Jump to content

Google "doodle" logo postoji da označi bilo koji dan, godišnjicu ili praznik, bez obzira na to koliko je nejasan ili bizaran. Ali, ništa na Vaskrs, naravno. Zašto? 

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 35
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Али нико то није рекао. Већину хришћана реално заболе шта гугл качи. Ово није хришћанско питање, него друштвено. Друштво у коме је ОК и кул бити све, укључујући и најбизарније далекоисточне секте са с

Pih... veliki ste put presli od "raduj se malo stado" do "a gde je nama dudl !!!!"

Па добро, нека раде шта хоће, а ти се немој бунити. Кад једном превладају ови које гугл сматра вреднима (https://ramadan.withgoogle.com/), вероватно ћеш се у тренутцима пред одрубљивање неверничке гла

Постоване слике

Pih... veliki ste put presli od "raduj se malo stado" do "a gde je nama dudl !!!!"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 3 минута, cloudking рече

Pih... veliki ste put presli od "raduj se malo stado" do "a gde je nama dudl !!!!"

Има смисла...

Мене реално баш брига шта ће гугл да постави, моја је радост била данас у мојој цркви са мојој браћом и сестрама

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, cloudking рече

Pih... veliki ste put presli od "raduj se malo stado" do "a gde je nama dudl !!!!"

Samo sam hteo da ukazem na diskriminaciju, google je samo jedan od mnogih. Ucinilo mi se kao zanimljiva informacija.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ма јашта, ако није било на гуглу, џаба сте фарбали - јаја :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, cloudking рече

Pih... veliki ste put presli od "raduj se malo stado" do "a gde je nama dudl !!!!"

Не ради се о томе, већ да вероватно није стављено да се одређене групе не увреде. Бљуц.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Juanito рече

Не ради се о томе, већ да вероватно није стављено да се одређене групе не увреде. Бљуц.

 

Svejedno "buu, svi imaju samo ja neam" se ipak ne uklapa u koncept hriscanskog ucenja... but, then again, sta se pa uklapa...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, cloudking рече

Svejedno "buu, svi imaju samo ja neam" se ipak ne uklapa u koncept hriscanskog ucenja... but, then again, sta se pa uklapa...

Али нико то није рекао. Већину хришћана реално заболе шта гугл качи. Ово није хришћанско питање, него друштвено. Друштво у коме је ОК и кул бити све, укључујући и најбизарније далекоисточне секте са својим екстремно штетним учењима (веганство, псеудонаука, псеудомедицина), а срамота једино бити хришћанин, поприлично клизи у тоталитаризам. Ако мислиш да претерујем, погледај мало и размисли. Друштво је политички коректно према скоро свима, осим према хришћанима. Не говорим о Србији, него о савременом западном свету.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Juanito рече

Већину хриђћана реално заболе шта гугл качи.

Не већину, него све, они који брину о томе не знају шта је хришћанство, или мисле да знају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ako sam u pravu varnica oko ovoga je nastala kada je google doneo odluku da postavi dudl u cast Cezara Caveza na 86. godisnjicu njegovog rodjendana 
koja se eto pala na Vaskrs. I izazvala burne reakcije vernika, dok u nasem slucaju uopste nista nije postavljeno da se obelezi najveci hriscanski praznik. 
Google je ocigledno kompanija kojoj je najveci interes da ima sto vise zadovoljnih korisnika i da zaradi sto vise novca.  Ali je takodje ocigledno i jedna u nizu kompanija koja
diskriminise hriscane kao sto to radi ceo materijalisticki, ateisticki, humanisticki svet u kome je kao sto kaze korisnik "Juanito"  sramota biti hriscanin, u kome se pljuje i ismejava
crkva i svestenstvo, vernici se tretiraju kao neki verski fanatatici, ludaci ili neki gresnici pokajnici, bolesni i sl. a ne kao normalni ljudi koji su izabrali da veruju i postuju nesto sto nije
opipljivo i sto im nece doneti vise para, polozaj, moc i udobniji zivot. Samo sam hteo da ukazem na tu diskriminaciju i na to da je sve vaznije od hriscanskih praznika koji eto nisu ni 
vredni pomena, svaki nemoral, lopovluk i sve sto je zlo i naopako ima svoj medijski prostor i promovise se najglasnije sto se to moze dok eto za Vaskrs ni jedan 'dudl' jer je u ovom slucaju Cezar Cavez bitniji.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Juanito рече

Али нико то није рекао. Већину хришћана реално заболе шта гугл качи. Ово није хришћанско питање, него друштвено. Друштво у коме је ОК и кул бити све, укључујући и најбизарније далекоисточне секте са својим екстремно штетним учењима (веганство, псеудонаука, псеудомедицина), а срамота једино бити хришћанин, поприлично клизи у тоталитаризам. Ако мислиш да претерујем, погледај мало и размисли. Друштво је политички коректно према скоро свима, осим према хришћанима. Не говорим о Србији, него о савременом западном свету.

