљем Чика Рашу прије једно 15-ак година на ултразвучни преглед крвних судова врата.

Дуго се задржао, умало није раставио Доплер апарат.

За своје резултате пацијенти се интересују као за пресуду, њега нијесу занимали, само је одушевљено причао:

"Јест л видели, доцо, шта су измислили Јапанци?!"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имао сам прилику да одрастам и да гледам одрастање своје деце уз чика Рашине приче... Бог да му души опрости.

И један дирљив опроштај од чика Раше, мог имењака Ружића, са портала "Искра"

Милан Ружић: Сени Раше Попова

Јутрос су ми јавили да је Раша преминуо. Изгубио је свет и оно мало добра што му је остало! И ове пахуље које лете крајем априла су, сигуран сам, њему у част. Снежни покривач спустио се на земљу како би се Раша на њему у небо испео.

И нема суза. Нема кнедли у грлу, само некаква неверица и константно проверавање вести и позивање његовог броја. Душа ме боли што га нисам чуо овог месеца. Уместо да га видим и поново научим све што сам заборавио, видим га по вестима и верујем им колико и временској прогнози. И није ми криво што причају да нас је напустио, причали су то за многе. Криво ми је што нас не лажу.

cika-Rasa-065.jpg

Сећам се да је једног поподнева 2014. године у мој свет ушао Раша, херој мог детињства. Тог дана у ресторану „Палилула“ научио сам све! Још памте конобари тај дан када нисмо хтели да се растанемо од јутра до ноћи не наручујући пиће и храну, јер сам се ја опијао знањем, а он хранио мојом радозналошћу.

Сећао се и Раша тога, сигуран сам, и то до свог последњег сата. Маратонске разговоре телефоном су, сасвим сигурно, регистровали они из телефоније и проглашавали нас ненормалним. Немилице трошени импулси и минути условили су зараду радости и сазнања.

Ово пишем док су ми очи суве, јер знам да кад почну да сузе, ништа нећу видети данима.

По глави ми се врзмају манастири Благовештење и Никоље у којима си ми признао да си одморио своју душу. Не прође дан, а да не споменем твоју реченицу да магнолије изгледају као да је неко башту лала попео на дрво. Сећам се и како си се уплашио висине Каблара говорећи да је за тебе и тротоар као Еверест. Натерао си ме да, бар на моменат, заволим равницу. Осмех ми се оцртава на лицу када се присетим твог осмеха који сам ти измамио онога дана на Сајму књига када сам ти пренео вест о твојој награди. Сваког дана су ми говорили како ме тражиш због нечега, а после смо се јурили по халама и штандовима како бисмо сазнали да смо само хтели разговор. Памтим и приче о црвенокосој лепотици Ради која је седела испред тебе на студијама. И даље се сећам твог гласа када си тврдио да те је у главу ударила „Сунчаница“ Никите Михалкова. Кроз твоје реченице сам прошао све континенте, препливао све океане и схватио цео свет.

Био си отворена књига још отвореније душе у којој су сви могли наћи своје место, а твоје место на оној столици у мом стану већ одавно је названо по теби. Смех деце пред коју си излазио не излази из мојих ушију, а твоја доброта не ишчезава из народа који је уз тебе одрастао. За неке си био проналазач, али за мене си остао проналазак.

Сад ме опхрваше твоје приче о човеку који кроз капију свог дворишта прелази границу са Мађарском, па она о спремању мокринских шницли бренером, или она о заборављеној књизи на крову аутомобила у Андрићграду, и у свим тим причама, ја сад видим само тебе. Смејем се твом искренутом зглобу који никада Добрици ниси признао, клечању у књижари када те је неко помешао са продавцем, а 26. јуна ћу сигурно плакати немајући коме тог дана да пожелим дуговечност.

И синоћ, док је твоја душа била растрзана између два света, причали смо о теби не знајући да си на пола пута до неба. Данас смо чули да си оставио овај свет и придружио се својој браћи и родитељима, својем стрицу са њивом на којој избија врела вода и својој љубави за којом си чезнуо од момента када је она урадила то што си ти учинио прошле ноћи, онемогућивши тако данашњој деци да одрастају уз тебе.

