Jump to content
Лапис Лазули

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Благодатни огањ је сишао на гроб Господњи

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 часа, Дидим рече

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Видех сад ову тему и ево ти на најнормалније питање најнормалнијег одговора, кад нико други неће да ти одговори: Господ је у својој премудрости тако устројио природу да постоје разна феноменална својства молекула, па је тако молекул воде поларан, затим хлађењем до 4 степена се вода скупља, а испод 4 степена шири и да нема тих својстава не би било живота. Даље, жива је једини метал који је на собној температури течан. Смртоносни гас хлор и смртоносни реактивни метал натријум заједно дају кухињску со, натријум-хлорид, неопходну за живот. Исто тако постоји и један елемент који се зове фосфор, он у једном саставу светли у мраку, а у другом се сам од себе запали након неколико минута. А када се током тих неколико минута чита молитва да се упали ватра, то је једна 100% делотворна молитва. Као, на пример, да се пред зору молимо драгом Богу да се Сунце роди на истоку, или да Му се молимо 21. децембра да дани постану све дужи и дужи. Или да се молимо за плиму и осеку, онако како се Месец помера. Злобници би рекли да су такве молитве залудне као кукурикање петла пред зору, где он верује да својим кукурикањем истерује Сунце на видело, али би се мудрији запитали: ако један тако свет човек својом молитвом може да изазове стварање ватре ни из чега, дакле нешто што се по свему, да је истина, сукобљава са законима физике и хемије, шта би тек својом молитвом могао да уради за мир у свету, помоћ гладнима и несрећнима, којима и не треба неко натприродно чудо, него само људска милост. С обзиром на то да се то не дешава, сам себи дај одговор на то због чега се у 21. веку силазак Благодатног Огња (са све велим словима у знак поштовања, као да је у питању сам Дух Свети), сам чин силаска строго сакрива од сведока, а поготово од камера које данас свако има у свом џепу.

(Није тема, али кад поменух камере које свако данас има у свом џепу, са њиховом појавом нагло су престала сва чуда и свих осталих религија на свету, нека свако сам себи да одговор зашто.)

VAISTINU HRISTOS VASKRSE! Svako dobro, brate. Od Boga ti zdravlje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je to pitanje skrivanja nebitno, vjerovatno postoji neki opravdani razlog. Pada mi na pamet radi bolje molitve patrijarha, ne znam. U svakom slucaju to nije obicna vatra, nego blagodatna, i u to se  uvjeravaju oni koji je uzmu i koji vjeruju. Uvjeravaju se na opipljiv, vidljiv nacin, i onaj okom nevidjiv...A Bogu ta vatra ne znaci nista, nego znaci nama. I postoje jos mnogi vidovi na koji se Bog javlja covjeku...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, snebivljivi maslacak рече

Mislim da je to pitanje skrivanja nebitno, vjerovatno postoji neki opravdani razlog. Pada mi na pamet radi bolje molitve patrijarha, ne znam. U svakom slucaju to nije obicna vatra, nego blagodatna, i u to se  uvjeravaju oni koji je uzmu i koji vjeruju. Uvjeravaju se na opipljiv, vidljiv nacin, i onaj okom nevidjiv...A Bogu ta vatra ne znaci nista, nego znaci nama. I postoje jos mnogi vidovi na koji se Bog javlja covjeku...

Staro pitanje glasi, zasto bog bez pomuke pali vatru na uskrs a ne cini nista da pomogne ljudima u nevolji. Ja kapiram koncept slobodne volje i da bi se mesanjem boga ta sloboda narusila, al zasto se onda ovim ognjem mesa? Kako vam tu ne smeta krsenje "slobodne volje"?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Aleksandar Cvetkovic рече

Ocigledno da Bogu znaci nesto ta vatra, ali pod uslovom da se patrijarh krije. A eto, Bog je tako u mogucnosti pa nece da se javi kroz svrsishodniji nacin.