 

Pa jel vole da se k***e kako su "vecina"? Onda nek daju malo prostora i drugima... niko nije rekao da je sramota biti hrisanin, jednostavno se nije osetila potreba za skreatnjem paznje na nekoga kome paznje uopste nije potrebna. Google svojim doodle-ovima skrece paznju na drustvene probleme i promovise stvari za koje smatra da treba da buu promovisane. Nego se to kod hriscana odma prevodi kao svojevrsni atak!

Na kraju krajeva, privatna firma ne mora nikome da polaze racune za marketing, hriscani nek naprave svoj google pa tamo nek svaki dan kace cije god doodlove oce... :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Министарство културе и информисања Србије саопштило је да је на платформи Google Arts and Culture почело онлајн представљање културног наслеђа Србије. На тој платформи аудио-визуелним материјалом на атрактиван начин за сада је представљено седам изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Синагога у Суботици, Смедеревска тврђава, Стамбена палата Ференца Рајхла, Рам тврђава и Црква манастира Покајница.

       
      У наредном периоду Министарство културе и информисања у партнерству са Google Arts and Culture планира повећање локалитета од изузетног значаја Србије, који ће се наћи на тој платформи.
      Пројекат омогућава свакоме ко има приступ интернету да када год пожели може да погледа збирке и изложбе у музејима које нема прилику да обиђе уживо.
      У саопштењу се наводи да су професори и студенти у прилици да организују виртуелна путовања, као и онлајн разговоре са музејским експертима из других организација у области културе. 
       
