Jump to content
GeniusAtWork

Нова генијална идеја за наплату пореза нам долази из Сарајева

Rate this topic

Recommended Posts

Inace, verovali ili ne, ali moze i nebuloznije i to u super uredjenoj drzavi kao sto je npr. Kanada.

Ovde je od Nove godine uveden porez na prazne stanove. Znaci, ako covek zivi u nekom daljem predgradju i kupio je garsonjeru u centru gde radi, da ne bi putovao svaki dan, nesto od to dvoje ce biti oporezovano ovim novim porezom...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, florenntina рече

Inace, verovali ili ne, ali moze i nebuloznije i to u super uredjenoj drzavi kao sto je npr. Kanada.

Ovde je od Nove godine uveden porez na prazne stanove. Znaci, ako covek zivi u nekom daljem predgradju i kupio je garsonjeru u centru gde radi, da ne bi putovao svaki dan, nesto od to dvoje ce biti oporezovano ovim novim porezom...

То је преписано директно из Венецуеле...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Juanito рече

То је преписано директно из Венецуеле...

Sacuvala majka Bozja! Ne vidim kako se ovaj svetski trend guljenja i kradje normalnih radnih ljudi od strane politickih parazita moze zaustaviti.

Za sada mi je najbolje resenje onih milenijalaca sto sam kacila negde na forumu. Idemo u Nomade, pa kad nas u'vate, nek oporezuju. Bar cemo se lepo zabaviti ako nista :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, florenntina рече

Za sada mi je najbolje resenje onih milenijalaca sto sam kacila negde na forumu. Idemo u Nomade, pa kad nas u'vate, nek oporezuju. Bar cemo se lepo zabaviti ako nista :)

Управо. Шта ће нама шоферима кућа, кад је наша кућа путујућа. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, GeniusAtWork рече

треба претресати грађане БиХ у повратку на граници, али само оне за које се сматра да су сумњиви, тј. да зарађују ван али не желе то да пријаве.

Tamo gdje ima dima ima i vatre, samo se pitam kako ce ljude sumnjiciti da nose novac u sebi? Sasvim sigurno u BiH se unosi prosjecno vise kesa od strane obicnog covjeka preko dozvoljene granice nego je to u nekim normalnijim drzavama, ali je pitanje kako ce ih hvatati? Sta ce sad svakoga ce propitivati i pokusati kroz sumnjivo ponasanje da otrkiju potencijlanog nositelja vece kolicine novca, kako urnebesno. 

Inace ovo naplacivanje poreza novcu kojeg si zaradio van i tamo platio porez nisu izmislili bosancerosi, a najupecatljiviji je primjer SAD koji naplacuje porez po osnovu drzavljanstva, a ne po osnovu mjesta prebivanja. E sad ne znam kolili su procenti kad neki americki drzavljanin zivi van, da li mu se isplati placati, ako je nesto malo onda se isplati jer makar diplomatske misije SAD vrijede nesto u svijetu za razliku od mnogih drugih drzava. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, florenntina рече

Inace, verovali ili ne, ali moze i nebuloznije i to u super uredjenoj drzavi kao sto je npr. Kanada.

Ovde je od Nove godine uveden porez na prazne stanove. Znaci, ako covek zivi u nekom daljem predgradju i kupio je garsonjeru u centru gde radi, da ne bi putovao svaki dan, nesto od to dvoje ce biti oporezovano ovim novim porezom...

У Канади је то порез Кинезима, пошто сам гледао по овим вавилонским емисијама да је просто навала кинеских бизнисмена који очекују скори крах кинеског мехура, па купују некретнине по целом свету по стабилним земљама, између осталог, много по Канади.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, RYLAH рече

У Канади је то порез Кинезима, пошто сам гледао по овим вавилонским емисијама да је просто навала кинеских бизнисмена који очекују скори крах кинеског мехура, па купују некретнине по целом свету по стабилним земљама, између осталог, много по Канади.

