Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest

Zašto u Srbiji „nikada“ neće zaživeti električni automobili?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

Mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim.

Elektricni2.jpg

Nećemo se baviti teorijama zavera naftnih kompanija, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji.

Nećemo se baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja...

Dakle, samo Srbija.

Jeftina vožnja na struju?

Ništa od toga.  Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca?

Neće! Stoga postoji više opcija:

  1. da drastično poskupi struja
  2. da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi
  3. da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo
  4. kombinacija svega navedenog...

Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće:

  1. neće biti toliko jeftina koliko se misli
  2. manjak u državnom budžetu će se verovatno „prebiti“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo

Struja tri puta skuplje u crvenoj zoni

Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16.880 din, u odnosu na 5.628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Niža tarifa je svaki dan od ponoći do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana.

Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno.

 

Viša tarifa

Niža tarifa

Zelena  - do 350 kWh

5.628 din

1.407 din

Plava – od 351 do 1.1600 kWh

8.440 din

2.110 din

Crvena – preko 1.600 kWh

16.880 din

4.220 din


Gde napuniti električni automobil?

Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu.

Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo?

Stoga su proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija. Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali u npr. Beogradu ili Novom Sadu, neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza.

Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem?

Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje - snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%.

Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem. Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti.

Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama.

Nissan_Leaf.jpg

Šta ako „crkne“ baterija u saobraćajnoj gužvi?

Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora…

Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje.

Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje. Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila.

Sporo punjenje baterija?

Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8h), a na super-punjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra, za samo pola sata.

Verujte, priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje....

Životni vek baterije

Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd.

Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete samo 15-20 kilometara.

Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara.

Ekologija?

Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas, tj plin. Dakle, na prvom mestu je novac, tj. punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar.

Dakle, čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu u startu pada u vodu.

Polovni električni?

Kod nas se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema - u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina?

Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju. Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili.

Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km.

Cena?

U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse...

Po nepisanom pravilu je drugi ili treći automobil u domaćinstvu

U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Kod nas je situacija znatno drugačija.

Nepredviđene situacije

Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine?

Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom.

Zaključak

Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti.

Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu. Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično?

No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude.

 

Dragan Romčević

https://www.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/zasto-u-srbiji-nikada-nece-zaziveti-elektricni-automobili.php

Share this post


Link to post
Share on other sites

Profesor otvara oči - odakle struja za kola?

Kopenhagen -- Automobili s pogonom na struju se često reklamiraju kao obećavajući odgovor na klimatske promene, zagađenja vazduha i povećanje energetske bezbednosti.

Međutim, odakle energija za sve njih, pita se profesor geografije i životne sredine na Državnom univerzitetu San Franciska Džekon Henderson.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=10&dd=10&nav_id=1186167

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево да нешто прокоментаришем пошто сам из те струке.

Што се тиче електричних аутомобила, за сада ниједан нема неку велику аутономију да може да крстари путем натоварен рецимо 800км (нпр.кренула породица на море у Грчку). Опелова ампера е, која излази ове године има аутономију од 500 км, а реално око 350 што је јако добар резултат.

Батерије које користе различити произвођачи електричних аутомобила су обично сад типа литијум јон или литијум феро фосфат (LiFePo4). Oве задње имају јако добре карактеристике, и век трајања. Не пада им капацитет на температурама испод нуле и имају век трајања ако се одржавају по произвођачким спецификацијама око 10 година(максимална струја пражњења и пуњења). Сада излазе већ новије са још бољим карактеристикама, али је цена превисока.

Што се тиче пуњења у граду ту би био проблем, чак штавише и због тога што је за 80% напуњености батерије потребно бар неколико сати мањом струјом. А верујем да у Србији нема нигде ниједне станице за пуњење.

Још већи проблем са којим можемо да се суочимо је ко ће то све да сервисира? Јер ту нису само батерије, има и електроника, контролер, па чак и мотор. Мотор ако је на наизменичну струју  и нема неког одржавања, али опет има генерално доста посла.