Увек треба да се пазимо да због "глупастих" верника не помислимо да је хришћанска вера глупа. Кроз историју је увек више било оних који мисле да су Богу ближи ако за време поста уместо свиње поједу пастрмку, ако крст носе као накит од огрлице до минђуше или чак ако прогоне друге за које они процењују да су недовољно блиски Богу. Не треба ићи далеко, довољно је погледати Христове речи у Новом завету о многобројности оних који ће викати "Господе, Господе, шта све радисмо у твоје име" и он који ће их одбијати са речима "Не познајем вас". Не бих у ове дане празника да изговарам оштре речи о "Благодатном Огњу", али око тог феномена је већ поларизована атмосфера и унутар саме Цркве, а ако погледаш по старијим темама, и овде међу верујућима на форуму наићићеш на опречне ставове, чак на ивици свађе. И то управо на релацији верници-верници, не верници-атеисти (јер и међу верницима има оних који су упућени у природне науке). Зна се само да нема ничега сакривеног што се неће открити, а да је истина спора али достижна. Читава прича око Благодатног Огња неће много утицати на православље у Србији, али хоће на православље на глобалном нивоу, а највише на православље на Блиском истоку, кад се испостави да је истина оно што говоре тамошњи муслимани и римокатолици, а не православци. Свако добро и увек се пази кога узимаш за саговорника о православљу, јер је то једна изразито хетерогена маса у којој ћеш наћи свега, од сујеверних фанатика до живих светитеља... премного је и добронамерних тврдоглаваца, па се и ту пази, јер ако је неко тврдоглав по питању вере и без много логике у себи, не мора да значи да није добар и квалитетан човек који се са собом бори као и сви ми.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Дидим рече

Увек треба да се пазимо да због "глупастих" верника не помислимо да је хришћанска вера глупа. Кроз историју је увек више било оних који мисле да су Богу ближи ако за време поста уместо свиње поједу пастрмку, ако крст носе као накит од огрлице до минђуше или чак ако прогоне друге за које они процењују да су недовољно блиски Богу. Не треба ићи далеко, довољно је погледати Христове речи у Новом завету о многобројности оних који ће викати "Господе, Господе, шта све радисмо у твоје име" и он који ће их одбијати са речима "Не познајем вас". Не бих у ове дане празника да изговарам оштре речи о "Благодатном Огњу", али око тог феномена је већ поларизована атмосфера и унутар саме Цркве, а ако погледаш по старијим темама, и овде међу верујућима на форуму наићићеш на опречне ставове, чак на ивици свађе. И то управо на релацији верници-верници, не верници-атеисти (јер и међу верницима има оних који су упућени у природне науке). Зна се само да нема ничега сакривеног што се неће открити, а да је истина спора али достижна. Читава прича око Благодатног Огња неће много утицати на православље у Србији, али хоће на православље на глобалном нивоу, а највише на православље на Блиском истоку, кад се испостави да је истина оно што говоре тамошњи муслимани и римокатолици, а не православци. Свако добро и увек се пази кога узимаш за саговорника о православљу, јер је то једна изразито хетерогена маса у којој ћеш наћи свега, од сујеверних фанатика до живих светитеља... премного је и добронамерних тврдоглаваца, па се и ту пази, јер ако је неко тврдоглав по питању вере и без много логике у себи, не мора да значи да није добар и квалитетан човек који се са собом бори као и сви ми.

Nase duhovno stanje je alarmantno. Banalizuju veru i proglasavaju me neverujucim, samo na osnovu pitanja, da li verujem u blagodatni oganj ili ne. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Радујте се!


Радујте се: Христос воста,
Гробна тама пуста оста!
Нека Ирод сада кука
Нек Кајафу хвата мука - 

Радујте се: Христос воста,
Гробна тама пуста оста!

Радујте се: Бог воскресе!
Небо, земљу, све потресе,
Архангели сада кличу
И ангели с њима вичу:

Радујте се: Бог воскресе!
Небо, земљу, све потресе.

Радујте се: Христос живи!
Васељену сву задиви,
Христос живи и живеће
Ко је његов умрет' неће -

Радујте се: Христос живи!
Васељену сву задиви.

Радујте се: Христос влада!
Христос влада, Живот влада:
Све ће с нама добро бити,
С Христом ћемо царовати -

Радујте се: Христос влада!
Христос влада, Живот влада!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Aleksandar Cvetkovic рече

Nase duhovno stanje je alarmantno. Banalizuju veru i proglasavaju me neverujucim, samo na osnovu pitanja, da li verujem u blagodatni oganj ili ne. 

Да не кажем, "добро јутро". :D

Брате мој, духовно стање је увек алармантно. :) Сина Божијег су на смрт осудили свештеници, а тој осуди радосно клицала већина верника, чему онда да се нада обичан човек који говори истину?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Aleksandar Cvetkovic  Па јеси мало био провокатор, отуд и таква реакција осталих. :) 

А ево неког размишљања на оно што си питао, зашто се силазак Огња врши у тајности.

Друго: колико знам, свештеника проверавају, и то сами Јевреји (нека ме неко исправи овде ако грешим), а они немају интерес да промовишу нашу веру.