Nije tako. Duga je prica, ali pokusacu ukratko...

Spustili su kamatne stope i napravili balon na trzistu nekretnina. Onda su za taj balon optuzili Kineze i zveknuli porez na strane kupce nekretnina 15%. Posto im je ta prevara prosla kod naroda koji ne moze da priusti sebi ni stan pa su jedva docekali "krivca", paraziti su krenuli dalje sa planom.

Naime, to je ustvari bila samo proba (jer stranih kupaca ima svega 6-9%) za ono sto su ustvari zaista hteli a to je ovaj porez na prazne stanove 1% od ukupne vrednosti nekretnine) i uopste jedna kontrola nad privatnom imovinom gradjana i obaveznim popisom iste u poresku prijavu (uvedeno ove godine!).

Tako da sada, ako rentas stan-porez na prihod, ako ne rentas-porez na prazan stan i jos naravno porez na imovinu i na kraju i porez na kapitalnu dobit ako si zaradio nesto kupujuci i prodajuci stan u nekom kracem roku itd itd...

Englezi su to batice, kod njih je prevara uvek bar troslojna :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, florenntina рече

Meni samo nije jasno kako su Hrvati uspeli pravno da proguraju da drzavljanstvo bude osnova rezidentnosti za poreske svrhe u ovakvim slucajevima.

Није баш држављанство само по себи. Кључ је имовина. Ако неко има било какву имовину тамо то отвара врата да може да буде сматран порезним резидентом. Лепо пише да ако имаш имовину (и ту не спадају само куће и станови, могу да буду кола или чак нешто ситније од тога, старе ципеле код бабе на селу :)), 180 дана сматраш се резидентом чак и ако ниси у тој имовини, тј. не станујеш у њој, или фактички ниси резидент, за порез јеси. Е сад, пошто знају да већина људи нема сасвим решена имовинско правна питања (стотине власника на честици земље и слично), они су лепо смислили и додали поред овога "у власништву", речи или "у поседу". Дакле у пракси то значи да ако имаш кућу која није твоја (јер имовинско правни односи нису решени), али је у твом поседу, ти подлежеш порезу. Лудило мозга. А такви сучајеви су масовна појава.

Поред тога овај порез на имовину који уводе плаћаће и они који нису власници својих кућа јер имају неколико стотина сувласника који су дописивани од времена-аустоугарске на овамо. И то треба да се решава, што је практично немогуће у неким случајевима, или у најмању руку треба 2 деценије (знам случајеве). Дакле ти ниси власник своје куће али ћеш плаћати порез. И позивати се на међународне стандарде у том случају је више него сулудо, јер то нигде у цивилизованом свету није могуће, да плаћаш порез на имовину која правно није твоја. :0222_shocked:

Ви имате масу људи који су у сличној ситуацији, који су наследили имовину од својих итд. Лако је рећи треба да регулишу имовинско правне односе. Треба. Али ко има времена, новца, и стрпљења и умећа да две деценије проведе решавајући проблем у држави попут ових свих наших бивших ЈУ република? Исто тако је лако рећи па ако су већ отишли из земље треба да се реше те имовине, да је продају итд. одјаве пребивалиште итд. али коме да продају имовину са нерешеним власништвом? А ако имају икакву намеру да икад нешто реше, како да одјављују пребивалиште јер кад дођу да заврше неки посао прво им траже личну карту (коју као нерезиденти не могу имати) и малтретирају их на сваком кораку. Дакле: држава=луда кућа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, florenntina рече

Inace, verovali ili ne, ali moze i nebuloznije i to u super uredjenoj drzavi kao sto je npr. Kanada.

Ovde je od Nove godine uveden porez na prazne stanove. Znaci, ako covek zivi u nekom daljem predgradju i kupio je garsonjeru u centru gde radi, da ne bi putovao svaki dan, nesto od to dvoje ce biti oporezovano ovim novim porezom...

