Jump to content
Guest

Александар Вучић - председник Србије

Rate this topic

Recommended Posts

пре 7 минута, Grizzly Adams рече

Лудило. Не иде у главу никако да толики народ и даље упорно гласа да исте дебиле... Кад сам видео 60% шлогиро сам се... :(

Није, око 55% је. А и није прегледан сав материјал, можда још падне.

Реално, очекивао сам да Вучић победи. Али сам био сигуран да ће бити другог круга и да ће онда, зависно како се опозиција постави, или да АВ лагано збрише противкандидата (ако се опозиција не уједини), или ће ипак бити мало неизвесно (ако сви стану иза једног). Али да глат победи у првом кругу и да иза тога Јеремић и Јанковић прогласе "победу неке нове Србије" (!!!!!!!!!!!!!!!!), то ни у лудилу (добро, и Бели је прогласио победу, али то је ипак Бели :ani_biggrin: ).

И од сутра све по истом, појео вук магарца. Стварно много, много лош дан за ову земљу...и јако лош осећај после свега :( 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Grizzly Adams рече

Лудило. Не иде у главу никако да толики народ и даље упорно гласа да исте дебиле... Кад сам видео 60% шлогиро сам се... :(

Знаш шта је још луђе? И код нас хоће да фурају фазон #NotMyPresident.

1.jpg.9529993cab5da713f9e74f447c072b43.jpg

Ебга раја, побиједио је поштено и убједљиво. Шта га сад изигравају.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, florenntina рече

Polako bre Rylah-ce, nisam ja ni mislila na tebe posto sam jako skepticna prema tvojim sposobnostima koje bi ovde mogao unovciti. Sorry about that :( 

Види, тај патетични покушај спуштања је само показао оно што је код тебе већ постало пословично: немаш појма о чему причаш, а стално би о нечему да причаш. Својевремено ми је за оно што си ти копала и рукама и ногама било довољно да климнем главом, и нескромно ћу да ти кажем, да сам то прихватио, ти би била само један white trash без икакве шансе да разговараш са мном, било да си Канади, Србији, САД, или игде другде. Нисам прихватио нити отишао, нити се кајем због тога и данас. Тако да ћеш схватити и зашто ме заболе за твоје мишљење о мојим способностима, они који о томе стварно нешто знају немају никакве сумње у њих.

Тако да можеш да наставиш да лапрдаш и даље, и да лупаш по теми, и да се трипујеш и да си детектор за комунизам, и да си морална полиција, и и да делиш лекције ненаучена, само немој себи да дозволиш да се прецениш или да другима продајеш ту причу, јер они управо таквих као ти имају на тоне. 

А онда, на сваких пет година, опет гласај за неки окот Латинке Перовић (ако уопште знаш ко је то, тако сигурна у своје васколико знање и мудрост), па онда другима насумице дели лекције како су комунисти јер виде много боље и јасније него ти, или комунистима називај људе који су због Слободана деведесетих попили ко зна колико сузавца или пендрека, или се прави да волиш свој народ или своју земљу испред људи који ћуте и раде на томе да овде буде боље, или, на крају, пљуј земљу у којој сада живиш, али ти не пада на памет да одатле идеш негде где не влада комунизам, јер је твојој гузици тамо лепо.

Али је лепо причати и делити лекције, посебно кад то радиш без икакве одговорности за оно што причаш.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Grizzly Adams рече

Лудило. Не иде у главу никако да толики народ и даље упорно гласа да исте дебиле... Кад сам видео 60% шлогиро сам се... :(

Алтернатива се показала веома лоше организованом, а народ то не воли. Ни овде нити било где другде. И, поред тога, оно што је Саша Јанковић радио у задњих десет дана кампање је створило уверење код многих да никада и ни под којим околностима не би глсали за њега, и да је мање зло и Вучић него да нам се Стамболићево крило КП опет навакли на врат и да нас јаше (И ја сам међу њима. Данас сам изашао и гласао, али Јанковића не бих подржао никад).

Апстиненција је опет била огромна - заправо је врло мало антирежимских бирача изашло на изборе. То да су они лењи, можда и стоји, али људи једноставно нису видели било какву алтернативу. И не кривим их, кампања опозиционих кандидата је била очајна, и сам сам неколико пута на то упозоравао на оној теми о изборима.

У једном је Вучић био у праву вечерас - десет посто људи који гласају за антисистемског кандидата јесте нешто што показује колико је тај систем нездрав (и затрован, додао бих ја). Само што је, нравно, пропустио да истакне колико је он крив за све то.

Share this post


Link to post
Share on other sites

не волим анализе јер, после битке сви су генерали паметни (глупи су ваљда изгинули)... али ова, Драгослава Бокана, заиста није лоша...