Мени је жао што не стојим довољно добро финансијски да направим електрични аутомобил, иако би он у сопственој изради са постојећег фабричког коштао 3 пута мање него било који нови фабрички електрични. Чак и да имам фабрички ионако сваких 7 дана идем код родитеља на село где бих могао да пуним да имам за до Београда , на посао, и опет назад за Ваљево. Ставити неке соларне панеле и пунити у току дана, не користити мрежни напон.

Иначе и да се користи мрежа за пуњење и то само ноћу неких 8 сати угрубо ако су баш празне батерије, а пуњач је 3кW to je 24kWh u jeftinijoj tarifi puta 4 dolaska to je oko 100kWh, што значи да не упадам у црвену зону чак и са нешто јачим пуњачем.

Наравно за брзо пуњење се користе трофазни пуњачи и ту је већ потрошња нешто већа, али краћи временски период.

Колико пратим хрватски форум за електричне аутомобиле код њих их већ има регистрованих стотињак и постоје неке станице за пуњење у центру Загреба.

Али како то код нас већ иде, за сада од овога свега нема ништа. :)

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које имају дизел моторе, то ће кад тад и стићи код нас.

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, bursach рече

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које има

Neki hibrid za pocetak bi bio najbolja opcija. Imali auto koji trosi benzin i koji za jedan predjen rezervor napuni baterije da mogu preci bar 200 km gradske voznje?

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, bursach рече

Ево да нешто прокоментаришем пошто сам из те струке.

Што се тиче електричних аутомобила, за сада ниједан нема неку велику аутономију да може да крстари путем натоварен рецимо 800км (нпр.кренула породица на море у Грчку). Опелова ампера е, која излази ове године има аутономију од 500 км, а реално око 350 што је јако добар резултат.

Батерије које користе различити произвођачи електричних аутомобила су обично сад типа литијум јон или литијум феро фосфат (LiFePo4). Oве задње имају јако добре карактеристике, и век трајања. Не пада им капацитет на температурама испод нуле и имају век трајања ако се одржавају по произвођачким спецификацијама око 10 година(максимална струја пражњења и пуњења). Сада излазе већ новије са још бољим карактеристикама, али је цена превисока.

Што се тиче пуњења у граду ту би био проблем, чак штавише и због тога што је за 80% напуњености батерије потребно бар неколико сати мањом струјом. А верујем да у Србији нема нигде ниједне станице за пуњење.

Још већи проблем са којим можемо да се суочимо је ко ће то све да сервисира? Јер ту нису само батерије, има и електроника, контролер, па чак и мотор. Мотор ако је на наизменичну струју  и нема неког одржавања, али опет има генерално доста посла.

Мени је жао што не стојим довољно добро финансијски да направим електрични аутомобил, иако би он у сопственој изради са постојећег фабричког коштао 3 пута мање него било који нови фабрички електрични. Чак и да имам фабрички ионако сваких 7 дана идем код родитеља на село где бих могао да пуним да имам за до Београда , на посао, и опет назад за Ваљево. Ставити неке соларне панеле и пунити у току дана, не користити мрежни напон.

Иначе и да се користи мрежа за пуњење и то само ноћу неких 8 сати угрубо ако су баш празне батерије, а пуњач је 3кW to je 24kWh u jeftinijoj tarifi puta 4 dolaska to je oko 100kWh, што значи да не упадам у црвену зону чак и са нешто јачим пуњачем.

Наравно за брзо пуњење се користе трофазни пуњачи и ту је већ потрошња нешто већа, али краћи временски период.

Колико пратим хрватски форум за електричне аутомобиле код њих их већ има регистрованих стотињак и постоје неке станице за пуњење у центру Загреба.

Али како то код нас већ иде, за сада од овога свега нема ништа. :)

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које имају дизел моторе, то ће кад тад и стићи код нас.

