Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
motorheadsd

Како протумачити речи светог Симеона Новог Богослова "Човек који не види светлост у овоме животу, не може да је види ни у будућем"?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Наиђох на овај цитат читајући тј слушајући књигу "Вече у пустињи Свете Горе - Архимандрит Јеротеј Влахос" у делу где се говори о созерцању нетварне светлости.

Да ли се мисли на такво мистичко созерцање нетварне светлости, таворске светлости као крајни стадијум очишћења или на живот по Богу, на покајање, на врлински живот, на било каку пројаву благодати на просветљење јер је Бог светлост свету?

https://www.youtube.com/watch?v=zbhud9nhP-w

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, motorheadsd рече

Наиђох на овај цитат читајући тј слушајући књигу "Вече у пустињи Свете Горе - Архимандрит Јеротеј Влахос" у делу где се говори о созерцању нетварне светлости.

Да ли се мисли на такво мистичко созерцање нетварне светлости, таворске светлости као крајни стадијум очишћења или на живот по Богу, на покајање, на врлински живот, на било какву пројаву благодати на просветљење јер је Бог светлост свету?

https://www.youtube.com/watch?v=zbhud9nhP-w

A шта ти мислиш, да ли су сви свети видели нетварну таворску светлост?

Читате монашку литературу (дакле, за монахе) а живите у свету.

Логично да се од студента медицине очекује да зна да препознаје хистопатолошке налазе. Али се то не очекује од пекара. Овај треба да зна да умеси хлеб са љубављу и свешћу да ствара икону Хлеба који нам даје Живот, тј Себе.

Дакле, свакоме ће се тражити спрам таланата које је добио. 10 добијеш, 10 још да зарадиш (хајде да кажемо да су то они подвижници који су угледали Тавор у срцу). 1 да добијеш, још 1 да зарадиш (рецимо тај једва писмени пекар). А између је широк дијапазон. 

П.С. А ако си поменути пекар-кувар у неком манастиру па узгред и угледаш нетварну светлост - е онда се видимо у Старечнику. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Monaska literatura je literatura koja se u mnogim stvarima moze preslikati i na mirjane. Ne bukvalno. Odvajanje od sveta kod morjana moze biti ali ne na nacin kao kod monaha ali prebivanje u neprestanoj molitvi i Bogopoznanju coveka odvaja od sveta pa makar bio i u gomili u gradu.
Ima onih koji su protiv Dobrotoljublja. Mislim da djavbas to i hoce 25 svetih otaca napisalo pouke a onda neko kaze ma ne ne treba to proucavati. to je samo za monahe.
Normalno je da ne moze svako da shvati ali trud cini cuda a Bog pomaze.

Sad o recenici
"Covek koji ne vidi svetlost u ovom zivotu nece je videti ni u buducem. "
Onaj koji ne zadobije Boga u ovom, ko ne zadobije raj u ovom nece ni u buducem. Prosto je shvatiti ali mnogo teze zadobiti.

Evo kako moze ali daleko od prostog:
" Спомен на монаха, који радосно умре, јер никога у животу не осуди. Овај монах беше лењив, небрижан, немолитвен, али кроз цео живот ниједног човека не осуди. И кад умираше, би весео. Кад га братија упиташе, како при толиким гресима умире весео, он одговори: "Видех сад ангеле који ми показаше хартију са многобројним гресима мојим. Ја рекох њима: Господ је рекао: 'не судите да не будете осуђени'. Ја никада никога не осудих и надам се у милост Божју да ме неће осудити". И ангели исцепаше ону хартију. Чувши ово монаси, удивише се и поучише се."
Ohridski prolog


Sent from my SM-G7102 using Pouke.org mobile app

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 5.4.2017. at 9:19, motorheadsd рече

Да ли се мисли на такво мистичко созерцање нетварне светлости, таворске светлости као крајни стадијум очишћења или на живот по Богу, на покајање, на врлински живот, на било каку пројаву благодати на просветљење јер је Бог светлост свету?

Животом по Богу се долази до првог, "или" си ти убацио као супротност које нема. Заповести, колико их испуњаваш толико си "осветљен", то већина види тек са оне стране.

 

"Али душа човечија, као сила - једина невидљива и мислена, - постаје овде и не престаје, већ прелази на другу страну као бесмртна. Док је у телу, помоћу тела види ствари; а кад се одвоји од тела, самим тим прекида везе са свима стварима, и ступа у однос са мисленим и невидљивим - заузета једино тиме. Ако је осветљена светлошћу Христових заповести, улази у неограничену светлост свеблагог Бога, и почиње осећати бесконачну радост. Ако је опкољена греховним мраком, одлази у бесконачни мрак, помешан са врелим огњем."

