Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Guest

Zašto u Srbiji „nikada“ neće zaživeti električni automobili?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

Mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim.

Elektricni2.jpg

Nećemo se baviti teorijama zavera naftnih kompanija, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji.

Nećemo se baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja...

Dakle, samo Srbija.

Jeftina vožnja na struju?

Ništa od toga.  Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca?

Neće! Stoga postoji više opcija:

  1. da drastično poskupi struja
  2. da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi
  3. da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo
  4. kombinacija svega navedenog...

Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće:

  1. neće biti toliko jeftina koliko se misli
  2. manjak u državnom budžetu će se verovatno „prebiti“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo

Struja tri puta skuplje u crvenoj zoni

Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16.880 din, u odnosu na 5.628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Niža tarifa je svaki dan od ponoći do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana.

Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno.

 

Viša tarifa

Niža tarifa

Zelena  - do 350 kWh

5.628 din

1.407 din

Plava – od 351 do 1.1600 kWh

8.440 din

2.110 din

Crvena – preko 1.600 kWh

16.880 din

4.220 din


Gde napuniti električni automobil?

Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu.

Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo?

Stoga su proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija. Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali u npr. Beogradu ili Novom Sadu, neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza.

Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem?

Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje - snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%.

Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem. Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti.

Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama.

Nissan_Leaf.jpg

Šta ako „crkne“ baterija u saobraćajnoj gužvi?

Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora…

Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje.

Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje. Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila.

Sporo punjenje baterija?

Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8h), a na super-punjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra, za samo pola sata.

Verujte, priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje....

Životni vek baterije

Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd.

Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete samo 15-20 kilometara.

Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara.

Ekologija?

Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas, tj plin. Dakle, na prvom mestu je novac, tj. punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar.

Dakle, čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu u startu pada u vodu.

Polovni električni?

Kod nas se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema - u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina?

Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju. Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili.

Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km.

Cena?

U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse...

Po nepisanom pravilu je drugi ili treći automobil u domaćinstvu

U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Kod nas je situacija znatno drugačija.

Nepredviđene situacije

Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine?

Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom.

Zaključak

Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti.

Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu. Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično?

No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude.

 

Dragan Romčević

https://www.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/zasto-u-srbiji-nikada-nece-zaziveti-elektricni-automobili.php

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Profesor otvara oči - odakle struja za kola?

Kopenhagen -- Automobili s pogonom na struju se često reklamiraju kao obećavajući odgovor na klimatske promene, zagađenja vazduha i povećanje energetske bezbednosti.

Međutim, odakle energija za sve njih, pita se profesor geografije i životne sredine na Državnom univerzitetu San Franciska Džekon Henderson.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=10&dd=10&nav_id=1186167

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ево да нешто прокоментаришем пошто сам из те струке.

Што се тиче електричних аутомобила, за сада ниједан нема неку велику аутономију да може да крстари путем натоварен рецимо 800км (нпр.кренула породица на море у Грчку). Опелова ампера е, која излази ове године има аутономију од 500 км, а реално око 350 што је јако добар резултат.

Батерије које користе различити произвођачи електричних аутомобила су обично сад типа литијум јон или литијум феро фосфат (LiFePo4). Oве задње имају јако добре карактеристике, и век трајања. Не пада им капацитет на температурама испод нуле и имају век трајања ако се одржавају по произвођачким спецификацијама око 10 година(максимална струја пражњења и пуњења). Сада излазе већ новије са још бољим карактеристикама, али је цена превисока.

Што се тиче пуњења у граду ту би био проблем, чак штавише и због тога што је за 80% напуњености батерије потребно бар неколико сати мањом струјом. А верујем да у Србији нема нигде ниједне станице за пуњење.

Још већи проблем са којим можемо да се суочимо је ко ће то све да сервисира? Јер ту нису само батерије, има и електроника, контролер, па чак и мотор. Мотор ако је на наизменичну струју  и нема неког одржавања, али опет има генерално доста посла.