Код вас раније није постојао порез на имовину? Или је у питању неки додатни порез?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Justin Waters рече

Sta ce sad svakoga ce propitivati i pokusati kroz sumnjivo ponasanje da otrkiju potencijlanog nositelja vece kolicine novca, kako urnebesno. 

Да ли знате да тренирани пси могу буквално да нањуше веће количине новца? Ја кад сам то видео изненадио сам се, јер новац није нека посебна супстанца типа дроге, дуван, експлозив или слично. Али и за то имају пси, а ако они могу да то ураде вероватно постоје и неке направе које могу да служе у ту сврху. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

S obzirom na to da katolički i pravoslavni vjernici ove godine  proslavljaju Uskrs istog dana čelnici zemalja u regionu su odlučili da sve državne krize, nedaće i neslaganja stave na standby do utorka.

Ova odluka je donesena na tajnoj sjednici svih lidera koja je održana još prošlog vikenda u bivšoj Titovoj rezidenciji na Brionima. Oni su poslali zajedničko saopštenje medijima u kojima mole građane da se ne sikiraju bar do utorka.

 

U saopštenju se navodi:

Poštovani građani bivše Jugoslavije koji u nedjelju proslavljate Uskrs, želimo da vas obavijestimo da odlažmo sve državne krize i probleme do utorka kada se vraćamo na staro.

Ovim putem vas želimo obavijestiti da je u narednih pet dana zabranjeno spominjati proteste, Agrokor, izbore, helikoptere, novi angažman MMF.

Zabranjeno je biti gladan i bez posla.

Zabranjeno je žaliti se na malu platu i neplaćene doprinose.

Zabranjeno je pričati o nesuvislom trošenju političara.

Zabranjeno je pričati o nezavršenim sudskim sporovima.

Zabranjeno je potencirati bilo kakvu međunacionalnu netrpeljivost.

Zabranjeno je žaliti se na slanu plazmu.

Zabranjeni su provokatorski tvitovi i statusi na račun bilo kojeg lidera regiona.

Za one koji prekrše neku od ovh stavki zaprijećene su odgovarajuće novčane kazne.

Oni pak koji ne slave Uskrs mogu da se nerviraju kao i do sada.

 

http://50nijansipive.com

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Vedran рече

Код вас раније није постојао порез на имовину? Или је у питању неки додатни порез?

Naravno da jeste, ali je novo porez na prazan stan i porez na kapitalnu dobit na nekretnine u smislu da ako u kratkom roku (koji nije precizno definisan) kupis i prodas nekretninu, placas porez i to koliko sam razumela marginalnu stopu. To bi znacilo da se ta dobit dodaje na tvoje godisnje prihode i onda oporezuje po stopi koja vazi za tu grupu prihoda a kod nas je sistem progresivnog opirezivanja. Tako se moze desiti da ti uzmu pola dobiti.

Takodje, placanje poreza na prihod od rente su ljudi do sada mogli izbeci ali sada ne mogu. Mislim da i to ide po marginalnoj stopi... Ma sou program koliko nameta i cuda... Najgore sto je vecina Kanadjana kupovala nekretnine kao investicije, da imaju pod stare dane od toga prihod umesto penzije koju najcesce nisu uplacivali jer su placali kredite za nekretninu.

I mi smo bili na minut od kupovine nekretnine ali smo srecom nekako uspeli sve ovo nauciti i prouciti pre nego sto smo skocili u vrzino kolo pljacke drzave, banaka, agenata... Sada smo lovu investirali, rentamo i mirno spavamo iako to iskreno i nije bas zivot kakav smo hteli za porodicu.

Svako voli da se "raspakuje" i nekako "skrasi" kad dobije porodicu. Ali sta da se radi, moras se prilagodjavati situaciji a ova nalaze fleksibilnost i likvidnost kao uslov slobode kretanja i donosenja odluka.

