Jump to content

Zašto u Srbiji „nikada“ neće zaživeti električni automobili?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

Mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim.

Elektricni2.jpg

Nećemo se baviti teorijama zavera naftnih kompanija, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji.

Nećemo se baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja...

Dakle, samo Srbija.

Jeftina vožnja na struju?

Ništa od toga.  Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca?

Neće! Stoga postoji više opcija:

  1. da drastično poskupi struja
  2. da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi
  3. da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo
  4. kombinacija svega navedenog...

Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće:

  1. neće biti toliko jeftina koliko se misli
  2. manjak u državnom budžetu će se verovatno „prebiti“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo

Struja tri puta skuplje u crvenoj zoni

Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16.880 din, u odnosu na 5.628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Niža tarifa je svaki dan od ponoći do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana.

Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno.

 

Viša tarifa

Niža tarifa

Zelena  - do 350 kWh

5.628 din

1.407 din

Plava – od 351 do 1.1600 kWh

8.440 din

2.110 din

Crvena – preko 1.600 kWh

16.880 din

4.220 din


Gde napuniti električni automobil?

Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu.

Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo?

Stoga su proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija. Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali u npr. Beogradu ili Novom Sadu, neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza.

Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem?

Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje - snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%.

Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem. Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti.

Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama.

Nissan_Leaf.jpg

Šta ako „crkne“ baterija u saobraćajnoj gužvi?

Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora…

Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje.

Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje. Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila.

Sporo punjenje baterija?

Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8h), a na super-punjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra, za samo pola sata.

Verujte, priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje....

Životni vek baterije

Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd.

Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete samo 15-20 kilometara.

Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara.

Ekologija?

Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas, tj plin. Dakle, na prvom mestu je novac, tj. punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar.

Dakle, čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu u startu pada u vodu.

Polovni električni?

Kod nas se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema - u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina?

Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju. Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili.

Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km.

Cena?

U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse...

Po nepisanom pravilu je drugi ili treći automobil u domaćinstvu

U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Kod nas je situacija znatno drugačija.

Nepredviđene situacije

Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine?

Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom.

Zaključak

Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti.

Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu. Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično?

No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude.

 

Dragan Romčević

https://www.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/zasto-u-srbiji-nikada-nece-zaziveti-elektricni-automobili.php

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Profesor otvara oči - odakle struja za kola?

Kopenhagen -- Automobili s pogonom na struju se često reklamiraju kao obećavajući odgovor na klimatske promene, zagađenja vazduha i povećanje energetske bezbednosti.

Međutim, odakle energija za sve njih, pita se profesor geografije i životne sredine na Državnom univerzitetu San Franciska Džekon Henderson.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=10&dd=10&nav_id=1186167

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево да нешто прокоментаришем пошто сам из те струке.

Што се тиче електричних аутомобила, за сада ниједан нема неку велику аутономију да може да крстари путем натоварен рецимо 800км (нпр.кренула породица на море у Грчку). Опелова ампера е, која излази ове године има аутономију од 500 км, а реално око 350 што је јако добар резултат.

Батерије које користе различити произвођачи електричних аутомобила су обично сад типа литијум јон или литијум феро фосфат (LiFePo4). Oве задње имају јако добре карактеристике, и век трајања. Не пада им капацитет на температурама испод нуле и имају век трајања ако се одржавају по произвођачким спецификацијама око 10 година(максимална струја пражњења и пуњења). Сада излазе већ новије са још бољим карактеристикама, али је цена превисока.

Што се тиче пуњења у граду ту би био проблем, чак штавише и због тога што је за 80% напуњености батерије потребно бар неколико сати мањом струјом. А верујем да у Србији нема нигде ниједне станице за пуњење.

Још већи проблем са којим можемо да се суочимо је ко ће то све да сервисира? Јер ту нису само батерије, има и електроника, контролер, па чак и мотор. Мотор ако је на наизменичну струју  и нема неког одржавања, али опет има генерално доста посла.

Мени је жао што не стојим довољно добро финансијски да направим електрични аутомобил, иако би он у сопственој изради са постојећег фабричког коштао 3 пута мање него било који нови фабрички електрични. Чак и да имам фабрички ионако сваких 7 дана идем код родитеља на село где бих могао да пуним да имам за до Београда , на посао, и опет назад за Ваљево. Ставити неке соларне панеле и пунити у току дана, не користити мрежни напон.