Мени је жао што не стојим довољно добро финансијски да направим електрични аутомобил, иако би он у сопственој изради са постојећег фабричког коштао 3 пута мање него било који нови фабрички електрични. Чак и да имам фабрички ионако сваких 7 дана идем код родитеља на село где бих могао да пуним да имам за до Београда , на посао, и опет назад за Ваљево. Ставити неке соларне панеле и пунити у току дана, не користити мрежни напон.

Иначе и да се користи мрежа за пуњење и то само ноћу неких 8 сати угрубо ако су баш празне батерије, а пуњач је 3кW to je 24kWh u jeftinijoj tarifi puta 4 dolaska to je oko 100kWh, што значи да не упадам у црвену зону чак и са нешто јачим пуњачем.

Наравно за брзо пуњење се користе трофазни пуњачи и ту је већ потрошња нешто већа, али краћи временски период.

Колико пратим хрватски форум за електричне аутомобиле код њих их већ има регистрованих стотињак и постоје неке станице за пуњење у центру Загреба.

Али како то код нас већ иде, за сада од овога свега нема ништа. :)

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које имају дизел моторе, то ће кад тад и стићи код нас.

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 50 минута, bursach рече

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које има

Neki hibrid za pocetak bi bio najbolja opcija. Imali auto koji trosi benzin i koji za jedan predjen rezervor napuni baterije da mogu preci bar 200 km gradske voznje?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
1 hour ago, bursach рече

Ево да нешто прокоментаришем пошто сам из те струке.

Што се тиче електричних аутомобила, за сада ниједан нема неку велику аутономију да може да крстари путем натоварен рецимо 800км (нпр.кренула породица на море у Грчку). Опелова ампера е, која излази ове године има аутономију од 500 км, а реално око 350 што је јако добар резултат.

Батерије које користе различити произвођачи електричних аутомобила су обично сад типа литијум јон или литијум феро фосфат (LiFePo4). Oве задње имају јако добре карактеристике, и век трајања. Не пада им капацитет на температурама испод нуле и имају век трајања ако се одржавају по произвођачким спецификацијама око 10 година(максимална струја пражњења и пуњења). Сада излазе већ новије са још бољим карактеристикама, али је цена превисока.

Што се тиче пуњења у граду ту би био проблем, чак штавише и због тога што је за 80% напуњености батерије потребно бар неколико сати мањом струјом. А верујем да у Србији нема нигде ниједне станице за пуњење.

Још већи проблем са којим можемо да се суочимо је ко ће то све да сервисира? Јер ту нису само батерије, има и електроника, контролер, па чак и мотор. Мотор ако је на наизменичну струју  и нема неког одржавања, али опет има генерално доста посла.

Мени је жао што не стојим довољно добро финансијски да направим електрични аутомобил, иако би он у сопственој изради са постојећег фабричког коштао 3 пута мање него било који нови фабрички електрични. Чак и да имам фабрички ионако сваких 7 дана идем код родитеља на село где бих могао да пуним да имам за до Београда , на посао, и опет назад за Ваљево. Ставити неке соларне панеле и пунити у току дана, не користити мрежни напон.

Иначе и да се користи мрежа за пуњење и то само ноћу неких 8 сати угрубо ако су баш празне батерије, а пуњач је 3кW to je 24kWh u jeftinijoj tarifi puta 4 dolaska to je oko 100kWh, што значи да не упадам у црвену зону чак и са нешто јачим пуњачем.

Наравно за брзо пуњење се користе трофазни пуњачи и ту је већ потрошња нешто већа, али краћи временски период.

Колико пратим хрватски форум за електричне аутомобиле код њих их већ има регистрованих стотињак и постоје неке станице за пуњење у центру Загреба.

Али како то код нас већ иде, за сада од овога свега нема ништа. :)

Тојота прајус нова је хибрид где  бензински мотор преко генератора напаја електромотор и потрошња бензина је негде око 3 литра. При чему је могуће возити 50 км само на струју и може да се пуни из кућне утичнице независно. То би била боља опција тренутно у овој ситуацији јер може и да се крене на дужи пут а и има овлашћени сервис. Додуше опет за бензински мотор а не за електрични део.