S druge strane, stavili smo na papir i kupovinu nekretnine negde drugo i shvatili da je i to isto super neisplativo i odustali.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Vedran рече

Није баш држављанство само по себи. Кључ је имовина. Ако неко има било какву имовину тамо то отвара врата да може да буде сматран порезним резидентом. Лепо пише да ако имаш имовину (и ту не спадају само куће и станови, могу да буду кола или чак нешто ситније од тога, старе ципеле код бабе на селу :)), 180 дана сматраш се резидентом чак и ако ниси у тој имовини, тј. не станујеш у њој, или фактички ниси резидент, за порез јеси. Е сад, пошто знају да већина људи нема сасвим решена имовинско правна питања (стотине власника на честици земље и слично), они су лепо смислили и додали поред овога "у власништву", речи или "у поседу". Дакле у пракси то значи да ако имаш кућу која није твоја (јер имовинско правни односи нису решени), али је у твом поседу, ти подлежеш порезу. Лудило мозга. А такви сучајеви су масовна појава.

Поред тога овај порез на имовину који уводе плаћаће и они који нису власници својих кућа јер имају неколико стотина сувласника који су дописивани од времена-аустоугарске на овамо. И то треба да се решава, што је практично немогуће у неким случајевима, или у најмању руку треба 2 деценије (знам случајеве). Дакле ти ниси власник своје куће али ћеш плаћати порез. И позивати се на међународне стандарде у том случају је више него сулудо, јер то нигде у цивилизованом свету није могуће, да плаћаш порез на имовину која правно није твоја. :0222_shocked:

Ви имате масу људи који су у сличној ситуацији, који су наследили имовину од својих итд. Лако је рећи треба да регулишу имовинско правне односе. Треба. Али ко има времена, новца, и стрпљења и умећа да две деценије проведе решавајући проблем у држави попут ових свих наших бивших ЈУ република? Исто тако је лако рећи па ако су већ отишли из земље треба да се реше те имовине, да је продају итд. одјаве пребивалиште итд. али коме да продају имовину са нерешеним власништвом? А ако имају икакву намеру да икад нешто реше, како да одјављују пребивалиште јер кад дођу да заврше неки посао прво им траже личну карту (коју као нерезиденти не могу имати) и малтретирају их на сваком кораку. Дакле: држава=луда кућа.

Ma razumem potpuno situaciju, ali sve se to da tacno izracunati. Ne zaboravi samo u racunicu dodati i vreme u satima/danima koje bi morao provesti u birokratiji i koliko novca bi zaradio da radis nesto drugo umesto toga. Takodje, uzmi u obzir i alternativu tj. koliku bi dobit ostvario za to vreme ako bi sredstva investirao negde drugo umesto u nekretninu (proces vracanja, rasciscavanja imovinskih odnosa i sl.). Kada sve to izracunas, onda je mnogo lakse doneti odluku.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Vedran рече

Да ли знате да тренирани пси могу буквално да нањуше веће количине новца? Ја кад сам то видео изненадио сам се, јер новац није нека посебна супстанца типа дроге, дуван, експлозив или слично. Али и за то имају пси, а ако они могу да то ураде вероватно постоје и неке направе које могу да служе у ту сврху. 

Ma neka njuse do sutra. Ako se lepo organizujes, iz svake belosvetske rupe koja ima internet mozes imati kes u roku od odmah do dva dana- to vec zavisi gde si. :)

Kazem ti, cudna su ovo vremena i zato je vazno, bar meni, igrati tako da ostanes slobodan koliko god mozes. Malo ispremestas neke kockice u glavi, korigujes neke snove i navike i polako :)