IMG_1491191774895.jpg.d121cc9f6c17ad0100e345276ec38a98.jpg

 

Dragoslav Bokan

POBEDNIK, GUBITNICI I OSTALI

Dakle, tri su kategorije, a ne dve u igri, nakon večerašnjih razultata (koliko god oni bili još neutvrđeni i ne baš skroz precizno izračunati). Pobednik je Vučić (sa čitavom ekipom uz sebe), gubitnici su oni koji su pomislili da imaju ozbiljne šanse za pobedu (i onaj ko je poslednji po broju glasova), a ostali su - ostali. Tako da nisu svi koji su postigli lošije rezultate od onih koje su očekivali njihovi glasači - gubitnici. To da odmah jasno i glasno kažemo, da ne bi mešali babe & žabe bez potrebe i razloga. Gubitnici su, dakle: Saša Janković, Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, glasači Ljubiše Preletačevića (ne i "Beli", pošto on, u stvari, i ne postoji) i Miroslav Parović. Saša Janković i Vuk Jeremić kao predstavnici građanske Srbije, onoga što je bio nekadašnji DOS i njihov petotoktobarski (svojevremeno mitski) status. Oni nisu ušli u drugi krug, a to je bio, praktično, jedini razlog njihovog pomalo trapavog ulaska u politiku i ove izbore (nisu uspeli da se dogovore da jedan od njih dvojice odustane, a u korist okupljanja svih glasova ove prilično homogene grupe glasača). Uz to je Janković sebi "pucao u nogu" pred sam izborni dan ničim izazvanom izjavom o Srebrenici i "genocidu" koji se tamo, po njemu, dogodio, čime je ipak iznenadio bar deo svojih glasača iz DSS-ovskog krila nekada moćne DOS-ovske partije (onih koji odavno još ne glasaju za svoju nekadašnju stranku) i one mlade, tek stasale za glasanje "antivučićevce", koji su u njemu videli nadu za "neku drugačiju (ali, ipak, srpsku) Srbiju". A Jeremić je svojom šarenom, vodviljskom kampanjom, bez ritma, kreativnih unapređenja i postepenog pojačanja (ka kraju i odsudnom danu izbora) pomogao svom glavnom režimskom i jedinom pravom opozicionom protivniku (obojici podjednako) da ga ubedljivo potuku na izborima. I to sa toliko utrošenih sredstava da bi sa njima (sa takvim vetrom u jedra) i Boško Obradović ili, recimo, Milan Stamatović, imali osetno više glasova i podrške. Ne može se strip-balončićima i trampovski uglancanom kampanjom dobiti ono što je nekadašnji drugi čovek Ujedinjenih Nacija i harvardski đak mogao da uzme bez ikakve muke (samo da je naglasio ove momente iz svoje školske i radne biografije i da je imao džentlmenski-ozbiljan pristup glasačima). Šešelj je svojim otrovnim bodljama usmerenim isključivo prema "opozicionim konkurentima", ali ne i prema onom koji ga je svojevremeno izdao i, nakon toga, čak i direktno vređao (da ga ne citiram, a na temu Šešeljevog karaktera) tako sam sebi iskopao duboku rupu u koju je doslovno sahranio svojih 12 godina haške robije i sve ono divljenje koje su prema njegovoj tadašnjoj oštrini i principijelnosti (pokazanoj pred sudijama otvoreno-antisrpskog suda) osećali čak i oni koji nisu imali doslovno nikakve simpatije prema njegovoj politici. Tako mu ispade veći neprijatelj i važnija meta jedan pravoslavni Srbin, poput Boška Obradovića (kao navodni "srpski fašista"), od onog ko Srbiju, diktatorski nepopustljivo, vodi strmoglavo ka Evropskoj Uniji, usput potpisavši Briselski sporazum i još ko zna koliko toga (daleko od javnosti, kamera i reflektora). Bez obzira na sav njegov polemički dar, osećaj za humor i ranije patriotske zasluge (pre svega one iz haške sudnice) to je bilo previše čak i za njegove najvernije sledbenike. "Preletačević" ne postoji kao ličnost i političar, već samo kao ironični otklon od politike i sad, kada je spuštena izborna zavesa, ovaj lakrdijaški mladenovački performer odlazi dalje, svojim putem (predstava je završena i putujući cirkus ide na nove turneje). Ali postoje njegovi oduševljeni glasači, koji su, očigledno, pobrkali lončiće i pomislili da se olakim prezirom pobeđuje ozbiljna diktatura. Ne pobeđuje se, posebno ne tako, uz igru & pesmu, trubače & zafrkanciju. Sahrana nije isto što i svadba, čisto da napomenem, onima