 

 

 

 

Na more u Grcku se ide jednom godisnje i auto se ne kupuje iz tog razloga, je l' da!? Autonomija takvih automobila je oko 150km sto je sasvim dovoljno za dnevnu gradsku voznju na sta se uglavnom i svodi koriscenje auta tokom godine.  Cak i u mestu u kome ja zivim na severu Italije sa 6000 stanovnika nedavno je napravljen parking prostor sa par elektricnih punjaca. Tako da to nije neka filosofija. Odavno rent a car u evropskim metropolama funkcionise sa tom vrstom automobila. Englezi vec rade na usavrsavanju traka na auto putu na kojima ce se tokom voznje baterije dopunjavati ...  buducnost. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Justin Waters

Ако мислиш да пређеш само електричних 200 км а да сус мотор пуни батерије, то нема. У неким хибридима ти увек возиш на електромотор, само што сус мотор служи да преко генератора који погони даје струју електромотору. Батерије су ту да имаш режим да можеш по граду неки број километара да возиш само на струју. Ако хоћеш већа убрзања и већу брзину, онда се аутоматски пали бензински мотор и додаје потребну енергију за тај рад. Постоје и хибриди којима је електромотор подршка кад требају да убрзавају а сус мотор је основни.

Тојота је то лепо направила и сваким моделом се усавршава. Чуо сам да таксисти у немачкој прелазе по милион километара са овим моделом. односно електромотор је прешао милион километара а бензински мотор је само гонио генератор. Зато дуже и траје.

@Taша То за Грчку сам навео само као пример аутономије која би била потребна да се опустимо и кренемо на неки дужи пут. Ја месечно прелазим 2000 км, мени би одговарао електрични ауто аутономијом од бар 300км. Неком другом би одговарало само по граду. Различити су захтеви.

Знам и за тај систем пуњења индуктивним пуњачима док је возило још у покрету или стоји на неком месту предвиђеном за бежично пуњење као са мобилним телефонима. Још само да смисле како ће то да се наплати :). У Норвешкој су урадили један део пута покривеног соларним панелима у асфалту који ноћу светли и показује знаке директно испред пута. У свету се на томе интензивно ради, али код нас треба нешто драстично да се промени да кренемо се бавимо будућношћу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма то је још увек скупо и неефикасно. Осим тога струја се и даље производи већином "прљавим" технологијама тако да је "чување околине" само шарена лажа.

Држава Србија треба пре свега да смањи порезе и намете на бензин. Дупло је скупљи него у САД, што је блесаво... ако хоће привредни развој и напредак прво људи морају да буду мобилни


Sent from my iPad using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Ненад. рече

Да људи буду мобилни треба да се среди јавни превоз, а не да се смање намети на бензин.

Треба и једно и друго. Упореди цене бензина овде и у суседним државама, чист лоповлук са акцизама.

Цена нафте у свету падне на рекордно низак ниво, овде бензин поскупи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, електромобили ће заживети у Србији чим држава смисли како да се угради у целу причу :)  И, наравно, када појефтине, засада су прескупи за овако сиромашно тржиште. Тако да се не бих ја много бринуо око тога, остаће то егзотика овде још пар деценија сигурно...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Ма то је још увек скупо и неефикасно. Осим тога струја се и даље производи већином "прљавим" технологијама тако да је "чување околине" само шарена лажа.

Држава Србија треба пре свега да смањи порезе и намете на бензин. Дупло је скупљи него у САД, што је блесаво... ако хоће привредни развој и напредак прво људи морају да буду мобилни

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, obi-wan рече

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Леп је ауто, то свакако. :)

Сад иначе имају пуно "charging stations" испред продавница и сл, па кад одеш у куповину оставиш ауто на паркингу да се пуни.

whole-foods-charging-station1.jpg

А овај у Бруклину има и соларне панеле па се одатле допуњује:

whole-foods-solar-ev-charing-station.jpg

Станице су лево од ове слике, не виде се. Тај део паркинга је резервисан само за електричне аутомобиле.

