Jump to content

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Никада нећемо против Русије која је увек била наша подршка и нада (ВИДЕО)

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 26 минута, елТорнеро рече

Обзиром да нисмо расположени да се окренемо себи, шта ти предлажеш, изузев превентиве, која се не брани чак ни према најрођенијима.? Коме да се окренемо?

Увек сматрам да је боље да радимо на себи, да покушамо да нађемо инспирацију уместо да се вазда ослањамо на неког другог.

Ја генерално имам проблем са тим окретањем ка било којој империји. То никад није савезништво. То је протекторат. Сматрам да нико са мрвицом самопоштовања не сме да се задовољи са тиме.

Дакле ако уочавамо да постоји мањак расположења да се окренемо ка себи онда да видимо шта може да се уради по том питању. Знаш, моја баба је потомак белогардејског избеглиштва, а толико их је било овде да су били држава у држави, ишла је у руску гимназију, и данас, мада има 91 годину и даље прича са уочљивим руским акцентом. Ако нешто треба од Руса да научимо то је како се води рачуна о свом корену, како се то негује и не запоставља. Само утолико треба да се угледамо на њих, а онда да терамо своју причу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

А што би неко улазио у савез са Србијом, леба ти? Посебно нека велика сила... :)

Ми смо жива комедија...

Друже, свако може да уђе са нама у савез ако иа неки интерес. А то што ти потцењујеш свој народ и државу, посебна је прича. Има један термин за то зове се дух самопорицања. Не кажем да смо идеални, али можемо ми да задивимо свет, више пута смо то у историји урадили.

А то да смо ,,комедија", праве од нас комедију, они би хтели да ми то будемо, али само ми одлучујемо да ли јесмо то или нисмо. Како одлучимо, тако ће нам и бити. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

А што би неко улазио у савез са Србијом, леба ти? Посебно нека велика сила... :)

Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

 

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Ми смо жива комедија...

Ми смо полужива трагикомедија....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Православни Србин рече

Друже, свако може да уђе са нама у савез ако иа неки интерес.

А који интерес може да има велика сила да уђе у савез са пропалом државом у којој се једва преживљава?

пре 1 минут, Православни Србин рече

А то што ти потцењујеш свој народ и државу

Напротив!

Ти подцењујеш свој народ и државу тиме што мислиш да нам је једина могућност да скинемо гаће и покоримо се некој "великој сили". Ја верујем у свој народ, да је способан да сам себи створи бољи живот. Само треба да се ослободи тих заблуда и крене да ради.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

А који интерес може да има велика сила да уђе у савез са пропалом државом у којој се једва преживљава?

Па шта твоје решење друже? Да пропаднемо, да нестанемо? То је твоје решење које проповедаш? Ти си тај који потцењује свој народ будући да га називаш пропалим, не ја. Ја верујем да Срби и Србија нису пропали, и верујем да ће успети да обнове и сачувају своју државу. Верујем у Бога и у свој народ. Били су Срби и у тежим ситуацијама, па нису пропали.

пре 4 минута, Grizzly Adams рече

Напротив!

Ти подцењујеш свој народ и државу тиме што мислиш да нам је једина могућност да скинемо гаће и покоримо се некој "великој сили". Ја верујем у свој народ, да је способан да сам себи створи бољи живот. Само треба да се ослободи тих заблуда и крене да ради.

Извини, нисам ја нашу државу назвао пропалом, већ ти. 

Ја никада ово нисам рекао, не измишљај. Никада нисам рекао да треба било коме да се ,,,покоримо", поготово нисам рекао да нам је то једина могућност. Ти друже, једноставно измишљаш.

Рекао сам само да сваки народ тражи увек савезнике и рекао сам да и Србима треба савезник. Савезник, а не окупатор. Савезнику не треба да се покороваш, уколико он није ,,западни партнер" који нам отима територију, пљачка државу, подржава лопове на власти и буквално тражи од нас да му се покоримо, и духовно и у сваком смислу.

И причати о томе да неко прича да треба да се ,,покоримо Русији", у ситуацији кад се од нас тражи покоравање, али буквално покоравање али не од Русије, већ од стране Запада-по мени је то подмукла замена тезе. И мислим да си превише острашћен кад говориш о Русији, не знам зашто је то тако, али изгледа ми да је тако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Kristijan рече

Увек сматрам да је боље да радимо на себи, да покушамо да нађемо инспирацију уместо да се вазда ослањамо на неког другог.

 

Наравно да треба да радимо на себи, својој држави и њеном уређењу. То је што се тиче наше унутрашње политике, да се духовно, национално и државотворно обновимо, да створимо сређено друштво, уништимо криминал, побољшамо свој живот. То је питање унутрашње, и оно је апсолутно на нама.