Прво: Бог не делује на помпезан начин. Јер када би тако поступио људи би били верници из морања или из страха. Тиме би само добио армију полтрона, оних који калкулишу, али који би у основи и даље остали зли. Тиме би учинио штету човеку, и зато Бог не чини тако. Права промена долази изнутра, у тајности, ума и срца, када човек преиспитује свој живот и свој однос према другима, тражи сврху и смисао, и остварење, и вечни живот.

Када би нам Бог на видљив начин показивао чуда, и поготову на наше тражење, ми будући горди, ми бисмо се страшно погордили, и била би већа штета него корист. Замисли само колико смо некад охоли и поносни у вези најобичнијих свакодневних ствари (власт, нација, ред у продавници и сл.). 

Зато Бог то не чини тако, већ скривено позива и подстиче.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Иван ♪♫ рече

@Aleksandar Cvetkovic  Па јеси мало био провокатор, отуд и таква реакција осталих. :) 

А ево неког размишљања на оно што си питао, зашто се силазак Огња врши у тајности.

Друго: колико знам, свештеника проверавају, и то сами Јевреји (нека ме неко исправи овде ако грешим), а они немају интерес да промовишу нашу веру.

Прво: Бог не делује на помпезан начин. Јер када би тако поступио људи би били верници из морања или из страха. Тиме би само добио армију полтрона, оних који калкулишу, али који би у основи и даље остали зли. Тиме би учинио штету човеку, и зато Бог не чини тако. Права промена долази изнутра, у тајности, ума и срца, када човек преиспитује свој живот и свој однос према другима, тражи сврху и смисао, и остварење, и вечни живот.

Када би нам Бог на видљив начин показивао чуда, и поготову на наше тражење, ми будући горди, ми бисмо се страшно погордили, и била би већа штета него корист. Замисли само колико смо некад охоли и поносни у вези најобичнијих свакодневних ствари (власт, нација, ред у продавници и сл.). 

Зато Бог то не чини тако, већ скривено позива и подстиче.

 

I u starom i u novom zavetu imamo javna cuda, pa sta je problem da i sada bude tako? Kako skriveno podstice, kada se transparentno promovise prica o blagodatnom ognju i ceo svet to prati, samo se patrijarh krije. Malo si kontradiktoran, kao da ni sam ne verujes u ono sto pricas, nego su te tako naucili.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, Aleksandar Cvetkovic рече

Ja ozbiljno pitam.

blagogonmСИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века.

 

 

 

На Велику суботу, верни се у великим групама окупљају у цркви Светог Гроба, јер на тај дан са небеса силази Благодатни огањ и пали ватру у кандилима ове цркве. Тако у једном од многих водича посвећених Васкрсу у Светој Земљи читамо:

„Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века. Чудо се одиграва у цркви Светог Гроба, која за милионе верника представља најсветије место на земљи. Црква Светог Гроба је, сама по себи, тајанствено место. Богослови, историчари и археолози сматрају да црква обухвата и Голготу, брдашце на којем је разапет Господ Исус Христос, исто као и „нови гроб, недалеко од Голготе, који је примио Његово мртво тело, као што читамо у Јеванђељима. Најзад, хришћани верују да је Господ управо на том месту васкрсао из мртвих.

Ово чудо можемо да пратимо кроз многе векове, будући да је забележено у многим путописима из Свете Земље. Руски монах Данило, на пример, у свом путопису који потиче из 1106-1107. г, веома исцрпно пише о „Чуду Благодатног огња и прослави која је пратила његову појаву. Он описује како патријарх улази у капелу Васкрсења са две свеће. Патријарх затим клечи испред камена на који је Христос положен после смрти и изговара одређене молитве, за којима ће уследити чудо. Светлост се појављује из средине камена - плавичаста, неописива светлост која ће после извесног времена запалити кандила, исто као и две свеће у патријарховим рукама. Ова светлост је „Благодатни огањ, и он се шири према свим људима који су присутни у цркви. Свечаност која прати „чудо Благодатног огња можда је најстарија хришћанска свечаност која је, без прекида, дошла и до нас. Од 4. века Христове ере па све до наших дана, извори говоре о сили која побуђује помешано осећање дивљења и страха. Из тих извора је јасно да се током свих ових векова то чудо прослављало на истом месту, на исти дан и у истим богослужбеним оквиримa.

Упитао сам се: да ли ће се то догодити и сада, на преласку из 20. у 21. век?