Оно у позадини је "доњи Менхетн". Често идем баш у ову радњу... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Tarife koje je Kosovo uvelo Srbiji i BiH, nisu politički održive i nadam se da će biti oslabljene ili ukinute, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike američki senator Ron Džonson, predsedavajući pododbora za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju u senatskom Odboru za spoljne poslove. Džonson veruje da su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači voljni da reše odnose dve zemlje i da shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan.
      Glas Amerike: Senatore, videli ste se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na GlobSec forumu u Bratislavi. Pretpostavljam da je bilo reči i o Kosovu. Kakav je vaš utisak, da li je Vučić spreman na kompromis? Senator Džonson: "Ono što primarno cenim kod predsednika Vučića, a isto bih mogao da kažem i za predsednika Tačija, je da su to pojedinci koji žele da reše problem. Imaju dobru volju za to, ali istovremeno prepoznaju da je reč o veoma teškom pitanju. Nadam se da će ta njihova rešenost ipak biti dovoljna za neki napredak".
      GlasAmerike: Kada je reč o dijalogu – Priština ne želi da ukine carine na srpsku robu, a Beograd neće da pregovara bez toga. Ako Kosovo ne ukine takse, postoji li drugi način da se nastave pregovori? Senator Džonson: "Najpre želim da kažem da tarife, iako kratkoročno mogu delovati kao dobra ideja i efikasno se koristiti kao adut, dugoročno predstavljaju dodatni porez koji plaćaju stanovnici zemlje koja uvodi tarife. Dakle, dugoročno tarife ne koriste Kosovu. Ono što bih želeo da obe strane shvate je sledeće: uveli ste tarife, privukli ste pažnju javnosti, ali sada treba da krenete dalje i da ozbiljno pristupite rešavanju ovog dugoročnog problema – kako bi Kosovo moglo da bude priznato i kako bismo došli do mirnog rešenja".
      Glas Amerike: Da li SAD mogu, na neki način, da ohrabre Srbiju da se vrati dijalogu u ovim okolnostima? Senator Džonson: "SAD podržavaju obe strane i daju im prostora da reše problem. Amerika ne želi ništa da nameće bilo kojoj strani. Ponovo ću reći: dugoročno, tarife plaća narod zemlje koja ih uvodi i iskreno rečeno, mislim da nisu ni politički održive – jer sve poskupljuje. Nadam se da je ovo privremena situacija i da će biti ublažena – da će tarife biti manje rigidne, oslabljene ili ukinute. To će koristiti građanima Kosova i nastavku razgovora".
      Glas Amerike: Očekujete li da bi dijalog mogao ponovo da počne posle samita u Parizu? Senator Džonson: Nadam se da će dijalog biti ponovo pokrenut, a ako je Pariz dobra polazna tačka za to – podržavam.
      Glas Amerike: Pre nekoliko dana Bela kuća je ponovo pozvala na postizanje sveobuhvatnog sporazuma o Kosovu koji je baziran na “međusobnom priznavanju”. Verujete li da su vlasti u Srbiji spremne da naprave kompromis baziran na međusobnom priznanju? Senator Džonson: "To je krajnji cilj i razlog zbog kojeg Kosovo učestvuje u dijalogu. Razumem da je to politički teško za predsednika Vučića. On mora da pokaže građanima Srbije da je i Kosovo pravilo neke ustupke. Prespanski sporazum između Grčke i Makedonije bio je politički nepopularan u obe zemlje, ali su lideri bili hrabri – i mislim da je ista situacija sa Vučićem i Tačijem. To su dvojica lidera koji shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan, ali se nadam da će, kao što vidimo u slučaju ulaska Severne Makedonije u NATO, u kratkom periodu pošto postignu sporazum, osetiti da je vredno sveg političkog bola kroz koji prolaze. I mislim da će ljudi, kada se sve završi, pitati zašto se nije rešilo ranije zbog koristi koju će imati u saradnji sa EU i zapadnim partnerima. Rusija zvuči zavodljivo, ali ne nudi ništa u smislu dugoročne političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta".
      Glas Amerike: Američki zvaničnici nam govore da ne postoji rok za rešenje pitanja Kosova, ali Bela kuća već treći put u proteklih sedam meseci poziva Srbiju i Kosovo da postignu sporazum. Da li je to poruka obema stranama da proces polako privode kraju? Senator Džonson: "To pokazuje želju Amerike da snažno podrži Srbiju i Kosovo da dođu do sporazuma, pokazuje podršku Bele kuće, a ne pretnju nekakvim rokovima. Ta podrška će ostati i pošto se postigne sporazum. Znači, kada preduzmete teške političke korake – Amerika, a nadam se i Evropa, će biti tu uz vas i ti teški koraci će se isplatiti. Dok se ne postigne dogovor, nijedna zemlja neće biti dovoljno stabilna da bi privukla investitore. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno za ekonomski prosperitet obe zemlje".
      Glas Amerike: Kada govorimo o razgraničenju kao modelu rešenja – iz Amerike stižu različite poruke. Zamenik pomoćnika državnog sekretara Metju Palmer kaže da SAD ne povlače crvene linije, dok član Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Erat tvrdi da je ideja o podeli Kosova "glupost" i da se ne može realizovati. Možete li da nam kažete šta je zvanična američka politika o ovom pitanju? Senator Džonson: "Ja sam član Kongresa i mogu da vam kažem svoje mišljenje. Verujem da administracija poručuje da Srbija i Kosovo treba sami da se dogovore. Mi obema zemljama dajemo prostora da postignu sporazum i lično mislim da nema crvenih linija niti ideja o kojima ne treba razgovarati. S druge strane, jasno mi je zašto ljude brine korekcija granica zbog potencijalnog domino efekta. Ali, na kraju se sve svodi na lidere i građane Srbije i Kosova koji treba da nađu rešenje koje Amerika i Evropa treba da podrže".
      Glas Amerike: Predsednik Vučić je rekao da vas je zamolio da prenesete poziv predsedniku Trampu da poseti Srbiju. Jeste li to učinili i ima li odgovora? Senator Džonson: "Upravo sam razgovarao sa državnim sekretarom Pompeom i njemu sam preneo, a preneću i predsedniku Trampu kad ga vidim. Već sam mu preneo prethodne pozive".
      Glas Amerike: I, hoće li doći? Senator Džonson: "On je veoma zauzet, ali je izrazio svoju podršku Srbiji i Kosovu da dođu do sporazuma i ostave problem iza sebe".
      Jovana ĐUROVIĆ

