Jump to content

Isusov zivot u mladosti

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kao sto moze da se primrti Jevandjelja nigde ne opisuju Isusovo detinjstvo i mladost. Objasnjenje koje naucnici daju je da Jevandjelja spadaju u drevne biografije, i da se one nisu pisale na isti nacin kao i savremene. Da li postoji jos neki primer u istoriji da su necije biografije zapisane na identican ili slican nacin kao i Hristove?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па Јеванђеља и нису баш "биографије", њихов циљ није да опишу цео Христов живот у детаље, већ им је фокус на најважнијем делу - проповеди и Васкрсењу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па мислим да су ове биографије какве знамо новијег датума. У старо време фокусирали су се на оно што је у нечијем животу било главно.

Ако читаш, на пример, "Живот Константинов" Јевсевија Кесаријског - који јесте имао намеру да пише "биографију" - то уопште нема форму као ове данашње, већ се он одмах фокусира на оно што је било у Константиновом животу најбитније. Мислим да чак и није хронолошки, мада сам читао пре дваес година па се не сећам најбоље...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Ово сам малочас нашао на хрватском форуму, 2003., четрнаест година каснимо, човече! Мало сам прелистао и видео да је овај члан "кршћанин Пацијент" написао читав роман о томе.

 05.2.2003., 14:27   #1
 
 
Old 05.02.2003., 14:27   #1
krshcanin
Pacijent
 
Postova: n/a
 
   
   
 
 
Kristovo djetinjstvo i mladost

Što mislite kakav je Isus bio kao dijete i mladić prije početka svoje javne misije?

Kako je živio, kako se ponašao, s kim se družio itd.?smile1.gif
 
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, grigorije22 рече

Objasnjenje koje naucnici daju je da Jevandjelja spadaju u drevne biografije, i da se one nisu pisale na isti nacin kao i savremene.

Na puno pitanja Griso na koja trazis odgovor uvijek i sam imas rjesenje :). 

Tacno ej tako kako se kaze, biografije u ono vrijeme nisu bile obilne kao danas. 

Izmedju ostalog postoje apokrifna jevadjelja koja opisuju Hristov zivot kao djete samo sto su odbacena jer sadrze neke stvari koje su upitne i predstavljale bi kontra onoga sto su apostoli prenjeli na ucenike i dalje na ostale ljude i sto je utvrdjeno kao dogmat. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Justin Waters рече

Na puno pitanja Griso na koja trazis odgovor uvijek i sam imas rjesenje :). 

Tacno ej tako kako se kaze, biografije u ono vrijeme nisu bile obilne kao danas. 

Izmedju ostalog postoje apokrifna jevadjelja koja opisuju Hristov zivot kao djete samo sto su odbacena jer sadrze neke stvari koje su upitne i predstavljale bi kontra onoga sto su apostoli prenjeli na ucenike i dalje na ostale ljude i sto je utvrdjeno kao dogmat. 

A da li su jos necije biografije pisane na takav nacin kao Hristove, ili je on izuzetak u istoriji?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, grigorije22 рече

A da li su jos necije biografije pisane na takav nacin kao Hristove, ili je on izuzetak u istoriji?

Pa sve. Od svih poznatih licnosti onog doba, sta se zna o njihovom djetinjstvu?...Neron, Tacit, Marko Aurelije, August, Sokrat, Platon, Plotin....dobro mozda ponesto i postoji jer ipak su oni relativno poznatiji u ono doba bili nego Hristos, ali kako god detaljna biografija se nije pisala u ono vrijeme. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Justin Waters рече

Izmedju ostalog postoje apokrifna jevadjelja koja opisuju Hristov zivot kao djete samo sto su odbacena jer sadrze neke stvari koje su upitne i predstavljale bi kontra onoga sto su apostoli prenjeli na ucenike i dalje na ostale ljude i sto je utvrdjeno kao dogmat. 

Nije to slucaj  sa svakim apokrifnim evandjeljem. I nisu sva pisali jeretici. Jedno od najstarijih tzv. apokrifnih evandjelja je Jevandjelje Jakova brata Gospodnjeg.

