Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
goranger

Зоран Миљанић: "О циљу хришћанског живота у времену постчовјека савременог доба"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Арсенија у Цветни понедељак 15. априла 2019. године, црква Светог Великомученика Прокопија и Народни музеј "Топлице" организовали су још једно у низу предавања у склопу "Духовних разговора" у Прокупљу. У сали музеја "Топлице" веома надахнуто предавање на тему "Гроб као колевка живота, трагом библијских васкрсења до Васкрсења Христовог" одржао је јеромонах Нектарије Ђурић пред великим бројем окупљених људи. Звучни запис предавања преузели смо од колега из радија „Глас“ Епархије нишке.
       
      Извор: Храм у Прокупљу
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Contra mendacium Maximi episcopi - continuatio
       
      Епископ у Западној Америци, Максим, зна да је грех лагати. Свети Августин је то осећао као посебан проблем, па је написао чак 2 дела око лагања, а која је Максим, као један од највећих светских патролога, сигурно читао: De mendacio и Contra mendacium. Проблем је актуелан, тако да се нађе у релацији Basilio Petrà, Il tema della menzogna in s. Agostino alla luce della riflessione etica contemporanea (Тема лажи у св. Августина у светлости савременог етичког промишљања).[1] Ово помињем стога што је Максим модеран мислилац, и било би депласирано да га подсетим на 9. Божију заповест о нелагању, јер је она застарела и на сметлишту историје.
      Без да правим увод на претходне осврте,[2] наводим из: Епископ Максим, „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године,[3]: „И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна“.
       
      По правилу, овде не може значити по неком правилу, јер не знамо да постоји неко такво правило, него значи стално, редовно, уредно. Реч није стављена ни под Максимове омиљене знаке навода, а тада би могла значити: не баш редовно или кобајаги, или никад. Наравно да Максим лаже, а тај грех је (ја сам старомодан, па верујем да је лагати грех) обојен и страственом заједљивошћу где исмејава Иринеја: Ако већ претендује да зна. Глагол дописати је у перфекту (дописали) а тај глаголски облик означава радњу, стање или збивање које се потпуно десило у прошлости, или је започело у прошлости. Овде означава радњу која се потпуно десила у прошлости. Дакле, Максим је увек дописао правилно име епархије (коју својата, као да му је прћија).
      Поменуо сам у De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi да куцам на троје врата не бих ли добио све копије потписаних аката на Криту, што Максим каже: у изворним актима Критског сабора, и владике су ми изашли у сусрет. На срећу, један пријатељ ми даде и жарко жељени линк на коме се акти налазе у пдф., тако да немам потребе да вам прилажем инсајдерске копије, а такође је Максим онемогућен да сада накнадно делује и фалсификује документа, како је урадио у случају наводника, где смо га разобличили. Линк за акта: http://theolcom.ru/events/114-opublikovany-dokumenty-kritskogo-sobora-18-26-iyunya-2016-goda. Ово је Путинова школа, па је све дато како јесте, све искенирано. Фанариоти то нису учинили на свом званичном сајту овог сабора. Зато сам имао проблеме да ово пронађем.
      Поређао сам хронолошки документа, не како је на руском сајту, али ће свако моћи да провери. Документа су издата у 4 језичке верзије. Најбитнија је грчка. Имамо: грчки, енглески, француски и руски. Епископи су се потписивали на свим овим листовима. Имамо, дакле, 6 докумената по 4 потписа. То је 24 потписа укупно. Да погледамо где је Максим, по правилу, мењао назив своје епархије, а то би значило увек.     
       