       
    • Од Милан Ракић,
      Pozivajući se na Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, televizija „Zvezda“prenela je krajem prošle nedelje informaciju da će zajednička rusko-srpsko-beloruska vojna padobranska vežba „Slovensko bratstvo-2019“ biti održana u Srbiji u periodu od 14. do 27. juna.
      Vežba će početi 14. juna u bazi Specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu a na manevrima će učestvovati oko 600 vojnika. Na dan otvaranja vežbe izvršiće se postrojavanje vojnih kontigenata, podizanje zastava i parada učesnika vežbe i vojne tehnike.
      Takođe u okviru „Slovenskog bratstva-2019“ biće organizovana izložba naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Nakon ceremonije započeće prva faza vežbe – koordinacija jedinica i razrada zadataka kontraterorističke taktike. Tog dana takođe će biti izvedene aktivnosti iz vazdušno-desantne i vatrene obuke.
      Biće ovo peto „Slovensko bratstvo“ / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Iz Rusije će na ovogodišnjem „Slovenskom bratstvu“ učestvovati oko 200pripadnika Pskovske desantno-jurišne divizije, oko 300 srpskih i oko 60 beloruskih vojnika. Ukupno će ne vežbi biti korišćeno preko 50 jedinica borbene i automobilske tehnike kao i avioni vojno-transportne avijacije Il-76MD.
      Biće to peta vežba “Slovensko bratstvo“. Prva je održana u Rusiji 2015. godine, potom je novembra 2016. domaćin bila Srbija, juna 2017. vežba je održana u Belorusiji, u rejonu grada Brest a prošle godine ponovo u Rusiji, u Rajevskom okrugu Krasnodarskog kraja.
      Živojin BANKOVIĆ, T6
    • Од Милан Ракић,
      Gost emisije “Na nišanu Lazanskog“ koja je emitovana u ponedeljak 8. aprila 2019. bio je v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijane resurse dr. Nenad Miloradović. Tema razgovora sa novinarom Miroslavom Lazanskim bila je modernizacija i opremanje Vojske Srbije naoružanjem i vojnom opremom ali je pri tom, za razliku od nekih ranijih gostovanja dr. Miloradovića u istoj emisiji, tehnici namenenjoj RV i PVO posvećeno manje vremena.

