Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Оцени ову тему

Recommended Posts

Па то безгрешно већином и помињу наши озбиљнији свештеници и епископи као једину догматску разлику.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Августин рече

Колико год се слагали са текстом Justin Waters ipak postoje neki dogmatski problemi.Наиме шта им је требало да зачеће Пресвете Богородице или чин зачећа прогласе безгрешним.Тиме су не само нормалан начин рађања људи прогласили грешним него и поставили тезу да нешто може бити безгрешно пре рођења и дела Господа.

Pa to da se ljudi radjaju gresnim nisu izmislili Katolici. U grijehu me rodi mati moja, jos je Psalompisac zborio. Ideja o padu tvorevine proizvela je i ideju da su ljudi na nekom minimumu grijeha podlozni makar tom praroditeljskom grijehu, a poslije onda lijepo krstenjem taj praroditeljski grijeh se opere i svi ostali koji su se nagomilali od tad. 

E sad dolazimo do toga zasto su Katolici uveli dogmu o bezgresnom zacecu? Ne znam nisam ucen po ovom pitanju, oni smatraju da je Bogorodica kao majka Hrista takodjer kao i sam Hristos bila testirana i pripremljena od Boga da postane sasud u koga ce se saliti Bozanska blagodat na svijet. Oni smataju da je za cistog Hrista trebao biti pripremljen i cist sasud. Marija je izuzetno postovana kod Katolika. Ta posvecenost Katolika Bogorodici prevazilazi svu ljubav koju prvoslavni na kub imaju prema njoj. Vjerovatno je to razlog zbog cega su zeljeli Bogorodicu da vide u svemu na sta je bila testirana savrsenu. Treba imati u vidu da njen zivot nije isti sto i Hristov niti su iskusenja kojima se Hristos kasnije izlozio nisu ista. 

Licno mislim da Gospod nema s tim problema. Kad cujem, pa kako neko prije Hrista da bude bezgresan lici mi kao da neko imputira Hristu zavist. Da li je Bog zavisan, da li se takmici sa ljudima da mu laskaju, ili se gura u prve redove kao apostoli? Ne mislim. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Реци Сави да ме не прозива ако већ не могу код њега да одговорим. Нека он зилотише колико му драго, али да не шири дезинформације о Калисту. Ја сам овде дао цитате из њега, па нек види са тиме шта хоће... 

Pa ne proziva te, vidiš da ne može da se seti tvog imena a ni Kalistovih stavova.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Наравно да су сви људи грешни али није грешно рађање деце.А и проблем је што они кажу да нису сви грешни, кажем а поготово што грешност спајају са сексуалним чином.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Августин рече

Наравно да су сви људи грешни али није грешно рађање деце.

Opet ja malo da dodam crticu.

Da istina je da su problematični određeni dogmati ali istina jeste da ponovnim ujedinjenjem ti dogmati moraju biti potvrđeni. dakle ono što je dogma na zapadu za istok ne mora biti obavezujuća, već može biti realno ono što i jeste a to je teologumen. Dogmat možemo dobiti samo na vaseljenskom saboru.

Dakle vaseljenski sabor je taj koji odlučuje o dogmatima a Crkva je ta koja treba to da poštuje od istoka do zapada. U Jednoj sabornoj i apostolskoj Crkvi sa rimokatlicima ili bez njih dogmati imaju biti samo ono što je donešeno na vaseljenskom saboru i svi to znamo.

Dakle pomirenje je stvar političke volje o dogmatima ćemo raspravljati.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Justin Waters рече

Licno mislim da Gospod nema s tim problema. Kad cujem, pa kako neko prije Hrista da bude bezgresan lici mi kao da neko imputira Hristu zavist. Da li je Bog zavisan, da li se takmici sa ljudima da mu laskaju, ili se gura u prve redove kao apostoli? Ne mislim. 

I u pravoslavlju postoji verovanje da je Bogorodica bez ličnog greha.

Samo nemamo isto viđenje ljudske prirode. U pravoslavlju baš i ne verujemo da je tek začeti zigot ukaljan pragrehom. Vidimo posledice Pada - bar većina čija sam mišljenja na tu temu čitala - kao otežavanje veze sa Bogom i vrlinskog života, ne kao onemogućavanje dotičnih i neku neizbrisivu mrlju. Pravoslavlje ima veći optimizam prema ljudskoj prirodi.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa ne proziva te, vidiš da ne može da se seti tvog imena a ni Kalistovih stavova.