Са жељом да то откријем, отпутовао сам у Јерусалим да бих присуствовао прослави на којој ће се јавити чудо благодатног огња. Хтео сам да посведочим да се оно није догађало само у старој Цркви или само у средњем веку, него да ће се догодити и сада. Грчки православни патријарх је човек који сваке године улази у гробницу да би ту примио благодатни огањ. Захваљујући посредовању највиших црквених власти, допуштено ми је да се нађем на галеријама под куполом цркве Светог Гроба. Одатле сам имао изванредан поглед на мноштво народа који се окупио око гроба да би присуствовао овом чудесном догађају.

Шта се, у ноћи Велике суботе, заиста догађа у цркви Светог Гроба? Зашто тај догађај оставља тако дубок утисак на православну традицију? Зашто нам се чини да у протестантским и католичким земљама нико као да није ни чуо за ово чудо?

blagogon3

 
ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ ЧУДА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Откако је цар Константин Велики, средином 4. века, подигао цркву Светог Гроба, ова грађевина рушена је неколико пута. Цркву коју данас видимо подигли су крсташи. Око Христовог Гроба подигнута је мала капела са две одаје: са једном одајом испред гроба и самим гробом у који не може да уђе више од петоро људи. Ова капела је средиште чудесних догађаја, и овамо сваке године долазе на хиљаде ходочасника. Већина њих долази из Грчке, али је током последњих неколико година приметно да се повећава и број ходочасника из Русије и источноевропских земаља. Да би се што више приближили гробу, ходочасници долазе овамо још на Велики петак. На Велику суботу, око 11 сати пре подне, па све до 1 после подне, хришћани арапског порекла, громогласно и уз бубњеве, певају своје традиционалне песме. Ове песме потичу још из времена турске окупације Јерусалима у 13. веку, из времена када хришћанима није било дозвољено да било где певају своје песме, осим у црквама. „Ми смо хришћани, то смо били вековима и то ћемо бити довека! Амин“, каже се у једној таквој песми. Око 1 сат поподне, песма ће се утишати и наступиће напета и напрегнута тишина, наелектрисана ишчекивањем велике пројаве силе Божје којој ће сви присутни бити сведоци.

У 1 сат после подне делегација локалних власти почиње да се пробија кроз гомилу народа. Иако ови званичници нису хришћани, и они су део прославе. У доба турске окупације Палестине, они су били муслимански Турци, а данас су то Израелци. Током векова, присуство ових званичника чинило је део прославе. Њихова улога је да представљају Римљане из доба Господа Исуса Христа. Јеванђеља говоре о Римљанима који су отишли да запечате Исусов гроб, како Његови ученици не би могли да украду тело и да затим објаве како је васкрсао. На исти начин, представници израелских власти на ову Велику суботу долазе да би гроб запечатили воском.

Обичај је да, пре него што запечате гроб, уђу унутра и провере да ли постоји ма какав скривени извор ватре који би посредством обмане могао да створи чудо.

И као што су Римљани могли да гарантују да није било никаквих манипулација после Христове смрти, исто тако и локалне израелске власти могу да гарантују да ни у наше време овде нема никаквих трикова.

ПАТРИЈАРХОВО СВЕДОЧЕЊЕ

Када је гроб проверен и запечаћен, васцела Црква пева „Кирие, елеисон“ („Господе, помилуј“). У 1.45 после подне патријарх ступа на сцену. Предводећи дугу литију, он три пута обилази око гроба, а онда скида своју свечану богослужбену одећу и остаје само у белом стихару, што је знак његове скрушености пред величином силе Божје, којој ће он ускоро бити кључни сведок. Сва уљана кандила су угашена још претходне ноћи, а гасе се и сви остаци вештачког осветљења, тако да је већи део цркве обавијен тамом. Носећи у рукама две велике свеће, патријарх улази у капелу Светог Гроба, најпре у малу одају испред гроба, а затим и у сам гроб.

Никоме, осим њему, није могуће да прати шта се догађа унутар гроба, а аутор ових редова имао је прилику да са јерусалимским патријархом Диодором разговара о самом средишњем догађају.

