Jump to content

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Никада нећемо против Русије која је увек била наша подршка и нада (ВИДЕО)

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 8 минута, Justin Waters рече

https://en.wikipedia.org/wiki/Tehran_Conference

Citiraj mi gdje je dogovoreno da ce Grcka biti u zoni uticaja SSSR. 

Imas jedino Grcki gradjanski rat izmedju 1946-49 gdje su komunisti porazeni. 

Davno sam to gledao,moguće da sam pomešao sa Albanijom.Ali u svakom slučaju Staljin da je teo izgazio bi i ćopavka i nas.Al nije...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Кратос рече

Davno sam to gledao,moguće da sam pomešao sa Albanijom.Ali u svakom slučaju Staljin da je teo izgazio bi i ćopavka i nas.Al nije...

Pa nije mogao. Da je mogao Jugoslavija ne bi bila Jugoslavija vec drugi DDR. Crvena Armija je dosla do svojih granica na kraju rata ne zato sto su bili nesto ekstra mocni i moglisu pregaziti bilo koga kao mrave, vec prosto sto su nacisti vec padali i imali su otvoren put, ali da su htjeli prenagliti i ici dalje usli bi u otvoren rat sa SAD i Britanijom, a to sigurno nisu htjeli niti mogli pored svih gubitaka koje su imali na istocnom frontu i stali su u Beogradu i nadali se da ce po zavrsetku imati Jugoslaviju zbog komunizma po svojim uticjaem i onda im se desio Tito i 1948. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Kristijan рече

Ма... Није то баш тако. Пре свега је то историјски нетачно о чему постоје врло јасни докази. Ни једна империја не ради ништа што није у њеном интересу, и ми бркамо то што са руским народом имамо сродну жицу са дипломатском и војном иницијативом. Русија је повремено била на нашој страни јер је у датом тренутку то био интерес империје и окретала нам је леђа без пардона када је помоћ Србији била у колизији са њеним интересима.

 

Није повремено, него цео период српских устанака, борби за ослобођење и обнову српске државности, Русија је била уз нас. Тешко да би ми уопште били независна држава да није било толико велике подршке Русије. Дакле, није то ,,повремено", него је то цео један период од српских устанака, преко борби за ослобођење, до балканских ратова и првог светског рата. У ствари, да је Царска Русија опстала, она вероватно никада не би дозволила стварање Југославије и прављење глупости због које је касније пало много српских глава.

Ако већ говоримо о историјским чињеницама, Русија нам је доследно помагала у два века (19. и 20) и тој подршци, поред многих других фактора, можемо да захвалимо што смо добили независну државу.

Слажем се ја у начелу да велике силе увек гледају своје интересе и да не треба мешати народ и народна осећања са државном политиком, али ако ћемо историјски бити објективни, Русија нам је заиста пружала велику подршку и помоћ. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Justin Waters рече

Nisu nikad uspjeli, a nije da nisu htjeli. Najblize su bili sa SSSR ali ih je Tito zeznuo. 

СССР није исто што и Русија, иако је имао исту територију као и она. СССР је био комунистичка и атеистичка држава, док је Царска Русија ипак своје изворе тражила у Православљу и Словенству. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Justin Waters рече

Nisu nikad uspjeli, a nije da nisu htjeli. Najblize su bili sa SSSR ali ih je Tito zeznuo. 

Да ово што си написао не би била глупост, молим те, наведи још неке покушаје. А и ово што си навео је Русија под ропством, горим од татарског, чувена Совјетија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једно су наше жеље и тежње, друго су историјске чињенице. Русија нам је помагала само кад је то било у њеном директном интересу и никако другачије. Поменух горе и неке конретне случајеве, да не пишем опет... И то је сасвим очекивана ствар, тако функционише овај свет. Само ми никако да се манемо сањарења...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Поглавар Српске православне цркве Патријарх Иринеј говорио је екслузивно за “Раша Тудеј” о односима Србије и Русије.

 

Он је рекао да високо цени пријатељство са Русијом која је увек долазила да спасе Србе.

“Живимо у времену када наше односе са Русијом критикују многи. Ипак, ми одговарамо да никада нећемо против Русије, која је увек била наша подршка и нада, посебно када смо били под Отомаском чизмом”, рекао је Иринеј.