P.S. Nista ne savetujem, samo iznosim svoju filozofiju zivota

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Убеђени у своју победу над светом, хришћани првих векова нису жалили своје животе и проливену крв. Из земље натопљене крвљу хришћанских мученика расла је Црква Христова показујући својим непријатељима до данашњег дана да је непобедива јер своју моћ црпи од Бога – неисцрпног извора којим се свака немоћ и непријатељ побеђујe.     Пример такве борбе и непобедивости Цркве можда је најлепше исказан у лику  дивних светитеља које слави ивањички храм – Светог цара Константина и царицу Јелену, које десница Господња изабра за сасуд Божанске славе и победе.   Светом Архијерејском Литургијом предстојао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин коме су саслуживали архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић, протојереј Крстивоје Милуновић, јереј Бојан Милошевић, старешина цркве Светог Ахилија у Ариљу, протојереј Рашко Стјепановић, јереј Александар Стјепановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Иван Ћурчић. Својим појањем најсветију службу цркве украсили су протопсалт Иван Трајковић и монахиње Манастира Ковиље.   Након прочитаног Јеванђеља, поучавајући верни народ Епископ Јустин истакао је значај цара Константина и његове мајке царице Јелене за васцели хришћански свет. Поред живота у Истини највећи дар Цркви је тај што је после триста година цар Константин својим указом у Милану 313. године дао слободу хришћанима. Такође, сазвао је и Први Васељенски сабор у Никеји 325. године који је осудио Аријеву и многе друге јереси и извитоперености вере. То је јако битно за живот Цркве, јер није свеједно како верујемо. Царицу Јелену поред тога што је родила Константина, Бог је удостојио да у Јерусалиму нађе Часни Крст на којем је разапет наш Спаситељ Исус Христос. Честитавши славу, Преосвећени Владика беседу прожету Духом истине завршио је подсећајући нас управо на обећање Христово дато апостолима. Оно се односи на празник који ишчекујемо – на Педесетницу. Крепљени силом Божијом све можемо у Христу који нам силе даје. А те силе Христос нам даје кроз Ризницу добара – Светог Духа у коме треба да се радујемо и без кога нам је немогуће задобити врлине потребне за спасење.   Отпојавши похвалне песме и пререзавши славски колач у част равноапостолних царева Константина и Јелене, одслужен је помен пострадалим војницима и полицајцима који своје животе часно положише за своју домовину у ратовима од 1991–1999. године. Својим присуством почаст су им одали представници града, Министарстава одбране и унутрашњих послова, као и породице и пријатељи пострадалих.   Свечана славска трпеза послужена је у хотелу „Парк“. Старешина ивањичке Цркве протојереј Синиша Раденковић се у пригодној беседи захвалио на указаној љубави и доделио захвалнице донаторима за предан рад и пожртвованост за ивањичку Цркву и парохијски дом који се адаптира. На крају, изразио је захвалност Епископу на радости и благослову Божијем који је сишао на нас његовим доласком.     Извор: Епархија жичка
    • By Поуке.орг - инфо
      Крајем 2019. године у издању Храма Светог Саве на Врачару, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, објављена је књига дипл. теол. Славише Тубина Јесте и биће – црквени аспекти Крсне славе у уредништву презвитера Бранислава Кличковића.     Књига се бави можда и најбитнијим идентитетским питањем српског народа и православног етоса, али са црквеног становишта, што је врло битно јер се о Крсној слави до ове књиге у српској јавности шаролико писало, па су се методолошки мешале етнолошке, социолошке и црквене претпоставке, тако да је на крају таквих истраживања закључак морао да буде сагледаван са више становишта.   Ова књига искључиво говори о црквеном аспекту историјско-богословског феномена Крсне славе. Подељена је у три дела. Први део – Историјско-теолошка генеза – бави се библијским и предањским коренима Крсне славе, са истицањем четири темеља за генезу овог феномена јединственог за српски народ. На крају првог дела књиге, аутор се бави улогом Светог Саве у обликовању обреда Крсне славе, али и каснијим поменима Славе у светосавском наслеђу.   