Jump to content

Програмирање - дигресије

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 15 часа, drvce рече

Zar ovo nije kljucno za zanat? Zar programiranje nije zanat?

 Па програмер је нешто као композитор који пише за оркестар. Ту има неких "занатстких" послова, али композитора опет не зовемо "занатлија". Ваљда зато што занатлија само нешто "поправља" или слично, а ово што прави је креативно, комплексно, има пуно иновације.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Au, pa vase mnjenje o zanatlijama je verlo nisko.

Doktor koji je nabiflao koncepte, ali nije prekovao skil je rdjav doktor, koji god deo tela da "samo popravlja". Samo "osinut" (dodirnut) kompozitor-zanatlija postaje umetnik (onaj koji je uspeo da nadidje standardne algoritme koje ljudi dozivljavaju kao prijatne/lepe/stagod), osim ako se ne lozimo previse na konceptualu gde je vestina zanemarena. Svaka kreativnost je proces eliminacije, a zanat je tu da moze da ponudi masu iz koje se bira i odbacuje.

Drugim recima, najveci broj programera su u najboljem slucaju zanatlije, osim, razume se, vas dvojice koji ste to sublimirali na visi nivo, pa je prava steta sto ne postoji nesto poput muzeja algoritama u kojima bi od vaseg koda ljudima zastajao dah i zaiskrivao duh.

Pravite alate, a lozite se da niste zanatlije, ej?! Dao bih ja vama kreativan budak u ruke, pa o da bijete o ledinu dok ne napravite umetnost...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, drvce рече

Drugim recima, najveci broj programera su u najboljem slucaju zanatlije, osim, razume se, vas dvojice koji ste to sublimirali na visi nivo, pa je prava steta sto ne postoji nesto poput muzeja algoritama u kojima bi od vaseg koda ljudima zastajao dah i zaiskrivao duh.

Pravite alate, a lozite se da niste zanatlije, ej?! Dao bih ja vama kreativan budak u ruke, pa o da bijete o ledinu dok ne napravite umetnost...

:smeh1::dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
пре 17 минута, Tumaralo. рече

Encaptulation je ustvari definisanje jedne klase?

Deklarisemo tj. imenujemo jednu klasu zatim joj odredimo atribute i metode i to sto smo ucinili predstavlja encapsulation, ne?

Па у суштини јесте, али је то у ствари процес "правилног дефинисања" класе. Јер кад правиш класу доносиш одлуке шта ће бити "видљиво", а шта "сакривено" (т. "енкапсулирано"). Добра класа је лака за коришћење, а обавља посао који је "сакривен" тј. не знаш и не занима те како ради. Већини програмера је потребно неко време да развију ту вештину.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Grizzly Adams рече

Па у суштини јесте, али је то у ствари процес "правилног дефинисања" класе. Јер кад правиш класу доносиш одлуке шта ће бити "видљиво", а шта "сакривено" (т. "енкапсулирано"). Добра класа је лака за коришћење, а обавља посао који је "сакривен" тј. не знаш и не занима те како ради. Већини програмера је потребно неко време да развију ту вештину.

A sta je to sto je "vidljivo"? Objekat koji kreiramo na osnovu klase? (instanciramo.. ?)  Pa nam tako vidljivi aspekti tog objekta svedoce o atributima i metodama klase?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Tumaralo. рече

A sta je to sto je "vidljivo"? Objekat koji kreiramo na osnovu klase? (instanciramo.. ?)  Pa nam tako vidljivi aspekti tog objekta svedoce o atributima i metodama klase?

Оно што је видљиво (јавно, public) се зове "интерфејс" класе. Оно са чим корисник може да интерагује. То су углавном функције (методе) које се позивају да би се обавиле неке операције. Могу да буду и променљиве (атрибути су синоними за променљиве) видљиве, али искуснији програмери то избегавају, него скривају (енкапсулирају) променљиве.

Корисник класе, а то је нека друга класа, или функција неке класе, инстанцира, тј. креира објекат корисничке класе, и користи интерфејс класе (јавне функције), како би добио неку информацију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, Tumaralo. рече

Encaptulation je ustvari definisanje jedne klase?

Deklarisemo tj. imenujemo jednu klasu zatim joj odredimo atribute i metode i to sto smo ucinili predstavlja encapsulation, ne?

Енкапсулација је скривање атрибута класе од корисника класе. Уместо директног приступа атрибуту, прави се функција која само враћа вредност атрибута, и друга функција која мења вредност атрибута.

Углавном се препоручује енкапсулација. Са искуством се схвати зашто је битна.

За почетнике делује као беспотребно компликовање, када се исто добије и када се стави да атрибут буде јаван (public).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Tumaralo. рече

A sta je to sto je "vidljivo"? Objekat koji kreiramo na osnovu klase? (instanciramo.. ?)  Pa nam tako vidljivi aspekti tog objekta svedoce o atributima i metodama klase?

Кад дефинишеш класу неки методи су "public" (јавни, видљиви...), а неки "private" (сакривени). Када креираш/инстанцираш објекат "видљиви" су само ови "public" методи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кум наследио неке паре и решио да инвестира у Mac како би учио iOS програмирање. Купио прекјуче и кренуо. :dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам се недавно озбиљно запитао које последице могу имати од испијања силне кафе, морао сам да смањим... али вуче једно друго па то ти је... када пијем кафу размишљам о коду, када се бавим програмским кодом размишљам о "црном пајтосу" да ми прави друшво :D

---

црни пајтос = кафа (да не буде забуне) :ani_biggrin:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, ИгорМ рече

Ја сам се недавно озбиљно запитао које последице могу имати од испијања силне кафе, морао сам да смањим... али вуче једно друго па то ти је... када пијем кафу размишљам о коду, када се бавим програмским кодом размишљам о "црном пајтосу" да ми прави друшво :D

---

црни пајтос = кафа (да не буде забуне) :ani_biggrin:

Ја гурам без кафе. А стварно мислим да програмери не би требало да раде више од 6 сати дневно, или бар да имају бенефицирани радни стаж. То је рударски посао. Ја гледам како живу главу да извучем. Уби ме начисто. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Иван ♪♫ рече

Ја гурам без кафе. А стварно мислим да програмери не би требало да раде више од 6 сати дневно, или бар да имају бенефицирани радни стаж. То је рударски посао. Ја гледам како живу главу да извучем. Уби ме начисто. 