      1. Мисија Православне Цркве у савременом свету
      гр не
      ен не
      фр не
      рус да
       
      2. Православна дијаспора
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      3. Аутономија и начин њеног проглашења
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      4. Тајна брака и препреке за исти
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      5. Значај поста и његово држање данас
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      6. Однос Православне Цркве са осталим хришћанским светом
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      Дакле, види се једна схема у свему овоме, тако да, поред тога што је слагао да је по правилу мењао, имамо и вероватну мотивацију која се да наслутити у деловању Максима епископа.
      3 теме њему драге су остале нетакнуте. Од 24 потписа, имамо 5 интервенција, и то само, у руском, са прецртаним у, без да се дода у чему је проблем, како су многи епископи дописивали, док у енглеском има of. Интервенције су само у руском и енглеском, никад у грчком и француском. Максим зна све ове језике. У руском интервенише не би ли оставио отворена врата да сутра глуми неког зилота или русофила, ако ствари крену наопако, а у енглеском ради домаће употребе, да му у Америци не би нешто приговарали. Грчки није смео да дирне, јер је у ропском и некритичком односу спрам Фанара, бесрамно им се увлачи, а француски не пипа јер има намере да тамо пређе, а ту су фанариоти јаки и помогли би му. Ја бих пак у Паризу радо видео архимандрита Исаију Лукића, јер је он дуго година службовао тамо, а врлински је човек (не у смислу како Максим сматра врлину). Домаћински би водио ту епархију, јер је свугде био домаћин. Не причам напамет. И за разлику од Максима уме теолошки да мисли. Јако је суптилан. Нема пак дар вучења владика за рукав.
      Имам једну ноту на ове „исправке“ Максима У. У ен., кад је ставио, је неупитно оф, и ту се потписује са бишоп.
       
       
      Док. 2

      Док. 6
       
      У руском имамо 2 сигурна крижања, али и једно (док. 2) које није његово по свој прилици. Наиме, ту га прекрижава као да је левак. Свугде (у овим изузецима) крижи са десна на лево, а тамо са лева на десно. То нико не би урадио. Једноставно је неприродно. Док. 1 и 6 су идентично прецртани.  – Максиму се, једноставно, ни у овим стварима не може веровати. Прилажем и фалсификовани Максимов потпис који стоји на реферату у коме сам одбијен на БФ. Не треба бити графолог па да се види разлика. Да ли је у Србији преступ фалсификовање потписа? – Ово додах да би се још једном потврдила непрекраща́ющаяся „врлина“ епископа Максима!
       
      Док. 1

      Док. 6  

      Док. 2

      Теткица која се потписала уместо Максима.
       
       
      Нема шта да се ово више развлачи. Јасно је да Максим лаже. Не треба никоме, ко је иоле украшен даром расуђивања, да то види. Овде му никакви знаци наводника не помажу, јер смо видели да ни у оригиналу он ништа није урадио. Није по правилу, како је покушао да слаже Буловића а и све нас, којима су ипак сви ти оригинали били далеки, недоступни, мењао титулу. Ишао је наоколо и варао наивне. Иначе зна шта је лаж. Тако је на Критском сабору узео да вређа седу главу, Митрополита Амфилохија, и да говори јавно како овај не говори истину! Јавно га је понижавао, а дугује му бесконачно много. Показао је сву своју захвалност...
        [1] Sant'Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Curatore: L. Bianchi, Editore: Edizioni San Leopoldo, 2011, 275-290.
      [2] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57983-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-de-constanti-et-perpetua-virtute-maximi-episcopi/&
      [3] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57661-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC-%E2%80%9E%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82-%E2%80%9E%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4-27-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0-2019-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5/&

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Contra mendacium Maximi episcopi - continuatio
       
      Епископ у Западној Америци, Максим, зна да је грех лагати. Свети Августин је то осећао као посебан проблем, па је написао чак 2 дела око лагања, а која је Максим, као један од највећих светских патролога, сигурно читао: De mendacio и Contra mendacium. Проблем је актуелан, тако да се нађе у релацији Basilio Petrà, Il tema della menzogna in s. Agostino alla luce della riflessione etica contemporanea (Тема лажи у св. Августина у светлости савременог етичког промишљања).[1] Ово помињем стога што је Максим модеран мислилац, и било би депласирано да га подсетим на 9. Божију заповест о нелагању, јер је она застарела и на сметлишту историје.
      Без да правим увод на претходне осврте,[2] наводим из: Епископ Максим, „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године,[3]: „И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна“.
       