12:smeha::))12:smeha::2v2e0jr::cheesy3:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Августин рече

Наравно да су сви људи грешни али није грешно рађање деце.

Bar ovi 'moji' katolici - prijatelji i poznanici - svakako ne veruju u aseksualno začeće Bogorodice od Joakima i Ane i svakako ne bi tako opisali 'bezgrešno začeće'.

Mada neki pravoslavci koje znam veruju baš u ovo.

Jedan katolik mi je svoju veru u bezgrešno začeće opisao kao uverenje da je Sveti Duh Bogorodicu posebno čuvao od začeća nadalje. Ja sam rekla da ukoliko nije različito začeta, sa drugačijom ljudskom prirodom koju bi Isus nasledio umesto naše - one kojoj je baš i trebala pomoć - tu nema neke razlike i verovatno bismo se mogli složiti.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Августин рече

Па то безгрешно већином и помињу наши озбиљнији свештеници и епископи као једину догматску разлику.

A kakva je to dogmatska razlika koja nije donešena na vaseljenskom saboru, to može biti samo razlika koja je nastala razjedinjenjem a te razlike moraju biti usaglašene to znaju i rimokatolici i mi.

Niko neće unositi nove dogmate koji još nisu donešeni u Crkvi jer Crkva kao saborna ne može donositi dogmate bez vaseljenskih sabora kako oni misle da postoje dogmati van vaseljene? To ne misle ni rimokatolici već je to stvar koju su uveli da po potrebi govore o nemogućnosti ujedinjenja.

Da li riokatolici insistiraju na dogmatima van vaseljenskog sabora i kako je to moguće u najmanju ruku morao bi vaseljenski sabor da potvrdi dogmate ali ih onda nije doneo, tako da imamo monstruoznu situaciju da dogmati nastaju van vaseljenskog sabora a ne na vaseljenskom saboru.

Dakle rasprave mora biti dogmati na vaseljenskom nivou nisu novi problematični dogmati rimokatolika i to svi znaju ali to koriste za nespajanje a ne za spajanje.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тачно је да православље има већи оптимизам према људској природи толики како каже Владимир Лоски да нас сматрају полу-пелагијанцима.Ја мислим да тај оптимизам није добар јер се превише инсистира на подвижништву па се од силних стараца не виде понекад основне догматске истине.Ја лично са римокатоличким учењем немам проблема више ми сметају ови наши лудаци који мисле да је Русија још увек комунистичка и да ће нам све дати за џабе и даће доћи или Руски цар или антихрист па од тих ликова не виде крст и искупљење.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Paradoksologija рече

Meni je ovo omiljena tema preganjanja sa katolicima :D

Za sve ostalo se slažem sa Justinom, ali neki od nas će nastaviti da se ćeraju po pitanju bezgrešnog začeća Bogorodice, koje je uvedeno da bi Isus bio rođen bez ikakve senke praroditeljskog greha. A mi kažemo da ono što Isus nije uzeo na sebe, nije sa Njim vaskrslo. Ako nije uzeo našu ljudsku prirodu, nije je ni preobrazio, i još smo odvojeni ambisom. Na stranu da to pokazuje različita viđenja 'otačkog greha'.

Ali opet, ovo je nešto o čemu se možemo svađati i preganjati, kao što radimo s pravoslavnima na razne teme. Ne mora nas držati u međusobnom raskolu.

Ovo je najbitnije sto zboris u zadnjoj recenici, mozesmo e preganjati ali to nije razlog za razjedinjenost. 

Ali gledaj sad ovo. Hristos da bi pobijedio grijeh morao se suociti sa svim situacijiam u njegovom zivotu. Dakle morao se suociti sa situacijama u kome bi bio izazavn na gorodost, srebroljublje, zavist, mrznju, blud itd...i trebao naravno postupiti u svim situacijama tako da ne padne i on je to tako uradio i tako je pobjedio grijehe. Ne mozemo tvrditi da nije bio suoce nsa nekom situacijom, jer onda tehnicki mozemo tvrditi da je mozda mogao pasti. Sto se tice praroditeljskog grijeha kako je on mogao da ga izbjegne, sta tako sto se rodio od Duha Svetoga i Marije Djeve, dobro znaci izbjegao je seksualni cin iz cega bi bio rodjen. Sta je jos ostalo...pala priroda. Da li je Hristos pobjedio palu prirodu? Ja kazem da nije, jer svojstva pale prirode su i odlazak u WC, spavanje, jedenje, umor, zedj, bolest...a on je sve to osjecao, mozda je imao i grip nekad...prema tome nije podigao palu prirodu zato sto pale prirode nije ni bilo, vec je samo uzdigao tvorevinu sa jednog nizeg nedovrsenog nivoa na veci savrseni a ne iz rupe na neku visinu. 