С обзиром да у неким државама европе већ планирају избацивање возила које имају дизел моторе, то ће кад тад и стићи код нас.

 

 

 

 

Na more u Grcku se ide jednom godisnje i auto se ne kupuje iz tog razloga, je l' da!? Autonomija takvih automobila je oko 150km sto je sasvim dovoljno za dnevnu gradsku voznju na sta se uglavnom i svodi koriscenje auta tokom godine.  Cak i u mestu u kome ja zivim na severu Italije sa 6000 stanovnika nedavno je napravljen parking prostor sa par elektricnih punjaca. Tako da to nije neka filosofija. Odavno rent a car u evropskim metropolama funkcionise sa tom vrstom automobila. Englezi vec rade na usavrsavanju traka na auto putu na kojima ce se tokom voznje baterije dopunjavati ...  buducnost. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@Justin Waters

Ако мислиш да пређеш само електричних 200 км а да сус мотор пуни батерије, то нема. У неким хибридима ти увек возиш на електромотор, само што сус мотор служи да преко генератора који погони даје струју електромотору. Батерије су ту да имаш режим да можеш по граду неки број километара да возиш само на струју. Ако хоћеш већа убрзања и већу брзину, онда се аутоматски пали бензински мотор и додаје потребну енергију за тај рад. Постоје и хибриди којима је електромотор подршка кад требају да убрзавају а сус мотор је основни.

Тојота је то лепо направила и сваким моделом се усавршава. Чуо сам да таксисти у немачкој прелазе по милион километара са овим моделом. односно електромотор је прешао милион километара а бензински мотор је само гонио генератор. Зато дуже и траје.

@Taша То за Грчку сам навео само као пример аутономије која би била потребна да се опустимо и кренемо на неки дужи пут. Ја месечно прелазим 2000 км, мени би одговарао електрични ауто аутономијом од бар 300км. Неком другом би одговарало само по граду. Различити су захтеви.

Знам и за тај систем пуњења индуктивним пуњачима док је возило још у покрету или стоји на неком месту предвиђеном за бежично пуњење као са мобилним телефонима. Још само да смисле како ће то да се наплати :). У Норвешкој су урадили један део пута покривеног соларним панелима у асфалту који ноћу светли и показује знаке директно испред пута. У свету се на томе интензивно ради, али код нас треба нешто драстично да се промени да кренемо се бавимо будућношћу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ма то је још увек скупо и неефикасно. Осим тога струја се и даље производи већином "прљавим" технологијама тако да је "чување околине" само шарена лажа.

Држава Србија треба пре свега да смањи порезе и намете на бензин. Дупло је скупљи него у САД, што је блесаво... ако хоће привредни развој и напредак прво људи морају да буду мобилни


Sent from my iPad using Tapatalk

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Да људи буду мобилни треба да се среди јавни превоз, а не да се смање намети на бензин.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 31 минута, Ненад. рече

Да људи буду мобилни треба да се среди јавни превоз, а не да се смање намети на бензин.

Треба и једно и друго. Упореди цене бензина овде и у суседним државама, чист лоповлук са акцизама.

Цена нафте у свету падне на рекордно низак ниво, овде бензин поскупи.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Иначе, електромобили ће заживети у Србији чим држава смисли како да се угради у целу причу :)  И, наравно, када појефтине, засада су прескупи за овако сиромашно тржиште. Тако да се не бих ја много бринуо око тога, остаће то егзотика овде још пар деценија сигурно...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Ма то је још увек скупо и неефикасно. Осим тога струја се и даље производи већином "прљавим" технологијама тако да је "чување околине" само шарена лажа.