      По правилу, овде не може значити по неком правилу, јер не знамо да постоји неко такво правило, него значи стално, редовно, уредно. Реч није стављена ни под Максимове омиљене знаке навода, а тада би могла значити: не баш редовно или кобајаги, или никад. Наравно да Максим лаже, а тај грех је (ја сам старомодан, па верујем да је лагати грех) обојен и страственом заједљивошћу где исмејава Иринеја: Ако већ претендује да зна. Глагол дописати је у перфекту (дописали) а тај глаголски облик означава радњу, стање или збивање које се потпуно десило у прошлости, или је започело у прошлости. Овде означава радњу која се потпуно десила у прошлости. Дакле, Максим је увек дописао правилно име епархије (коју својата, као да му је прћија).
      Поменуо сам у De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi да куцам на троје врата не бих ли добио све копије потписаних аката на Криту, што Максим каже: у изворним актима Критског сабора, и владике су ми изашли у сусрет. На срећу, један пријатељ ми даде и жарко жељени линк на коме се акти налазе у пдф., тако да немам потребе да вам прилажем инсајдерске копије, а такође је Максим онемогућен да сада накнадно делује и фалсификује документа, како је урадио у случају наводника, где смо га разобличили. Линк за акта: http://theolcom.ru/events/114-opublikovany-dokumenty-kritskogo-sobora-18-26-iyunya-2016-goda. Ово је Путинова школа, па је све дато како јесте, све искенирано. Фанариоти то нису учинили на свом званичном сајту овог сабора. Зато сам имао проблеме да ово пронађем.
      Поређао сам хронолошки документа, не како је на руском сајту, али ће свако моћи да провери. Документа су издата у 4 језичке верзије. Најбитнија је грчка. Имамо: грчки, енглески, француски и руски. Епископи су се потписивали на свим овим листовима. Имамо, дакле, 6 докумената по 4 потписа. То је 24 потписа укупно. Да погледамо где је Максим, по правилу, мењао назив своје епархије, а то би значило увек.     
       
      1. Мисија Православне Цркве у савременом свету
      гр не
      ен не
      фр не
      рус да
       
      2. Православна дијаспора
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      3. Аутономија и начин њеног проглашења
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      4. Тајна брака и препреке за исти
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      5. Значај поста и његово држање данас
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      6. Однос Православне Цркве са осталим хришћанским светом
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      Дакле, види се једна схема у свему овоме, тако да, поред тога што је слагао да је по правилу мењао, имамо и вероватну мотивацију која се да наслутити у деловању Максима епископа.
      3 теме њему драге су остале нетакнуте. Од 24 потписа, имамо 5 интервенција, и то само, у руском, са прецртаним у, без да се дода у чему је проблем, како су многи епископи дописивали, док у енглеском има of. Интервенције су само у руском и енглеском, никад у грчком и француском. Максим зна све ове језике. У руском интервенише не би ли оставио отворена врата да сутра глуми неког зилота или русофила, ако ствари крену наопако, а у енглеском ради домаће употребе, да му у Америци не би нешто приговарали. Грчки није смео да дирне, јер је у ропском и некритичком односу спрам Фанара, бесрамно им се увлачи, а француски не пипа јер има намере да тамо пређе, а ту су фанариоти јаки и помогли би му. Ја бих пак у Паризу радо видео архимандрита Исаију Лукића, јер је он дуго година службовао тамо, а врлински је човек (не у смислу како Максим сматра врлину). Домаћински би водио ту епархију, јер је свугде био домаћин. Не причам напамет. И за разлику од Максима уме теолошки да мисли. Јако је суптилан. Нема пак дар вучења владика за рукав.
      Имам једну ноту на ове „исправке“ Максима У. У ен., кад је ставио, је неупитно оф, и ту се потписује са бишоп.
       
       
      Док. 2

      Док. 6
       
      У руском имамо 2 сигурна крижања, али и једно (док. 2) које није његово по свој прилици. Наиме, ту га прекрижава као да је левак. Свугде (у овим изузецима) крижи са десна на лево, а тамо са лева на десно. То нико не би урадио. Једноставно је неприродно. Док. 1 и 6 су идентично прецртани.  – Максиму се, једноставно, ни у овим стварима не може веровати. Прилажем и фалсификовани Максимов потпис који стоји на реферату у коме сам одбијен на БФ. Не треба бити графолог па да се види разлика. Да ли је у Србији преступ фалсификовање потписа? – Ово додах да би се још једном потврдила непрекраща́ющаяся „врлина“ епископа Максима!
       