koji to još uvek nisu shvatili. Miroslav Parović je ubedljivo poslednji, a i nije baš najjasnije zašto se uopšte kandidovao (nikom nije uzeo glasove; nije doprineo ni Vučiću, a kamoli nekom od drugih opozicionih kandidata; nema svoju glasačku bazu i verovatno ima glasova koliko i u trenutku kada ih je doneo u kutijama u RIK da potvrdi svoju kandidaturu). Nekadašnja "Treća Srbija" je tako, posle svoje smrti, pokazala gotovo neverovatan politički raspon - od nežno-mekanog Parovićevog do žestoko-tvrdog Fajgeljovog odnosa prema režimu i A. Vučiću. A srpska politika je tako dobila sličnu situaciju (samo manjeg formata) kao i u slučaju "radikala" i "naprednjaka", nekada ujedinjenih i u istim skupštinskim klupama. To su vam gubitnici. A ostali su ostali. Nit' su dobili, niti izgubili. Nisu ni mislili da mogu da postignu Bog zna koliko u ovakvoj izbornoj trci (sa bezbroj neregularnosti i potpuno nejednakim tretmanom i mogućnostima). I uspeli su da, ipak, dobiju neke glasove i nečije poverenje, iako se u javnosti neprestano pumpala ultimativna atmosfera ILI - ILI, sa gladijatorskom koncepcijom "Vučić ili Janković" ("Vučić ili Jeremić" & "Vučić ili Šešelj", kako gde). Pa da krenemo, redom. Saša Radulović je pomagao "Belom Preletačeviću" i tako svesno rasipao i zbunjivao svoje pristalice; Boško Obradović je pokušao da oko sebe okupi normalne i pristojne, urbane i za politiku ne previše zainteresovane glasače (njega su praktično izdali oni što nedeljom idu na liturgiju, kao i on, ali su izabrali da se "gade politike" i "preziru izbore", a ne da glasaju za nekog najsličnijeg sebi); Milan Stamatović je postigao ozbiljnu vidljivost i pokrenuo nešto što se zove "Za zdravu Srbiju", što će, sigurno, tek razvijati nakon izbora u narodni (i narodnjački) pokret iz svoje zlatiborske tvrđave u Čajetini; Aleksandar Popović je prilično bledo i neubedljivo pokušavao da zameni (predstavi) lik & delo Vojislava Koštunice na svoj način (juniora-naslednika, "humaniste" i "dobrog čoveka"); a Nenad Čanak k'o Nenad Čanak, sa mnogo već potrošenog salašarskog šarma sjedinjenog sa LDP-ovskom, neskriveno izdajničkom politikom (gde u situaciji kad čak ni Vatikan ne priznaje "nezavisno Kosovo" - on to, mrtav 'ladan, radi) očigledno traži šansu da ga Vučić sledeći put ipak uzme (za neku siću, sa popustom koji ide uz robu sa greškom) u svoju ekstreeemnooo široku, politički nespojivu, frankenštajnovski šaroliku, pragmatičnim (da ne iskoristim neku težu reč) interesima ujedinjenu grupaciju. Nadam se da nisam nikog zaboravio od kandidata... A Vučić nije sam pobedio. To nikad nemojte da zaboravite, ako već govorimo o ovim izborima. Uz njega su bile sve Službe (i njihovi saradnici, aplauzi iz konzerve, cinkaroši, analitičari i toliki drugi više i manje ozbiljni igrači), bezbroj većih i manjih domaćih biznismena (neki iz interesa, neki iz straha, neki "za svaki slučaj"), svi režimski mediji (do maksimuma, pa i preko toga), pomalo Istok i nešto više Zapad (između Berlina i Moskve), rišeljeovski moćna Sonja Liht, naši "plavci" iz "Čelzija" i par "olimpijaca", te skoro svi (neki su, po zadatku, ipak otišli kod Jankovića i Jeremića) sada javno otkriveni "udbaši"-kulturnjaci sa naše javne scene (i nekoliko slučajno zalutalih likova sa njima ruku pod ruku)... a o snalažljivcima (tipa Vesića ili Malog) i da ne govorimo. To nije "jedan čovek", već čitav legion. Shvatite ovu definiciju kako vam drago (politički, metaforički, ironično, matematički, darvinovski, ezoterijski, teološki...). U svim varijantama ovakav opis - stoji. Sa najrazličitijim, jednako tačnim varijetetima ovakve jezive, zastrašujuće (ili tragikomične, kako god) dijagnoze. A sutra je već novi dan, hvatanje zaleta i početak pripreme za sledeće izbore. Od stare slave se ne živi, posebno u situaciji kao što je naša i sa svim onim što tek čeka novog predsednika za potpisivanje (a pod senkom širom raširenih krila glavnog junaka jedne Geteove pripovesti).