Redosled zapisivanja ide ovako:

1. Evlogije (Reci Hristove) - na aramejskom, koje je najverovatnije zapisao Matej i bice da je to ono sto se smatra Matejevim evandjeljem na aramejskom jeziku.

2. Marko i Luka, koji koriste Evlogije...

3. Matej- koristi Marka, ali i druge jevrejske hriscanske izvore. Po drugima, Matejevo Jevandjelje je nastalo prvo tj. pre Marka, ali imaju isti materijal koji Marko prevodi za hriscane iz paganstva te izostavlja delove koji su vezani za materiju koju su jevreji dobro poznavali, a paganima je bila strana npr. starozavetna mesijanska prorostva i slicno.

4. Jovan - od Apostola Jovana, napisano oko 80 godine, u Jovanovoj starosti, jer je Jovan kao poslednji apostol koji je ostao u zivotu, kao onaj za koga se verovalo da nece umreti, ostavi svoje svedocanstvo zbog pojave jeretika Kerintovaca   i Nikolaita koji su iskrivljivali evandjeljsku nauku...

5. Jakov brat Gospodnji - evandjelje detinjstva, koje je napisano pocetkom II veka, i koje je delo ranih  hriscana, crkvenih, pravoslavnih   jevrejskih hriscana, a ne jeretika, bastenika Jakovljeve tradicije, opste prihvaceno u ranoj Crkvi, kao i danas, kroz praksu tj. praznike...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Благовесник рече

Nije to slucaj  sa svakim apokrifnim evandjeljem. I nisu sva pisali jeretici. Jedno od najstarijih tzv. apokrifnih evandjelja je Jevandjelje Jakova brata Gospodnjeg.

Nisam ni mislio na sva, vec na neka naravno. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I nije istina da se ni u kanonskom Evandljeju  nigde ne opisuju Isusovo detinjstvo. Kako, ako se daju podaci, pre svega o njegovom rodjenju, zatim period do oko sedme godine u Egiptu, zatim povratak u Nazaret, te potom o tome da je ziveo poslusno majci Presvetoj Mariji i ocu (po usinovljenju) Josifu, zatim, opisuju se vazni dogadjaji, vazni za nase spasenje, da sa prvim malim punoletstvom cita Bibliju u hramu, tumaci, mudraci i rabini se cude njegovom znanju... A potom sledi njegovo drugo punoletstvo kada je javno imao pravo biti uciteljem, te postujuci jevrejske obicaje ispostova i taj tj. cekqa navrsenje tridesete godine...

Druga stvar, vezana za ostala nekanonska evandjelja, ona su u ranoj Crkvi  koriscena slicno kao sto mi danas  uzimamo dela koja nisu od prevashodne vaznosti, ali su korisna, na primer kada citamo spise nekih Svetih Otaca, zatim Zitija svetih, putopise sa hodocasca, razne brosurice prepodobnih duhovnika i njihova vidjenja itd... Vec pomenuh delo ranih Svetih otaca i ucitelja Crkve rane tradicije - Jakovljevo evandjelje detinjstva, te imamo dalje, prastari spis o Uspenju Presvete Marije, a sto se tice 

 detinjstva, tu imamo i druge spise ali koji su 

 u jednu ruku i problematicni, medjutim na osnovu kojih se moze ispod legende razotkriti istorijska podloga tj. predanje na kojem su legende izvedene. Tako se radi i kada se