Сад видим да странице твог дневника овде стају и да их више нико неће исписивати и увезивати стручније од књиговесца у којег си био разочаран.

Нисам добар, Рашо, у овим опраштањима, па опрости ти мени то што ће те моје сузе стићи негде на путу за Рај и поздравити те са обода твог шешира падајући на њега као киша и знај да ћу, колико данас, стргнути једну од тих лала испетих на дрво и положити их на место одакле си их посматрао, а ти ћеш, за мене, остати башта доброте испета на небо.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kolege o Raši Popovu: Nije mu bilo lako u poslednje vreme, ali NIKADA NIJE ODUSTAO

 

RCxktkpTURBXy84YTYxYjRhNTBjOWUwYzFiYjM3M

Foto: M. Milanković / RAS Srbija
share_v1_pintrest_norm_ico.png

 

Pesnik za decu Mošo Odalović istakao je za Tanjug da je Raša Popov bio dragocen, neponovljiv, zagonetkar, odgonotkar, dosetkar, znalac mnogih tajni.

 

- Na književnim putovankama - ma kud krenuli, gde god stigli - dopričao bi nam ono što nismo znali o tom kraju i tamošnjim tajnama. Što više drugovasmo, naša su neznanja bivala sve vidljivija. Posvećen detinjstvu i svetu deteta, tek s Rašom bili smo i "neprekidna svežina" i "čuđenje u svetu". Svojom bajkovitom pojavom, bezazlenim licem, pa i alarmantnim glasom, očas bi se snašao međ radoznalim, krupnookim derištima, a sebi sasvim ravnopravnim. Na to su pristajali i uspevali samo bogomdani, kakav nam beše Radivoj Raša Popov - kazao je Odalović.

Privilegija što smo delili vreme sa Rašom

- Bila je privilegija što smo delili neko vreme sa velikim pesnikom i pripovedačem čiji je intelekt nadilazio sve što smo očekivali i čemu smo se nadali, kazao je Tanjugu Ljubivoje Ršumović povodom smrti Raše Popova.

Ršumović ističe da je Popov bio velikan našeg vremena, renesansna ličnost koja je uspela da da nađe prečice za komunikaciju sa decom.

- Da bi uspešno razgovarali sa detetom vi morate da se popnete na njegov nivo. Raši je to uspelo jer je u seriji "Fazoni i fore" kao Proka pronalazač ušao u dečiju maštu. Ušao je u dečija srca zauvek - kazao je Ršumović.

Za njega nije bilo dileme da li će se Popov snaći u na televiziji: "Imao je iskustvo rada u sistemu kakav je britanski BBC. On je to iskustvo prilagodio našem folkloru u razumevanju u komunikaciji i rezultat je bio veličanstven. baš kao i život tako učenog čoveka kakav je bio Raša Popov".

"Peo se na nivo dece"

Pisac za decu i odrasle Branko Stevanović napomenuo je da je Ljubivoje Ršumović uvek isticao da je zadatak pesnika za decu ne da se spusti na nivo deteta, nego da dosegne nivo deteta, da se popne na nivo dece.

"Raša Popov je jedan od retkih među nama kome je to u potpunosti uspelo. Pripadam jednoj novijoj generaciji, sa Rašom sam se upoznao početkom osamdesetih i po mom mislsjenju od svih pisaca on je ostao najvoljeniji i među decom i među kolegama. Ljudi ga uglavnom pamte po ulogama u "Šeširu bez dna" i "Fazonima i forama', iako je imao običaj da kaže da kje zapravo uvek igrao samoga sebe .kazao je Stevanović.

On kaže da je čuveni Raša Pronalazač i Raša Čarobnjak bio jedna od najvećih erudita među piscima za mlade.

- Odlično je znao i jezike i poznavao istoriju, imao je veoma dobru memoriju i bilo je zadovoljstvo slušati ga kada govori o prošlim vremenima koje moja generacija nije zapamtila. Ono malo vremena kojima smo bili počastvovani da provedemo sa njim, ostaće kao velika škola ponašanja i osnosa prema deci i književnosti - kazao je Stevanović.