Share this post


Link to post
Share on other sites

”У суштини, није он лош, само још мало да похађа ове наше левичарске курсеве за испирање мозга и биће од њега одличан лидер и државник.”

Јесу проблем ретардирани гласачи, али убедљиво највећи проблем су ови ”стручњаци” друштвених ”наука”. Кад бисмо укинули "социологе", "културологе" и остале продавце магле, свет би се у старту поправио барем за 20%.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Осећај сличан као крајем марта `99, ратна јединица.

Свестан да другачије видим ствари од већине око мене.

Трудим се да сачувам мир и живу главу.

Помогнем невољнику до себе који због страха срља у погибао.

Мирно обављам свој део посла врло свестан који ће бити крајњи резултат без обзира шта ја као појединац чинио.

Шта да се ради кад смо као народ предвидљиви до бола.

П.С.

Мојсије је одрадио историјски добар посао. Вунтао је народ по пустињи док они ропског менталитета не поумиру. Јбг, да се не срамоте међу другим народима. Па онда из почетка.

Ми немамо пустињу (мада су нам пуста села за десетку, и Јован Крститељ би нам позавидео). Немамо ни Мојсија да нас поведе у пустињу. Али имамо памети да се сами населимо по "пустињи" (доказ су никнути пластеници и засади малина свуда. Власници - углавном незапослени интелектуалци са правим дипломама. Нешколовани су купили сега-мега дипломе и расули се по странкама и положајима). И тако сачекамо једно четрес` годиница док не помру сви са ропским менталитетом.

Питање је - од када почињемо да меримо тих четрес`...

Нешто ми се јавља да и сам спадам у исти корпус...

П.П.С.

Хајдучија је умрла. Хвала Богу.

Али се молитва није запатила.

А бити у пустињи без молитве је горе од ропства. Питајте Мојсијеве сународнике под Синајем...

Варијанта 2:

Ми се још сећамо наших Праотаца који су нас основали као народ, дичимо се њима а нисмо их достојни. Изашли смо из "Мисирског" ропства (Тито-Нехру-Насер, АтеистичкаЈуга-ИндијскаМистика-ДревниМисир!!!) а радо би се као народ вратили у исто. Нисмо стигли ни до Старозаветног Закона а направисмо теле у пустињи (Слобо). Мојсије нам био и отиш`о (наш Свети а не безгрешни Павле...Моли Бога за нас...). Значи сад су цареви, па судије, па вавилонско (ЕУ?) и остала ропства...

Одатле до Христа има још цирка 1400 година...

:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, RYLAH рече

Види, тај патетични покушај спуштања је само показао оно што је код тебе већ постало пословично: немаш појма о чему причаш, а стално би о нечему да причаш. Својевремено ми је за оно што си ти копала и рукама и ногама било довољно да климнем главом, и нескромно ћу да ти кажем, да сам то прихватио, ти би била само један white trash без икакве шансе да разговараш са мном, било да си Канади, Србији, САД, или игде другде. Нисам прихватио нити отишао, нити се кајем због тога и данас. Тако да ћеш схватити и зашто ме заболе за твоје мишљење о мојим способностима, они који о томе стварно нешто знају немају никакве сумње у њих.

Тако да можеш да наставиш да лапрдаш и даље, и да лупаш по теми, и да се трипујеш и да си детектор за комунизам, и да си морална полиција, и и да делиш лекције ненаучена, само немој себи да дозволиш да се прецениш или да другима продајеш ту причу, јер они управо таквих као ти имају на тоне. 

А онда, на сваких пет година, опет гласај за неки окот Латинке Перовић (ако уопште знаш ко је то, тако сигурна у своје васколико знање и мудрост), па онда другима насумице дели лекције како су комунисти јер виде много боље и јасније него ти, или комунистима називај људе који су због Слободана деведесетих попили ко зна колико сузавца или пендрека, или се прави да волиш свој народ или своју земљу испред људи који ћуте и раде на томе да овде буде боље, или, на крају, пљуј земљу у којој сада живиш, али ти не пада на памет да одатле идеш негде где не влада комунизам, јер је твојој гузици тамо лепо.

Али је лепо причати и делити лекције, посебно кад то радиш без икакве одговорности за оно што причаш.

Iskreno, nista te nisam razumela a i mrzi me da analiziram nepristojne i agresivne postove.

Tako da, ako zelis da te saslusam, pokusaj da se malo smiris i lepo i argumentovano objasnis to sto zelis objasniti.