Ајде ајде само напред, знам како је :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Давор73,
      Има ли кога да се бахће са Пајтоном?  Планирам да по трећи пут кренем из почетка, мада сам својевремено био дошао до класа али сам направио за мене већу паузу тако да...Ако је неко вољан за размену мишљења, искуства, заједничко учење  нека цимне. Иначе тотални сам почетник и ово ми је први језик тако да ми аналогије са неким другим језицима за сада нису од користи.
    • Од Juanito,
      Уз једну важну разлику...

    • Од Grizzly Adams,
      За оне који су завршили лекцију бр. 1 следи наставак.
      Почећемо са малом причицом, молим за пажњу и стрпљење.
      Замислите да правимо игрицу, трку аутомобила. Значи, наш програм приказује на екрану аутомобиле различитих боја који се међусобно утркују:

      И онда имамо "зелени ауто", "црвени ауто" и "плави ауто". Е сад, они се разликују по боји, али осим тога имају пуно сличности - свима се управља на исти начин. Имају педалу за гас, кочницу, могу да скрену лево или десно.
      Замислите сада да је неко већ испрограмирао све што је потребно за "ауто" и да постоји некаква "фабрика" која може да нам у тренутку направи ауто било које боје. Онда би програмирање наше игрице било врло једноставно, на пример - у програмском језику Срб# то би изгледало овако:
         Направи нови зелени ауто.
         Направи нови црвени ауто.
         Направи нови плави ауто.

         зелениАуто.Убрзај();

         if (иде кривина улево) {
            црвениАуто.Кочи();
            плавиАуто.СкрениЛево();
         }
      Веома једноставно и лако за разумевање.
      Такав начин програмирања зове се "објектно програмирање" јер правимо некакве "објекте" и онда само њима "командујемо" шта да раде (слично као што "објекту" Console издајемо "команде" типа WriteLine(), ReadLine() и слично). Нажалост, програмски језици немају унапред уграђен тип "аутомобил" па морамо да га направимо сами. Тај нови тип податка "аутомобил" зове се "класа". То је као "упутство" за фабрику како се прави аутомобил, срећом - програмски језици имају уграђену "фабрику" која може у делићу секунде да направи колико год хоћеш аутомобила различитих боја. Само је прво потребно направити "упутство".
      Како се то ради може се прочитати овде: http://csharp.net-tutorials.com/classes/introduction/
      Очекујем пуно питања.
    • Од Grizzly Adams,
      Ко је завршио све са почетне теме, ово је наставак.
      На теми већ има један задатак ("Регистар каса"), овде да додамо још неке идеје шта би могло да се направи са знањем из првог поглавља ("The Basics"). Веома је битно испробати што више примера тако се сви концепти потпуно разјасне и стекне способност да се примене на практичне проблеме.
      У првом делу научили смо:
      Основне типове података и варијабле, Условне наредбе (if, switch), Петље (while, do-while, for, foreach), Функције и параметре, Низове (arrays). Сада све то треба применити на што више примера.
      За оне који су тамо завршили све што има, ево другог задатка - направити "калкулатор".

      Кад се отвори, програм прво пита само за број. Кад се унесе број, освежи се екран, прикаже унет број, онда се тражи операција - само један "карактер", може бити: '+', '-', '*', '/'.
      Затим поново тражи број. Када се унесе број, екран се освежава приказује операција, број и резултат као на слици изнад и тако у круг. Предлажем да овде употребите while, низове, функције и switch наредбу.
      -
      Ако имате још коју идеју за једноставан програм, слободно јавите!
    • Од Grizzly Adams,
      Ово је прва лекција, а овде можете да видите цео план овог нашег "курса":
      За почетак, потребан је Windows (може и Linux или други OS - погледај поруке испод) и знање како да се иде на интернет и инсталирају програми.
      Циљ ове прве лекције је да "пробијемо лед" и направимо најједноставнији могућ програм.
      1) Инсталирати Visual Studio Community Edition (бесплатно и легално)
      https://www.visualstudio.com/vs/community/
      При инсталацији одабери опцију ".NET Desktop Development":

      2) Отвори Visual Studio и пажљиво следи ово упутство:
      https://msdn.microsoft.com/en-us/library/k1sx6ed2.aspx
      Осим последњег дела (Command-Line Compilation and Execution), то ти не треба.
      Направио си свој први програм. Покушај да измениш поруку која се појављује на екрану - нпр. преведи на српски језик. Јави кад завршиш или ако не иде и треба помоћ.
      -
      Молим овде само конкретна питања везана за тему, све остало ће бити брисано без милости. Данке шен.
      Потребно је све укупно око 15 минута, ко не уради требало би да буде кажњен...
      ----------------------------------
      Кад се ово претходо успешно заврши, наставити овде:
      http://csharp.net-tutorials.com/basics/hello-world/
      Почиње са овим што смо већ урадили па наставља даље где треба. Пробајте да изгурате поглавље "The Basics" до краја и питајте одма шта није јасно. То је циљ ове "лекције бр. 1".
      ----------------------------------
      Када завршите прво поглавље, овде је задатак за "испит":
       
×
×
  • Креирај ново...