У другом делу књиге – Литургијска симболика славских елемената – аутор анализира саставне елементе обреда из литургијско-литургичке перспективе, а посебно потпоглавље посвећује односу Крсне славе и Евхаристије.   У трећем делу – Прослава славе – Славиша Тубин анализира појам славског завета, затим објашњава сам славски дан као освећење времена, улогу домаћина Славе у односу на молитву и трпезу. У овом делу књиге, аутор се посебно бави улогом пароха и парохијана – свечара, кроз објашњење обреда и обичаја резања славског колача. На крају књиге, аутор доноси и делове старих здравица у српском народу, али у контексту библијског, а не етнолошког.   На крају књиге налази се и потпоглавље Укратко о богослужбеној символици славског обреда и обеда, где је одговорено на двадесет и седам питања које је аутор чуо и сакупио у својој парохији. То овој књизи даје многоструки значај, јер је та практична поука као закључак отворила могућност да се ово истраживање настави.   Књигу препоручујемо верницима, парохијанима, катихетама, ђацима и студентима, а посебно свештеницима који су – можда већ и – чули за многа питања својих парохијана, на која у овој књизи могу да нађу одговор. Ова релација аутор-читалац даје овој књизи мултидисциплинарни оквир, али у богословском миљеу, а са друге стране је и поучна, јер су многе хипотезе у овој књизи проистекле из практичних питања која су се наметнула у животу Цркве.   Књигу можете набавити у продавници Храма Светог Саве на Врачару или наручити преко броја телефона: 064-9508872.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      У Недељу отаца Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године, служена је Архијерејска Божанствена Литургија у загребачком Катедралном храму Преображења Господњег. Литургију је служио Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз саслужење архимандрита Данила (Љуботине), протонамесника Богољуба Остојића и ђакона Драгана Радића.     Ова Литургија била је прво богослужење у храму у коме су, након што је пострадао од земљотреса, постављене заштитне скеле. Верни народ је учествовао у Литургији уз придржавање познатих епидемиолошких прописа.   У беседи по прочитаној јеванђелској перикопи (Јн. 17, 1-13), Митрополит је рекао да нас је, поред епидемије која је паралисала читав живот и онемогућила нормално кретање људи, од храма одвојио и земљотрес. По његовим речима, заштитна скела је омогућила вршење богослужења, али су и даље у току испитивања која треба да установе тачна оштећења на храму и захвате које је потребно извршити.   Митрополит је земљотрес назвао једним од искушења која су иза нас: Верујемо да је и оно, као и свако искушење, са својим дубоким смислом, омогућило да откријемо понешто о себи, о смислу живота, али и о љубави Божијој.   Тумачећи прочитани одломак Јеванђеља – Христову првосвештеничку молитву, рекао је да нам у том, својеврсном богословском трактату, Христос говори шта је Царство Божије: Вечни живот је исповедање Бога Оца, као јединог истинитог Бога и, Онога кога је Он послао, Исуса Христа.   Говорећи о односу вере и живота, Митрополит је рекао да од тога како и на који начин верујемо, зависи и како ћемо и на који начин живети. Са друге стране, тај начин нашег живота исповедамо, артикулишемо и преображавамо у исказе наше вере. Вера и Живот су нераскидиво повезани.   Митрополит је саможртвену љубав, на коју смо позвани по јеванђељу, упоредио са Крстом Христовим. Хришћанска љубав је љубав према свима.Она не прави границе и разлике међу људима, али истовремено нас позива на прецизност и верност вери Отаца. Љубав не значи релативизовање наше вере, напротив. Љубав значи њено оснаживање и јасније формулисање, да бисмо ту веру, као чисту изворску воду сведочили у љубави пред свима.   Нагласио је да не треба никада помислити да се на било који начин вера може релативизовати. Наше вере се ни по коју цену нећемо одрећи, додао је.   Прву беседу, изговорену након више од два месеца са амвона загребачког катедралног храма, Митрополит Порфирије је закључио говорећи о томе да не треба да будемо судије другима, већ својим поступцима. Рекао је да хришћани треба да буду немилосрдне судије својим страстима и сопственом греху, али истовремено да имају неописиву, безграничну наду у Господа, кога су позвани да славе својом вером и својим животом.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • By Поуке.орг - инфо