Elem, za onih 25% populacije koji su danas izasli i glasali protiv Vucica. Dragi ljudi, ne ocajavajte. Uradili ste sve sto ste mogli. Izlaz postoji. 5 g. je ogromno i neverovatno je sta sve covek moze za to vreme nauciti, promeniti, osmisliti i napraviti. Zato, ne trosite vise vreme i zivce na te krvopije nego lepo knjigu u sake, znanje u glavu i put pod noge ako ikako mozete. To vam je moj savet iz licnog iskustva. Nije lako ali je sloboda prelepa stvar i vredna je truda bez obzira na izazove koji vas sigurno nece mimoici na tom, kao uostalom ni na jednom drugom, zivotnom putu. I ovo pricam iz iskustva. 

U svakom slucaju, sta god da odlucite, neka je Boziji blagoslov sa svima nama ali i sa ovim nesrecnim ljudima koji su odlucili da danas podrze Vucicevu Srbiju. Trebace im, mozda i vise nego nama :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam ocekivao da iko moze pobjediti Vucica, ali sam ocekivao makar da stvar moze uci u drugi krug da onda bude malo TV debate jer to Vucicu ne bi sjelo, koliko znam ta kreatura jos nijednom nije imala debatu s nekim, s opravdanim razlogom jer ne bi mu to lezalo. Ti namcori i diktatori izgledaju mocno, ali zapravo su samo takvi dok pricaju samostalno kada se suocavaju sa drugom stranom direktno oci u oci onda ih tu lomi svaki normalno misleci covjek. Pa i ono ako se desi cudo super, ako nista makar onda se pokazalo da ljudi zele promjenu da li su impuls, signal da zele novu politiku da im je ove stare dosta....ali aaa upravo suprotno ljudi su porucili da im je svejedno time sto je Vucic superiono pobjedio i sada moze nesmetano da nastavi da jos vise ucvrscuje vlast i ponizava svakog covjeka maksimalno do boli. Nije mu jos ni pola prethodnog mandata premijera isteklo, sada je postao predsjednik drzave, funkcija koja nosi malo ovlascenja, ali je zato ostao premijer u sjenci i evo sada ima apsolutnu moc da radi sta hoce, jer vec je najavio da ce iz Krusevac da se sa zakasnjenjem teleprontuje i Gasic na mjeto ministra odbrane po svim zaslugama. 

Ne nevjerujem da je vecina ljudi analiticna i da su znali sta rade, i da su odabrali da apstiniraju zato sto su zakljucili da su svi losiji od Vucica ili makar da je sve to jedno te isto. Zapravo je samo manjina ta koja misli svojom glavom. Beli nije mogao vise od 10%, Jankovic i  Jeremic s njim su trebali dobiti makar jos koji procenat i isao bi drugi krug. Znaci da je 10% ljudi na inernetu i da je Srbija zapravo daleko od SAD gdje je Trump dobio izbore na taj nacin. Srbija je zaostala zemlja sa vecinskom starom populacijom i sredovjecnim ljudima koje je slomio pad komunizma i sada ne znaju zapravo ni kako da zive i ni kako da se bore u zivotu. Ta apstienencija na izborima je upravo odraz tog ucmalog stanja u drustvu, ljudi koji ne znaju da se bore u zivotu. Srbija nije kao Holandija kad ljudi vide realnu prijetnju onda ne treba niko da i ma govori izadju 80% i sprijece da ludak dodje na vlast. 

Navodno rezultati iz dijaspore govore sasvim suprotno, Vucic je na zadnjem mejstu (Mada i to zna da vara jer dijaspora je u proslosti znala biti opredjeljena za kranju desnicu). Nista zavjesa je pala, potvrdjeno je stanje stvari. Ovaj pozar ce dugo dugo da gori, ljudi ce napustati tu kucu ko umije i ko moze dok se ne dogodi totalni slom, a onda niko ne moze predvidjeti sta ce novo izrasti, svjedoci ce onaj ko to dozivi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Moram da kažem da sam nekoliko puta bliži odlasku iz Srbije nego što sam bio juče.


"Од пашњака до научењака" под мишку и напред без освртања. Не губи време...

Овде остајемо ми у сенци на челу са Жељком као ЖРУ премијером (човек од визије далеко напред), министром одбране Ракићем, министром вера Обијем, министром правосуђа Рилах-ом, за дијаспору је Гризли... Локал-Патрија' је Ава а ду'овник геронда Савва. Снаћи ћемо се...
П.С.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Аурор рече

Moram da kažem da sam nekoliko puta bliži odlasku iz Srbije nego što sam bio juče. :)

Mlad si, bez porodice i u najboljoj poziciji da to ostvaris. Imas preko madjarskog drzavljanstva ako ispunjavas uslove, njemacko trziste je otvoreno do 2020, svake godine se prijavi na green card lottery za SAD pa ako ubode, Kanada express entry, Australija (tu moras imati sve sedmice iz IELTS), eventualno Novi Zeland ali su poostrili kriterijum gotovo nemoguce ako nisi Albert Ajnstajn ili nemas ponudu za posao iz NZ. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иво Андрић:
“Dugotrajno robovanje i rdjava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Justin Waters рече

Ovaj pozar ce dugo dugo da gori, ljudi ce napustati tu kucu ko umije i ko moze dok se ne dogodi totalni slom, a onda niko ne moze predvidjeti sta ce novo izrasti, svjedoci ce onaj ko to dozivi. 