Али, буди реалан, у спољној политици, без ослањања на неку другу велику силу, не можеш да егзистираш. У спољној политици свако тражи неког савезника, то је једноставно златноп правило спољне политике.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Много сте се распричали па ћу зато да скратим. Погреши човек па и држава. Али једно је сигурно, запад се међусобно још горе гложио па је сада уједињен као некакав чопор - док се наши Руси једва сналазе како да се позиционирају. Зато гледајте и уживајте, долази ново доба ,,братства и јединства'' са Русима.

Свет је данас толико другачији од пре само четврт века. Какав потенцијал има Азија и део Европе тек ћемо видети.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Православни Србин рече

У спољној политици свако тражи неког савезника, то је једноставно златноп правило спољне политике.

Можеш савезништво да правиш са Румунијом, Македонијом и другим државама које од прилике са истим улогом могу да уђу у игру. Империји се само нудиш као вазал, и ту нема алтернативног тумачења. То није разлика у номенклатури, то је суштинска разлика.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Kristijan рече

Можеш савезништво да правиш са Румунијом, Македонијом и другим државама које од прилике са истим улогом могу да уђу у игру. Империји се само нудиш као вазал, и ту нема алтернативног тумачења. То није разлика у номенклатури, то је суштинска разлика.

Значи, Израел је вазал Америке, а ми смо били руски вазал током балканских ратова? Неће бити да је тако. Није ти то реална поставка. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@eлТорнеро, @Православни Србин,

Одговорио је Милан Ракић, извин`те морала сам да се окренем себи и запржим  чорбаст пасуљ... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Kristijan рече

Империји се само нудиш као вазал, и ту нема алтернативног тумачења.

Краљевина Србија није била вазал Царевине Русије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да би се уопште расправљало на ову тему, прво треба да се раздвоје две ствари:

- Љубав према руској култури, цивилизацији и народу и осећај заједништва са њима због исте вере, сличности у језику, историје, итд.

- Одушевљавање фиктивним романтичарским делузијама о "братском народу" који само мисли о нама по цео дан и, најгоре од свега, путинофилија - идолатријски однос према Владимиру Путину као челичном вођи са полубожанским атрибутима који ће нас чврстом песницом спасити од свих зала и показати Западу њиховог бога и макар им мало вратити мило за драго због свега што нам се издешавало задњих деценија.

Ово прво је здраво и нормално, ово друго није.