      Razgovor je u najvećoj meri vođen o sistemima naoružanja i opremi Kopnene vojske kao i o domaćoj namenskoj industriji. Iz izlaganja voditelja i autora emisije može se zaključiti da su glavni povodi za gostovanje dr. Miloradovića bili predstojeća vojna parada koja će se održati u Nišu 9. maja kao i uvođenje u naoružanje Vojske Srbije baterije samohodnih haubica Nora B52 M15 kalibra 155 mm.
      Pored Nora, od značajnijih projekata za Kopnenu vojsku spomenuta je i donekle opisana modernizacija tenka M-84, modernizacija borbenog vozila pešadije M-80, uvođenje u upotrebu i potencijal oklopnih transportera Lazar-3, modernizacija protivoklopnih lansirnih oruđa POLO M-83, razvoju zvukometrijskog sistema HEMERA, streljačkom naoružanju i ličnoj opremi vojnika.
      Dvosedi NJ-22 modernizacijom gube ulogu aviona za obuku / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six Što se vazduhoplovne tehnike tiče, konkretnije o lovcima MiG-29, Miloradović je rekao da je u toku njihova modernizacija, da neće biti ugrađeni novi već će biti osavremenjeni postojeći radari koji će nakon toga imati domet od 120 km, da će moći da istovremeno prate 10 i omogućuju gađanje jednog do dva cilja. Pored toga avioni će dobiti novi sistem naoružanja i novu elektronsku opremu.
      U toku je modernizacija i jurišnog aviona Orao, kako kaže pomoćnik ministra odbrane, projekat će imati dve faze od kojih se prva već odvija a druga je započeta. Prva faza podrazumeva ugradnju napadno-navigacijskog sistema a izmene će pretrpeti zadnja kabina dvosedih Orlova čija je modernizacija prioritet.
      Interesantan je deo izlaganja dr. Miloradovića u kojem je rekao da NJ-22 prestaju da budu dvosedi za obuku. Plan je da oni budu lovci-bombarderi u kojima će se na zadnjem sedištu nalaziti operater naoružanja (WSO – Weapon System Officer) koji će se baviti i navigacijom.
      Prednja kabina dvoseda u prvoj fazi ostaje nepromenjena, operater naoružanja će imati zadatak da navodi pilota na cilj i u noćnim uslovima, što, kako je rekao Miloradović, Orao danas ne može. Ovaj član posade će upravljati i novim zaštitnim sistemom aviona. Nove rakete će moći da se lansiraju i pre vizuelnog kontakta sa ciljem a njima će moći da se dejstvuje na daljinama od 40 i višekilometara. U drugoj fazi doći će do kompletne izmene avionike prilikom koje će biti ugrađen i novi HUD a Miloradović nije želeo da otkrije koji će strateški partner u tom poslu biti izabran.
       Živojin BANKOVIĆ

    • Од Драгана Милошевић,
      Mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo kazao je za Standard, da krstionicu na Prevlaci treba srušiti jer se radi o "marifetlucima mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija". Kazao je da sve što nije sagrađeno u skladu sa državnim zakonima nije sveto i to "treba da se miče".
       