      Док. 1

      Док. 6  

      Док. 2

      Теткица која се потписала уместо Максима.
       
       
      Нема шта да се ово више развлачи. Јасно је да Максим лаже. Не треба никоме, ко је иоле украшен даром расуђивања, да то види. Овде му никакви знаци наводника не помажу, јер смо видели да ни у оригиналу он ништа није урадио. Није по правилу, како је покушао да слаже Буловића а и све нас, којима су ипак сви ти оригинали били далеки, недоступни, мењао титулу. Ишао је наоколо и варао наивне. Иначе зна шта је лаж. Тако је на Критском сабору узео да вређа седу главу, Митрополита Амфилохија, и да говори јавно како овај не говори истину! Јавно га је понижавао, а дугује му бесконачно много. Показао је сву своју захвалност...
        [1] Sant'Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Curatore: L. Bianchi, Editore: Edizioni San Leopoldo, 2011, 275-290.
      [2] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57983-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-de-constanti-et-perpetua-virtute-maximi-episcopi/&
      [3] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57661-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC-%E2%80%9E%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82-%E2%80%9E%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4-27-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0-2019-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5/&
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: НОТА О МОЛИТВИ
       
      Проповедник (Кохелет) писа како се предавао страстима и другоме и себе гледао са стране. Да би видео да ли то функционише. Шта је тај живот? Куда води? Поробљава ли човека...
      Племенита госпођа срца мога, ових дана, пошто ме је видела да жестоко каштигам неке људе, рече да ће се помолити за мене да ми Бог опрости грех, јер никад није видела да овако бескрупулозно разобличавам особе. Зна да никад нисам радио против неког. И то је тачно. За мене грех није апстрактна категорија, него конкретна: када другога оштетиш, повредиш. Перверзни људи мисле да је грех у самим помислима и у себи. Јесте ако је против тебе самога. Грех је лагати, али лажеш другу особу. Само у тешким облицима патологије можеш да лажеш самог себе.
      Можда сам опсесиван, а можда и заиста молитвена особа (то ћу знати кад изађем Му пред лице), јер Господу досађујем дан-ноћ, док седим, док ходам, док једем, док спавам...
      Сада сам дошао у ситуацију да некима скинем главу и немам милости. Буквално као када је на Кисону Илија поклао Валове жреце. Имамо то осликано и на православним фрескама. Свети краљ Милутин, на чији дан сам се родио, држао је одсечену главу свог непријатеља. У цетињском манастиру нађоше лобању Махмут Паше Бушатлије. Имао је св. Петар.
      Никакву мржњу не осећам према овим особама, али их одстрањујем као рак. Иако их помињем у молитвама. Молитва ме није напустила. Све се редовно одвија, људи се исцељују (мада има она категорија за коју велим да их испратим молитвама у други живот, истинити и вечни, јер им Господ беше одредио границе, као и свима нама), радимо на добробит свих. Сведочим да је могуће волети и поступати „немилосрдно“. Једнако ми гори љубав у срцу, али ме то не спречава да каштигам оне који раде против интереса Цркве, односно свих нас. Нама је дато да одсечемо злотворе, а Бог ће после судити.
      Хришћанство није хипи покрет. Има ли или нема апокатастазе, ја то не знам, али знам да Бог жели да се сви људи спасу, и зато се молим за све. Нико нема изговора да не воли непријатеља. Тек са практиковањем ове заповести, ми и заиста спознајемо шта је Божија љубав. Нема никаквог али...
      Не написах никакав „побожан“ текст, а они који воле непријатеље, ће знати о чему говорим. Бог је љубав и ко воли, спознао је Бога. Не можеш рећи да волиш Бога, кога не видиш, а не волиш ближњег кога видиш. Јако је једноставно ово Апостолово. Али треба да се практикује па да се види да то функционише, ради... Но, истовремено, морамо да разликујемо духове и особе. Да се одстрани зло. Мора да сапостоји: мудри као змије, безазлени као голубови. Као Кохелет могу да посведочим да ово ради...    
        