„Ваша Светости, шта се догоди када уђете у Свети Гроб?“

„Улазим у гроб и са свештеним страхом клечим испред места на коме је Христос лежао после смрти и где је затим устао из мртвих. Молитва у Светом Гробу за мене је, сама по себи, увек свети тренутак на светом месту. На том месту, Он је поново устао у слави, и одатле је проширио светлост по читавом свету. У првој глави свога Јеванђеља, св. Јован Јеванђелиста пише да је Христос светлост свету. Клечећи испред места где је Он устао из мртвих, налазимо се у непосредној близини Његовог славног Васкрсења. Римокатолици и протестанти називају ову цркву црквом Светог Гроба, док је ми називамо црквом Васкрсења. За нас православне, Васкрсење Христово је срж наше вере. У Свом Васкрсењу, Христос је задобио коначну победу над смрћу, и то не само над Својом, него над смрћу свих оних који су Му блиски“.

„Верујем да ни најмање није случајно што се благодатни огањ спушта управо на том месту. У 3. стиху 28. главе Јеванђеља по Матеју пише да се, кад је Господ устао из мртвих, појавио анђео који је сав био одевен у чудесну светлост. Верујем да је та светлост, слична муњи, која је обавијала анђела приликом Васкрсења Господњег, она иста која се појављује и на Велику суботу. Христос жели да нас подсети да је Његово васкрсење стварност, а не мит, да је Он ваистину дошао у свет да би посредством Своје смрти принео неопходну жртву и васкрсао да би се човек поново сјединио са својим Творцем“.

blagogon5

 
ПЛАВИЧАСТА СВЕТЛОСТ

„Идући кроз таму, крећем се ка унутрашњој одаји у којој се спуштам на колена. Овде изговарам извесне молитве које су кроз векове дошле до нас и, када их изговорим, почињем да чекам. Понекад чекам неколико минута, али уобичајено је да се чудо догоди непосредно након што изговорим молитве. Из самог средишта камена на коме је Христос лежао, почиње да се излива неизрецива светлост. Она је обично плавичаста, али боја може да се мења и појављује се у многим, различитим нијансама. Немогуће ју је описати људским речима. Светлост се подиже са камена слично као што се магла подиже са језера, и готово да би вам се могло учинити да је камен прекривен влажним облаком, али то је светлост. Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије камен, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који стоје изван гроба и гледају у њега, виде да се испунио светлошћу. Ова светлост не спаљује, тако да се, за ових шеснаест година откако сам јерусалимски патријарх и примам благодатни огањ, никада није догодило да ми, на пример, запали браду. Ова светлост је нешто другачија од оног, уобичајеног пламена који гори у кандилима“.

„У извесном тренутку, светлост се подиже и обликује стуб у коме се налази пламен другачије природе, тако да на њему могу да запалим своје свеће. Када на овај начин примим пламен за свеће, излазим и предајем пламен најпре јерменском, а затим и коптском патријарху. После тога, предајем пламен свима који су присутни у цркви“.

blagogon8

 

СИМВОЛИЧНО ЗНАЧЕЊЕ ЧУДА

„Како Ви лично доживљавате ово чудо и шта оно значи за Ваш духовни живот?“

„Ово чудо ме сваке године додирне подједнако дубоко. Сваки пут, оно за мене значи још један корак ка покајању. За мене лично, велика је утеха што могу да укажем на Христову верност нама, коју нам Он показује даровањем овог светог пламена упркос свим нашим људским слабостима и недостацима. Ми у нашим Црквама доживљавамо многа чуда, и чудо није за нас ништа необично. Често се догађа да иконе плачу у оним временима када небеса желе да нам покажу своју блискост са нама; исто тако, ми имамо многе светитеље којима је Бог дао бројне духовне дарове. Међутим, ниједно од тих чуда нема тако дубоко и символично значење као чудо благодатног огња. Ово чудо је као Света Тајна. Оно чини да нам Васкрсење Христово буде предочено тако као да је Он умро и васкрсао пре само неколико година“.

И док је патријарх унутар капеле, клечећи на коленима испред камена, напољу су све свеће угашене, али далеко од тога да влада тишина. Чује се прилично гласно мрмљање, и атмосфера је веома напета. Када патријарх изађе са свећама које блистају и обасјавају све око себе, проломи се громогласан усклик који се ни са чим не може упоредити.

blagogon6

 
ЧУДО ВОДИ КА ВЕРИ

Чудо није ограничено само на оно што се заправо догађа унутар капелице у којој се моли патријарх. Оно што би могло да буде још значајније, јесте чињеница да је примећено да се плавичаста светлост појављује и да дејствује и изван гроба. Сваке године, многи верујући тврде да је ова чудесна светлост, сама од себе, запалила свеће које су држали у рукама. Сви у цркви чекају са свећама у рукама, са надом да би се могле запалити саме од себе. Често се догађа да се, пред очима ходочасника, сама од себе упале угашена кандила. Плавичасти пламен може да се види док се појављује на различитим местима у цркви. Велики број забележених сведочанстава ходочасника, чије су се свеће запалиле саме од себе, потврђује веродостојност њихових исказа. Особа која се налазила у близини и чија се свећа запалила или је, пак, посматрала плавичасту светлост, обично напушта Јерусалим као потпуно промењена, и за свакога, ко је присуствовао овој прослави, може се рећи да за њега постоји време „пре и после“ појаве благодатног огња у Јерусалиму.