      Foto: Boka News, sr.wikipedia.org
       
      "To su marifetluci Amfilohija Rista Radovića i krstionicu treba da makne ko god hoće. Ako neće niko da je makne onda neka zovnu mene i ja ću je maći, pa neka je prokletstvo na mene", rekao je Mihailo za Standard, komentarišući izjavu mitropolita SPC Amfilohija koji je poručio da "ko sruši krstionicu na Prevlaci, dabogda časni krst uništio njega i njegovo potomstvo".
      Sveštenstvo SPC i grupa od više stotina vjernika, spriječila je u utorak rušenje krstionice na Ostrvu cvijeća (Prevlaka) iako je inspekcija naložila uklanjanje objekta jer je nelagalno sagrađen. Nakon toga sveštenstvo i vjernici su se organizovali i u smjenama čuvaju objekat.
      Crnogorska pravoslavna crkva izdala je juče tim povodom saopštenje u kojem su se zapitali "kada će država konačno riješiti crkveno pitanje".
      Mitropolit Mihailo je za Standard istakao da Crna Gora neće biti kompletna država dok se ne makne "osmatračnica sa Rumije i krstionica sa Prevlake".
      "Sve što je nedozvoljeno podignuto u državi, nije crkva bez obzira da li je pravoslavna, katolička, anglikanska, džamija ili sinagoga. Sve što nije sagrađeno u skladu sa državnim zakonima nije sveto i to treba da se miče. Crkva je pod okriljem dva zakona državnih i crkvenih. Mi odgovaramo crkvenim zakonima dogmama i kanonima ali i državnim zakonima", rekao je Mihailo.
      Mitropolit CPC je istakao da ako bi bilo kako Amfilohije želi, onda bi se crkva mogla postaviti bilo gdje.
      "Onda možemo i mi iz CPC donijeti neku kartonsku kutiju ispred Skupštine i proglasiti je crkvom i da je niko ne može dirati. Ali to što radi Amfilohije to u jednom dijelu dozvoljava država. Ovdje nije u pitanju ni crkva ni molitva, već osvajanje državnih teritorija. Nije u pitanju samo krstionica na Prevlaci već i crkva na Rumiji. Ne bi me čudilo da SPC pomjeri mauzolej Njegošev sa Lovćena i da sagradi crkvu Karađorđevićima", rekao je Mihailo.
      Ističe da su crkve koje postavlja SPC politički izazov za državu.
      "Država mora ozbilno da se pozabavi ovim pitanjem. SPC ne smije da poklanja niti da prodaje svoju imovinu dok ne dobiju dozvolu države. Država mora da donese zakon kojim treba da reguliše prodaju i rukovođenje crkvenom zemljom", rekao je mitropolit CPC.
      On je istakao da Crnogorska crkva nikad ne bi napravila nikavu građevinu a da to ne bude u slakdu sa državnim zakonima.
      "Evo pogledajte i taj hram koji je sagrađen u Podgorici, to je jedna pljuvaonica u kojoj se slavi sve što je anticrnogorsko", rekao je Mihailo i poručio da država mora stati na kraj ovome.
       