      Извор: РТС
    • Од Danijela,
      Foto: EPA-EFE/BIEL ALINO Dr Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, napisao je tekst koji nam veoma detaljno objašnjava imunitet na koronavirus, kao i način na koji funkcionišu vakcine - ali pre svega ruši brojne teorije zavere koje prate pandemiju. Njegova predviđanja bude nadu.
      Dr Babić je precizno, pozivajući se na objavljena načuna istraživanja, pojasnio zašto ne treba previše da strahujemo od reinfekcija, zašto će vakcine delovati i na mutacije koronavirusa, kao i zašto su neke zemlje bolje savladale pandemiju od drugih.
      Takođe daje savete šta da radimo dok ne stigne vakcina, ali i zašto ne treba da verujemo pseudonaučnim stručnjacima koji lek protiv kovida 19 povezuju sa čipovanjem i velikom svetskom zaverom.
      Njegov tekst prenosimo u celosti.
      Imunitet je trajan u većini slučajeva
      Kao što većina ljudi zna, slučajevi reinfekcije su proizveli strah da ovaj novi koronavirus ne proizvodi dugotrajnu otpornost. Takođe, neki ljudi “vuku” infekciju dugo vremena, što takođe nije dobar znak. Kod mnogo ljudi ove vesti su proizvele fatalizam – eto, nema nam spasa, moraćemo svi da preležimo ovaj virus na kraju. Što bi bila ogromna zdravstvena katastrofa (smrti na stranu, dugoročne posledice kod preživelih bi nas gazile decenijama).
      Na sreću, naučni podaci ne podržavaju ove strahove. Više objavljenih studija je primetilo da je imuni odgovor na samu bolest visoko varijabilan, i da neki ljudi imaju vrlo slabe imune odgovore. Tako da nije iznenađujuće što ima slučajeva u kojima ljudi brzo izgube i imunitet. Ali kako stvari stoje kod većine?
      Jedna studija je merila pet različitih aspekata imuniteta (IgA antitela, IgG antitela, memorijske B-ćelije koje prepoznaju kritični “RBD” deo “šiljka” virusa; i T-ćelije dve različite vrste, CD4+ i CD8+, koje prepoznaju specifično baš ovaj virus). Među prethodno obolelim ljudima, pet meseci nakon infekcije, 96% je imalo više nego dovoljan imunitet u tri različite grupe istovremeno. Što je posebno važno, nivoi memorijskih B-ćelija, koje omogućavaju imunom sistemu da brzo reaguje na ponovnu infekciju, su se povećali tokom tri do pet meseci nakon infekcije.
      Foto: EPA-EFE/Jesus Diges Pomen T-ćelija je bitan ovde, jer dotične imaju posebno snažan uticaj na dužinu i težinu bolesti kod ovog virusa. Za ljude koji nisu imunolozi, naš imuni sistem ima više grana. Jednu od njih čine B-ćelije, koje proizvode antitela, proteine koji se vezuju za virus, ometaju ga u radu, i omogućavaju organizmu da prepozna i direktno uništi virusne čestice. Druga grana su T-ćelije, koje prepoznaju kada virus već inficira neku od drugih ćelija u telu – i koje tu zaraženu ćeliju onda unište. Ovo je uprošćenje; imuni sistem je vrlo komplikovan, i ne može se objasniti u jednom paragrafu; ali ovo vam daje generalnu ideju.
      Jedan uzrok zabrinutosti povodom imuniteta je što nivoi antitela kod nekih bolesnika vrlo brzo opadaju nakon oporavka. Međutim, u preko 40% takvih slučajeva, nađene su T-ćelije koje specifično prepoznaju virus, i koje su slične po tipu memorijskim B-ćelija (trebalo bi da traju dugo vremena, možda doživotno). Ista studija je takođe analizirala uzorke krvi koje su ljudi dali pre nego što je virus nastao. Oko 28% je imalo T-ćelije koje su ciljale druge koronaviruse, ali koje su takođe usput delimično bile efikasne protiv novog SARS-CoV-2 virusa. Ovo objašnjava zašto je jedan deo populacije naizgled vrlo otporan prema infekciji.
      Zatim, iz Arizone imamo još jednu studiju (jedan od autora je naš čuveni imunolog Janko Nikolić-Žugić), koja daje dodatan kontekst. Naime, mnogi serološki testovi mere količinu antitela protiv svih virusnih proteina ukupno. Ta ukupna količina onda opada brzo u toku par meseci nakon bolesti. Međutim, ova studija je urađena mnogo preciznije i pažljivije, koristeći više različitih metoda, i prateći ljude mesecima nakon ozdravljenja. Ona pokazuje da ona najbitnija “neutralizujuća antitela” ostaju stabilna minimalno mesecima nakon oporavka. Ovo su antitela koja se vezuju za virus na način ili mesto koje zatim sprečava virus da uspešno inficira ljudske ćelije.
      Ono što opada su antitela protiv takozvanog N proteina. Autori studije ističu da su ova anti-N antitela u stvari veoma unakrsno reaktivna protiv raznih koronavirusa. Moguće je da ona predstavljaju pokušaj imunog sistema da izvuče “najbližu stvar” novom virusu iz sećanja na prethodne infekcije drugim koronavirusima, i da to baci protiv napadača. Onda nakon oporavka, ta antitela takođe brzo nestaju – što testovima koji mere sve ukupno izgleda kao ukupan pad nivoa. A u stvari, ona važna neutrališuća antitela ostaju stabilna.
      Nije posebno verovatno da će mutacije imati uticaja na efikasnost vakcina