 

Он је нагласио да је сарадња руске и српске православне цркве на нивоу дубоке историјске повезаности два народа.

“Ми морамо да запамтимо да смо Словени. Још у 12. веку почела је сарадња наших цркава. Од тада наши односи само су јачани”, рекао је Иринеј.

РТ

 

View full Странице

 

АКСИОС, АКСИОС, АКСИОС

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, елТорнеро рече

Да ово што си написао не би била глупост, молим те, наведи још неке покушаје. А и ово што си навео је Русија под ропством, горим од татарског, чувена Совјетија.

Nisu mogli, ali jesu stalno tezili. Imali su uvijek prepreku da se probiju na sredozemno more. 

A o kakvoj gluposti pricas, Staljin i Lenjin jos uvijek pocivaju na crvenom trgu, a Putin je licno izjavio da je propast SSSR bila najveca politicka katastrofa u 20 vijeku. Ne oni uopste SSSR ne dozivljavaju kao ropstvo, priznaju mu mane, ali nikako da su bili robovi jos povrh svega zale za izgubljenim uticajem u okolnim zemljama kojeg sad nastoje povratiti. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Православни Србин рече

СССР није исто што и Русија, иако је имао исту територију као и она. СССР је био комунистичка и атеистичка држава, док је Царска Русија ипак своје изворе тражила у Православљу и Словенству. 

Napisah elTorneru, pa u principu odgovor njemu je ujedno odgovor na tvoj post. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Justin Waters рече

Nisu mogli, ali jesu stalno tezili. Imali su uvijek prepreku da se probiju na sredozemno more. 

A o kakvoj gluposti pricas, Staljin i Lenjin jos uvijek pocivaju na crvenom trgu, a Putin je licno izjavio da je propast SSSR bila najveca politicka katastrofa u 20 vijeku. Ne oni uopste SSSR ne dozivljavaju kao ropstvo, priznaju mu mane, ali nikako da su bili robovi jos povrh svega zale za izgubljenim uticajem u okolnim zemljama kojeg sad nastoje povratiti. 

Па и Сабор који је држала Руска загранична Црква у Сренским Карловцима говори да се народ определио та револуцију и наравно критикују то са правом или без не бих да расправљам јер видим да неки овде немају појма о основним стварима-

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Kristijan рече

 Касније су отворено држали страну Бугарима приликом потписивања Санстефанског мира јер је у том тренутку то њима више импоновало. Проверите ко је ту неправду исправио исте године на Берлинском конгресу. 1999. нису покушали ни да искористе сва административна средства како би нас заштитили од напада НАТО алијансе. И ја све ово не пишем са срџбом, ја знам шта значи бранити интерес државе. Само онда не можемо да причамо о великом пријатељству, јер пријатељство подразумева безусловну подршку, независно од интереса.

Да, стално се прича о томе да нам је Санстефанским уговором нанета велика неправда од стране Русије, а у корист Бугарске, али се врло мало зна о томе шта је заправо било понуђено тим уговором. По многим историчарима тај уговор уопште није био толико лош за Србију и Србе. Јер, наиме по том уговору, ми јесмо губили Пирот и пиротски округ, али добијали Косово све до Приштине, Косовску Митровицу, добар део Санџака. Ево о томе нешто овде, а имаш и мапе: http://pages.uoregon.edu/kimball/1878mr17.SanStef.trt.htm

Са друге стране, Бугарска би добила Пирот, али би била у вазалном положају према Отоманској Империји. Иначе, све то је рађено према етничким мапама, какве је радио и Цвијић касније и по којима на том простору живе Шопи (прелаз између Срба и Бугара), док су Косово, Митровица и делови Санџака сматрани српском етничком територијом. Дакле, по том уговору, ми би изгубили Пирот, али би добили Косово. Значи и Србија би се територијално проширила. Е онда долази берлински конгрес, то се исправља, Србија добија Пирот, али остаје без Косова и мора да га ослобађа тек у балканском рату 1912. Не браним Русију нити било кога, само указујем на неке чињенице које баш и не одговарају баш тој црно-белој слици.