Prema tome, nema nikakvih problema sa bezgresnim zacecem Bogorodice. Katolci je jednostavno previse vole i treba im snishoditi u tom njihovom ljubavnom zanosu. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Кратос рече

Pa ništa onda  ako ćemo svaku jeres tako da tretiramo kao teologumen onda mogu i jehovini svedoci da budu deo tela...

Ne mogu se po veri uporediti s jedne strane svi oni koji ispovedaju Nikejsko-carigradski Simvol vere tj. veru Crkve, veru Svetih Apostola i koji prakticno zive tu veru sluzeci  Evharistiju u dan Hristovog vaskrsenja i cineci jevandjelska dela,  sa svima onima sa druge strane.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Justin Waters рече

Da li je Hristos pobjedio palu prirodu? Ja kazem da nije, jer svojstva pale prirode su i odlazak u WC, spavanje, jedenje, umor, zedj, bolest...a on je sve to osjecao, mozda je imao i grip nekad

Нисам разумео шта хоћеш да кажеш... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Благовесник рече

Ne mogu se po veri uporediti s jedne strane svi oni koji ispovedaju Nikejsko-carigradski Simvol vere tj. veru Crkve, veru Svetih Apostola, koji sluze  Evharistiju u dan Hristovog vaskrsenja itd... sa svima onima sa druge strane.  

Ја на ту Кратосову будалаштину нисам хтео ни да се осврнем, јер је она или будалаштина или чиста провокација. У оба случаја би ми реметило мир, а он ми је сада потребан. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Justin Waters рече

Prema tome, nema nikakvih problema sa bezgresnim zacecem Bogorodice. Katolci je jednostavno previse vole i treba im snishoditi u tom njihovom ljubavnom zanosu. 

Ne, ima problem na vaseljenskom nivou.

Dakle nema dogme van vaseljene i ona ne može biti obavezujuća ali može da ostane u rimokatolika na poštovanje.

Ujedinjenje mora samo po sebi da ponese i teret odgovornosti novog vaseljenskog sabora jer se tu DONOSE DOGMATI  i glavešine to znaju.

Dakle ne može biti problem dogmat koji ne postoji na vaseljenskom nivou. Međutim ne može da postoji ni jeres ako nije na vaseljenskom nivou osuđena.

Dakle imamo nenormalnu situaciju i sablažnjivu ako zaboravimo na civilizacijske i istorijske nesuglasice i gledamo ono što bi i trebalo samo da gledamo a to je Hristovo Telo kao Crkva.