Majstor jezičke igre

Za našeg cenjenog pisca Raša Popov je bio majstor jezika i jezičke igre: Možda ljudi ne znaju postoji iz njegovih ranijih dana pesma koju je od početka do kraja napisao tako da je svaki stih palindrom, pritom pesma ima smisla. Voleli smo da čitamo njegove zapise u Politici i u periodici, namenjene mladima i starijima, ali pored svega toga Raša će ostati zapamćen i kao jedan smireni i tih čpovek. Umeo je da negoduje, ali nikada ga niste videli da se na nekoga otvoreno ljuti, da lamentira.

Prema njegovim rečima Popovu nije bilo lako u poslednje vreme, naročito kada mu je preminula supruga.

- Prosto Raša nikada nije odustao i pokazao kako se do poslednjeg daha čovek bavi svojom profesijom na najlepši mogući način. Ostaće među nama, sigurno i da će ćemo razgovari sa njim i družiti se barem u knjigama - kazao je Stevanović.

Glumac, pevač i kompozitor Minja Subota napomenuo da je Raša Popov bio jako obrazovan čovek.

- Znao je sve o našoj prošlosti, kako i zašto živimo sadašnjost i šta nas čeka u budućnosti. Koliko god svi oko njega bili zanimljivi deci, samo on je uspeo da stvori direktan odnos sa decom. Kada god bi stupio na neku scenu klinci bi odmah počeli da skandiraju "Raša, Raša..." Sam sebe je proizveo u Proku Pronalazača jer su njegov šarm i umeće pripovedanja nedokučivi - kazao je Minja Subota.

Pčelica: Zbogom junaku našeg detinjstva

 

Samo pre mesečak dana smo delili radost sa čika Rašom zbog novoustanovljene nagrade "Duško Radović", koju je kao prvi laureat dobio na Novosadskom salonu knjiga za roman za decu "Ovčarsko-kablarska bajka", saopštila je Izdavačka kuća "Pčelica" povodom smrti Raše Popova.

U saopštenju, koje je potpisao direktor Goran Marković, ističe se da je "tu nagradu Raša Popov" upravo posveti svom izdavaču "Pčelici"

"Ovog hladnog, kišnog dana tugujemo, jer nas je napustio u vremenu kada traje najokrutnija borba za opstanak knjige, a najveći i najhrabriji borci za knjigu i znanje su nam najpotrebniji. Upravo ovih dana smo želeli da se čujemo sa čika Rašom i da ga priupitamo kakvo novo iznenadjenje nam sprema za jesenji Beogradski sajam knjiga. Da li su to neke nove priče iz rodnog Mokrina, ili neka nova bajka o vilama i patuljcima. Nismo mogli ni pomisliti da i čarobnjaci reči odlaze sa ovog sveta i nestvarno nam je da je on otišao. Ma koliko mu brada sijala srebrnim sjajem, prerano nas je napustio, jer je on do kraja bio jedno veliko dete sa čistom, neiskvarenom dušom i iskrenom željom da i dalje saznaje i stvara,", piše u saopštenju.

 

блиц

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, право име песнику је Радивој.

На ртс-у је била емисија "балканском улицом" урађена с њим.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ех, био је стванро геније. Господ да га усели у Царство Небеско и да тамо приповеда оне своје приче во вјеки вјеков.

Његов син је иначе православни свештеник, саучешће о. Бојану ако свраћа на форум.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
пре 1 сат, Grizzly Adams рече

Ех, био је стванро геније. Господ да га усели у Царство Небеско и да тамо приповеда оне своје приче во вјеки вјеков.

Његов син је иначе православни свештеник, саучешће о. Бојану ако свраћа на форум.

Gde mu je sin svestenik?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, R2D2 рече

Gde mu je sin svestenik?

Пре десетак година био је у Аустралији. Нисам сигуран где је сад, нисмо више у контакту...

О. Бојан Попов, вероватно може да се изгугла негде...