osvetljavaju  anticke biografije, pa se ide toliko daleko da se tvrdi da iza grcko-rimske mitologije stoje istorijske price i osobe...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од JESSY,
      „Ako Vaš Bog postoji, pokažite nam ga! Gde je on? Gde stanuje? Gde je Njegovo mesto? Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije otkrio. Ni iz jednog teleskopa se ne da videti. Nije li zato bolje prekinuti slične brbljarije?“.
      Na ovako izazovno pitanje treba neizostavno dati odgovor – odgovor jednostavan, jasan, naučan i tačan. Dovoljno dugo smo oklevali.
      Gde se nalazi naš Bog?… Ako pod tim „gde“ pretpostavimo određeno mesto u prostoru, onda se On nalazi nigde. Ali, vi, gospodo bezbožnici, morate, tim pre, da priznate postojanje realnosti kojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru ne zauzimaju mesto. To su predmeti bez „gde“, bez rezidencije, bez mesta prebivanja i stanovanja; primeniti na njih mikroskop i teleskop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je; ali njima se, ne manje, bave čitavi univerziteti. Pokušajte, gospodo, sa vašim „gde“, da se obratite pravnicima (upravo tako: kroz mikroskop valja gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini, pravo na odabir); ili, pokušajte da dobijete savet od matematičara (na primer: „Gde se nalazi mesto diferencijala ili čiste veličine u prostoru?“); obratite se psiholozima i pitajte ih za tačnu težinu duše, namučite logičara pitanjem može li se kroz teleskop videti pojam. Rezultat tog vašeg pokušaja za vas može biti samo postiđe, a za svakog drugog – besmislica. Dakle, prekinite svoje brbljanje o „gde“!
      I spasavajte se, gospodo moja! Promenite što pre svoje neoprezno pitanje. A, tako? Imate bolje pitanje: pitate ne proističe li poznanje Gospoda iz određenog iskustva, i da li je to iskustvo dostupno svima?
      Da, naravno, takvo iskustvo postoji; i, kao o svakom iskustvu, o njemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedostupno svima. Baš kao u nauci i umetnosti, tri, četiri, pet godina zaredom valja slušalac visoke škole da se stara o svojoj veštini i da je razvija kako bi ponešto pravilno primio i razumeo; a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je naučio prevrtničkome mišljenju, ko vas je naučio da snagom prosuđivanja ovladava svaki čovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se oseća u svakoj oblasti kao kod kuće? Moraju učiti i truditi se jedan limar i jedan čizmar, a vi biste u toj, najdubljoj i najprfinjenijoj, oblasti duha hteli odmah s neba pa u rebra?!
      Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predsoblje, gde ću vas i naputiti, jer upravo tamo počinju samostalan život i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti širom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osvajati, graditeljski stvarati… Tamo je neophodno starati se o svojoj duši i pročišćavati je.
      To iskustvo otpočinje od ljubavi. Ko njome ne ovlada, ko propoveda jedino mržnju, taj ostaje pred vratima. Međutim, ljubav mora da bude istinska, duševna i iskrena; ovde ne pomaže mlako licemerje. Ta ljubav mora da ima dodira sa karakterom, istinskim, nepodeljenim karakterom, sa usavršavanjem; u svemu – u prirodi, u umetnosti, u odnosima čoveka sa čovekom, u nauci, u socijalnom poretku. Tamo gde se ukrštaju ljubav i karakter, gde ljubav prema savršenstvu postaje plamen, tamo počinje religiozno iskustvo, tamo se čovek nahodi u zračenju Gospodnjem, tamo on sme da pređe iz predsoblja u unutrašnje odaje spokoja. I nija nam dozvoljeno da mu otkrijemo ono što će morati da proživi u njemu.
      Ako to ne želite, gospodo, onda idite svojim putem; ali budite barem toliko korektni da ne sudite o onome čemu niste dorasli. Inaće će vas opet postići stid.
      baštabalkana.com
    • Од ViktorijaV,
      #Mood ♥
      M.FACEBOOK.COM #Mood ♥  
    • Од vetrometina,
      Poštovani,
        Prvo da se izvinim što vam ovim putem traćim vreme veoma dugačkim pismom, ali mi je potreban savet i pomoć.   Pre nekoliko godina, posle svojevrsne humanističke indiferentnosti ka religiji, sve sam više osećao unutrašnju potrebu ga ispunjenju duhovnog kratera, koji je u meni rasao iz godine u godinu. Pre toga sam se uspešno izborio sa anksioznošću i depresijom, ali su posledice bile strašne. Po prirodi sam bio samodestruktivan čovek. Taman izgradim nešto lepo, i kad moram da zakucam 'poslednji ekser', srušim sve kao sneška. Ostala mi je velika duhovna nestabilnost i krater. U međuvremenu sam stabilizovao život, stvorio porodicu, imam stabilan posao, krov nad glavom, egzistencija mi svakako nije ugrožena. Dete zdravo, Bogu hvala. Međutim, krater u meni je ostao, a mogao je donekle da ga samo ispuni katarzis koji je proizašao iz umetničkog iskustva. Potom sam počeo pre 3-4 godine nekako da svraćam u crkvu na večernje, a nekad samo da posedim tamo koji sat i jedan dan sam osetio nešto slično osećanju, kad pročitam nešto vrhunsko. Nešto apsolutno. Nešto što mi se učinilo kao da sam ujedno slobodno individualno biće i ujedno rasut u apsolutno postojanje. Apsolutno smirenje i stanje upotpunjenosti    E, da sad pređem na stvar   Tada sem se i registrovao na jedan pravoslavni forum (ne ovaj vaš) i počeo da prikupljam teološku literaturu (zbog navike na određeni diskurzivni standard, teško mogu da 'svarim' patos i opšta mesta koja se provlače po crkvenim internet sajtovima). Počeo sam malo da čitam Hopkovu Pravoslavnu veru, Pavla Raka, Loskog, Berđajeva itd.    Ali, kao i kod većine naših vernika, i ja se teško suočavam sa diskrepancijom sekularnog i religioznog iskustva.   Što sam više učestvovao u našoj zajednici, bilo virtuelno bilo lično, nailazio sam na sve, samo na smirenje ne. Naleteo sam opsesivnost sa sablažnjivanjem, odnosno kako napraviti neki 'revnosni štit' kojim bi se odbranili od svega, pop kulture koja 'sablažnjuje', vrhunski jazz u kome je 'previše strasti', golih pozorišnih umetnika kojih penisi nas 'teraju od Boga', ukratko, ogromno histerije.    Pa me spopadaju što nisam crkveno venčan, što dete nije kršteno, što slušam 'zapadnjačku' crnačku muziku u kojoj je previše strasti  i koja je zbog toga antihrišćanska. Pobogu, jedan od mojih jutarnjih rituala posle molitve za zdravlje najbližih je tradicionalno brijanje. Uživam u mirisu sapuna za brijanje ujutru. Uživam u šolji zelenog čaja dok čitam vesti. Ne čitam samo crkvenu literaturu, a i kad pročitam nešto poput Paklene pomorandže Burgess-a, ne osećam se ništa udaljenije od Boga, iako je knjiga prepuna nasilja. Da li stvarno mora svaki mali užitak da znači greh i  da li moramo da živimo život opšte askeze?   Imam problem, kako spojiti veru sa današnjim tempom života. Koliki je problem, kada organizuješ sve putem smartfona i Guglovih servisa, koliko uključiti dete u crkveni život i kako 'pogoditi' pravu meru, pošto želim da postane sve, samo ne fanatik (a u svakoj zajednici, iako najčešće presudan, nažalost lični primer nije dovoljan. Razlika je ako se 'vratiš' Bogu u nešto zrelijim godinama ili si 'indoktrinisan').   Kako održavati zdravu količinu ega, iz kog proizilazi samopoštovanje? Kad pitam nekog od sveštenika, uvek dobijam traktat o poniznosti i druga opšta mesta, a imam osećaj da me duševno gazi svako ko ima 5 minuta vremena i da previše duševne energije potrošim na brigu, da li sam nešto nekome zgrešio. A današnje vreme to ne prašta, a Boga mi, ni ja ne želim biti taj koji će uz dlaku da svedoči Boga ovom vremenu, i time uništim i porodicu i ostale bližnje.   Kako vidite, problema je nebroj. Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi? Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga? Zašto se piše u poslednje vreme o pošasti humanizma (jeza me hvata od same sintagme). Zbog čega takav odnos do nauke (razumem scientizam, koji je zabluda, ali čemu nauka?).   Kad god postavim to pitanje nekom od lokalnih sveštenika, dobivam nacionalističko/patriarhalno opšta mesta, uz veliku dozu gordosti.    Pišem vama, jer iz javnih nastupa osećam, da imate nešto kompleksniji senzibilitet. Ako možete da mi malo odagnate nedoumice i predložite i neku literaturu možda, biću zahvalan. A ako ne, onda preporuka i kontakt nekog od duhovnika koji bi mi mogao pomoći.   Unapred zahvalan.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Kada se 1951. godine 14-godišnji Australijanac Džejms Herison našao na operacionom stolu hirurškim putem uklonjeno mu je jedno plućno krilo, nakon čega je u bolnici proveo puna tri meseca.