      На радост верног народа града Прибоја и околине, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије савршио је Божанску Литургију у храму Васкрсења Христовог у Новом Прибоју у седму недељу по Вазнесењу Господњем – Светих отаца Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године.   Звучни запис беседе   Саслуживали су архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Драган Видаковић, старешина храма у Новом Прибоју протојереј-ставрофор Марко Папић, парох прибојски протојереј Спасоја Вујанић, јереј Никола Перковић и ђакон Иван Савић. На прозбе и јектеније одговарао је црквено-градски хор Свети кнез Лазар из овог града.   Поред свештенослужитеља, учесници трпезе Господње били су и верници, а посебно деца. Говорећи о важности учешћа на светим богослужењима, а нарочито на Светој Литургији, Преосвећени Епископ Атанасије је напоменуо: – Честитајући вам данашњи дан и учешће на Божанској Литургији желим да вас подсетим на оно што Црква памти као најважније, да се Господ наш Исус Христос, извршивши дело спасења, у послушности Оцу своме небескоме, узнео на Небо, у своју вечну славу, и сео са десне стране Бога и Оца, и полазећи благословио своје свете ученике, а преко њих тако благословио и све друге који буду у заједници са Његовим ученицима и који буду веровали у Њега у свима временима. И тај благослов се пренео и почива данас и овде у овоме светом храму где смо се ми сабрали. Тај благослов је са нама као Христовим ученицима.   – Обратимо пажњу нарочито на то како Господ прави своје следбенике, своје ученике. Они нису као такви рођени него су узведени да буду Његови ученици. Господ их је преобразио, начинио својим ученицима. Он је своје ученике стварао и од мудрих људи, и од жена, деце, болесника, од великих грешника чак, он је правио своје следбенике, своје ученике. Али како? Они нису остали такви какви су били него их је Он преобразио, препородио… Он је себи правио следбенике чак и од некадашњих својих прогонитеља. Апостол Павле, који се у оно време звао Савле, био је мрзитељ Христов и прогонитељ Његових следбеника. Међутим он је био способан у души за добро. Он није био озлобљен, није био озлотворен, његова душа није била прожета злом, али је био инструментализован од зла, био је обманут у уму. И Господ наш који види срца и умове, који види мисли, и све зна, знао је да од њега може направити добар сасуд и слугу свога, и јавио му се. И пошто је Савле био чисте душе одмах га је препознао и постао Његов верни следбеник до краја и пострадао за Њега.   – Господ је Цркву своју, заједницу којој и ми данас припадамо, оставио у сигурним рукама. Његови следбеници имају праву Његову науку и снабдевени су силом са висине, силом Духа Светога. Јер ми се крштавамо у име Господа Исуса Христа и примамо дар Духа Светога у светој тајни која је спојена са крштењем, у миропомазању. И ми сви треба да будемо свесни тога. Срамота је да не будемо свесни те благодати и тога богатства које нам је дато, које поседујемо. Јер се може догодити да губимо животне битке не знајући да имамо праву моћ у себи и праву силу. Треба да знамо шта имамо и треба то и да употребимо, ту благодат и ту моћ. Сваки хришћанин који је свестан тих дарова које има, може да победи сваки грех, нагласио је Епископ Атанасије.   Саборовање Епископа са верним народом настављено је и за трпезом љубави уз богоугодни разговор.     Извор: Епархија милешевска