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi
       
      Српски епископ у Западној Америци, Максим Васиљевић, будући да је предавао и хагиологију, и није се одвајао од подвижничке литературе, у једном одговору епископу бачком, Иринеју Буловићу, узе као мото једну реченицу из Исака Сирина: Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима. Ред је да се сада ја, као житијеписац Максимов, осврнем на овај мото и покажем о каквој је то константној и вечно практикујућој врлини Максима епископа реч.  
       
      1) Пошто су многи упознати и са мојим стваралаштвом, као и полемиком која је у току, трудићу се да у 3-4 кратка параграфа покажем врлину Владике Максима.
      У антологијском тексту, Херцеговачки клан, навео сам прву ствар коју нисам схватио као врлину, али ни као научничку скрупулозност. Учествовао сам на конкурсу за сарадника за ужу научну област Патристика – предмет Патрологија 2, са пуним радним временом, у складу са Законом о високом образовању који је расписао Универзитет у Београду Православни богословски факултет, Београд, Мије Ковачевића 11б, дана 27. 01. 2010, и објављеном у листу „Данас“, додатак „Послови“. У својству председника комисије, написа Максим: „Одмах треба рећи да од ова три кандидата, два не испуњавају формално-правне услове конкурса [Ђуровић и Јованов], док их само један у потпуности испуњава. Но, ми ћемо ипак о сваком рећи најважније“. Не бих да коментаришем ову широкогрудост.
      Ђуровић испуњава формално-правне услове конкурса. Наиме, у условима се вели: „студент дипломских академских студија теологије који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8)“... Ђуровић је завршио БФ са просечном оценом 8, 57.
      Дакле, Максим написа да Ђуровић не испуњава формално-правне услове конкурса, али их овај испуњава. Максим је тиме обмануо наставничко веће и онемогућио мој долазак на БФ. Како се зове ова врлина?
      И све имамо црно на бело. Пошто је Максим украшен врлином истинољубивости, и накад не би изрекао лаж, ја прилажем фотке, тј. изводе, а вредни могу да читају текст.[1]