       Foto: Cnn.com
      Džejms je imao sreću da je preživeo operaciju, najviše zahvaljujući velikim količinama donorske krvi. Nakon što je shvatio da su donatori najzaslužniji što je ostao živ, Džejms se i sam zakleo da će  postati dobrovoljni davalac te dragocene tečnosti.
      U skladu sa nekadašnjim australijskim zakonima, davaoci krvi su morali imati barem 18 godina, tako da je dečak morao još malo pričekati. No, ni nakon četiri godine njegova želja se nije ugasila, donosi priču Lola magazin.
      Džejms je održao svoje obećanje i redovno je donirao krv australijskom Crvenom krstu punih 60 godina. Prema procenama te organizacije, ovaj čovek je spasao milione života!
      Ubrzo nakon što je postao dobrovoljni davalac, doktori su mu saopštili da bi njegova krv možda mogla rešiti jedan smrtonosni problem.
      “Do 1967. godine u Australiji je svake godine bukvalno umiralo na hiljade beba. Doktori nisu znali zbog čega se to dešava. Bilo je užasno”, izjavila je za “CNN” Džema Felkinmajr (Jemma Falkenmire) iz australijskog Crvenog krsta, i dodala: “Žene su imale mnogo pobačaja, a bebe su se rađale sa oštećenjima mozga”.
      Danas je poznato da je uzrok toga bio taj što su se bebe rađale sa Rh pozitivnim faktorom nasleđenim od oca, dok je majka bila Rh negativna. U tom slučaju krv trudnica napada krvne ćelije nerođenog deteta. Nakon rođenja deteta s Rh-pozitivnim faktorom, Rh-negativna majka dobiva injekciju anti-D imunoglobulina kako bi se sprečilo stvaranje antitiela koja bi napala crvena krvna zrnca Rh-pozitivne dece u budućim trudnoćama.
      Doktori su otkrili da Džejms ima retka antitela u krvi i zajedno su radili na tome da razviju injekciju “Anti-D” koja će pomoći majkama sa Rh negativnom krvi da spreče razvoj RhD antitela tokom trudnoće. Ono što doktori nisu uspeli otkriti je kako je moguće da Džejms ima ovu retku vrstu krvi. Pretpostavljaju da bi to moglo imati veze sa transfuzijom koju je dobio u 14. godini života kada je išao na operaciju. Prema podacima Crvenog krsta, samo pedesetak ljudi u Australiji ima ta antitela.
       