Иначе и да се користи мрежа за пуњење и то само ноћу неких 8 сати угрубо ако су баш празне батерије, а пуњач је 3кW to je 24kWh u jeftinijoj tarifi puta 4 dolaska to je oko 100kWh, што значи да не упадам у црвену зону чак и са нешто јачим пуњачем.

Наравно за брзо пуњење се користе трофазни пуњачи и ту је већ потрошња нешто већа, али краћи временски период.

Колико пратим хрватски форум за електричне аутомобиле код њих их већ има регистрованих стотињак и постоје неке станице за пуњење у центру Загреба.

Али како то код нас већ иде, за сада од овога свега нема ништа. :)

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које имају дизел моторе, то ће кад тад и стићи код нас.

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, bursach рече

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које има

Neki hibrid za pocetak bi bio najbolja opcija. Imali auto koji trosi benzin i koji za jedan predjen rezervor napuni baterije da mogu preci bar 200 km gradske voznje?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, bursach рече

Ево да нешто прокоментаришем пошто сам из те струке.

Што се тиче електричних аутомобила, за сада ниједан нема неку велику аутономију да може да крстари путем натоварен рецимо 800км (нпр.кренула породица на море у Грчку). Опелова ампера е, која излази ове године има аутономију од 500 км, а реално око 350 што је јако добар резултат.

Батерије које користе различити произвођачи електричних аутомобила су обично сад типа литијум јон или литијум феро фосфат (LiFePo4). Oве задње имају јако добре карактеристике, и век трајања. Не пада им капацитет на температурама испод нуле и имају век трајања ако се одржавају по произвођачким спецификацијама око 10 година(максимална струја пражњења и пуњења). Сада излазе већ новије са још бољим карактеристикама, али је цена превисока.

Што се тиче пуњења у граду ту би био проблем, чак штавише и због тога што је за 80% напуњености батерије потребно бар неколико сати мањом струјом. А верујем да у Србији нема нигде ниједне станице за пуњење.

Још већи проблем са којим можемо да се суочимо је ко ће то све да сервисира? Јер ту нису само батерије, има и електроника, контролер, па чак и мотор. Мотор ако је на наизменичну струју  и нема неког одржавања, али опет има генерално доста посла.

Мени је жао што не стојим довољно добро финансијски да направим електрични аутомобил, иако би он у сопственој изради са постојећег фабричког коштао 3 пута мање него било који нови фабрички електрични. Чак и да имам фабрички ионако сваких 7 дана идем код родитеља на село где бих могао да пуним да имам за до Београда , на посао, и опет назад за Ваљево. Ставити неке соларне панеле и пунити у току дана, не користити мрежни напон.

Иначе и да се користи мрежа за пуњење и то само ноћу неких 8 сати угрубо ако су баш празне батерије, а пуњач је 3кW to je 24kWh u jeftinijoj tarifi puta 4 dolaska to je oko 100kWh, што значи да не упадам у црвену зону чак и са нешто јачим пуњачем.

Наравно за брзо пуњење се користе трофазни пуњачи и ту је већ потрошња нешто већа, али краћи временски период.

Колико пратим хрватски форум за електричне аутомобиле код њих их већ има регистрованих стотињак и постоје неке станице за пуњење у центру Загреба.

Али како то код нас већ иде, за сада од овога свега нема ништа. :)

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које имају дизел моторе, то ће кад тад и стићи код нас.

 

 

 

 

Na more u Grcku se ide jednom godisnje i auto se ne kupuje iz tog razloga, je l' da!? Autonomija takvih automobila je oko 150km sto je sasvim dovoljno za dnevnu gradsku voznju na sta se uglavnom i svodi koriscenje auta tokom godine.  Cak i u mestu u kome ja zivim na severu Italije sa 6000 stanovnika nedavno je napravljen parking prostor sa par elektricnih punjaca. Tako da to nije neka filosofija. Odavno rent a car u evropskim metropolama funkcionise sa tom vrstom automobila. Englezi vec rade na usavrsavanju traka na auto putu na kojima ce se tokom voznje baterije dopunjavati ...  buducnost. 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Justin Waters

Ако мислиш да пређеш само електричних 200 км а да сус мотор пуни батерије, то нема. У неким хибридима ти увек возиш на електромотор, само што сус мотор служи да преко генератора који погони даје струју електромотору. Батерије су ту да имаш режим да можеш по граду неки број километара да возиш само на струју. Ако хоћеш већа убрзања и већу брзину, онда се аутоматски пали бензински мотор и додаје потребну енергију за тај рад. Постоје и хибриди којима је електромотор подршка кад требају да убрзавају а сус мотор је основни.