Vi razumete da ni rimokatolici ni mi ne možemo osuditi jedan drugog da nismo Crkva. Ne može ne da Telo. Ovo je jedini pravni okvir koji je doveo do toga da raskol traje 1000 godina a može tako i do kraja veka. I imamo šta? Politički raskol a ne cepanje Tela.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Гост аутора и водитеља емисије "Људи смо" г. Милоша В. Рајковића, на Радио-телевизији Војводине био је протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије светог Петра Цетињског.    Видео запис емисије   У првом делу емисије отац Гојко је говорио о Богословији светог Петра Цетињског на чијем се челу налази. "Ово је, у сваком смислу, несвакидашња школа. У јеку нововјековног европског дистанцирања од Цркве и религије, у периоду кад су наука и просвећеност дефинисани као нешто супротстављено вјери, у другој половини 19. вијека, књаз Никола оснива прву средњу школу у својој држави – баш као богословију! Касније је та школа постојала и као богословско-учитељска школа, а из њеног дјеловања и кадровског потенцијала изродила се и Цетињска гимназија. Можемо слободно рећи да је ова школа настала из потребе и настојања Двора Петровића да Црна Гора има сопствено високо школство, па многи Цетињску богословију сматрају претечом савременог Универзитета у Подгорици", истакао је ректор Цетињске богословије.    У даљем току емисије парох цетињски се осврнуо на недавно одражно предавање у Матици српској у Новом Саду, на вече које ће златним словима бити записано у историји ове знамените установе.    У наведеној емисији речи је било и о пастирском раду оца Гојка, као и о болним питањима великих искушења са којима је суочена Црква Божија у Црној Гори.    Вашој пажњи топло препоручујемо ову емисију. 
    • Од Логос,
      У петак 28. фебруара, у посјету Црној Гори долази поглавар Украјинске Православне Цркве Блажењејши Митрополит Кијевски и цијеле Украјине г. Онуфрије. Он ће, сјутрадан, у пратњи неколико украјинских архијереја, заједно са вјерним народом, свештентсвом и монаштвом СПЦ у Црној Гори предводити Светосимеоновску литију подгоричким улицама, од Храма Васкрсења до Немањиног града.      Литија се, већ деценијама уназад, врши у спомен на Светог Симеона Миротичивог (Стефана Немање) једног од ријетких људи рођених на обалама Рибнице – који је канонизован као светац у Православној Цркви, и као такав поштован у свим помјесним црквама. Као такав, поштован у Црној Гори, још од средњовјековне Зете и оснивања Цетињског манастира, па без прекида – до дана данашњег.   Долазак Онуфрија у Подгорицу има вишеструки значај. Најприје потврђује јединство канонске и васељенске Цркве, и то баш у граду и држави гдје то јединство трпи удар овдашњих политичких власти. Јер, и међународни изасланици, и домаћа јавност, као и ”птице на грани” (из чувене пословице) одавно знају да новоизгласани црногорски Закон о слободи вјероисповијести није донијет са циљем да уређује област из сопственог наслова, већ да ”утјерује” духовни идентитет слободним грађанима, и да врши притисак у правцу реорганизације црквеног устројства. У том смислу, долазак црквених великодостојника из Украјине, представља подршку сестринске Цркве – Цркви у Црној Гори.   Други значај Онуфријеве посјете Црној Гори је свједочанство непобједивости благословеног Божијег поретка, у односу на све земаљске политичке сплетке. Православна Црква у Украјини, насљедница древне Кијевске митрополије, а потом и тзв. Кијевског егзархата РПЦ, постоји, као саставни дио Московске патријаршије – под овим именом Украјинска Православна Црква – ево већ три деценије. Аутономија коју она има у односу на Москву, спада у примјере најшире могуће аутономије у цијелом православљу. УПЦ има свој Синод, свога поглавара кога сама бира и та Црква дјелује искључиво унутар граница државе Украјине. Њене везе са Руском Православном Црквом јесу чврсте и јасне, али су, у административном смислу, малобројне.   Па ипак, ни таква аутономија није била по вољи политичкој власти Украјине, него је, уз необјашњиву подршку Цариградске патријаршије, прије пар година, створена тзв. Православна Црква Украјине – која се само након годину дана расцијепила на двије фракције, и коју данас не подржава већински број православних помјесних цркава. Та је ”ПЦУ” састављена од бивших расколника, и као таква нема углед у православљу. Зато, и међународну православну подршку, и оданост већинског православног живља у Украјини и даље ужива Украјинска Православна Црква Московског патријархата, чији нам предстојатељ Блажењејши г. Онуфрије, кроз два дана долази у госте.   Мени је врло интересантно да су бесплодно дјело украјинског државног врха, и грешка коју је починио Цариградски патријарх, настали упркос мисионарској ширини постојања и дјеловања Украјинске Православне Цркве. Јер – у њеном раду је све било саобразно државним границама; све обучено у украјинске државне симболе (максимално поштовање заставе, химне и сл.); све врло сведено на домицилно свештенство и употребу украјинског језика; све испуњено благословима и честиткама украјинским репрезентативцима… Није помагало! Политичари су тражили потпуни прекид односа са Московом и прављење једне организације која дјелује и постоји само као нека државна ствар! А то су тражили политичари и ”државници” чија се политика сводила на искључиво ослушкивање ”политичких савјета” са Запада, и чије су се државне границе, управо у том смислу, свеле на симболику. Оно што нијесу дозвољавали Цркви, увелико су примјењивали на себе. Трансфер суверенитета изван сопстевних граница. Познато?   Било како било – Порошенков црквени експеримент није изашао даље од лабораторије. Канонска, и од свих других призната, Украјинска Православна Црква, сачувала је, до данас, своје унутрашње јединство са преко 50 епархија, преко 10.000 парохија и преко 200 манастира. Да парадокс буде већи, она, таква каква је, има већу самосталност у односу на Москву (и самим тим и на остатак православног свијета), него што има ”Порошенкова црква” у односу на Цариград. А да буде још већи – Црква којој је на челу митрополит Онуфрије задржала је национални назив ”Украјинска”, док је новоформирана и новопоцијепана ”ПЦУ” изгубила такав назив, јер је, Боже мој, требала да ”помири православно биће Украјине”. Познато? Нико нормалан неће рећи да идеја не звучи племенито, али се очиглено, начин извођења радова, као и списак политичких извођача, своди на ону Њагошеву – ”трн у здраву ногу забадате”. И све – ”поплочано добрим намјерама” из једне друге пословице.   