Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Ignjatije

    Ignjatije

  2. Пг

    Пг

  3. Ivan Marković

    Ivan Marković

  4. ines

    ines

  5. Рапсоди

    Рапсоди

  6. Августин

    Августин

  7. Православни Србин

    Православни Србин

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одржао је радни састанак са свештеницима који врше дужност духовника при здравственим и затворским установама у Београду. Духовници су упознали Његову Светост са активностима које се одвијају у богослужбеним просторима и у свакој од установа где су распоређени. Ова значајна мисијска делатност Српске Цркве остварује се веома успешно захваљујући руководству и запосленима у здравственим и затворским установама.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Поред богослужења која се редовно врше и у којима учествују лекари и медицинско особље, свештеници обављају и свете тајне исповести, причешћа, крштења и молитвословља у складу са потребама болесника свих генерација. Патријарх Иринеј је истакао да је поред верске службе у Војсци врло важна и улога коју свештеници врше у здравственим и затворским установама. Подсетио је на вековну традицију и улогу хришћанских цркава у оваквим и сличним делатностима у многим државама света.   Патријарх је изразио задовољство према свима који воде поменуте установе и запосленима у истим, онима који подржавају делатност Српске Цркве. Патријарх је изразио спремност да у свакој од установа где се врше богослужења и сам служи свету Литургију.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду чланове Председништва Хиландарског лекарског друштва. Патријарх српски г. Иринеј захвалио је Хиландарском лекарском друштву за племениту мисију пружања лекарске помоћи у манастиру Хиландару не само монасима тог манастира, него и монасима са Свете Горе, где су српски лекари дежурни током целе године.   Проф. др Радисав Шћепановић, председник Хиландарског лекарског друштва, известио је Патријарха српског о активностима Друштва у протеклој години наводећи планове за предстојећи период. Пријему су присуствовали чланови Председништва: др Веселин Лукић, др Љупчо Манговски, др Предраг Савић, г. Стефан Миленковић, г. Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Антиохијска црква се залаже за јединство Православних цркава и категорички одбија акције које имају циљ одвајање и слабљење православних у свијету.   Антиохијска православна црква је дубоко забринута због ситуације која је створена у васељенском православљу и потпуно подржава РПЦ у украјинском црквеном питању, изјавио је 17. јануара Патријарх Антиохије и читавог Истока, Јован Десети, на састанку са руским парламентарцима, преноси Интерфакс.   „Са наше стране, апеловали смо на васељенског Патријарха у Константинопољу и на сваки могући начин молили да се предузму напори усмјерени на уједињење Цркава и превазилажење насталих несугласица“, рекао је поглавар Антиохијске православне цркве. „Дубоко смо забринути за тренутну ситуацију и потпуно вас подржавамо у овом питању.“   Он је нагласио да би Антиохијска црква веома вољела да се „очува јединство православних у свету“ и категорички не прихвата „оно што је усмјерено на одвајање и слабљење православног народа“.   Раније, у одговору на писмо васељенског Патријарха Вартоломеја са позивом да призна ПЦУ, антиохијски Патријарх Јован Десети обратио се поглавару Константинопољске цркве са захтјевом „да не доноси никакве одлуке иза којих не стоји консензус аутокефалних православних цркава, јер није мудро зауставити раскол по цијену јединства православног свијета“.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      Разабирајући време за житејске ствари и одређујући време свему што се дешава, мудри Соломон је рекао: Свему има време и свакој ствари има време. Има време кад се рађа и време кад се умире (Проп 3, 12).    Оглашавајући вам спасоносну проповед, ја бих донекле изменио изреку мудрога и рекао: „Има време кад се умире и време кад се рађа“. Који је узрок овакве измене? Расуђујући о ономе што је подложно рађању и пропадљивости и пратећи поредак вештаствене природе, Соломон је рођење поставио пре смрти. И заиста, смрт не може да окуси онај ко није најпре окусио рођење. Намеравајући да поведем реч о духовном препороду, ја постављам смрт пре живота. Јер, ми се само умирући телесно рађамо духом, као што говори и Господ: Ја умртвљујем и оживотворавам (Пон. 32,39). Умримо, дакле, да бисмо живели.   Умртвимо телесно мудровање, које се не покорава закону Божијем, да би се у нама родило крепко духовно мудровање, које по природи одржава живот и мир (уп. Рим. 8,67). Погребимо се са Христом који је због нас умро, да бисмо и устали са Виновником васкрсења. Сваки подухват, дакле, има своје време. Постоји време за сан и време за бдење. Постоји време за рат и време за мир. Међутим, време за крштење јесте читав човеков живот. Тело не може да живи без дисања, док душа не може да постоји уколико не зна Творца. Јер, непознавање Бога јесте смрт душе. Међутим, онај ко није крштен није ни просвећен. Очи без светлости не могу да виде, а ни душа [без просвећења] не може да сагледава Бога. Према томе, за спасење посредством крштења погодно је свако време: и ноћ, и дан, и час, и тренутак или још краћи део времена.    Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 15. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Олександра Александровича, амбасадора Украјине у Републици Србији.   Извор: Српска Православна Црква
×