(Симеон Нови Богослов)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Родитељ (Отац)  гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби! (тропар Богојављења)   Богојављење Господа нашег Исуса Христа     Емисија о богослужбеним особеностима празника Богојављења (Радио Беседа)   Навечерје Богојављења - Крстовдан
      Jeромонах Игнатиjе (Шестаков): У навечерје Богојављења
        Свети Јован Златоуст: Беседа на Богојављење   Реч на Богојављење Господње   Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на Богојављење   Синаксар на Крштење Господње   Свети Јован Шангајски: Беседа на Богојављење   Епископ новосадски и бачки господин Иринеј: Беседа на Богојављење, 19. (6.) јануара 2015. године   Блаженопочивши Епископ јегарски Јероним: Беседа на Богојављење Господње   Катихета Бранислав Илић: Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!   Стихире Богојављења, поју монаси манастира Ватопед   Светогорски типик за Богојављење   Протођакон Радомир Перчевић: Тропари на Великом водоосвећењу   Верски календар: Богојављење Господње   Тропар Богојављења (ТВ Храм)   Кондак Богојављења (ТВ Храм)   Величаније Богојављења (ТВ Храм)  
      Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострдавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света и Који нам дарује велику милост. (тропар светом Јовану)
      Сабор светог Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег       Емисија о богослужбеним особеностима празника Сабора светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег (Радио Беседа)   Синаксар на Сабор Светог Јована Крститеља   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Сабор светог Јована Крститеља   Верски календар: Сабор Светог Јована Крститеља   Митрополит Амфилохије: Свети Јован - Глас вапијућег у пустињи   Митрополит Амфилохије: О светом Јовану Крститељу   Епископ крушевачки Давид: Беседа на Сабор Светог Јована Крститеља   Епископ аустријско-швајцарски Андреј: Беседа на Сабор Светог Јована Крститеља   Катихета Бранислав Илић: Свети Јован - Земаљски Ангел и небески човек   Радио Светигора: Како је рука Светог Јована Крститеља доспјела у Цетињски Манастир   Тајна празника: Сабор светог Јована Крститеља (ТВ Храм)   Тропар Светом Јовану Крститељу (ТВ Храм)   Величаније Светом Јовану Крститељу (ТВ Храм)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Тражитељ,
      Инспирација за тему ми је скорашња порука од о. @Иван Ц. са теме "Раскол се захуктава":
      Оче Иване, мени конкретно поред овога много смета што су поједини одвратни таблоиди узели да машу заставом православља и преко насловних страна у помпезним насловима обавештавају грађане који је празник или светац тог дана, редовно уз пратеће сензационалистичке наслове шта на тај дан ваља радити, а шта никако не. Уз то и предњаче у агресивном потурању црквене иконографије у виду поклон-календара и поклон-иконица уз велике празнике. Све то латиницом, а поред скандалозних и накарадних наслова који се тичу џет-сет личности, актуелности у ријалитијима и ТВ серијама, и дневнополитичких пропагандних ратова.
      Не могу да појмим да су то приметили лаици, а готово нико из црквене администрације. Примећују и борци против СПЦ, који по друштвеним мрежама управо покушавају да православље изједначе са заосталошћу, примитивним национализмом, необразовањем и неукусним и дегутатним музичким укусом. Својевремено су се на истој насловној страни нашли фотографија нагог међуножја једне естрадне личности и обавештење о поклон-икони поводом дана свеца. На друштвеним мрежама је настало колективно изругивање на рачун тог листа, са афоризмом "Ексклузивно у Куриру: икона св. Николе и пи*ка Јелене Карлеуше". Овде није проблематична чак ни очигледна бласфемија, него тако агресивно истицана православност појединих листова где се ја и људи са којима сам разговарао питамо, зар не би требало да се СПЦ на највишем нивоу огради од тога и пошаље јасну поруку верујућима и самим таблоидима о томе?
      Лично искрено верујем у свест људи који то папирно смеће купују да су и сами новинари и текстови које објављују проблематични и да то чине само због приступачне цене и да једнако негодују. Али шта је са онима који захваљујући тој потпори гаје своје православље као својеврсну комбинацију сујеверја, идолопоклонства и враџбина, упоредо са упијањем културолошких вредносних образаца које ти медији негују? Зар их треба оставити без свести да је српска црква то осудила, и то не пар презвитера или портпарола, него Црква у целини? Лично мислим да је боље да се о православљу не пише уопште, него да се пише на онај начин и упоредо са оним гадостима.