Држава Србија треба пре свега да смањи порезе и намете на бензин. Дупло је скупљи него у САД, што је блесаво... ако хоће привредни развој и напредак прво људи морају да буду мобилни

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 часа, obi-wan рече

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Да бре, коначно лепи атуомобили дизајнирани у САД...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 часа, obi-wan рече

Samo, jesu dobre one Tesle, nema sta... :)))

Леп је ауто, то свакако. :)

Сад иначе имају пуно "charging stations" испред продавница и сл, па кад одеш у куповину оставиш ауто на паркингу да се пуни.

whole-foods-charging-station1.jpg

А овај у Бруклину има и соларне панеле па се одатле допуњује:

whole-foods-solar-ev-charing-station.jpg

Станице су лево од ове слике, не виде се. Тај део паркинга је резервисан само за електричне аутомобиле.

Оно у позадини је "доњи Менхетн". Често идем баш у ову радњу... :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      30.01.2020. • 18:12 Srbija Danas/Telegraf DA LI SRBIJI PRETI EPIDEMIJA? Deca od 5 do 14 godina su najviše ugrožena!
      Foto: Srbija Danas U istoj nedelji zabeleženo je 13449 oboljenja sličnih gripu i to najviše među decom od pet do 14 godina   Virus gripa u Srbiji pojačao je svoj intenzitet, a najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" koji će tek sutra biti objavljeni, pokazuju da njegov intezitet više nije nizak već srednji i da je široko geografski rasprostranjen. Samo od 20. do 26. janura virus gripa je potvrđen laboratorijski kod 92 osobe u Srbiji.
      - U četvrtoj nedelji nadzora od 20. do 26. januara testirane su 172 osobe, a grip je potvrđen kod 92 - kažu za Telegraf.rs u Institutu "Batut".
      U istoj nedelji zabeleženo je 13449 oboljenja sličnih gripu i to najviše među decom od pet do 14 godina.
      - U cirkulaciji su sva tri virusa gripa AH1pdm09, AH3 i tip B - navode u Institutu Batut.
      Da podsetimo, muškarac star 82 godine preminuo je od komplikacija sezonskog gripa u Nišu prošle subote. Reč je o virusu gripa podtip B.
      Nišlija, koji je inače bio dugogodišnji bubrežni bolesnik, primljen je na Infektivnu kliniku u veoma lošem stanju.
      Za većinu ljudi, grip predstavlja nekoliko dana osećaja malaksalosti, ali za jedan deo populacije koju čine mala deca i stariji ljudi, grip može biti opasan po život.
      Grip može biti okidač za pogoršanje hroničnih stanja, ali i novih koji, u određenim slučajevima mogu dovesti do smrti. Jedno od tih stanja je pneumonija - grip izaziva povećanje tečnosti u plućima i smanjivanje kiseonika što dovodi do otkazivanja ostalih organa.
      Ujedno grip kod dece može dovesti do febrilnih napada, odnosno neuroloških oštećenja koja karakterišu konvulzije ili brzi trzaji. To je uobičajeno kod telesne temperature iznad 39 i obično ne ostavljaju dalje posledice.
    • Од Danijela,
      komentar dana >
      Zašto se nisam ubila
      jovana gligorijević   Nekako mi je uspelo da se izlečim od smrtonosne bolesti. Od bolesti koja će, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije za manje od dve godine biti najčešći uzrok smrti kod žena, a drugi po redu u ukupnoj populaciji. Govorim o depresiji.
      Da sam se ubila, svi bi pričali da sam bila energična i imala planove za budućnost. Bili bi šokirani i iznenađeni, tvrdili bi da ništa nije ukazivalo na to. Pojedini iz moje okoline bi čak rekli da sam uvek bila nasmejana. Za nekolicinu sam uverena da bi paranojisali kako sam zapravo ubijena, a sve je namešteno da liči na samoubistvo. Možda grešim, možda ne bi bilo tako, ali nikada neću saznati iz prostog razloga – nisam se ubila.
      Nisam se ubila jer sam bila vrhunski prevarant. Toliko sam vešto skrivala od drugih kako se osećam, sve dok nisam ostala bez snage da se pretvaram.