      Услов конкурса

      Да Ђуровић не испуњава услове

      Потписи чланова комисије
       
      2) Надам се да нико није посумњао у то да владика Максим престаје да сија врлином, па ћу изнети и други доказ не бих ли укрепио маловерне. Једна је невоља група сумњичавих, него имамо и целу плејаду оних који не разумеју шта Максим говори, па га погрешно разумеју. Тако тврди сада да је свети Сава на канонски начин добио аутокефалију, а ми смо били помислили да нам је он говорио да ју је добио неканонски! Нисмо га схватили! То су биле толико дубоке мисли па су погрешили Буловић, Мачковић, Ђуровић, Давид Перовић, Атанасије Јевтић и не знам колики!
      Овај моменат је невероватно болан. Види се да Владика не пости. Уместо да призна грех, он истрајава јер не зна ону латинску: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum. А ову реченицу треба ставити на квадрат. Јер Максим не само да греши (претерује у врлини и предозира се љубављу), него покушава да интервенише у прошлости, што и Бог не може да ради! Владика у Западној Америци замишља да може. Да демонстрирам његову врлину.
      Писа Максим: „Св. Јован Златоуст је као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији и био у своје време осуђиван због тога, али је то било пастирски благотворно и историја је показала да је његов поступак има сотириолошке димензије. Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана... и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“.
      Протумачио бих уз напомену да је ово оригинални, а не фалсификовани текст. Нека ми Владика опрости на дрскости, јер сам ја само прости презвитер са трунком благодати, или пак никаквом, кад се пореди са Његовом. Максим вели да је Св. Јован Златоуст као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији. Овде су знаци навода, јер се он не би усудио да каже да је Златоусти канонски свргнут, иако би вероватно у то доба био Теофилу десна рука, а са Северијаном би се клао коме би од њих двојице катедра обезглављеног Јована припала!
      Максим је покушао да направи линију неканонско-канонских потеза Цариграда која се протеже вековима. Он не зна историју, што и сам Атанасије Јевтић вели. Како то да нисмо разумели Максима да је написао глупост и превазишао чак и Хоматијана? Почујмо оправдање: „У том интервјуу, пак, говорећи о грандиозном делу Светога Саве, „Архиепископа жичког и свих српских и поморских земаља“, за Српску цркву и њен народ – у коме ничим нисам оспорио да су Савин избор за архиепископа Српске цркве и његово рукоположење у свему (и суштински и формално), били у сагласности са предвиђеним условима икономисања светим канонима, са предањем Цркве, и уз прилагођавање потребама времена – поменуо сам да је 1219. године Васељенски патријарх заобишао чињеницу да су области државе Стефана Немање у том историјском тренутку биле у области Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана. То је могло изгледати двосмислено, али природа тог разговора уживо је била таква. Колико разумем, забуну је могао изазвати исказ да је у догађају 1219. године „игнорисана канонска ситуација“ те да је то био „неканонски“ чин. Међутим, реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода. Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног. У мом контексту, то се односило на одсуство канонске акривије будући да том приликом надлежни месни епископ, како нам говоре историјски извори, није сасвим консултован. Но, да бих отклонио сваки неспоразум, тврдим да је поступак тадашњег Васељенског патријарха у потпуности одговарао духу тадашњег канонског предања у Византији“.
      Два су битна момента у овој врлинској махинацији Максимовој, а која ми говоре да он није довољно интелигентан да разуме да нема посла са пацерима, него са људима са искуством; потцењивање наше интелиценције је недопустиво. А) Знаци навода не мењају смисао реченог; Б) Фалсификовање и увођење наводника у текст је провидно, јер имамо све доказе о томе.
      А) Максим каже: „Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Аплицирам одмах ово правило. Када каже: „супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави“, аутокефалија је, према томе, кобајаги или тобоже. Лажна аутокефалија. Да неће врлински епископ у Западној Америци да нам сада каже да је ова реч само титула? Неће бити. Још је бесмисленија његова тврдња да је та „аутокефалија“ додељена српској држави. Аутокефалија се додељује цркви, а не држави. Не постоји аутокефална држава.
      Дакле, по Максиму, нама је дата псеудо аутокефалија, јер је неканонска. Зато он с правом реч аутокефалија ставља под наводнике. Јер „речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Да је канонска онда не би била под наводницима. Максим је заборавио да избрише знаке наводника за аутокефалија. Можда ће их врлински избрисати после ове моје интервенције?
      Да се ми нисмо напили рујнога вина, и због тога нисмо разумели Максима, сведоче и ова његова ipsissima verba: „Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Ако је чин канонски (како сада покушава да устврди), зашто би био смео? Зар канонско поступање не подразумева протоколарност, нормално поступање? Шта је то Патријарх надвладао својом смелошћу? Каноне, црквено право? 
      Б) Да би покушао да нас преведе жедне преко воде, иако нема никаквих логичких основа, он прибегава врлини неговорења истине па вели: „реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода“. Није. Тога се досетио скоро не би ли правио маглу и бацао прашину у очи. И та махинација говори о његовој добронамерности – врлини.  Ми имамо скрининге свега тога. Једино што свесно Максим ради је да не говори истину. Јер реч неканонски није била под наводницима. Да је манипулисао текстовима имамо двоструки доказ: α) у „оригиналу“ на нету су се појавиле фалсификоване верзије које је Максим наручио; β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. Ако је немогуће да су сви преводиоци шарлатани, онда је оригинал овакав какав износимо, а Максим га је фалсификовао.
      α) Инкримисани текст се под пророчким насловом „Ако ово буде крај, знаћу да није љубав“ ексклузивно објавио 17. јануара 2019, а прилажем и скрин, јер знам са киме имам посла.[2]

      У том тексту нема наводника. Њих је Благоје Пантелић убацио после на Максимову интервенцију, и то у време нешто пре 20 марта. На сајту нема када се последњи пут овај текст ажурирао. Ја сам са овог сајта сутрадан ископирао текст, и нема тих додатака. Скрин мог текста, а надам се да нећу повредити нечија религијска осећања мојим десктопом:
       