Отуда, долазак Митрополита Онуфрија у Црну Гору, представља добар подсјетник овдашњим властима да се окану ћорава посла ”прављења и обнављања државних цркава” у 21. вијеку. Божији Дух дише гдје Он хоће и кад Он хоће. Тим Духом Светим је наша Црна Гора вјековима благосиљана. Са свих страна свијета, па и из ”Светог Кијева”. У тој Цркви и њеним школама образовање су стицали архијереји и свештеници Православне Цркве у Црној Гори – током 19. вијека. Усмјерење и уређење тога Духа Божијег, Устав Црне Горе, препушта Цркви а одузима такве ингеренције од државе. Па ето, ко не вјерује у Божији Дух, нека вјерује Уставу. Није добро, за нашу земљу, да има оних, који не вјерују ни у једно ни у друго.   Убијеђен сам да није касно преиспитати пут којим је кренуо црногорски државни врх и, у складу са већ поменутим Уставом, тражити начин да се учимо на туђим грешкама. Јер, немамо другу земљу, да бисмо се играли са законима ове, нити имамо времена да бисмо чекали бољу прилику од ове – да ствари ставимо на своје мјесто, и окренемо се једни другима.   Добро дошао Блажењејши Митрополите Светога Кијева!     Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и народ свој упутио и к светлости Богопознања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику милост.   У празничном прилогу прочитајте:   Житије преподобног Симеона Мироточивог и о лози преподобног   Беседа Патријарха српског Иринеја на празник преподоног Симеона Мироточивог, 2016. лета Господњег   Беседа Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на празник преподобног Симеона мироточивог, 2017. лета Господњег   Беседа блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима на празник преподобног Симеона Мироточивог, 2016.лета Господњег у ветерничком храму   Беседа протојереја-ставрофора др Радомира Поповића изговорена 26. фебруара 2014. године на Светосимеоновској академији на Коларцу       Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.     Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Ромејац,
      Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први је водио емисију из авиона, док пилотира. Аутор је "Пилотске књиге".
      Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио-новинара и диск-џокеја.
      Рођен је 1948. године у Земуну, где је ишао у гимназију. Завршио је Вишу ваздухопловну пилотску школу, био је пилот и пилотски инструктор.
      Почео је каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година 20. века у београдским дискотекама.
      Издао је плочу "Зоран Модли и летећа дискотека" и био је уредник једне рубрике у музичком магазину Џубокс.
      Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу "Хајдук Станко и јатаци", у којој је био певач, али су имали само два сингла, "На путу за Стамбол" и "Анђелија, чувај се Турака".
      Био је веома популаран радио-водитељ током осамдесетих када је имао емисију "Вентилатор 202", у којој је кроз тада чувену "Демо топ 10 листу" на "Двестадвојци" скоро целу деценију активно промовисао младе домаће рок групе.
      "Вентилатор 202" био је уједно и прва радијска емисија посвећена рачунарима и првим комјутерским програмима.
      Модли је преко радија пуштао нешто што је личило на шуштање и крчање. То су, заправо, били нови компјутерски програми које су код својих кућа снимали на касете они слушаоци који су тада имали ране моделе првих рачунара у Србији ("Спектрум", "Комодор 64", "Галаксија").
      Оставио је неизбрисив траг својим чувеним шпицама и џингловима који су у то време били заштитни знак "Двестадвојке".
      Емисију "Модулације" Модли почиње на Радио Пингвину у мају 1993. године. Емитује "Модул топ-тен" врх листу МОД датотека, рудиментарне рачунарски створене музике.
      Ова емисија се 1995. године сели на Радио Београд 202, а 1996. године добија награду "Дискоболос" за најбољу радио и ТВ емисију о рачунарима.
      Убрзо се опет враћа на Радио Пингвин уз нови назив "Модулације – The Next Generation", а потом прелази на "МИП радио", где остаје до 1999. године, када се емисија гаси.
      Од 2000. покреће емисију "ЗАИР" (Закон акције и реакције) која је годину дана емитована на Радио Београду 202, а потом на београдској Радио Лагуни и на више независних радио-станица у Србији и региону.
      Од 2002. године прави технолошки искорак јер се емисија спрема унапред у кућним условима и на рачунару, а прослеђује се мрежи локалних радио-станица путем интернета, а може се преузети са Модлијевог сајта. 
      Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира.
      После више од 20 година проведених у "Јату", где је управљао "боингом 727", наставио је пилотску каријеру као капетан у приватној авио-компанији "Принц авијејшн", све до 15. јула 2010. године, када је доживео удес на аеродрому Брач склизнувши са писте млазним пословним авионом. Авион је изгорео, али су посада и путници изашли неповређени.
      После тог удеса, Модли је напустио каријеру пилота. До детаља је описао свој последњи лет у првом поглављу "Пилотске књиге".
      Модли је писао и књиге намењене популаризацији пилотског позива. Објавио је седам књига о пилотској професији, летењу и авионима.
      Информација о времену и месту сахране Зорана Модлија биће накнадно објављена.
      Сарадња са "Радио Београдом"
      Модли је сарадњу са Радио Београдом започео као гимназијалац 1965. у емисији "Састанак у 9 и 5" на Другом програму.
      Радио је као сарадник у емисијама Првог програма – "Вече уз радио" и "Ново, актуелно, занимљиво", када је написао низ текстова за песме Лоле Новаковић, Драгана Антића, Дијега Варагића и друге звезде шлагерске музике.
      Најдуже је сарађивао са Радио Београдом 202. Писао је текстове за водитеље вечерњег програма, а касније је, као већ познат диск-џокеј, 1979. године покренуо авангардну емисију "Вентилатор 202".
      Био је активан на више приватних радио-станица, да би се вратио Радио Београду 202 са емисијама "Модулације" и "ЗАИР". Заслужан је и за неке од иновативних и пионирских подухвата "Двестадвојке", од којих је најчувенија емисија "из ваздуха" коју је, летећи изнад Београда, водио из авиона.
       