      Koronavirusi nisu kao grip, i ne mogu da prosto “rearanžiraju” svoje genome. U suprotnom, četiri ljudska koronavirusa koji su već decenijama u opticaju bi imali različite efekte od godine do godine. Ali koronavirusi svakako mogu da mutiraju, uključujući tu i nove mutacije unutar “šiljka” koji je glavna meta za neutralizujuća antitela.
      U stvari, prva tri dokumentovana slučaja reinfekcije su ovde napravila veliku uzbunu. Sva tri čoveka su bili inficirani, oporavili se, i onda su se ponovo inficirali – ali u vrlo različitim regionima (jedan u Hong Kongu, drugi u Ekvadoru, treći u Belgiji). Sva tri su imala različite sojeve virusa tokom prve infekcije, pa onda opet različite tokom reinfekcije. Ali su svi imali jednu zajedničku tačku: soj koji je izazvao reinfekciju je nosio jednu specifičnu mutaciju u “šiljku,” takozvanu D614G.
      No, imamo dobrih vesti i na tom frontu. Antitela koja proizvode vakcine su se pokazala kao dovoljno jaka i raznovrsna da mogu da prepoznaju i neutrališu kako i nemutirani “šiljak,” tako i D614G mutant . Takođe, u toku ove godine smo skupili dosta informacija po pitanju brzine evolucije i mutacija kod ovog novog virusa, i vidimo da dotični mutira dosta sporo (bar na skali koja važi za viruse). Niko ne može da zna da virus NEĆE mutirati u neki oblik koji može da zaobiđe vakcinu; ali svi podaci koje trenutno imamo ukazuju da je tako nešto malo verovatno.
      Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON Šta možemo očekivati od vakcina?
      Moj lični savet za praktično sve je da vakcinu treba primiti, osim ako vam vaš doktor ne savetuje da je preskočite iz nekog za vas specifičnog razloga (recimo, ako imate urođene probleme sa mitohondrijama).
      Dve vakcine su trenutno u procesu potvrde (Pfizer/BioNTech, i Moderna), i obe imaju slične mere efikasnosti i sigurnosti. Pfizer ima velike već proizvedene zalihe vakcine (prihvatili su veliki rizik da im sve to propadne), ali ima problem da to dostavi jer vakcina zahteva transport na -70°C. Iz tog razloga, verujem da će malo dotične stići do nas. Moderna će morati tek da počne da zaista proizvodi, plus je njihova vakcina skupa, tako da će verovatno proći dosta vremena pre nego što to stigne u naše vode.
      Treća vakcina (AstraZeneca/Oxford) bi trebalo da uskoro izađe sa podacima, i ona je najverovatniji kandidat za prvu Evropsku vakcinu koja bi mogla stići do nas. Kineske SinoVac vakcine su takođe na vidiku, ali njihova efikasnost još nije jasna, kao ni profil nuzefekata; ali podaci se očekuju uskoro.
      Foto: EPA-EFE/DAN HIMBRECHTS Ruska Sputnik vakcina je nešto što mora da prođe još mnogo provera. Iako je navodno “potvrđena” u Avgustu, to istraživanje je rađeno na samo sedamdesetak ljudi; uporedite to sa više od 60 hiljada ljudi u testiranju ukupno za one dve pomenute na početku ovog paragrafa. Svaki čitalac ovog teksta može da odluči sam za sebe, ali ja trenutno ne mogu da preporučim Sputnik, sa čisto naučne tačke gledišta.
      Koja god vakcina da bude prva, za očekivati je da će prvi primaoci biti ljudi u medicini koji su izloženi virusu, i zatim osetljive populacije (stari, imunokompromitovani, itd.). Zatim će se ići odatle u ostatak populacije. Ali ovo zavisi od proizvodnje i tačke u kojoj cela stvar dođe do nas.
      Takođe, svi treba da se pripremimo za još više urlanja na društvenim mrežama, i na mesece dodatnih karantina. Normala se vraća tek kada broj vakcinisanih plus broj onih koji su preležali i stekli trajni imunitet dođe do cifre od oko 80%. Što manje vakcinacije, to se duže čeka da se ovaj broj postigne kroz infekcije.
      Problem je statistika i nerazumevanje iste. Ako vi, čitalac ovog teksta, pošaljete jedan e-mail deset miliona ljudi, desetine primalaca te vaše poruke će umreti sutradan. Stotine će se razboleti i umreti tokom sledećih par nedelja. Hiljade će se razboleti i pomreti od raznih bolesti tokom mesec ili dva nakon vaše poruke. Ovo uključuje i decu, mlade, i prethodno zdrave ljude. Ovo je prosto statistika: ako uradite BILO ŠTA sa deset miliona ljudi, desiće se isto, jer u tolikom broju ima onih koji su bolesni a ne znaju, ili koji će se prosto slučajno uskoro razboleti, bez obzira šta bilo ko radio. Niko normalan ne bi rekao da su ti ljudi pomrli ZATO što ste im vi poslali e-mail.
      Ali upravo takva “logika” vlada kada su vakcine u pitanju. Svaka koincidentalna bolest ili smrt se razglasi kao dokaz opasnosti. Podaci se iskrivljavaju ili prosto izmišljaju. Priče tipa “brat od sestre mog zeta je primio vakcinu i onda je pao i umro dva dana kasnije” su već na sve strane.