      Срећа је да нисам имао никакве модификације у овом тексту па носи датум креације. Из њега после копирах и на Поукама:

      Ако би неко рекао да не верује овом чика Конану на реч, па да неко од добронамерних каже како сам ја побрисао знаке наводника у ворду, имамо ми и других скринова где нема наводника. Ево примера:[3]
       
       
      Затим:[4]

      Чак су и борбаши за неверу пренели без наводника:[5]

       
      Само су Максимови касније (SERBICA AMERICANA и Теологијанет) објавили реч са наводницима:[6]


      β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. На енглеском:[7]

      На грчком су сасвим избацили „неканонски“, да би избегли Максимову паралелу, наиме да је Сава неканонски добио аутокефалију (овде је она уредно под наводницима, да би се сутра као невалидна аутокефалија и узела) као сада Украјинци! Фанариотима се не допада идеја да сада поступају неканонски, и зато ово сечење текста:[8]

      Руси су пак сасвим добро разумели Максима и немају двојбе зашто он каже да је неканонски Сава добио аутокефалију:[9] „Никто не оставил свидетельств о том, что видел этот Томос, он должен быть по крайней мере в протоколе или кодексе ‒ продолжает епископ Максим. Однако ни года его выдачи, ни условий, ни даже кто именно его подписал, точно не известно. В сербской историографии есть много «творческих» объяснений этому, однако неизменным остается вопрос «Где этот Томос?». Пикантности добавляет тот факт, что в этом году сама Сербская Православная Церковь будет официально праздновать «800-летия автокефалии». В начале XIII века территория Сербии была под юрисдикцией автокефальной Охридской архиепископии. Ее тогдашний глава Димитрий Хоматиан не только не признал сербской автокефалии, но и осудил деятельность Саввы Сербского, не признав даже его архиерейской хиротонии. Поэтому епископ Максим называет это «автокефалией», а не канонической автокефалией... Это историческое событие начала XIII века интересно, но также является мощной аналогией с некоторыми последними событиями в православном мире. В 1219 г. Вселенский патриарх фактически проигнорировал юрисдикцию Охридского архиепископа над Сербией и самовольно предоставил автокефалию. И сегодня мы все радуемся и гордимся этим смелым, однако неканоническим решением“.   
      Надам се да ме Господ драги неће сокрушити што ударих на врлинско поступање епископа Максима и подвижника љубави око њега!
       
      3. Максим је тврдио да је на Криту исправљао своју титулу, јер му је Иринеј рекао да га фанариоти ословљавају са титулом у Северној Америци, а не Северноамерички. Ништа није исправљао, како сам већ показао,[10] а Максим нам није привео доказе да јесте. Тако сам привео копију последњег документа на Криту, где се он потписао без да је ишта исправио, што је немогуће да би заборавио да је претходно исправљао исте. Да обновим сећање:
          
      Неки су пак исправљали, али не и Максим.

      Извор из СПЦ, који је држао сва те документа у рукама, каже ми да се не сећа да је Максим игде изменио титулу. Зна пак да су то радили Сергије (тада Немачки) и Андреј (Аустријски).
      Бачки је у праву. Званична титула Максимова у Васељенској Патријаршији је: Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Δυτικῇ Ἀμερικῇ. Ὁ Πανιερ. Ἐπίσκοπος κ. Μάξιμος. Ταχ. Διεύθυνσις: 2541 Crestline Terrace – Alhambra, California 91803 – USA,τηλ.: +1/626/284-68-25, τηλεομ..: 284-14-84, www.westsrbdio.org, e-mail: westdiocese@earthlink.net.[11] Кад би се он усудио да промени нешто у тексту Фанара? Никад.
      Надам се ускоро и копијама потписа на осталим документима, па да се врлина види у пуноћи, јер тражим на троје врата. Поручујем Преосвећеноме да не зове никога у Цариград па да тражи да додају тамо исправке, јер постоје и друге копије. Да смо у стара времена, то би му могло проћи, али данас не може. Ловачке приче како је јуначки нешто кориговао остају за кафану, а историја памти оно што је официјално. Тако имамо ова документа критички издата у: The Great Councils of the Orthodox Churches, Decisions and Synodika. Vol. IV/2:,   Ed. A. Melloni. Turnhout:  Brepols,  2017. Када пођемо на стр. 1430 видимо да је Максим у Северној Америци. Зашто му нису уважили „исправке“? А гле, испод имамо одлучног Сергија коме су уважене па стоји: Франкфуртски и у Немачкој. Ово добија на тежини јер ВП није тако титулисала његовог претходника, Константина: 21. Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Κεντρικῇ Εὐρώπῃ. Ὁ Πανιερ.Ἐπίσκοπος κ. Κωνσταντῖνος.[12]  Прилажем фото са прстићима драгог ми сапосленика на њиви Господњој!
         