А што се тиче 1999-те, будимо реални, тада је на власти био Јељцин који није био у стању ни саму Русију да заштити, а камоли Србију. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Православни Србин рече

СССР није исто што и Русија, иако је имао исту територију као и она. СССР је био комунистичка и атеистичка држава, док је Царска Русија ипак своје изворе тражила у Православљу и Словенству. 

У словенству је своје изворе много више тражио СССР јер је прав ио словенске конгресе док царска Русија о томе не да није имала бригу него свест.Па Николај и Александра су међусобно говорили на енглеском.Које словенство.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Kristijan рече

Једно су наше жеље и тежње, друго су историјске чињенице. Русија нам је помагала само кад је то било у њеном директном интересу и никако другачије. Поменух горе и неке конретне случајеве, да не пишем опет... И то је сасвим очекивана ствар, тако функционише овај свет. Само ми никако да се манемо сањарења...

Па наравно, ал када сам ја то спорио? Нисам ја ни рекао ништа друго. Само сам оспорио твоју тезу да је то било ,,повремено", не била је то констатна помоћ (некад мања некад већа) у целом једном периоду без које Србија не би вероватно добила своју државност. Наравно, Руси су то радили због својих интереса, нико то не спори. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sto neko rece, dovoljno je i sto nam nisu odmagali, ...sta ces vise....:945729:

Ima jedna anegdota u vezi cara Aleksandra III ( oca sv. cara Nikolaja ), koji je bio izuzetno fizicki jak. Tako na nekoj diplomatskoj veceri , dok su ambasadori raznih drzava raspravljali oko nekih politickih pitanja, .... u nekom trenutku, povede se raprava o Srbiji, kako treba da se disciplinuje ta mala zemlja u politcikom smislu, mozda cak i  nekom  silom, ako je potrebno...... i, car Aleksandar slusajuci te' rasprave, u jednom trenutku uze' kasiku u ruke i savije je u cvor i baci na sto ispred ambasadora i rece....svako ko se usudi da napadne Srbiju proci ce kao ova kasika....:0120_angryy:....:ani_biggrin:
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 27. септембра 2021. године, на празник Воздвижења Часног Крста, светом архијерејском Литургијом у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду.

        Саслуживали су Преосвећени Епископ топлички г. Јеротеј, изабрани Епископ марчански архимандрит Сава са свештенством Архиепископије београдско-карловачке.
      -Узети Крст Христов значи победити себе острашћеног, гордељивог, огреховљеног, а то значи победити човека који зна да је истина у Христу, али који - иако би ишао једном ногом за Христом - другом ногом иде за правилима и принципима овог света. Распети себе значи одрећи се овог света, али не света као дара Божјег у јеванђељском смислу речи, него баш света који у злу лежи, беседио је патријарх Порфирије и нагласио:
      -Данас славимо знак којим се ми хришћани препознајемо и разликујемо од света. Наша Црква данас слави крстолики, посебан, другачији начин живота од живота на којем је свет изван Цркве утемељен. Ми Јеванђељем Христовим знамо и кроз Цркву прослављамо Крст као символ распећа, али истовремено и као символ и знак победе, зато што је Господ хтео да покаже да сила овога света није нешто на чему се заснива смисао нашег постојања, да мудрост и наука овога света нису принципи на којима се изграђује и расте духовни, унутарњи човек и на којима се постиже спасење и препознаје Царство Божје већ сада и овде у историји и међу нама.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, у недељу, 13/26. септембра 2021. године. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, свештеници Саборног храма и новосадски ђакони.