blagogon7

 

НЕПОЗНАТО НА ЗАПАДУ

Неко би се могао запитати зашто је чудо благодатног огња готово непознато на Западу. Када су у питању протестантске области, то би се, у извесној мери, могло објаснити чињеницом да овде не постоји традиција чуда и да људи не знају како би се односили према њима. У земљама са римокатоличким предањем, међутим, постоји велико занимање за чуда. Зашто се онда у тим областима о овом чуду не зна много више? Овде би се могло понудити само једно објашњење: црквена политика. Овом догађају присуствују само представници православних цркава. Оно се догађа само на православни Васкрс и без присуства римокатоличких власти. Православни стога сматрају да ова појава представља очигледан доказ да је Православна црква једина легитимна Црква Христова у свету, а то би, свакако, могло да изазове пометњу у римокатоличким круговима.

blagogon4a

 
ПИТАЊЕ ВЕРОДОСТОЈНОСТИ

Као и у случају сваког другог чуда, постоје људи који сматрају да је то обичан трик и ремек-дело православне пропаганде. Они верују да патријарх унутар гроба има упаљач. Ови критичари се, међутим суочавају са многобројним проблемима. Шибице и упаљачи су, могло би се рећи, скорашњи изуми, и само је у последњих пар стотина година, да би се запалила ватра, потребно свега неколико минута, колико патријарх борави у гробу. Неко би можда могао рећи да се унутар гроба налази упаљено кандило на којем патријарх затим упали свеће, али локалне власти потврђују да су провериле гроб и да унутар њега није пронађено ниједно упаљено кандило. Међутим, највећи изазов са којим се суочавају критичари овог чуда јесу небројена, независна сведочења ходочасника чије су се свеће запалиле саме од себе, пред њиховим очима и без икаквог могућег објашњења. Према нашим истраживањима, ни у једном случају није било могуће да се сними неко паљење свеће или кандила самих од себе. Дошао сам, међутим, до видео-записа који је начинио један млади инжењер из Витлејема, Сухел Набдијел. Он је присуствовао прославама појаве благодатног огња још од свог детињства. Године 1996. замољен је да сними прославу са галерије испод куполе у цркви. На галерији су, заједно са њим, били присутни једна монахиња и четворо верујућих. Монахиња је стајала десно од г. Набдијела. На видео-запису се може видети како је снимао окупљени народ. У извесном тренутку, сва светла су се погасила, јер је било време да патријарх уђе у гроб и да прими благодатни огањ. И док је патријарх још увек био у гробу, изненада се зачуо усклик изненађења и чуђења, који је долазио од оне монахиње што је стајала десно од Набдијела. Камера је почела да се тресе, а зачули су се и повици осталих људи који су били присутни на галерији. Камера се у том тренутку окреће на десну страну, како би забележила разлоге овом запрепашћењу. У том тренутку, Набдијел је снимио да се велика свећа, коју је у рукама држала ова руска монахиња, запалила сама од себе пре него што је патријарх изашао из гроба! Док су јој се руке тресле, монахиња је високо подигла свећу и њоме творила знак крста, истовремено преплашена и усхићена силом чији је сведок управо постала. Овај видео-запис је, вероватно, највише што је до сада снимљено у вези са овим чудом.

ЧУДА СЕ НЕ МОГУ ДОКАЗАТИ

И ово чудо је, као и већина чуда, окружено мноштвом необјашњивих чињеница. Као што је, приликом нашег сусрета у Јерусалиму, рекао архиепископ Тиверије, „ово чудо никада није забележено камером и вероватно то никада неће ни бити. Чуда се не могу доказати. Да би чудо донело плодове у нечијем животу, неопходна је човекова вера, и без овог чина вере не постоји чудо у строгом смислу те речи. У хришћанском предању, истинско чудо има само једну сврху: да умножи благодат Божју у творевини, а Бог неће подарити своју благодат уколико у својој творевини не пронађе веру. Према томе, без вере ни чуда не могу да постоје“.