Share this post


Link to post
Share on other sites

МОЈА ДУША

Моја душа је старовино без

 претакања

комад бајатог хлеба гутаног без жвакања

Моја душа је свој сопствени враг крвопија

Сама собом нарцисоидно се опија Моја је душа мешина стара на шинама

Комад хлеба на милост црним птичуринама

Она ни не слути све тајне смишљене грожње

По међународном домаћем реду вожње

Понекад не знам да ли душа та је и моја

Да ли јесте нумерисана ил' је без броја

Самерљиво ли је шта даје а шта узима

Нит знам колики простор она заузима

Може ли је икоји силник српком попити

И каквим ће се бунилом он опити

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Fejat Sejdić, jedan od najpoznatijih muzičara sa ovih prostora i "kralj trube", preminuo je noćas u svom domu. Sejdić je preminuo u 76. godini posle kratke i teške bolesti u svom domu, u rodnom Bojniku.
      Foto: M. Ivanović / RAS Srbija Fejat SejdiĆ ispred porodične kuće Osvojio je nebrojeno nagrada i višestruki je pobednik Sabora trubača u Guči.
      - Truba traži dušu, neće bez duše da se svira, ne pomažu note ako je nemaš - govorio je kralj trube koji je i svog unuka Nebojšu uveo u muziku. Nebojša je na putu da dosigne slavu svog dede.
      Foto: M. Ivanović / RAS Srbija Fejat ima brojnu porodicu, sina Zorana, kćerke Milu i Suzanu, snaju Zlatu, unuke Nebojšu i Sandru i praunke.
      Biće sahranjen sutra na seoskom groblju u Bojniku.
      http://www.blic.rs/kultura/vesti/odlazak-trubacke-legende-preminuo-fejat-sejdic/04c2w2y
    • Од JESSY,
      Svi mi koji smo imali tu sreću da odrastamo uz emisije, pesme i priče čika Raše Popova možemo reći da je on bio jedna od glavnih figura našeg detinjstva. Bilo da se radilo o emisiji Fazoni i fore, Radost saznanja ili pak Šešir bez dna, svi smo voleli da slušamo šta Raša Pronalazač ima da nam kaže o stvarima koje vidimo oko sebe i čemu to ima danas da nas nauči.
      Malo je onih ličnosti koji za života zasluže da ih generacije oslovljavaju samo imenom, još je manje onih kojima se uz to ime nadene i neka titula od milošte. Ipak, čika Raša je to zaslužio gotovo čim se pojavio na televiziji, jer su njegov blizak odnos sa decom, harizma i blagonaklonost činili da se svi redom osećamo povezani sa njime na nekom suštinskom nivou.
      Raša Popov nije bio učitelj, pripovedač, ponajmanje profesor sa čvrstim autoritetom. Bio je drugar sa malih ekrana, jedan od nas koji je, eto, imao priliku da nešto malo više iskusi od nas, pa je sa nama ta iskustva delio. To što je iskusio dugovao je godinama i životu koji je tokom njih proživeo, ali je za sve nas on nekako uvek više bio dečak, večita mlada duša, Petar Pan u srcu, mi njegova izgubljena deca.
    • Од Danijela,
      Doveka dragi čika Branko, ovo nije slovo razočaranog već tužnog tatatatirca, jer danas sam morao da odrastem, bez ikakve najave, naprečac, bez reči pardona i najave za poslednji čin.
      Zašto sam tužan?! Zato što se i tvoje ime denulo među onih 650 javnih poslenika koji su podržali Aleksandra Vučića!
      I nije to zbog Vučića, ni toga što se ni u čemu ne slažem s tragičnom politikom tog čoveka, već zato što si sebi dozvolio njega, bilo kog od njih…
      Shvataš li me, čika Branko? Odavno ti nisi Branislav Milićević- već stotine hiljada srećnih detinjstava!
      Odavno ti nisi Branislav Milićević, već onaj oblak za koji smo se mi, tvoji tatatatirci, držali verujući da iza njega možemo da se sakrijemo od svakog zla, muke, teskobe, odurnosti starijih kada se ostrve na nas „decu“!
      Odavno si ti postao institucija da bi sada sebi dozvolio da podržiž nekoga ko Srbiju svojski želi da pretvori u instituciju za mentalno zdravlje, doveka dragi čika Branko!
      Zbog svih nas, a rekoh- generacije su TI, nije ti mesto u tom blatu, nije ti stolica za stolom u društvu nikoga od njih, naročito ne onih koji su od svega čemu si nas učio shvatili samo da: „U svetu postoji jedno carstvo“, a potom odluzali u mračne misli dumajući kako tim carstvom da zavladaju doveka i pošalju ekipe s fantomkama i bagerima na kućice od čokolade..?
      Pardon, uključili su se i negde pred kraj pesme, na onaj istih: „u njemu svako radi ono šta hoće“…pa tako i čine- šta hoće, kad hoće, kome hoće i koliko hoće, poštujući da u carstvu caruje i drugarstvo, ali zasnovano na bratstvovanju po partijskoj knjižici, dilu, talu i parališućem strahu od cara!
      Kažeš, doveka dragi čika Branko, podržao si ga jer je u mladosti gledao tvoje emisiji, te da čvrsto veruješ kako će u „Beogradu na vodi“ biti onolikooooo sadržaja za decu!
      Pa, ko od nas nije rastao na „Kockici“?! Verujem i polovina potonjih kriminalaca, secikesa i svakojakih bašibozluka, pa treba li to da im se računa kao olakšavajuća okolnost?!
      Baš zato što smo svi (ili doooobar deo nas rasli uz tebe) nisi smeo da izdaš tolika detinjstva predajući ih u ruke čoveku zbog kojih su detinjstva ovih i još ko zna koliko generacija tek kockice koje nikada neće moći da sastave u smisaonu celinu!