    • Од Логос,
      Иницијативу за изградњу цркве у Ресавици покренули су њени грађани у договору са месном заједницом 8. августа 1997. године. После годину дана, 9. августа 1998. године, Његово преосвештенство Епископ браничевски Игнатије освештао је темељ за Цркву Светог Пантелејмона, а зидање и малтерисање цркве потрајало је од 2000. до 2004. године.      Мештани су затим затражили и свог свештеника, због чега је 1. септембра 2003. године основана Црквена општина и парохија ресавичка са седиштем у Ресавици. Њу сачињавају: Ресавица, Равна Река и Сењски Рудник. Пре оснивања црквене општине Ресавица је припадала парохији стрмостенској. Први парох постао је свештеник Зоран Филиповић, који је остао у цркви до 2005. године, а од тада је парох свештеник Саша Ђорђевић. Сама црква се налази на једном од најлепших места у насељу, окружена зидом од камена и металном оградом.   Донацијама појединаца и предузећа постављенa је гранитна керамика на поду, подно грејање, прикључен је топловод, поплочан улаз до цркве. Иконостас је израђен вештом руком протомајстора Мишка Милановића из Супске код Ћуприје, а иконе је живописао иконописац Никола Ђуровић из Београда. Црква припада Епархији браничевској, Намесништво свилајначко, Црквена општина ресавичка.   Епископ браничевски Игнатије је освештао новосаграђену цркву 9. августа 2012. године Уз Епископа је саслуживало десет свештеника, три ђакона и четири чтеца. За обред освештења донете су мошти Светог кнеза Лазара из Манастира Раваница, што је уз многобројно свештенство учинило овај обред још свечанијим. Велики допринос доласку црквених великодостојника, сигурно, припада пароху ресавичком Саши Ђорђевићу, који је још једном позвао своје парохијане да прилажу за здравље и спасење својих душа.   После свечаног чина Владика је одржао говор окупљеном народу, у коме је појаснио чин освећивања цркве: „Освећење цркве је потребно зато што смо ми, у ствари, Црква као заједница која се сабира на једном месту и на тај начин изражава веру у оно што је Господ обећао, а то је да ће у последњи дан када дође, сабрати све народе на једном месту и када ће бити Царство Божје. Литургија треба да се обавља у једном граду на једном месту, јер Литургија представља сабирање, а раздвајање представља смрт, јер без сабирања на светој Литургији и без причешћа неће бити ни вечног живота“.   Сама грађевина цркве символизује јединство: унутрашњи део куполе је у облику крста, што указује на утемељење Цркве на Христовом страдању. Кубе је символ неба и божанског, те изображава небо-земни спој у Цркви, спајање Бога и створене природе, Бога и човека – које га чини вечно живим бићем.   Владика је рекао да се молимо за здравље оних који су помогли да се сагради црква и доведе у ово стање. У свом говору је посебно захвалио руководству предузећа „Рембас“ на доприносу. У завршници свог обраћања верном народу Преосвећени је навео: „Ово је велики дан, ово смо једном осветили цркву за вечност, никад више је нећемо освећивати и никада се она неће ни порушити. Много тога ће проћи, а црква ће остати“. Свечани чин су улепшали појци.   После освештења цркве приређен је пригодан ручак за Владику и госте у хотелу „Ђула“. Том приликом је додељено тридесет архипастирских грамата најзаслужнијим дародавцима.   Надлежни парох Саша Ђорђевић опслужује парохију која обухвата: Сењски Рудник, Ресавицу и Равну Реку – укупно 450 домова, и то на простору у којем је својевремено живело 22 народности! Били су то рудари који су долазили овамо са постора целе раније Југославије, и још пре Другог светског рата. Потреба за православном црквом осећала се одавно.   Пројекат Цркве Светог Пантелејмона урадила је и поклонила фирма „Сигма пројект“ из Београда. Грађевинске радове је извела фирма „Вавилон“ из Раче крагујевачке, чији је власник Раде Здравковић, дипл. инж. грађевинарства.   Црква у поду захвата 180 m²; двокуполна је, има три звона, која је излила фирма „Јеремић“ из Београда.   Живописање цркве на око 900 m² отпочело је 2016. године. Владика је предложио распоред живописа, сцена и појединачних фресака, а осликавање поверио иконописцу Петру Билићу из Београда, који се овог посла латио заједно са својим синовима. Због близине манастира Манасија и Раваница, неке сцене и ликови су урађени према фрескама у овим манастирима.   