      Na to dodajte priče o Bilu Gejtsu (koji sa vakcinama nema ama baš nikakve veze), “tečnim čipovima” (koji ne postoje, to je kao da pričate o vampirima u vakcini), lečenju hidroksihlorokvinom (koji nema nikakvog efekta protiv virusa), i spiskovima užasnih sastojaka koji se navodno dodaju u te bočice (potpuno izmišljenih od strane nekog paranoika na Jutjubu koji o vakcinama i medicini zna manje nego prosečan srednjoškolac) – i masa naroda će da odbije da primi vakcinu. Što kao što rekoh iznad, znači da će duže morati da se čeka imunitet krda i povratak u normalu.
      Foto:EPA-EFE/Andrea Fasani Mi koji radimo u medicini i nauci ćemo pokušati da se protiv ovoga borimo koliko možemo. Od vas drugih se nadamo da ćete nam pomoći.
      Šta treba da radimo dok čekamo da vakcina dođe?
      Jedna od najpredvidljivijih priča u toku ove pandemije se bavi brodovima za krstarenja. Ovi brodovi su čak i u normalnim periodima jako osetljivi na viruse; svake godine se desi da negde neki mora da se hitno vraća u luku, zato što je na brodu izbila nekakva epidemija. Gusto napakovani ljudi u prostorijama koje dele ventilaciju i koje moraju da budu zatvorene kada je napolju vetar i kiša – pa, to je savršeno za širenje raznih virusa.
      Otud, niko se nije iznenadio kada su ovi brodovi odmah na početku epidemije postali centri zaraze. Zbog lakog prenosa, velika većina putnika i posade je dobila virus, i većina je imala dosta tešku bolest, u proseku težu nego na kopnu. Samo oko 20% zaraženih ljudi nije imalo simptome.
      Cela industrija je naravno hitno zatvorena, i države su ušle u karantin. Ali onda je neko u Americi imao briljantnu ideju: okej, zaravnili smo krivu, i sada možemo da uz mere bezbednosti opet počnemo sa krstarenjima. Ovo je i urađeno, protiv svih saveta svih epidemiologa, i završilo se u roku od nekoliko dana kada su na ovim brodovima odmah izbile ponovo epidemije. Opet je bila zaražena velika većina svih putnika. Ali ovaj put, čitavih 80% zaraženih ljudi je imalo samo blagu ili čak asimptomatičnu bolest.
      Foto: EPA-EFE/LUCA ZENNARO Razlog za ovo su maske. Maska ne zaustavlja virus. Ali maska zaustavlja velike kapljice iz usta, koje nose veliki broj virusnih čestica. Takođe, maske smanjuju brzinu vazduha koji izlazi iz pluća, i time i domet “virusnog oblaka” koji okružuje zaražene osobe. Ovo ukupno znači da ljudi koji budu izloženi zarazi dobiju manji inokulum, tj. manji broj virusnih čestica im uđe u telo.
      Mada čak i jedan virus može teorijski da izazove bolest, u proseku važi pravilo da više virusnih čestica znači teže oboljenje. Kada virusa ima više, oni zaraze više ćelija istovremeno, i onda proizvedu više virusa druge generacije koji se onda brzo šire kroz organizam. Naš imuni sistem u toj situaciji nema vremena da se pripremi da i počne da se zahuktava prema napadaču. Ali ako je broj virusnih čestica mali, imuni sistem ima više vremena da proizvede odgovor na napad pre nego što se virus široko proširi kroz telo. Otud, manje virusnih čestica – u proseku lakša bolest.
      Tako da je odgovor: nosite maske. Insistirajte da drugi nose maske. Nemojte ići na okupljanja gde se nalazi veliki broj ljudi. Naši medicinari su pred tačkom sloma; nemojte im nabacivati još posla, i pritom rizikovati svoj i tuđi život. Držite distancu, perite ruke. Treba nam samo još malo strpljenja.
      Okej, Miloše, strpljenje. Ali koga ja treba da krivim za ovo. Ko je sve ovo napravio?
      Rećiću nešto što će biti nepopularno kod mnogih mojih kolega: ja zaista razumem ljude koji misle da je sve ovo izmišljeno ili nekakva zavera. Oni gledaju oko sebe i vide silu izgubljenih poslova, ekonomsku krizu, mere koje se uvode pa prekidaju bez razumljive logike. Pošto je virus kod nas još uvek relativno redak, mnogi ljudi ne znaju nikoga ko je zaražen ili imao ozbiljnu bolest, pa im sve to izgleda prenaduvano. Iz te perspektive, sasvim razumno je razmišljati ko tu profitira, pa onda pokušavati da se razluči ko je tu možda sve to nekako isplanirao ili uradio. Gledajući situaciju u Americi, većini Evrope, kamoli u našim krajevima – zaista izgleda kao da su ludaci izveli revoluciju i preuzeli ludnicu. A onda se na to ubace profiteri i lešinari sa Jutjuba i sličnih sajtova, i počne haos.
      Ali kao što je često u životu slučaj, istina je mnogo… pa, manje impresivna, tužnija. I u njoj ima manje zavera i legendarnog zla, a mnogo više proste nesigurnosti i nesposobnosti.
      Ovaj virus NIJE bio nikakvo iznenađenje. Mi smo imali dva nova smrtonosna koronavirusa koji su se pojavili u toku zadnjih 20 godina. Bila je epidemija SARS-1 virusa, vrlo srodnog ovom sada, koji je izbio 2003-će, i bio još zarazniji i DALEKO smrtonosniji. Ali je zaustavljen brzom reakcijom, karantinima, i teškim merama koje su uvedene u Kini, Hong Kongu, i Kanadi.
      Zatim smo imali virus po imenu MERS, takođe koronavirus, koji je sa kamila prešao na ljude u nekoliko Arapskih država. Dotični ima 35% smrtnost, i za sada je pod kontrolom samo zato što se slabo prenosi od čoveka do čoveka.