Тојота је то лепо направила и сваким моделом се усавршава. Чуо сам да таксисти у немачкој прелазе по милион километара са овим моделом. односно електромотор је прешао милион километара а бензински мотор је само гонио генератор. Зато дуже и траје.

@Taша То за Грчку сам навео само као пример аутономије која би била потребна да се опустимо и кренемо на неки дужи пут. Ја месечно прелазим 2000 км, мени би одговарао електрични ауто аутономијом од бар 300км. Неком другом би одговарало само по граду. Различити су захтеви.

Знам и за тај систем пуњења индуктивним пуњачима док је возило још у покрету или стоји на неком месту предвиђеном за бежично пуњење као са мобилним телефонима. Још само да смисле како ће то да се наплати :). У Норвешкој су урадили један део пута покривеног соларним панелима у асфалту који ноћу светли и показује знаке директно испред пута. У свету се на томе интензивно ради, али код нас треба нешто драстично да се промени да кренемо се бавимо будућношћу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма то је још увек скупо и неефикасно. Осим тога струја се и даље производи већином "прљавим" технологијама тако да је "чување околине" само шарена лажа.

Држава Србија треба пре свега да смањи порезе и намете на бензин. Дупло је скупљи него у САД, што је блесаво... ако хоће привредни развој и напредак прво људи морају да буду мобилни


Sent from my iPad using Tapatalk

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да људи буду мобилни треба да се среди јавни превоз, а не да се смање намети на бензин.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, Ненад. рече

Да људи буду мобилни треба да се среди јавни превоз, а не да се смање намети на бензин.

Треба и једно и друго. Упореди цене бензина овде и у суседним државама, чист лоповлук са акцизама.

Цена нафте у свету падне на рекордно низак ниво, овде бензин поскупи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иначе, електромобили ће заживети у Србији чим држава смисли како да се угради у целу причу :)  И, наравно, када појефтине, засада су прескупи за овако сиромашно тржиште. Тако да се не бих ја много бринуо око тога, остаће то егзотика овде још пар деценија сигурно...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Ма то је још увек скупо и неефикасно. Осим тога струја се и даље производи већином "прљавим" технологијама тако да је "чување околине" само шарена лажа.

Држава Србија треба пре свега да смањи порезе и намете на бензин. Дупло је скупљи него у САД, што је блесаво... ако хоће привредни развој и напредак прво људи морају да буду мобилни

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, obi-wan рече

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Да бре, коначно лепи атуомобили дизајнирани у САД...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, obi-wan рече

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Леп је ауто, то свакако. :)

Сад иначе имају пуно "charging stations" испред продавница и сл, па кад одеш у куповину оставиш ауто на паркингу да се пуни.

whole-foods-charging-station1.jpg

А овај у Бруклину има и соларне панеле па се одатле допуњује:

whole-foods-solar-ev-charing-station.jpg

Станице су лево од ове слике, не виде се. Тај део паркинга је резервисан само за електричне аутомобиле.

Оно у позадини је "доњи Менхетн". Често идем баш у ову радњу... :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од JESSY,
      Kada god je bilo reči o plakanju i o tome koliko je to zapravo zdravo i normalno i potrebno, dobijale smo pitanja “A šta kada želim da plačem, a ne mogu?”, pa evo ukratko i o tome želimo malo da pišemo.
       
      Ne možemo da plačemo kada zadržavamo suze, kada postoji blokada neka u odnosu na plakanje. Nažalost, tokom života mnogi su naučeni da treba da budu jaki i hrabri (muškarci mnogo više, ali i žene), da su suze znak slabosti. Naučeni smo, veoma pogrešno, da plaču samo slabići – “Hajde, nema plakanja pa nisi ti kukavica” ili dobro poznato “Ju, nemoj da plačeš, dečaci ne plaču. Nisi ti p**** pa da plačeš”.
       