      Преминуо Зоран Модли
      WWW.RTS.RS Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први...  
    • Од Логос,
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије био је вечерас гост Матице српске у Новом Саду где је бурно поздрављен од више од хиљаду људи одржао предавање насловљено „Савремени човек, савремени свет“, а које се односило на актуелне догаћаје у Црној Гори.   ДЕТАЉАН ИЗВЕШТАЈ И ВИДЕО ЗАПИС ПРЕДАВАЊА:     - Ја се и вечерас, мада нисам у Црној Гори, осећам овде у Новом Саду као да сам део литије, јер је Свети Петар Цетињски хиротонисан у Сремским карловцима, а Његош и књаз Никола дружили су се са знаменитим Србима из Војводине. У недељу ћу предводити литију у Сремској каменици и ако ме они моји буду питали зашто баш тамо, подсетићу их да сви они када их срце заболи иду у Каменицу, а ово што се догађа у црној гори, ту се баш о срцу ради –поручио је отац Перовић.     Одушевљена публика у којој је било представника свих генерација, преплавила је степеништа, ходнике и свечану салу Матице српске да би поздравили, чули и стиснули руку једном од предводника литија у Црној Гори.       - Оволико нас могао би да окупи још само Новак Ђоковић, прокоментарисао је један Новосађанин пробијајући се кроз згуснуту масу људи.     Поздрављајући драгог госта, председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Матичине библиотеке Селимир Радуловић и књижевник Мирослав Алексић казали су да оволику посету народа Матица српска не памти у својој историји дугој 194 године.     Пре посете Матици српској, отац Перовић се сусрео у владичанском двору са Његовим Преосвештенством Епископом бачким др Иринејем. Сутра (петак) биће гост председника Покрајинске владе Игора Мировића, док ће у недељу ће предводити литију у Сремској Каменици.     Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...