 

Nils Kristijan Hvidt

Са енглеског превела

Антонина Пантелић

Извор текста: СПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, елТорнеро рече

Зашто се ругаш дечку, који није ни рођен у време које ти врло лепо познајеш?

Не би ми пало на памет да се ругам дечку, да дечко није почео да се руга православним Арапима! Шта се, уосталом, њега и тиче како се православни Арапи радују Благодатном Огњу?

Али пошто се дечко онако надобудно ругао атмосфери у цркви, упутио сам му малу васпитну чвргу,онако из љубави, док мало не одрасте и док му се само не каже... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Golub рече

Не би ми пало на памет да се ругам дечку, да дечко није почео да се руга православним Арапима! Шта се, уосталом, њега и тиче како се православни Арапи радују Благодатном Огњу?

Али пошто се дечко онако надобудно ругао атмосфери у цркви, упутио сам му малу васпитну чвргу,онако из љубави, док мало не одрасте и док му се само не каже... :)

Добро

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Golub рече

Не би ми пало на памет да се ругам дечку, да дечко није почео да се руга православним Арапима! Шта се, уосталом, њега и тиче како се православни Арапи радују Благодатном Огњу?

Али пошто се дечко онако надобудно ругао атмосфери у цркви, упутио сам му малу васпитну чвргу,онако из љубави, док мало не одрасте и док му се само не каже... :)