      Učili su nas da nije okej da budemo tužni, uplašeni, ljuti, nervozni, frustrirani. Da jedino što je prihvatljivo jeste da budemo srećni, raspoloženi, zadovoljni ili eventualno, ako baš mora, da budemo “okej”. Takođe, možda su roditelji krili da plaču, sami nisu iskazivali emocije (jer su se i sami plašili svojih emocija i nisu znali drugačije) i to je bilo nekako zabranjeno u porodici.
      Sve to utiče da tokom života na plakanje gledamo kao na znak slabosti ili na nešto jako strašno i previše bolno da bismo sebi to dozvolili (iako svesno znamo da to nije tako, nesvestan deo ima svoje naučene obrasce) i onda stvaramo blokadu i ne dozvoljavamo sebi da plačemo, uprkos tome što imamo jako jako veliku potrebu za tim.
      Istina je ta da je plakanje znak toga da ste ljudsko biće. Plakanje čisti dušu. Plakanje pomaže da se otpuste boli koje smo skupljali danima (neki i godinama). Plakanje je znak da dozvoljavamo sebi da osećamo ono što osećamo i da dajemo sebi priliku da prežalimo ono za čim želimo ili imamo potrebu da žalimo. Da, kada dugo skupljamo neke stvari u sebi i bežimo od emocija može nam biti teško da odvojimo vreme za sebe, sednemo i isplačemo se. Možemo se plašiti tog trena, jer nam se može učiniti da ako jednom pustimo sav taj bol iz sebe da nikad nećemo ni stati sa plakanjem. Ali nije tako. Vrlo je moguće da će u prvom momentu biti teško – kao što nam je svakako i teško dok vučemo taj teret sa sobom – ali nakon toga sledi veliko olakšanje. Kada smo naučeni da suze nisu okej, potrebno je vreme da zaista shvatimo i prihvatimo da jesu. Plakanje je u redu. Zaista jeste. Dajte sebi dozvolu, prostor i vreme da pustite svoje suze, a sa njima i nakupljene tuge i bolove i strahove.
      Podsetite sami sebe, koliko god puta da je potrebno, da je plakanje skroz zdravo i da je to pokazatelj samo toga da ste čovek (ne slabić, ne kukavica, ne plačip**** ili bilo šta što ste čuli tokom života kada je reč o ovoj temi). Nekada, postoje neke velike tuge koje se prosto ne mogu isplakati i to je u redu. Kada doživimo neke vrlo bolne stvari želećemo mnogo puta da plačemo i to treba sebi i da dozvolimo. Plačite koliko želite, kada vam treba i koliko vam treba. Bez stida, griže savesti, krivice, osećaja da ste vi nekako loši jer plačete. Setite se da je to samo nešto što ste naučili. A sada, rešite da naučite sebe da je plakanje zdravo i dajte sebi dozvolu da isplačete ono što vam stoji kao teret na duši.
       