Можда ипак није све тако трагично, можда не идемо према колапсу, него само напредујемо спорије него што бисмо напредовали у бољем систему. Мислим да постоји одређена шанса и да, ако ни због чега другог онда захваљујући општем напретку цивилизације , избегнемо ломове и повуци-потегни котрљамо напред. Кроз историју су нас највише коштали ратови и револуције. Ако избегнемо све то, све и са друштвеном свести која се оволико споро мења, верујем да можемо опстати. Чини ми се да нам је и међународна позиција тренутно иде на руку, више него и у једном периоду још од распада СФРЈ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг инфо
      Насловљавајући чланак на овај начин, намера ми није била да искажем широки дијапазон појмовних варијација у српском језику. Напротив! Оваквим насловљавањем чланка интенција ми је била да укажем на различито разумевање појмова који су од суштинског значаја за хришћанско саморазумевање. То практично значи да када се  акт причешћа појмовно изменио, променио се и његов садржински смисао. С обзиром да су се у претходним данима појављивали чланци на сајту teologija.net, који су својом садржином били везани за новонасталу (ванредну) ситуацију у којој смо се нашли, нашао сам за сходно да се на неке од њих у овој форми осврнем.
         Ако ли зађемо у новозаветни текст, најаутентичнија сведочанства о природи причешћа можемо наћи код светог апостола Павла. У 12. поглављу, прве посланице хришћанима из Коринта, видимо да апостол Павле Цркву доживљава као сабор хришћана међусобно различитих талената, дарова и служби, који, упркос, својим разликама, не само конституишу, већ и изграђују Тело, чији су и они сами удови. „А око не може рећи руци: Не требаш ми...“ (1. Кор. 12, 21). То, пак, саборовање није било утемељено на хуманистичкој социјалној ангажованости. Оно је имплицирало и саборовање је резултирало харатативну делатност. Ипак, темељ је био акт потврде припадности таквом сабору, акт причешћивања. У том контексту, припадност Цркви кроз акт причешћивања је био крајње самосвесни чин, лишен сваког магијског и сујеверног приступа. Овакво поимање свештених Дарова уопште није могло тематизовати причешћивање у категоријама, нама савремене, медицинско-хигијенске проблематике. Можемо рећи да је основна и једина преокупација оваквог приступа лежала у чињеници припадности или непропадности Телу Христовом. Припадности која је нудила залог за живот вечни или непропадности која је значила свођење живота на природни (смртни) поредак. 
         У чланку
      Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље
      TEOLOGIJA.NET Ретко се мешам у српску теолошку сцену, из разлога које овде не бих желео да образлажем. До сада нисам никада ништа написао или објавио на српском језику, осим једног... 1.      Прогласићемо период апостолског и непосредног пост-апостолског периода једино аутентично хришћанским.
      2.      У Хришћанству после 3. века ћемо препознавати исту феноменолошку стварност, међутим, другачије доживљавану.
      3.      Негираћемо чињенице и мислићемо да се ништа није променило
         С обзиром да се од 4. века окончао процес матаморфозе у доживљавању причешћивања (од чина потврде припадања Телу постаје чин потврде моралног усавршавања - Шмеман), може ли се и сме ли се седамнаест векова хришћанства окарактерисати као декадентно, сујеверно и магијско? Пре бисмо могли убеђења, оних који прокламују овакву лимитираност светодуховског вођења Цркве, окарактерисати као сујеверно и магијско, некритичко усвајање културолошких светоназора времена у којима промишљају реалност. Јер, ако су свети Јован кронштантски, свети Павле патријарх српски и преподобни Јустин ћелијски изгарали да сваког јутра савршавају светајну Цркве (па и у време сезонског грипа у чију се групу сврстава и COVID-19), може ли се ускраћивати причешће онима који поменутим оцима Цркве желе да последују? Убеђен сам да би поменути оци први међу зараженима савршавали Литургију и након њих употребљавали причешће. Довољно је читаоце упутити на текст светог Павла, патријарха српског, о употреби литургијске кашичице. Ово не узимамо као догму, нити као неупитно мишљење, већ га супротстављамо мишљењу, уваженог доктора богословских наука Владимира Латиновића, да причешће задржава и самим тим преноси вирусе, јер садржи све одлике хлеба и вина. Ја овде могу подсетити на праксу примања Тела Христовог у руку причасника и кушање Крви Христове из Чаше. Такође, сигуран сам и да данас постоје хришћани који би себе мртвима сматрали уколико у недељу не би били причешћени свештеним Тајнама. Баш због ових хришћана, у Црквама се макар недељом мора служити света Литургија. Поред ове групе самосвесних и црквено активних хришћана, не смемо заборавити ни оне који из сујеверно-магијских разлога приступају Чаши (ваља се отићи на причест у Цркву)! Овакве групе би нас могле подсетити на новозаветна времена и оне које је апостол Павле називао „неутврђенима у вери“. Одговорни став Цркве, мишљења сам, био би да у наступајућим временима након завршетка ванредног стања ови хришћани буду поучени свеживотном значају припадања Телу Христовом. А до тада њихове „савести“ ради, остану у својим домовима и прескоче ово, једном у години, сујеверно-магијско-медикаментно приступање Чаши Живота.      