А што се тиче савезништава - мала земља попут нас мора да има савезнике, све друго води у сигурну пропаст. Не можемо ми да се ослонимо искључиво на себе, свет тако не функционише. Али та савезништва морају исто тако да буду заснована на реалним политичким могућностима и интересима, не фантазијама у нечијим главама. Иначе ћемо опет да извучемо дебљи крај шта год да се буде дешавало у овом делу света.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Православни Србин @елТорнеро Имате ви право на своје мишљење, немам ја ништа против тога. Само кад се дође дотле да се сравњују рачуни онда се види која је природа таквог односа. Може на корицама да пише шта год хоћеш, али је важно оно што је између корица.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 21. септембра 2021. године, на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Том приликом, Патријарх, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, рукоположио је г.  Стефана Максимовића, дипломираног теолога, у чин ђакона. Патријарху је саслуживало братство Саборног храма у Загребу са ђаконом Момиром Ђукиће, из Епархије далматинске.
      Предстојатељ Српске Православне Цркве у беседио по отпусту Литургије је казао: -Славимо Рођење Пресвете Богородице, јер је преко Ње дошло до спасења људског рода. Она је најчистији дар Божји људима, али и нешто најсавршеније и најчистије што смо ми људи могли Богу да принесемо као дар.
      Патријарх је указао на паралелу између Богородице и Цркве јер Она која је родила Спаситеља света, јесте и Мајка света, управо онако како је то и Црква. -Као и Црква, и Богородица је Мајка свих: блиска свима, све разуме, све заступа, казао је Патријарх и нагласио да постоје многи који понекад из незнања погрешно разумеју Цркву Христову:
      -Црква нема граница, не само историјских, него нема граница ни између овога и онога света. Како онда Црква може да се поистовети са било којом, макар и најважнијом, најмоћнијом, најлепшом земљом на свету или са било којим народом? Осим Христа све  је релативно. Државе, некада су веће, некада мање, неке трају вековима и миленијумима, а неке, које су биле моћне и силне и заузимале огромне просторе, данас не постоје. Нас не интересује ширење и сужавање држава. Канонске границе Цркве се не мењају нужно са границама држава, рекао је Патријарх и подсетио на речи владике Николаја: Ми чекамо Христа, а не боље време.
      -Ми нећемо хтети да поистовећујемо Цркву са било којом државом, а камоли са било којом партијом, и чинићемо све свим силама, духовним, расположивим, да не дозволимо да нама било ко манипулише, рекао је Његова Светост Патријарх и истакао:
      -У нашем времену се стварају многи конструкти, фикције, виртуелне стварности које они, који хоће Цркву да увуку у разне неспоразуме и политичке игре, користе као полазну тачку, полазећи од тог виртуелног конструкта као реалности која никакве везе нема нити са природом Цркве, нити са њеним амбицијама, нити са њеним служењем. У Цркви заиста нема Грка ни Јеврејина. У Цркви нас Господ позива да сви једно будемо. Међутим, у џунгли, у прашуми силних интереса од овога света, разни - имајући оруђа, али, ако хоћете, и оружја медијска у рукама - могу да стварају лажне слике и да онда и од Цркве производе оно што нити је била, нити јесте, нити ће бити, казао је патријарх Порфирије и истакао значај очувавања у себи и свом срцу духа и етоса Цркве као Царства Божјег на земљи: -Очувајмо тај етос у свом срцу и никада га не изневеримо без обзира ко ће шта рећи и како ће рећи у односу на нас.
      -Циљ нашег живота је да будемо фокусирани на Христа. Живимо у свету информација, тј. дезинформација, у којем, оптерећени хиљадама информација, имамо само конфузију. Важно је да се изборимо са тим многим лажним информацијама, баш као што су радили исихасти, подвижници. Тај принцип увек важи. Користили су се Исусовом молитвом. Зашто? Да речима Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешног спрече сваку лошу, сваку злу, сваку лажну и погрешну мисао која хоће да им упрља ум како би могли онда умом својим да сиђу у срце, где нема страних и лажних информација и да се ту сретну са најважнијом и  једином аутентичном информацијом која одозго од Бога долази, казао је патријарх Порфирије.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Главног рабина Јеврејске заједнице Србије г. Исака Асиела.    Патријарх српски и Главни рабин су разговарали о улози, одговорности и заједничким изазовима са којима се суочавају Цркве и верске заједнице у модерном свету. Пријему је присуствовао изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског.


       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је данас, 18. септембра 2021. године, са децом из Глине и банијских села, Београдски Зоолошки Врт.

       
      Како је стоји на Патријарховом Инстаграм профилу дружење је био весело, а нарочито када је са децом хранио фоку. Поред тога, деца и Патријарх Порфирије су били у прилици да се сликају са животињама, а радници Зоо врта су им омогућили и да мазе поједине животиње. Деци су најинтересантнији били мајмуни, а праву атракцију је, уз жирафу, представљао и алигатор Муја.
      Деца су након Зоо врта посетила Цркву Ружицу, где им је била приређена ужина и ручак, након шетње по Калемегдану. Патријарх Порфирије се, у другарском разговору са децом, обавестио о томе у каквим условима њихове породице, након земљотреса, живе и како им је у школи.
      На крају сусрета са децом патријарх Порфирије је упутио кратку поуку о томе да они требају да буду добри ђаци, добри другари и да се увек лепо играју. Да би у томе били што безбрижнији Патријарх је обећао да ће Српска Православна Црква помоћи у обнови њихових кућа колико год буде могла.
      „Куће ових малишана су тешко оштећене у земљотресима, а обнова иде веома споро. Обавештен сам да је завршена обнова само једне куће. Српска Православна Црква и држава Србија, са компанијама и људима добре воље, учиниће што је потребно да се обнова убрза“, написао је патријарх Порфирије на свом Инстаграм профилу.
      Деца су у Београд допутовала у пратњи јереја Горана Каламана пароха глинског и доградоначелнице Бранке Бакшић у организацији народног посланика у Скупшитини Републике Србије Сање Лакић и државног секретара Министарства омладине и спорта Милана Савића.  
       
      Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 18. септембра 2021. године Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

       
      Његову Светост дочекали су и са радом Центра упознали директор Центра, протојереј ставрофор Петар Лукић, Старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила у Београду и бројни сарадници и добротвори. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије освештао је том приликом просторије Центра, који се од недавно налази на новој адреси - у улици Краљице Наталије 45.
      Нека Господ благослови овај дом и све оне који овде раде, рекао је Патријарх Порфирије.
      Православни пастирско-саветодавни центар основан је на Цвети 1997. године у Београду са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, као прва духовно-терапеутска установа у Србији.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...