Hahahaha ti mi udario cvrgu, ne laskaj sebi, vidis da si teoloski nepismen. Ja jos strpljivo cekam odgovor brate. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Трибина „Дете у хришћанству – Христос у детету“ одржана је у спомен на професора Владету Јеротића, 11. новембра 2019. године, у Позоришту младих, у Новом Саду. На трибини су говорили протопрезвитер-ставрофор др Милош Весин, проф. др Стаменко Шушак, проф. др Исидор Граорац и др Владимир Сакач.     Прота Милош Весин обратио се присутнима на почетку трибине, истакавши завештање које су говорници имали према професору Владети Јеротићу, који је и сâм намеравао да организује трибину о хришћанству и детету.   Звучни запис поздравног слова порте Милоша Весина   Проф. др Стаменко Шушак, руководилац Клинике за кардиоваскуларну хирургију при Институту у Сремској Каменици, нагласио је да смо сви деца Божја, те да нико неће ући у Царство небеско ако не буде као дете.   Звучни запис обраћања др Стаменка Шушака   Отац Милош Весин је говорио о Христу Који је Свеприсутан и Који проговара кроз дете као живо ткање које непрестано расте у нама – ткање Христа Који узраста – помажући и нама да узрастемо.   Звучни запис обраћања проте Милоша Весина   Проф. др Исидор Граорац, који је деценијама предано пратио рад професора Владете Јеротића, истакао је, поред осталог, да све почиње и све се завршава управо дететом, указавши на чињеницу да се деца помињу кроз све векове човековог постојања, а уткана су и у срж наше свете Цркве која слави осам векова аутокефалности.   Звучни запис обраћања др Исидора Граорца   О наследству које је професор Владета Јеротић усадио у све своје вишедеценијске пријатеље, познанике и поштоваоце, говорио је др Владимир Сакач. Он је нагласио важност пружања љубави деци и подсетио да све без љубави јесте ништа, а ништа са љубављу је све.   Звучни запис др Владимира Сакача     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је у недељу, 3. новембра 2019. године, свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства Епархије бачке.   Звучни запис беседе   Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је казао да је Реч Божја увек жива и да увек допире до дубине наших срца. У Речи Господњој – на тајанствени начин, благодатни начин – присутан је и обраћа нам се непосредно Сâм Господ Христос. Сведочење победе живота над смрћу, правде над неправдом, истине над лажју, Господа Христа над сатаном, то је једина блага и радосна вест за сав свет. Ми, када год дођемо у храм Божји, увек поново доживљавамо ту истину и као истину нашега живота, нашега постојања у времену ради вечнога живота у Царству Божјем, поручио је Епископ бачки.   Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој рукоположио је, у току свете Литургије, ђаконa Бранислава Нијемчевића из Мошорина у чин презвитера. На светој Литургији певао је хор Свети Јован Крститељ, под диригентским вођством професора Снежане Жујић. Литургији је присуствовао господин Бранислав Шушница, председник Општине Бачка Паланка.   У Бачкој Паланци данас је настављен рад научног скупа под називом: „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“. Након свете Литургије владика Иринеј је, у одмаралишту Багремара у Бачкој Паланци, поздравио учесника научног симпосиона и изразио радост због уложеног труда на пољу истраживања мисије Српске Православне Цркве и Епархије бачке.   Учесницима симпосиона обратио се Епископ мохачки г. Исихије, нагласивши да све теме које су биле изложене на научном скупу представљају значајан допринос при даљем проучавању историје Епархије бачке и наше помесне Православне Цркве.     Симпосион је организован у сарадњи Епархије бачке и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, а поводом обележавања јубилеја – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Реке људи сливале су се у Капелу Свете Петке на Калемегдану и ове године уочи и на сам дан празника, 27. октобра, из свих крајева не само Србије, већ и света, а трпеза љубави је била припремљена за 3.500 људи, казао је за Слово љубве протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, старешина јединствених светиња на Београдској тврђави посвећених Пресветој Богородици и Светој Петки, подсећајући да је од ове храмовне славе започето обележавање читаве седмице пре празника, са благословом Патријарха српског Иринеја, манифестацијом у част многопоштованој светитељки, под именом "Недеља Свете Петке".    Звучни запис разговора   Отац Владимир је заблагодарио Редакцији Радија Слово љубве на благовременом обавештавању верног народа о молитвеним и другим духовним сабрањима у овим светињама. У наставку отац говори о активном духовном животу под окриљем два храма на Калемегдану које свакодневно посећују и многобројни туристи, поручујући да су службе сада чешће, да су богослужења посебно потребна људима у великим градовима и да је огањ Божјег присуства првенствено у богослужењу: "Не можемо бити бољи људи ако нисмо ближи људскоме у нама, а то не можемо ако не приђемо Богу".     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Пошто узме хлеб из којег ће извадити свету честицу, свештеник најпре каже: У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што је у складу са оним што је Он Сам заповедио. Јер, каже: „Ово чините за мој спомен“.      2. Свештеник ово не каже само за тај хлеб, већ за целокупну службу као да од тога трена започиње свештено дејство. Јер, после савршавања целе свете Тајне, и Господ је додао ове речи:„Ово чините за мој спомен“.   3. Али у чему је тај спомен? Како ћемо се у служби споменути Господа? Којим радњама и у каквом расположењу? Другим речима, чега да се присетимо у вези са Њим и шта да приповедамо о Њему? Можда то да је васкрсао мртве, да је слепима даровао вид, да је укротио ветрове, да је са неколико хлебова наситио хиљаде људи – све оно што је показало да је Бог и да је свемоћан? Свакако да не, Он нам је, пре свега, заповедио дасе сећамо оних догађаја који показују Његову слабост, односно Његово Распеће, страдање и смрт. У чему се то јасно види? Тако је то схватао апостол Павле, који добро познаје све што се тиче Христа.   4. Наиме, пишући Коринћанима о Тајни Евхаристије и поменувши да је Господ рекао: „Ово чините за мој спомен“, он додаје: „Јер кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете. „ То је и Сам Господ објавио предајући нам ову свету Тајну. Наиме, кад је рекао: „Ово је Тело моје“, и „ово је Крв моја“, Он тим речима није придодао знамење чудеса, те није рекао да је то оно што мртве васкрсава и што губаве чисти. Него шта је рекао? Поменуо је само страдање и смрт: „које се за вас ломи“ и „која се за вас пролива“.    5. Зашто Он не помиње чудеса него помиње страдања? Зато што су ова друга, то јест страдања Господња, нужнија од чудеса, утолико више што у већој мери доприносе нашем спасењу ишто без њих човек не може васкрснути; док она прва само показују силу Његову – јер чудеса сусе одиграла само зато да бисмо поверовали у Господа као у истинског Спаситеља.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Епископ ремезијаснки Стефан, викар Његове Светости, служио је на празник Воздвижења Часног крста, 27. септембра, Свету Литургију у Николајевском храму у Земуну. Литургијско слово произнео је игуман Рмањски архимандрит Серафим.         Поводом славе градске општине Земун, у продужетку Литургије је улицама Земуна прошла свечана Литија, потом је Преосвећени пресекао славски колач испред здања Општине. У беседи је Владика Стефан истакао да само у молитви можемо изградити себе и наше друштво јер се тако нараштајима оставља добар темељ, а једини темељ је - Христос Господ. Како је истакао Владика, у Литији се осетила жеља свих за духовним напретком, а тај напредак је једино у Христу. Преосвећеном Владици се председник Општине Земун захвалио на крају сабрања.     Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...