      Честитавши присутнима претпразништво Воздвижења Часног Крста, Епископ бачки Иринеј је беседио тумачећи јеванђелску параболу о свадби царевог сина и истакао: „Нема ниједног људског бића, од Адама и Еве до краја историје, које Бог не призива на живот вечни и спасење, на љубав, на заједницу са Собом и међусобну заједницу у Себи, а пошто се сви не одазову, могу да остану упорни у својој духовној смрти, онда је мало тих изабраних. Изабрани су они који су препознали глас Божји и одазвали се и који се труде да на љубав Божју, бескрајну и безобалну, узвратно дарују и своју, макар скромну, макар непотпуну љубав и благодарност. То нека буде порука и за нас, браћо и сестре, да схватимо свој живот као непрекидно одазивање на позив Божји, ради учешћа у тајни Царства Божјега. То учешће почиње овде. Оно је реално и спасоносно и зато смо и данас овде у храму, али биће потпуно и савршено када поново лицем к лицу и ми угледамо Господа Којега и сада гледамо очима наше вере и наше љубави. Њему нека је слава и хвала за све, кроз све векове. Амин.ˮ
      Поред мноштва верног народа, светој Литургији су присуствовали и чланови Асоцијације пријатељâ Свете земље из Словеније, који су у периоду од 23. до 26. септембра 2021. године боравили на поклоничком путовању у нашој земљи, на предлог Андреја Штера, Шефа конзуларне службе у Министарству за спољне послове, уједно и дугогодишњег пријатеља, поштоваоца и познаника покојног академика Димитрија Стефановића. Они су, у склопу посете, обишли неколико храмова у престоници, гроб академика Димитрија Стефановића у Панчеву, где је организован помен, затим манастир Велику Ремету на Фрушкој Гори, као и Сремске Карловце.
      Епископ бачки је пожелео гостима пријатан и, изнад свега, духовно користан боравак, пожелевши да „Господ дарује да се увек сви налазимо у свакоме добру, одазивајући се увек на зов љубави Божјеˮ.
      Гости су потом дочекани у дворани Црквене општине новосадске, где су у лепој и срдачној атмосфери разговарали са Преосвећеним владиком Иринејем, у присуству Епископа мохачког Дамаскина и протојереја Миодрага Шипке, архијерејског намесника новосадског првог.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ових дана, по Србији, пролазе многи лажни учитељи и пророци – индијски гуруи. Иду по Србији и хоће, наводно, да обучавају наш народ љубави. Ми имамо љубав која је у Православљу. Савршену веру и савршену истину. Нису нам потребна лажна учења нити лажни учитељи. Они су вукови у јагњећој кожи. Представљају се да су фини. Долазе у оделу јагњећем. У тој лажној хуманој науци, а у ствари су вуци грабљиви. Желе да придобију људе за своје учење и да их одвоје од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

      Када се овако нешто дешава, пастири словесног стада устају; као кад пастири устају да бране своја стада од вукова који их нападају. Тако и духовни пастири бране своје стадо од духовних вукова, лажних учитеља и пастира. А има их много. Представљају се као фини и хумани, а баве се ко зна чиме све. Иако истичу да је духовност њихова главна делатност, ко мало боље истражи њихово деловање, видеће да су ту примарни земаљски послови, нејасни и нечасни интереси.
      Зато се морамо чувати, браћо и сестре. Морамо препознавати ко је истински пастир. Да знамо свога пастира - свештеника у својој парохији, епископа у својој епархији; и свога патријарха који је на челу наше светосавске Цркве. То су наши пастири које је Бог поставио да нас воде и руководе, а не други који ће нас водити странпутицом и путем духовне погибли.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас, 25. септембра 2021. године, у поподневним часовима је у Црну Гору стигао Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије.