      Дакле, у editio critica, нема никаквих измена. Можда нам Максим каже да ништа није могао на ово да утиче. Али могао је у издању докумената где је био у уређивачком одбору! Наиме, у Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Учешће и сведочење Српске Православне Цркве на Критском сабору о Педесетници 2016. Светигора, Цетиње – Београд 2017, је у одбору.[13]

      Зашто овде није унео измену? Ту га нико није могао спречити. Могао је барем неку ноту да направи, пошто се као „лав“ борио на Криту и „исправљао“ своју титулу! Па corrigenda постоје и у критичким издањима! Напротив, на стр. 77 стоји: Максим у Западној Америци.

      Ово све бива упитаније јер у тому који је уређивао Максим, налазимо и текст: Епископ источно-амерички Иринеј, Свети и Велики Сабор. Становишта дијаспоре: канонско-пастирска збиља (стр. 367-369), који управо поставља питање: Звање у титули архијереја дијаспоре: „од“ или „у“?. Дакле, и поред целог текста који се бави овим питањем, Максим не налази за сходно да преправи своју титулу!
       
      Завршна реч
      Због мањка времена не могу да се детаљно бавим свим врлинама Преосвећеног. Неко би се могао запитати: А да није он мислио у апофатичком смислу када је говорио о својим врлинама? Могуће. Али то превазилази моје моћи. Шалим се некад на сопствени рачун па кажем: Моје врлине се не виде вероватно зато што их и нема... Остао сам пак рањен данас даром пророштва који делим са Максимом! Наиме, овде сви знају да је Ава пророк и да сам каштигао многе унапред (Артемије, Равноземљаш итд.), али то нисам знао за Максима. Он је свој интервју насловио: Ако ово буде крај, знаћу да није љубав! И, гле, у мају ћемо сазнати да је Максим заиста пророковао! Тада пак да се сети Авиних речи, да је пророковао по надахнућу и да није радио по љубави.
      Владика има један непорецив дар: уме да лепо пева! Као што је и леп човек. Сада, опет да уђемо у перихорезу, пошто ја увек дам душекорисни савет мојим опонентима, па не бих и Максима да лишим тога, препоручио бих му да научи следећи тропар, који би певао три пута дневно све до краја поста. Тај тропар испеваше неки студенти са БФ, који су сигурно са пажњом следили предавања Владике Давида, и не мисле, као неки други, лоше о Ави.
      Богодухна песмица: 
      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        [1]
       
      [2] http://teologija.net/ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav-razgovor-sa-episkopom-maksimom-vasiljevicem/
      [3] http://www.pogledi.rs/forum/Thread-vladika-maksim-vasiljevic-podrzao-patrijarha-vartolomeja
      [4] http://svetivasilije-is.org/serbica-americana%EF%BB 
      [5] http://borbazaveru.info/content/view/11320/37/
      [6] https://www.eserbia.org/sa-culture/views/1264-ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav
       
      [7] https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news
      [8] https://bigorski.org.mk/el/idiseon/kosmou/episkopos-maximos-ap-ten-servike-ekklesia-o-vartholomaios-pere-pano-stoys-omoys-toy-to-stayro-mias-istorikes-apophases/
      [9] https://cerkvarium.org/ru/novosti/pomestnye-tserkvi/v-serbskoj-tserkvi-konflikt-iz-za-ukrainskoj-avtokefalii.html
      [10] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57741-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D
×
×
  • Create New...