      Nisam se ubila i zato što sam pre svoje depresije imala priliku da vidim tuđu. Jer sam znala šta je i da može da se izleči. Čak i kad sam imala osećaj da je nemoguće i da nikad neće proći, terala sam sebe da mislim na dve izlečene osobe koje poznajem. Kad mi se činilo da mi je šansa za izlečenje ravna čudu, prisećala sam se da znam za dva čuda.
      Nisam se ubila, jer sam onog trenutka kad sam sebi priznala da sam bolesna, priznala i drugima oko sebe. Preživela sam jer sam imala sreće – ljudi oko mene nisu ignorisali ono što sam pričala i kako sam se ponašala. Nisu mi govorili da znaju kako je, nisu živeli u zabludi da je depresija isto što i teška tuga. Moja depresija se nikad nije manifestovala kroz tugu. Rastuživale su me situacije koje bi rastužile i zdravu osobu. Mene je depresija terala u strah, očaj i razne druge emocije koje se ne mogu opisati jednom rečju. Nisam se ubila jer su mi najbliži ponavljali da me vole onda kad sam ja sebe najviše mrzela. Nisam se ubila jer je moj prijatelj, a tadašnji cimer, znao da to što se svađam sa njim i divljam zbog gluposti – nisam ja. Znao je da je to bolest i nije digao ruke od mene.
      Nisam se ubila jer u vreme moje depresije mediji nisu pisali o samoubistvima ovako kako danas pišu. Da jesu, njihovi klik bajt naslovi bi me sigurno gurnuli sa vrha solitera u kom sam živela. Nisam se ubila i jer u vreme kad mi je bilo najgore nisam imala Tviter, mesto gde ljudi sa 30 i kusur hiljada pratilaca pišu kako je depresija izgovor bezvrednim ljudskim bićima, a ne bolest. I za to dobijaju stotine lajkova.
      Da sam se ubila, ostavila bih poruku od samo tri reči: "Ne mogu više." Depresivni ljudi se ne ubijaju zato što ne žele da žive. Ubijaju se jer ne vide drugi način da prestanu da se osećaju tako. Pitaćete se: kako? Iskustvo depresije nije prepričljivo. Može se dočarati samo metaforama, nikad do kraja preciznim, metaforama koje će potpuno razumeti samo oni koji su takođe depresivni. Zamislite da osobi koja nema receptore za fizičku bol treba da opišete kako je kad priklještite prst. Nemoguće.
      Kad sve saberem, živa sam samo zato što sam imala sreće. Takoreći, slučajno. Međutim, izlečenje ne mora da zavisi od sreće. Gledajte ljude oko sebe, probajte da vidite svet onako kako ga oni vide. Ne otpisujte ljutite žene kao "histerične kučke", ne osuđujte devojke koje žive za izlaske kao "podivljale drolje", ne odustajte od prijatelja koji vas stoti put ispaljuju u poslednjem trenutku iako ste odavno dogovorili viđanje. Ne sudite prema sebi i onome što vi mislite da je ispravno, već razmislite zašto se ta osoba ponaša tako kako se ponaša. Ako vam neko kaže da njemu nikada više neće biti dobro, podsetite ga na vreme kad mu jeste bilo dobro, pa je prošlo. Gađajte ga logikom: recite mu da će i ovo loše proći, kao što je prošlo i dobro. Ako vam kaže da sopstvenu budućnost vidi isključivo kao crnu, skrenite mu pažnju da nije vidovit. Pitajte da li je predvideo da će se osećati tako grozno, pa kad kaže da nije, recite mu da onda nema pojma šta ga čeka u budućnosti. Pošaljite mu poneki link sa iskustvima izlečenih, ponudite se da krenete sa njom ili njim na taj prvi, najstrašniji pregled kod psihijatra. Čuvajte mu strah, ako se plaši da će u čekaonici sresti nekog koga poznaje, obećajte da ćete reći da ste vi taj koji ide na pregled, a da vam on pravi društvo. Dovijajte se kako znate, jer tako spasavate nečiji život i to ne bilo čiji. Spasavate nekog svog.
      Ja sam živa. Vrlo lako sam mogla da ne budem. Živa sam jer je imao ko da mi dobaci pojas za spasavanje kad sam se davila. Celoj toj armiji porodice, prijatelja, pa i slučajnih poznanika nemam kako da zahvalim. Ali mogu da širim dalje i da ponudim svoje iskustvo, ako može nekome da bude slamka spasa.
       