      A nisu tu u pitanju ni samo koronavirusi. Bile su dve velike epidemije Ebole u tom periodu, koje su zaustavljene herojskim radom virologa i lekara u Africi. Imali smo skok Zika virusa u novu populaciju, sa jezivim posledicama na žene koje su imale nesreću da budu trudne u tom trenutku. Imali smo nervozne virologe koji su nas upozoravali da se doseg čikungunja i denge virusa povećava. Imali smo masu upozorenja.
      Povrh toga, tu su i promene u strukturi sveta. U prošlim vekovima, novi virusi i bolesti bi izazvali lokalne epidemije, koje bi opustošile neki grad ili neku malu oblast, i onda nestale kada se tamo lokalno stvori imunitet. Danas, novi virus može da obleti oko sveta od aerodroma do aerodroma u roku od par dana. Takođe, danas ljudi uništavaju sve veći i veći deo preostale divljine, i dolaze sve više u direktan kontakt sa preostalim divljim životinjama – što povećava šansu da se neki od njihovih virusa prenese na nas.
      ZNALO SE da će pre ili kasnije neki virus skočiti na ljude, oteti se kontroli, i početi da žari i pali. Potpuno očekivana stvar, upozoravana, ali u mnogim državama je slabo ko slušao.
      Mi nismo uradili ništa u odgovor na ovo upozorenje. Nama se može i donekle oprostiti – Balkan, siromašne države, malo resursa, malo naučnih kapaciteta. Ali za ostatak Evrope, i za Ameriku, to je već teže progutati. Ni oni se nisu dobro spremili, i dobili su sada ovu situaciju u kojoj se svi nalazimo.
      Ali znate ko nije u istoj rupi? Kina. Tajvan. Vjetnam. Japan. Južna Koreja. Novi Zeland. Australija. Kako to? Možemo da smišljamo objašnjenja za Tajvan i Novi Zeland (ostrvo, lako kontrolisati granice), ili za Južnu Koreju (veliko ali vrlo koncentrisano i organizovano stanovništvo). Ali Vijetnam? Ili Kina? Država sa milijardu i po ljudi, gušće naseljena nego bilo koje mesto u Evropi, plus mesto sa koga je počeo virus? Kako su oni to doveli u kontrolu? Nekim tajnim vakcinacijama?
      Ne. Oni su reagovali kada su videli SARS-1 i MERS, i spremili su se. Napravili su snažnu državnu epidemiološku infrastrukturu, koja je odmah čim je virus prepoznat kao opasnost skočila u dejstvo.
      Prvo su uveli masivno zatvaranje i karantine. Zatvaranje granica, svog javnog saobraćaja (i lokalno i državno), zatvaranje aerodroma. Ali umesto da to rade samo dok je politički zgodno, oni su to radili sve do tačke na kojoj su njihovi epidemiolozi mogli da podnesu broj novih slučajeva.
      U mestima sa najvećom zarazom, zatvaranje je trajalo punih 76 dana. Država je prihvatila ekonomsku štetu, i dala pomoć ljudima i kompanijama eda bi iste preživele taj početni period. Preko četrnaest hiljada novih zdravstvenih kontrolnih mesta je otvoreno da bi se garantovala kontrola nad kretanjem i zdravstvenom slikom ljudi, sa teškim kaznama za prekršioce karantina. U roku od nekoliko dana, uspostavljen je sistem za praćenje kontakata, i sistem za testiranje koji je u roku od dve nedelje testirao DEVET MILIONA ljudi.
      Foto: Profimedia.rs Zatim, umesto da se žure da se “vraćaju u normalu” i “spašavaju ekonomiju,” nastavili su da guraju krivu do nule. Ništa “zaravnjavanje,” već nula. Praćenje kontakata bez izvinjenja, sa kaznama za ljude koji lažu sa kime su se sreli i gde su bili. Dalje testiranja na masivnom nivou: hiljade i desetine hiljada testova oko svake tačke na kojoj se virus vidi, obavezni karantini za izložene. Plus, masivna produkcija maski, rukavica, i drugih potrepština, i čvrsta pravila o njihovom korišćenju na nacionalnom nivou.
      Ispostavilo se da je ovo bolje i za ekonomiju. Umesto da se mesecima država polako guši, tu su dva meseca teškog života nakon čega… pa, virusa efektivno više nema.
      Sve je to moglo da se uradi i u Evropi i Americi sigurno. A mnogo toga je moglo i kod nas mnogo bolje da se uradi, bez obzira na siromaštvo. Ali nije urađeno bolje, i sada smo tu gde smo. I sad čekamo da imunitet dođe do 80% i da se prenos uspori do tačke na kojoj možemo da se vratimo u normalu bez da to zatrpa bolnice.
      Ali ovde ima jedna važna lekcija: šta ćemo uraditi u budućnosti? Da li ćemo se spremiti, ili ćemo da se svađamo oko teorija zavere? Jer ako ne naučimo lekciju, i ako ne shvatimo da su epidemije nešto što možemo da očekujemo opet u budućnosti, prirodno, bez da ih prave neki milijarderi ili nekakve mračne sile… pa, za pet, deset, ili petnaest godina, igraćemo isti ovaj ples ponovo.
       