         Што се друштвене одговорности тиче, убеђен сам да се активно црквени људи неће гордити својом вером, већ ће у духу хришћанског унижавања и кротости придржавати свих безбедоносних мера и бивајући удеоничари Тела и Крви Христове вршити и харитативну делатност, помажући и допремајући неопходна средства за живот особама старијим од 65 година. Јер како критичари причешћивања у доба епидемије могу тврдити да се на тај начин преноси вирус, а паралелно са том тврдњом позивати свештенике и верни народ да се социјално ангажују? Да ли нас кушање Тела и Крви Христове чини преносиоцима заразе, а додиривање хуманитарне помоћи на пример не? Тога ради, и у ове дане, мишљења сам, да не треба подилазити духу времена, већ се враћати непатвореним хришћанским идеалима.
       
      Извор: Поуке.орг

      View full Странице
    • By Поуке.орг инфо
      Насловљавајући чланак на овај начин, намера ми није била да искажем широки дијапазон појмовних варијација у српском језику. Напротив! Оваквим насловљавањем чланка интенција ми је била да укажем на различито разумевање појмова који су од суштинског значаја за хришћанско саморазумевање. То практично значи да када се  акт причешћа појмовно изменио, променио се и његов садржински смисао. С обзиром да су се у претходним данима појављивали чланци на сајту teologija.net, који су својом садржином били везани за новонасталу (ванредну) ситуацију у којој смо се нашли, нашао сам за сходно да се на неке од њих у овој форми осврнем.
         Ако ли зађемо у новозаветни текст, најаутентичнија сведочанства о природи причешћа можемо наћи код светог апостола Павла. У 12. поглављу, прве посланице хришћанима из Коринта, видимо да апостол Павле Цркву доживљава као сабор хришћана међусобно различитих талената, дарова и служби, који, упркос, својим разликама, не само конституишу, већ и изграђују Тело, чији су и они сами удови. „А око не може рећи руци: Не требаш ми...“ (1. Кор. 12, 21). То, пак, саборовање није било утемељено на хуманистичкој социјалној ангажованости. Оно је имплицирало и саборовање је резултирало харатативну делатност. Ипак, темељ је био акт потврде припадности таквом сабору, акт причешћивања. У том контексту, припадност Цркви кроз акт причешћивања је био крајње самосвесни чин, лишен сваког магијског и сујеверног приступа. Овакво поимање свештених Дарова уопште није могло тематизовати причешћивање у категоријама, нама савремене, медицинско-хигијенске проблематике. Можемо рећи да је основна и једина преокупација оваквог приступа лежала у чињеници припадности или непропадности Телу Христовом. Припадности која је нудила залог за живот вечни или непропадности која је значила свођење живота на природни (смртни) поредак. 
         У чланку
      Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље
      TEOLOGIJA.NET Ретко се мешам у српску теолошку сцену, из разлога које овде не бих желео да образлажем. До сада нисам никада ништа написао или објавио на српском језику, осим једног... 1.      Прогласићемо период апостолског и непосредног пост-апостолског периода једино аутентично хришћанским.
      2.      У Хришћанству после 3. века ћемо препознавати исту феноменолошку стварност, међутим, другачије доживљавану.
      3.      Негираћемо чињенице и мислићемо да се ништа није променило
         С обзиром да се од 4. века окончао процес матаморфозе у доживљавању причешћивања (од чина потврде припадања Телу постаје чин потврде моралног усавршавања - Шмеман), може ли се и сме ли се седамнаест векова хришћанства окарактерисати као декадентно, сујеверно и магијско? Пре бисмо могли убеђења, оних који прокламују овакву лимитираност светодуховског вођења Цркве, окарактерисати као сујеверно и магијско, некритичко усвајање културолошких светоназора времена у којима промишљају реалност. Јер, ако су свети Јован кронштантски, свети Павле патријарх српски и преподобни Јустин ћелијски изгарали да сваког јутра савршавају светајну Цркве (па и у време сезонског грипа у чију се групу сврстава и COVID-19), може ли се ускраћивати причешће онима који поменутим оцима Цркве желе да последују? Убеђен сам да би поменути оци први међу зараженима савршавали Литургију и након њих употребљавали причешће. Довољно је читаоце упутити на текст светог Павла, патријарха српског, о употреби литургијске кашичице. Ово не узимамо као догму, нити као неупитно мишљење, већ га супротстављамо мишљењу, уваженог доктора богословских наука Владимира Латиновића, да причешће задржава и самим тим преноси вирусе, јер садржи све одлике хлеба и вина. Ја овде могу подсетити на праксу примања Тела Христовог у руку причасника и кушање Крви Христове из Чаше. Такође, сигуран сам и да данас постоје хришћани који би себе мртвима сматрали уколико у недељу не би били причешћени свештеним Тајнама. Баш због ових хришћана, у Црквама се макар недељом мора служити света Литургија. Поред ове групе самосвесних и црквено активних хришћана, не смемо заборавити ни оне који из сујеверно-магијских разлога приступају Чаши (ваља се отићи на причест у Цркву)! Овакве групе би нас могле подсетити на новозаветна времена и оне које је апостол Павле називао „неутврђенима у вери“. Одговорни став Цркве, мишљења сам, био би да у наступајућим временима након завршетка ванредног стања ови хришћани буду поучени свеживотном значају припадања Телу Христовом. А до тада њихове „савести“ ради, остану у својим домовима и прескоче ово, једном у години, сујеверно-магијско-медикаментно приступање Чаши Живота.      