      Zašto se nisam ubila
      WWW.VREME.COM  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Na 800 godina autokefalnosti naše Crkve uz patrijarha dva predsjednika, koji su nesumnjivo i najjače političke ličnosti Srpske i Srbije dobili su najveća crkvena priznanja. Veličinu čina trenutno zasjenjuje nevjerovatan „hejterski zanos“ drugosrbijanske umišljene elite, ali i djela tzv. patriotske inteligencije koja je već zašla u zilotsku fazu.
      Politički oponenti koji kalkulišu sa dozom kritike nadajući se svom komadu crkvenog kolača nisu ni po čemu relevantni jer njihovu ogorčenost  očito uzrokuje zavist a ne analitika ili bilo kakav suvisli pragmatizam.
      Drugosrbijanci  su toliko bijesni da od izvrgavanja ruglu svake patriotsko-nacionalne a naročito patriotsko-crkveno-nacionalne priče, sad čak  prelaze na tumačenje crkvenih kanona. Inače su sami kanonizovani intalisanom srbofobijom i interesima van i  daleko  od Srbije u kojoj bistvuju i, rekao bih uz minimalnu dozu malicioznosti , uživaju. Nije im ni zamjeriti jer u njima i ne postoji ništa autohtono ili preciznije autokefalno što bih ih vezivalo za toliko prezren „Srpski interes“.
      Patriotama je mnogo teže jer su ostali u šablonu nesrećnih, ali i prosvjetljujućih 90-tih. U tom šablonu Dodik nije ni bio a Vučić je od njega napravio najveći otklon modulišući ga do neprepoznatljivosti  za većinu plebsa ili evropske javnosti, ali surovim pragmatizmom i do sada neviđenom energijom usmjeravajući ga na rast proizvodnje, društvenog bruto proizvoda i jačanje suštinske moći Srbije da u neizvejsnoj budućnosti ne samo opstane nego  bude faktor ili čak pobijedi.
      Objektivno nikad Srbija i Srpska nisu bile bliže i nikada razlike između Srpskog i srbijanskog nisu bile manje. Uz sve medijske zamke i zablude u koje su povremeno upadali svi koji su Dodika i Vučića uzaludno zavađali propadao ja i  projekat da i Srpsku i Srbiju udalje i posvađaju.
      I takođe objektivno nikad niko nije više institucionalizovao nacionalnu svijest i politiku  preko Drine  od  Dodika ma kako to nekome paradoksalno izgledalo (iskreno i  meni do prije 4 godine). Naravno Republika Srpska je u mnogo nepovoljnijem ustavnom i ekonomskom položaju i medijskom okruženju od Srbije i nema tu ekoniomsku snagu i supstancu (koju Srbija ima povećava i bratski pomaže), ali je zbog toga taj Dodikov posao i mnogo vrijedniji od onog što trenutno vidimo i procjenjujemo.
      A najobjektivnije; Vučić je pored često kritikovanog, ispostaviće se lukavog, podilaženja raznim faktorima i faktorčićima, što nas je često frustriralo, skoro neprimjetno ili za objektivnije dovoljno očito, povukao naprijed u broju fabrika, puteva, bolnica i stvari koje dižu kvalitet života i koje se vide iz aviona kao i toliko napadani Beograd na vodi. Treba spomenuti i veliki, nikad veći broj obnovljenih i izgrađenih Crkava i manastira sa obe strane Drine, gdje je Dodik, što se kaže, prvi počeo i udario to na sva zvona, dok je Vučić skoro pa u tišini radio gotovo isto. Još