      Ako primetite da, uprkos svemu što ste pokušali, ne možete da se isplačete, a imate jaku potrebu za tim – možete potražiti pomoć. Potražite svoj siguran prostor i podršku – da li će to biti uz prijatelja, partnera, člana porodica ili psihološkog savetnika nije važno, sve dok se vi tu, sa tom osobom osećate dovoljno bezbedno da možete da ispričate ono što vas boli i “pustite napolje” taj svoj ranjivi deo. Za sve ovo je potrebno puno razumevanja prema sebi i strpljenja, ali vredi – jer kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi (isplačemo se, dozvolimo sebi da se osećamo kako se osećamo) tada dajemo sebi i dozvolu da zaista budemo i radosni i srećni.
      Za kraj bih dodala jedan citat Brene Brown „Ranjivost je srž stida i straha i naše borbe sa osećajem bezvrednosti, ali ispostavilo se da je to takođe mesto na kome se rađa radost, kreativnost, osećaj pripadanja i ljubavi“.
        https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/2020/09/07/zasto-ne-mogu-da-placem/  
    • Од JESSY,
      Foto: Nikola Krstic / Alamy / Alamy / Profimedia Sinoć smo po onoj kiši, baka od 70 i kusur i ja šetale pse po kraju. Kaže mi da joj je penzija 18.000 dinara. Baš toliko je svojevremeno dobio i moj otac kad je zbog bolesti dobio rešenje o invalidskoj.
      Diplomirani mašinski tehničar, radio je kao konj, od jutra do sutra, dok nije dobio rak. I ova baka s iscepanom jaknom i bušnim patikama s kojom šetam je radila. Sad je zaslužila da napokon živi, deca su otišla, još je u dobroj formi, ali, čini mi se, ništa od toga, deluje pregladnelo i noge su joj mokre.
      Stari ljudi u beogradskom naselju u kom živim retko imaju osmeh, umro je kad su treći put došli na kasu u Maksiju i shvatili da im fali 10 dinara za paštetu. Prvi put im je kasirka progledala kroz prste, drugi put su im neki momak ili devojka iz reda dodali, treći put su ostali gladni.
      A ako im je i posle toga ostalo nešto malo dostojanstva, sahranili su ga kad im je posle višesatnog čekanja u Domu zdravlja lekarka kroz zube, besna što su došli, rekla da pregled kod specijaliste ne mogu da zakažu jer su svi termini popunjeni bar naredna dva meseca. Ne plaše se stari bez razloga odlaska u bolnicu.
      Ja sam dedu koji je imao 80, ali se i dalje penjao na drveće, kosio travu, išao u nabavku, kuvao i bio pokretniji i zdraviji od pola mog društva, odvela u Klinički s početkom upale pluća. Davali su mu pogrešnu terapiju, vezivali ga za krevet “da se ne bi povredio kad odlazi u toalet”, ukinuli mu lekove za šećer jer im to nije bilo bitno… Umro je za sedam dana. Nisu mi ni javili, zatekla sam prazan bolnički krevet.
      S druge strane, jedna od stvari koje su me fascinirale na svakom putovanju su bake i deke koje u penziji zaista počnu da žive. Idu na skijanje, izlete, okupljaju se jednom nedeljno u klubovima gde plešu sambu, vode unuke na more i u akva parkove, skupljaju se u poslastičarnicama gde degustiraju nove kolače, frizer, pedikir, manikir svake nedelje, pevaju u nekim horovima.
      Jedna 70-godišnja Francuskinja je na vrhu od 3.200 metara otvorila kafić gde radi zimi, a ostatak godine putuje svetom. Sama, pocrnela i s osmehom koji poklopi svaki moj uzdah. Druga se u 67. preselila iz Norveške na grčko ostrvo i tamo drži azil za mačke. Treća bakuta iz Engleske putuje sa Mladim istraživačima po Evropi i volontira. U pauzama, klincima pravi sendviče i pije pivo.
      Da bi to mogli, treba da budu zdravi, da imaju pristojne penzije, pa elan za životom lako dođe. Da, dosta je do nas kako ćemo oblikovati svoju starost, ali kad krče creva, a noge su mokre, nema tu nikakvog oblika. Samo čekanje bolne i spore smrti. I ko je kriv, razmišljam? Nije teško pronaći krivce, čak i kada starim građanima Srbije poručuju da će im penzije porasti ČAK šest odsto. Juhu! Moja baka iz kraja će biti bogatija za čitavih 1.140 dinara i tad će shvatiti pravo značenje “zlatnog doba”.
       
      https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/zasto-se-plasim-da-ostarim-u-srbiji/
       
    • Од JESSY,
      Na uzrastu između druge i šeste godine roditelji mogu da primete kako deca ponavljaju početni glas, slog ili cele reči i ono što prvo pomisle je da dete muca.
       
      S obzirom da se to događa tokom ranog razvoja i da je odraz stanja na misaono-verbalnom planu deteta, takvo mucanje nazivamo razvojnim. Ono je najčešće samo prolazna faza koja je u vezi sa intenzivnim razvojem govora u tom periodu, iako simptomatski liči na pravo mucanje.
        Da pojasnimo. Deca na uzrastu od dve godine počinju da spajaju dve ili tri reči u rečenicu. Tempo govora je spor, izgovor nepravilan. Nešto kasnije, rečenice postaju duže a deca brže govore, imaju sve više toga da kažu. Rečnik je bogatiji iz dana u dan. U govoru može doći  do oklevanja i moguće pojave „prvih poštapalica“ mmm…pa…kao…ovaj….onaj. Neka deca počinju da ponavljaju glasove ili slogove najčešće na početku rečenice, jer njihov govorni aparat nije spreman za takvu produkciju. Ova ponavljanja u ranom uzrastu smatraju se normalnim ukoliko se ne ponavljaju prečesto. Na tečnost govora utiču zrelost govornih mehanizama koji su neophodni za pravilan izgovor i bogatstvo reči potrebno za taj uzrast.
       
×
×
  • Креирај ново...