      izvor
       
    • Од АлександраВ,
      Šarčević: Deca moraju da idu u školu i budu vakcinisana, u suprotnom slede kazne za roditelje
      Deca moraju da idu u školu i moraju da budu vakcinisana, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević, odgovarajući na pitanje mogu li mališani koji nisu vakcinisani da se upišu u prvi razred.
      On je pojasnio da se u lekarskom uverenju za dete, koji roditelji pribavljaju radi upisa, nalazi i vakcinalni status, odnosno informacija o tome da li je dete vakcinisano ili nije. - Ukoliko dete nije vakcinisano prekršen je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za roditelje slede i novčane kazne. Škola može da upiše dete i da vas upozori da imate vremena da to obavite. Ako neko tera inat sa državom, ulazi u sistem kazni - naglasio je ministar.
      On je podsetio na epidemiju malih boginja, koju je Srbija nedavno imala, što je direktna posledica nevakcinacije.
      - Mislim da niko razuman ne može da zastupa takve stvari - zaključio je Šarčević.
      Istovremeno, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su sve vakcine, predviđene za imunizaciju dece pri upisu u prvi razred osnovne škole, dostupne u svim domovima zdravlja.
      "Sve vakcine koje su predviđene Programom imunizacije i kalendarom imunizacije dostupne su na vakcinalnim punktovima u dovoljnim količinama za svu predškolsku decu - navodi se u saopštenju Instituta.
      Iz Instituta apeluju na roditelje da decu vakcinišu u domovima zdravlja kod izabranih pedijatara, vakcinama koje je država obezbedila, a koje su u skladu sa Kalendarom imunizacije.
      - Vakcine koje se ovih dana spominju u medijima nisu predviđene važećim Pravilnikom i Kalendarom imunizacije, te je nepotrebno da ih roditelji kupuju u apotekama. Ističemo da su sve vakcine koje su potrebne, dostupne na vakcinalnim punktovima i da domovi zdravlja spremno očekuju buduće prvake da dođu na potrebnu vakcinaciju - stoji u saopštenju.
      Извор
      Ministar prosvete je naglasio da u osnovnim školama u Srbiji ima dovoljno mesta za sve prvake
      Upis đaka prvaka u Srbiji počeo je danas, a roditelji treba da donesu samo lekarsko uverenje i potvrdu o završenom predškolskom programu, dok škole od ove godine elektronski pribavljaju izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o prebivalištu.
      Ministar prosvete je naglasio da u osnovnim školama u Srbiji ima dovoljno mesta za sve prvake, i dodao da postoji nekoliko tačaka u Srbiji gde ima više đaka, kao što su škole u Novom Sadu, u Beogradu u naselju Mirijevo i pojedinim delovima Novog Beograda, kao i u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru. 
      Ipak, uprkos ovoj izjavi, na društvenim mrežama pojavile su se fotografije, koje navodno prikazuju kolonu roditelja u Beogradskom naselju Mirijevu, koji u redu čekaju da bi upisalu decu u prvi razred, jer nema dovoljno mesta. Kako se navodi, red je počeo da se formira sinoć u 22 sata uveče...
      Pogledajte fotografije: 
      Građani su u komentarima zbog pomenutog izrazili svoje nezadovoljustvo, a jedna tviterašica nadovezala se sa pričom iz naselja Altina. Naime, ona je napisala da je na Altini upisano skoro duplo više dece od pristojnih kapaciteta. 
      Mnogi roditelji se bune, navodeći da se upisuju deca roditelja, "koji nisu stali u red".    Bilo je i onih koji su za red ispred škola našli opravdanje, navodeći da u Mirijevu postoje samo dve osnovne škole, te da je to malo.    Odgovarajući na pitanje u vezi sa informacijom koja se pojavila na društvenim mrežama, da su formirani redovi ispred dve osnovne škole u Mirijevu i da roditelji od sinoć čekaju u redu da upišu dete, Šarčević je rekao da su škole "Despot Stefan Lazarević" i "Pavle Savić" prebukirane i imaju po 1.800 učenika, ali i najavio da u Mirijevu počinje gradnja nove osnovne škole. Извор
×
×
  • Create New...