neprimjetnije smo se navikli na dolazak državnika većeg formata u Beograd i još bližu saradnju sa Rusijom uprkos saradnji i koketiranju sa zapadom i NATO alijansom. Uvođenje velikog broja najrespektabilnijih vojnih aviona, helikoptera i druge tehnike operativnijeg i snažnijeg obima nego u mnogo većoj SFRJ dovelo je i do toga da sutra neće biti čudno ako Srbija bude najmanja zemlja koja će npr. instalisati S 400 i ponovo  biti balkanski lider. Vučić je to činio paralelno-istovremeno na leđima noseći najveću srpsku muku, obavezu i hipoteku –Kosovo.
      E pa da vidimo jeli to bilo lako i ima li sličnih primjera u istoriji?
      Sve što bi Dodiku i Vučiću prigovorili u smislu političkog pragmatizma  sa elementima surovosti ili ih napadali zbog modela medijske kampanje sa tragovima presije ili stilskih figura u izražavanju u komunikaciji mnogo je malo ili im čak pomaže i stvara kako manevarski prostor tako i obavezu.  Tu ubrajam i kritike vladike Amfilohija koje se ne mogu dnevnopolitički procjenjivati.
      Zato bi pametnom bilo suvišno pitanje zašto su odlikovani? Argumenti potiv nisu mjerljivi u odnosu na argumete za. A o razumjevanju crkvene diplomatije i strategije privlačenja lidera i podjelu odgovornosti umjesto učestvovanja u podjelana da ne govorim.
      Naša Crkva sublimura pamet i iskustvo koja sežu i dalje od 800 godina autokefalnosti koju danas proslavljamo. Ta pamet nije lična, nije ni i jednom čovjeku, vladiki ili patrijarhu ili bilo kakvoj ad hok grupi u ili van naše crkve ili spoljnom uticaju . Ima u toj pameti i  nešto iznad , nešto „božije“. Ne traži to „božije“ nikakvo razumjevanje ili potvrdu. To je stvar vjere.
      Pišem ovo rizikujući da me upišu u apologete Dodika i Vučića i po dobrom srpskom običaju provuku kroz blato uz dodatke raznih gadljivih pridjeva koji me mogu upisivati  u koristoljubive podanike. Nikakva šteta jer  vjerujući sam čovjek sa zvanjem i zanimanjem, porodicom i karijerom, koji je praštao i praštaće jer se ne odričem nade da ćemo u ovom teškom i magovitom vremenu  preteći i ponovo se dignuti kao narod.
      Možda je moj ugao previše analitički ili patriotski, ali koji su to uglovi bolji?
      Zašto je crkva odlikovala Dodika i Vučića?
      WWW.NEZAVISNE.COM Na 800 godina autokefalnosti naše Crkve uz patrijarha dva predsjednika, koji su nesumnjivo i najjače političke ličnosti Srpske i Srbije dobili su najveća crkvena priznanja. Veličinu čina...  
    • Од Kafanski amater,
      HRVATSKI ISTORIČAR UZNEMIRIO SRBIJU: ZNA LI VUČIĆ ZAŠTO CAR LAZAR I OBILIĆ NISU MURATU PONUDILI PODELU KOSOVA? | srpskidnevnik.com
      SRPSKIDNEVNIK.COM Jedan od prvih i najljepših opisa Kosovskog zavjeta donosi Dubrovčanin Ludovik Crijević Tuberon, povjesničar iz 15. stoljeća.  
    • Од Рапсоди,
      Ugledni psihijatar nakon decenija rada u mentalnoj bolnici: Demoni postoje, evo koga napadaju, zašto i kako da prepoznate napad!
      STIL.KURIR.RS Baš svako može da bude meta, a napad ćete prepoznati veoma lako  
×
×
  • Креирај ново...