         Што се друштвене одговорности тиче, убеђен сам да се активно црквени људи неће гордити својом вером, већ ће у духу хришћанског унижавања и кротости придржавати свих безбедоносних мера и бивајући удеоничари Тела и Крви Христове вршити и харитативну делатност, помажући и допремајући неопходна средства за живот особама старијим од 65 година. Јер како критичари причешћивања у доба епидемије могу тврдити да се на тај начин преноси вирус, а паралелно са том тврдњом позивати свештенике и верни народ да се социјално ангажују? Да ли нас кушање Тела и Крви Христове чини преносиоцима заразе, а додиривање хуманитарне помоћи на пример не? Тога ради, и у ове дане, мишљења сам, да не треба подилазити духу времена, већ се враћати непатвореним хришћанским идеалима.
       
      Извор: Поуке.орг
    • By Логос
      Четврта недеља Великог поста посвећена је преподобном Јовану Лествичнику. Игуман манастира Свете Катарине на Синају саставио је Лествицу, знаменито дело посвећено монашком животу и монашкој философији, по којем је добио име Лествичник. О преподобном Јовану Лествичнику говорио је презвитер Александар Поповић.   Звучни запис разговора   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By PredragVId
      Годишњица почетка НАТО бомбардовања Србије
       
                          Данас се навршава 21 година од почетка ужасне НАТО-агресије на нашу земљу, када је током 78 дана непрекидног бомбардовања тадашње СРЈ, данас Србије и Црне Горе, убијено око 2500 људи, погинуло 1.031 припадника Војске и српске полиције, теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета нанесена нашој земљи процењена је на више десетина милијарди долара. А у страшним годинама после НАТО агресије, наш народ се већ две деценије бори са последицама бомбрадовања осиромашеним уранијумом.
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је прошле, 2019. године, на дан тужне годишњице која је тада пала у другу недељу Чанога поста, богослужио у Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Нишу, уз саслужење Преосвећеног Епископа нишког г. Арсенија, пренеле су тада колеге из епархијског радија "Глас". На Светој Литургији је служен и парастос настрадалима у НАТО агресији, после кога је Свјатјејши произнео надахнуту беседу и упутио архипастирску поуку бројном сабраном народу.
      Истога дана, 24. марта 2019. године, у Нишу је одржана централна државна манифестација којом је обележена тужна годишњица. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј беседио је на почетку ове академије, непосредно по престанку звука сирена за ваздушну опасност, а благодарећи колегама из радија "Глас", у могућности смо да се подсетимо ових изузетних речи Патријарха Иринеја који је подвукао да се моли Господу да се "овакви дани и страшни догађаји који су задесили нашу земљу, нигде, никада и никоме не понове".
      Извор Радио Слово љубве
       
    • By Логос
      У цркви Преображења Господњег на Видиковцу у Београду је 14. марта 2020. године после вечерњег богослужења, предавање одржао о. Александар Јовановић, парох жарковачке цркве Вазнесења Господњег. Тема предавања била је „АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ И ЧАСНИ ПОСТ“.    Звучни запис предавања   Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...