      Foto: CNN.com
      “Svaka kesa krvi je dragocena, ali Džejmsova krv je posebno izvanredna. Svaka Anti-D serija napravljena u Australiji potiče iz Džejmsove krvi. Budući da je više od 17% žena u Australiji izloženo tom riziku, Džejms je pomogao da se spase oko 2,4 miliona života”, izjavila je Džema.
      Poznat kao “Čovek zlatne ruke”, Džejms je 1.173 puta donirao krvnu plazmu – 1.163 puta iz desne i 10 puta iz leve ruke.
      “To je nešto što mogu da uradim. To je jedan od mojih talenata, verovatno jedini moj talenat – da budem dobrvoljni davalac krvi”, izjavio je Džejms za “CNN”.
      On danas ima 81 godinu i vreme je da ode u zasluženu penziju. Za novine “The Sunday Morning Herald” je izjavio da bi voleo da i dalje može da donira krv. Međutim, prešao je starosnu granicu za darivanje krvi i Crveni krst želi da sačuva njegovo zdravlje.
      Početkom maja prošle godine poslednji put je darovao krv okružen bebicama koje je spasio i njihovim večno zahvalnim majkama. Za svoje dobročinstvo 1999. godine je dobio Medalju Reda Australije.
      https://ddl.rs/zivot/dzejms-herison-covek-zlatnog-srca-spasao-zivot-milionima-beba/?fbclid=IwAR33tGnEhYhPkR5_f3t9pi0CDqls6dNOZPnQ9U5G_3uX8k3QTbjqmjd5Zv8
×
×
  • Креирај ново...