      Tekst naučnika koji ruši sve zavere o koroni - i daje nadu
      NOVA.RS Dr Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, napisao je tekst koji nam veoma detaljno objašnjava imunitet na koronavirus, kao i način na koji funkcionišu vakcine - ali pre svega...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Prilikom kreiranja korisničkog naloga za pristup Google uslugama, kompanija Google svakom novom korisniku dodeljuje po 15 GB besplatnog memorijskog prostora na svojim serverima. Tih 15 GB se koristi za skladištenje sadržaja iz prispelih i poslatih email-ova (za korisnike Gmail usluge), kao i za skladištenje fajlova koje otpremite putem Google Drive ili neke druge Google usluge odnosno aplikacije. Uz Gmail i Google Maps, Google Photos je definitivno jedna od najpopularnijih i najviše korišćenih usluga kalifornijskog tehnološkog giganta.
      Sve do sada, Google Photos usluga je, barem na neki način, bila izuzeta iz pomenutih 15 GB prostora i korisnicima je nudila neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija – i to besplatno.
      Naime, fotografije koje otpremite na Google Photos bi zauzimale deo od navedenih 15 GB memorijskog prostora samo ukoliko se odlučite da fotografije otpremate u njihovom izvornom (originalnom) kvalitetu. Ukoliko biste umesto izvornog kvaliteta odabrali otpremanje u visokom kvalitetu, koji je tek neznatno lošiji od izvornog kvaliteta, imali biste neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija. Ali, veliki Google je odlučio da promeni politiku kada je Google Photos servis u pitanju, a ova promena pogađa kako korisnike uređaja sa Android operativnim sistemom tako i korisnike Apple uređaja.
        Šta se promenilo u Google Photos usluzi?
      Korisnici Google Photos servisa već punih pet godina uživaju u neograničenom memorijskom prostoru za čuvanje fotografija u visokom kvalitetu. Kompanija Google je ovu činjenicu često navodila kao jednu od ključnih prednosti koje korisnici Android operativnog sistema imaju u odnosu na korisnike Apple uređaja, koji od proizvođača svog uređaja dobijaju više nego skromnih 5 GB online memorijskog prostora za čuvanje fotografija, dokumenata i svega ostalog. Doduše, i korisnici Apple uređaja su mogli da uživaju u Google Photos servisu i neograničenoj memoriji za smeštanje fotografija, ali bez mogućnosti automatskog otpremanja fotografija.
      Činjenica da Google Photos nudi neograničeni prostor za čuvanje fotografija je kod mnogih korisnika imala uticaj na izbor mobilnog telefona. Zapravo, korisnici su se sve više oslanjali na online memorijski prostor pa su često birali i telefone sa manje interne memorije, kako bi uštedeli. Međutim, stara narodna izreka kaže da “ko ne plati na mostu…”.
      Odlukom o izmeni uslova korišćenja Google Photos servisa, Google je sve one koji nisu platili “na mostu” doveo “na ćupriju”.
      Odluka je sasvim jasna i pogađa gotovo sve korisnike mobilnih telefona: počevši od 1. juna 2021. godine, Google Photos više neće nuditi neograničeni memorijski prostor za smeštanje fotografija, već će ovom servisu na raspolaganju biti samo onih 15 GB prostora koje ste dobili prilikom kreiranja svog Google korisničkog naloga.
      Naravno, Google Photos će pomenutih 15 GB deliti sa drugim Google servisima koje koristite, kao što su Gmail, Google Drive. Google Keep i drugi.
      Iz ove odluke su izuzeti jedino korisnici Google Pixel telefona, koji će i dalje moći da uživaju u neograničenom prostoru za čuvanje digitalnih fotografija u visokom kvalitetu, što će predstavljati svojevrsni ekskluzivitet za Google Pixel telefone.
      Nije poznato koji su Google-ovi razlozi za donošenje ovakve odluke, ali se pretpostavlja da kompanija više nije u mogućnosti da ulaže neverovatna novčana sredstva u svoju infrastrukturu kako bi svim korisnicima obezbedila neograničeni prostor za čuvanje fotografija i video-sadržaja. Prema izveštaju sa kraja 2017. godine, Android operativni sistem je imao preko dve milijarde aktivnih korisnika. Ako bi svaki korisnik napravio samo jednu fotografiju dnevno i otpremio je na Google Photos, serveri kompanije Google bi trebalo da uskladište dve barem dve milijarde fotografija svakog dana! Što je mnogo – mnogo je, čak i za veliki Google.