    • By Поуке.орг - инфо
      На празник Вазнесења Господњег литургијски је прослављенахрамовна слава цркве Вазнесења Господњег у Подгорици. Началствовао је протојереј Предраг Шћепановић, уз саслужење протојереја-ставрофора: Далибора Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Николе Пејовића, јереја Леке Вујисића, као и протођакона Владимира Јарамаза и ђакона Павла Божовића.     Током Литургије многобројно сабраном вјерном народу, надахнутим празничним пастирским словом, обратио се настојатељ цркве Светих новомученика момишићких и парох момишићки – протојереј Никола Пејовић.   ,,Сав наш овоземаљски живот саткан од сусрета и од растанака. И већина тих растанака су тешки и болни и носе тугу са собом. Нарочито онда када се растајемо у смртном часу од наших најдражих. Међутим, овај растанак, Господа од ученика Његових, на дан Његовог Вазнесења, другачији је од свих осталих растанака. Зато што порука Христова при растанку ученицима Његовим, а преко њих и свима нама гласи: ,,Радујте се! – Радујте се, јер ја сам са вама до свршетка свијета и вијека”, рекао је отац Никола.   Он је објаснио да се Господ вазноси на небо, не да би оставио своје ученике, него да би био још приснији и Богу Оцу одакле се предвјечно рађа и одакле је сишао међу нас људе да би тако био ближи и свима нама, оснивајући Цркву своју коју ни врата пакла неће надвладати.   Отац Никола је у даљем обраћању указао и на то да је Господ својим Вазнесењем, небо спустио на земљу:   Нагласио је да је Вазнесење празник радости.   “Истинске радости, зато што је то дан спасења човјековог и зато се овај дан и назива Спасовдан. Господ се вазноси на небо да би небо спустио на земљу. Управо то небо, благослов Божији, ту радост живота у Њему, да би се и ми људи вазносили на небо. И да бисмо и ми људи, и ако земљани, постали синови тог и таквог неба. И ако земљом ходимо, треба да небом живимо. Црква Христова коју је Христос основао, јесте у времену и јесте у овом свијету, али она није од овога свијета. Јер храмови Божији, они су парче неба на земљи”, поручио је он.   Отац Никола се у другом дијелу свог обраћања осврнуо на девастацију и стагнацију духовног живота Цркве, нарочито након Другог свјетског рата, као и на период обновитељства који се десио крајем осамдесетих година који је конкретно за овај храм предводио садашњи страрјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Драган Митровић:   ,,Након Другог свјетског рата, наши храмови су били разрушени, но, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година овај храм Вазнесења поново се обнавља. Наш отац Драган Митровић са својом братијом од којих су многи и сада овдје међу нама као свједоци те духовне обнове, обнавља овај храм Божији. Овај храм је вазнио многе младе душе, а међу њима и нас овдје присутне свештенике. Вазнио нас је у свештеничку службу да би свој живот и живот других људи са којима нас Бог сусреће и спаја, упућивали управо Христовим путем.”   На самом крају свог пастирског слова, отац Никола је нерадо констатовао да многима данас вјера смета, те да су Црква и Христос поново на крсту, поново у страдању и распећу:   ,,Морамо и то да поменемо као свједочанство, морамо са тугом и са жалошћу да констатујемо да многима та вјера у Христово распеће, Васкрсења и вазнесење данас смета. Морамо констатовати да је поново црква, а кроз њу и Христос на распећу. Али, управо овај данашњи дан и пјесме које пјевамо, дају нам утјеху, снагу, радост и знање да ћемо ипак побиједити, јер је Бог побиједио у кратким и једноставним ријечима: ,, Ја сам са вама…” – али ово буквално преводим: ,,…и нико вам ништа не може!” У том сазнању Божијег присуства, Божанске силе, благодати и љубави и наше жеље, службе, правде и истине ми прослављамо овај празник.”, поручи је отац Никола.   Овогодишњи домаћин и кум храмовне славе господин Јован Митровић са породицом, предао је кумство за сљедећу годину господину Зорану Миловићу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...