      Kada se to, naš čika Branko, planina savijala da bi se neko uspeo na nju i seirio s vrha kako je osvojio, a ti jesi bio planina na koju smo se peli korak po korak znajući da nam se ništa loše ne može desiti usput i da nas ništa rđavo neće sustići na njoj, no…
      Jednostavno, u ovom blatu nije bilo mesta za tebe, jer ako je i pad let- danas su mnogi od nas „poleteli“ svoj poslednji detinji let…
      Ispostavilo se da je onaj oblak, iza kojeg smo mogli da se sakrijemo, tek mehur iz auspuha stotina autobusa što „spontano“ prate vođu kud nameri…
      A, što se „Beograda na vodi“ tiče, čika Branko, iskreno ti zavidim ukoliko veruješ u njega, jer znači da je barem neko od nas ostao dete…
      I, da, ne samo da će u njemu biti onoliko sadržaja za decu, već ih uveliko ima: vode, gomile peska i svakojakih mašina što ih vredne čike vozaju napred- nazad kao u luna- parku automobilčiće na sudaranje, tako da za decu već radosti onolike- ni skupljeg niti zabavnijeg cirkusa i igrališta, ali…
      Na posletku, valjda je jednom i trebalo odrasti mada nisam želeo!
      Tek mi je 41 godina, još s ćerkama volim da se šćućurim i gledam „Kockicu“ (kupio sam im sve diskove) i glasnije od njih pevam himnu generacija: „U svetu postoji jedno carstvo…“, s tim što u njemu caruje drugarstvo a ne „car“ sa svojim partijskim drugarima i troglavim zmajevima kojima prete da će poharati sve ukoliko ko drugi kroči u carevinu!
      Nisam razočaran već tužan, rekoh, jer niko nije najavio da je poslednjem trzaju divote večitog detinjstva kraj!
      Nije ti, čika Branko, mesto u tom mulju- nije, sve da si podržao bilo koga od njih!
      Tatatatira je bila lozinka za ono skriveno mesto u svakom od nas, a svelo se na politički usklik i poklič!
      Planina nije podnožje brega…
      Mihailo Medenica
      https://dvaujedan.wordpress.com/2017/03/27/zbogom-tatatatira/
    • Guest
      Од Guest,
      Осмогласник - Поју протођ. Радомир Перчевић и протођ. Владо Микић, основа за учење појања
      ЛИНК ка фајловима

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...