        Šta će se nakon 1. 6. 2020. godine desiti sa vašim fotografijama koje čuvate online?
      Google je korisnicima Google Photos servisa već počeo da šalje obaveštenje o izmenjenim uslovima korišćenja ovog servisa, u kome se navodi da korisnici i dalje mogu da dokupe dodatni memorijski prostor, ukoliko im inicijalnih 15 GB nije dovoljno, kako bi obezbedili dovoljno memorijskog prostora za slike.
      U obaveštenju se navodi i da će nakon 1. juna 2020. godine biti obrisani i svi Google nalozi koji nisu aktivni duže od dve godine. Ukoliko posedujete Google nalog u koji se dugo niste ulogovali, pravi je trenutak da to učinite i tako sprečite brisanje vašeg korisničkog naloga i sadržaja koji na njemu imate.
      Ukoliko ste prekoračili kvotu od 15 GB, svoje fotografije sa Google Photos servisa možete preuzeti i snimiti u svoj laptop ili desktop računar, na eksterni hard disk ili SSD ili na memorijsku karticu.
        Šta je idealno rešenje?
      Online servisi za čuvanje podataka jesu praktični, ali nisu idealni. Pre svega, imajte u vidu činjenicu da vaše fotografije, vaša dokumenta i svi drugi vaši fajlovi koje otpremite na neki online servis za skladištenje fajlova, tj. na neki Cloud Storage, više ne stoje samo kod vas već ih poverili i kompaniji čiju uslugu koristite. Iako kompanije koje se bave pružanjem Cloud Storage usluga korisnicima garantuju privatnost podataka, u prošlosti je u više navrata dolazilo do “curenja” korisničkih fajlova, usled hakerskih upada u sisteme tih kompanija.
      Čak i ako pretpostavimo da se slični hakerski upadi više nikada neće dogoditi i da su vaši fajlovi sigurni u tom smislu, postoji verovatnoća da neka kompanija iznenadno najavi prestanak pružanja usluga, promenu poslovne politike, drastičnu promenu cene i slično. Upravo se tako nešto i dogodilo, zar ne?
      Zbog svega navedenog, možemo reći da su NAS uređaji idealno rešenje za čuvanje podataka. Pored toga što vam za smeštanje fotografija, dokumenata, filmova, muzike, video-klipova i svih drugih fajlova nude onoliko memorijskog prostora koliko želite tj. onoliko koliko vam je potrebno, NAS uređaji nude i mogućnost automatskog kopiranja sadržaja sa telefona i drugih mobilnih uređaja, kao i pristup sadržaju u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Takođe, NAS uređaji imaju i mogućnost istovremenog čuvanja fajlova na dva (ili više) hard diska, čime se sprečava gubitak podataka u slučaju otkazivanja hard diska.
        Gde vi čuvate svoje fajlove i koliko verujete u Cloud Storage servise?
      Loše vesti za korisnike Google Photos servisa | Gigatron Blog
      BLOG.GIGATRON.RS Google Photos servis su mnogi koristili za skladištenje fotografija jer je pružao neograničeni memorijski prostor, ali je Google odlučio da to promeni.  
    • Од William Morgan,
      Univerzitetski profesor, ekspert obmane ili doktor prevare? #DarkoTrifunović 
      Prema sadržajima dostupnim javnosti, na osnovu brojnih informacija iz raznih medija u kojima se pojavljuje ovaj lik, bar na prvi pogled, reklo bi se da je reč o svojevrsnom stručnjaku sa zavidnom akademskom i profesionalnom biografijom. Ako je zaista tako onda bi trebalo da je lako utvrditi gde i šta predaje ovaj profesor #DarkoTrifunović? 
      Prema dostupnim podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije Darko Trifunović je osnivač Instituta na nacionalnu i međunarodnu bezbednost. #INIS
      Zanimljivo je da je i logo Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost prekopirani logo Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
      Факултет безбедности – Снага знања
      FB.BG.AC.RS Ako je ovo tačno, ne samo da se Darko Trifunovic lažno predstavlja kao profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu, već je i Logo za svoj Institut ”pozajmio” od Fakulteta.
      Institute for National and International Security
      INTELLIGENCE-SECURITY.RS Institute for National and International Security, conducts scientific-research, educational and professional activities in the field of national and international security In order to better... #DarkoTrifunovic #LažniProfesor #LažnoPrestavljanje
×
×
  • Креирај ново...