Тако, Цркву Светог Пантелејмона у Ресавици осликава Иконописна радионица „Билић“ из Београда, у периоду од три године. Уметнички стил и ликовни квалитет радионице „Билић“ препознатљив је у Српској Православној Цркви. Преко 30 храмова осликаних од стране протомајстора Петра говоре и о озбиљности и квалитету рада. Осликавање се изводи у оквиру канона Православне Цркве и по благослову надлежног епископа. Очекује се да ће бити окончано, ако Бог да, крајем ове, 2019. године.   Сви чланови радионице „Билић“ (протомајстор Петар са три сина) активни су верници Српске Православне Цркве. Радионица се налази у Београду, на Врачару, у непосредној близини Храма Светог Саве.   Уметничке радове на живописању у потпуности финансира фирма „Svecom d.o.o.“ из Београда, на челу са директором др Ратком Радосављевићем. Иста фирма је учествовала и у изградњи цркве, а позната је по својим активностима и помоћи рударској заједници у Србији. Та помоћ и прилози су усмерени на здравство, школство и Цркву у местима где се обавља рударска делатност и живе рудари (Соко Бања, Алексинац, Сјеница, Сењски Рудник, Равна Река, Деспотовац, Ресавица). „Svecom d.o.o.“ је велики и признати добротвор Српске Православне Цркве, који се истакао у својој вишеструкој активности у реконструкцији Цркве Светог цара Константина и Јелене у Београду, на Вождовцу.   Протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У уторак, 14. јануара 2020. године, свeчаним евхаристијским сабрањем у Зајечару прослављен је празник Обрезања Господњег и празник Светог Василија Великог. На светој архијерејској Литургији Његовом Преосвештенству Епископу тимочком г. Илариону саслуживало је свештенство Саборног храма а допринос празничном сабрању дао је и зајечарски црквени хор.     У продужетку Литургије служен је молебан за нову годину а након тога владика тимочки је благословио и преломио славски колач са овогодишњим домаћинима – Сашом и Славицом Марковић. Част да наредне године буду колачари имаће Миодраг и Бранкица Петковић. Окупљенима се потом обратио јереј Драган Блинџов који је подсетио да је ломљење колача на Светог Василија Великог увело једно молитвено друштво при богомољачком покрету још тридесетих година прошлог века а захваљујући верним женама наше цркве та традиција опстаје до данас. Прослављање празника настављено је у парохијском дому где је приређена трпеза љубави за све присутне.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Оваплоћена Реч није апстрактан појам него реалност. Бог тражи прилику да се оваплоти у нашем животу. Он се оваплоћује у нашем животу сваки пут када испуњавамо Његове заповести и вољу, када размишљамо о Њему, када у молитвама разговарамо са Њим и призивамо Га. Он се у нама оваплоћује када нашу душу улажемо у добру, утешну реч, када се удаљавамо од злих дела.     Морамо у себи да ослободимо место за Богооваплоћење, будући да смо испуњени „бесмисленим отпадом”: празним обавезама и бригама, непотребним стварима, сувишним речима, недовршеним пословима. Као што је блажени Августин рекао: „Бог жели да нам нешто пружи, али не може, јер су нам руке пуне, те Он нема где да нам то пружи”. Душа не може да издржи без Бога. Без Њега, она се гуши и мучи се. Тражење алтернативе је неразборито, бесциљно, узалудно и не води ничему. Нико и ништа не може да замени Бога. Неопходно је пружити прилику Богу да се оваплоти у нашој души и животу. Потребно је очистити мисли и срце од „отпада”.   Како то учинити? Постоји неколико начина.   „Чувај безазленост и гледај правичност, јер има останка у човеку мирном” (Пс. 36, 37). А где је мир, тамо је Бог. Треба следовати примеру оних људи који се крећу у том правцу. Међу нама постоје подвижници који се тихо и кротко подвизавају у Име Христово. Такве људе је могуће препознати по њиховом мирном духу, добродушности и унутрашњој лепоти. Да бисмо постали Божји, потребно је да допустимо Богу да уђе у наш живот.   Други услов за оваплоћење Бога у нашим животима јесте – прихватање Његових дарова. Он нам пружа Своју љубав, али ми је одбијамо, даје нам вечност, али ми одустајемо од ње. Увек осећамо дубоко смирење и скрушеност када нас неко несебично воли. Са сигурношћу знамо да љубав није могуће заслужити, купити или постићи силом – љубав примамо као дар, као чудо. То је почетак смирења. „Бог нас воли забадава”, говорио је митрополит Антоније Сурошки. Божја љубав, која нам је дарована, биће почетак Богооваплоћења у нашим животима.   Митрополит бориспољски г. Антоније (Паканич),  управитељ администрације  и организације Украјинске Православне Цркве     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...