      Одмах по доласку, Предстојатељ Српске православне цркве је стигао у манастир Ђурђеве ступове гдје је служена вечерња служба са доксологијом у његову част.
      У вечерњој служби молитвено су учествовали архимандрит Јован, изабрани епископ хумски, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, архимандрит Михаило, игуман манастира Архангели, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац; протојереј-ставрофор Петар Лукић; протојереј-ставрофор Радич Радичевић, игуман манастира Сопоћани Теоктист, јереј Филип Јаковљевић, протосинђел Данило, сабрат манастира Високи Дечани, протосинђел Андреј Зајц, игуман манастира Црна Река, јеромонах Илија Буха, протојереј-ставрофор Драган Митровић, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и протојереј-ставрофор Драган Крушић.
      Након вечерње службе, присутне је поздравио Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки Јоаникије израшавајући изразио радост због доласка свих поводом дочека Патријарха и устоличења новог Епископа будимљанско-никшићког г. Методија.
      ”Ваша светости, Ви у име Христово водите и возглављујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве, и све народе у јурисдикцији СПЦ. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашег претходника из давних времена, нашег Светог оца Саве српскога, првог српског архиепископа, који је овдје у овој немањићкој светињи прије пуних 8 вијекова устоличио првог Епископа будимљанског Јакова”, рекао је Митрополит Јоаникије и додао да је ова светосавска епископија имала благослов да живи пуним животом читавих 450 година, док није запустјела због турског насиља и домаће неслоге.
      Нагласио је да су се и претходници Патријарха Порфирија старали да ова Епархија настави свој живот, па је тако 100 година после њеног запустошења, Патријарх Василије Шакабента покушавао да је обнови, али није успио. ”Међутим, ова светиња и народ који се окупљао око ње, чувао је вјеру и огањ исконске, православне хришћанске вјере, па је Патријарх Гаврило Дожић успио да обнови ову светињу под називом будимљанско-полимска”, рекао је и додао да то није било дугог вијека због притиска и безбожја комунизма, те прије 20 година, Патријарх Павле благосиља обнављање ове Епархије.
      Митрополит је нагласио да је ова Епархија показала да је остала вјерна Светом Сави и у најтежим временима. ”Овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу, а Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије”, нагласио је и захвалио се Патријарху на труду и љубави, и истакао да он доноси љубав и благослов и помирење.
      Патријарх српски Порфирије се, након Митрополита Јоаникија, окупљенима обратио ријечима: ”Жив је Бог! Жив је Бог у светима својим, жив је Бог и овдје међу вама, жив је Бог и у овој светој земљи иако су многи помислили да су га изагнали са ових простора, али последњих деценија, а нарочито недавно, претходе године, показало се да је у овом народу жив Бог, прије свега кроз величанствене, човјекољубиве, миротворне и молитвене литије, које су свој почетак имале управо овдје!”
      Патријарх је такође рекао да је Бог жив јер је жива вјера у нашем народу иако је многима овдје она саблазан и лудост, а ми знамо да је сила и премудрост.
      Како је казао наши свети преци су се са чистог извора Христовог напајали борећи се прије свега за крст часни и слободу златну, као што се и народ Црне Горе борио у литијама да сачува и очува православну вјеру, и покаже на све стране свијета пројаву те вјере. ”Заиста, нигдје на свијету није постојало кроз вјеру разумјевање свога предања и историје као што је случај на овим просторима. Нико, браћо и сестре, није тако разумио Косовски завјет”, рекао је Патријарх Порфирије.
      Након бесједе Патријарха српског Порфирија, уприличен је богат културно умјетнички програм.
      Повод за посјету Патријарха Порфирија Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој је устоличење Његовог преосвештнства г. Методија у трон епископа ове светосавске епископије. Сам чин устоличења биће одржан сјутра након Свете архијерејске литургије коју ће уз саслужње више од двадесет епископа служити Свјетјеши Патријарх Порфирије.
      Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године.
      Ово је друга посјета Патријарха српског г. Порфирија Црној Гори откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита. Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије стигао је данас у поподевним часовима у Црну Гору.

       
      Одмах по доласку у Црну Гору Предстојатељ Српске православне цркве је стигао у манастир Ђурђеве ступове гдје је благословио почетак вечерње службе, која је са доксологијом у његову част започела у овој древној немањићкој лаври.
      У вечерњој служби учествују архимандрит Јован, изабрани епископ хумски, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, архимандрит Михаило, игуман манастира Архангели, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац; протојереј-ставрофор Петар Лукић; протојереј-ставрофор Радич Радичевић, игуман Теоктист, манастир Сопоћани, јереј Филип Јаковљевић, протосинђел Данило, сабрат манастира Високи Дечани, протосинђел Андреј Зајц, игуман манастира Црна Ријека, јеромонах Илија Буха, протојереј-ставрофор Драган Митровић, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и протојереј-ставрофор Драган Крушић
      Повод за ову посјету Патријарха Порфирија Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој је устоличење Његовог преосвештнства г. Методија у трон епископа ове светосавске епископије. Сам чин устоличења биће одржан сјутра након Свете архијерејске литургије коју ће уз саслужње више од двадесет епископа служити Свјетјеши Патријарх Порфирије.
      Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године.
      Ово је друга посјета Патријарха српског г. Порфирија Црној Гори откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...