Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 18 минута, Августин рече

Колико год се слагали са текстом Justin Waters ipak postoje neki dogmatski problemi.Наиме шта им је требало да зачеће Пресвете Богородице или чин зачећа прогласе безгрешним.Тиме су не само нормалан начин рађања људи прогласили грешним него и поставили тезу да нешто може бити безгрешно пре рођења и дела Господа.

Pa to da se ljudi radjaju gresnim nisu izmislili Katolici. U grijehu me rodi mati moja, jos je Psalompisac zborio. Ideja o padu tvorevine proizvela je i ideju da su ljudi na nekom minimumu grijeha podlozni makar tom praroditeljskom grijehu, a poslije onda lijepo krstenjem taj praroditeljski grijeh se opere i svi ostali koji su se nagomilali od tad. 

E sad dolazimo do toga zasto su Katolici uveli dogmu o bezgresnom zacecu? Ne znam nisam ucen po ovom pitanju, oni smatraju da je Bogorodica kao majka Hrista takodjer kao i sam Hristos bila testirana i pripremljena od Boga da postane sasud u koga ce se saliti Bozanska blagodat na svijet. Oni smataju da je za cistog Hrista trebao biti pripremljen i cist sasud. Marija je izuzetno postovana kod Katolika. Ta posvecenost Katolika Bogorodici prevazilazi svu ljubav koju prvoslavni na kub imaju prema njoj. Vjerovatno je to razlog zbog cega su zeljeli Bogorodicu da vide u svemu na sta je bila testirana savrsenu. Treba imati u vidu da njen zivot nije isti sto i Hristov niti su iskusenja kojima se Hristos kasnije izlozio nisu ista. 

Licno mislim da Gospod nema s tim problema. Kad cujem, pa kako neko prije Hrista da bude bezgresan lici mi kao da neko imputira Hristu zavist. Da li je Bog zavisan, da li se takmici sa ljudima da mu laskaju, ili se gura u prve redove kao apostoli? Ne mislim. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Реци Сави да ме не прозива ако већ не могу код њега да одговорим. Нека он зилотише колико му драго, али да не шири дезинформације о Калисту. Ја сам овде дао цитате из њега, па нек види са тиме шта хоће... 

Pa ne proziva te, vidiš da ne može da se seti tvog imena a ni Kalistovih stavova.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наравно да су сви људи грешни али није грешно рађање деце.А и проблем је што они кажу да нису сви грешни, кажем а поготово што грешност спајају са сексуалним чином.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Августин рече

Наравно да су сви људи грешни али није грешно рађање деце.

Opet ja malo da dodam crticu.

Da istina je da su problematični određeni dogmati ali istina jeste da ponovnim ujedinjenjem ti dogmati moraju biti potvrđeni. dakle ono što je dogma na zapadu za istok ne mora biti obavezujuća, već može biti realno ono što i jeste a to je teologumen. Dogmat možemo dobiti samo na vaseljenskom saboru.

Dakle vaseljenski sabor je taj koji odlučuje o dogmatima a Crkva je ta koja treba to da poštuje od istoka do zapada. U Jednoj sabornoj i apostolskoj Crkvi sa rimokatlicima ili bez njih dogmati imaju biti samo ono što je donešeno na vaseljenskom saboru i svi to znamo.

Dakle pomirenje je stvar političke volje o dogmatima ćemo raspravljati.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Justin Waters рече

Licno mislim da Gospod nema s tim problema. Kad cujem, pa kako neko prije Hrista da bude bezgresan lici mi kao da neko imputira Hristu zavist. Da li je Bog zavisan, da li se takmici sa ljudima da mu laskaju, ili se gura u prve redove kao apostoli? Ne mislim. 

I u pravoslavlju postoji verovanje da je Bogorodica bez ličnog greha.

Samo nemamo isto viđenje ljudske prirode. U pravoslavlju baš i ne verujemo da je tek začeti zigot ukaljan pragrehom. Vidimo posledice Pada - bar većina čija sam mišljenja na tu temu čitala - kao otežavanje veze sa Bogom i vrlinskog života, ne kao onemogućavanje dotičnih i neku neizbrisivu mrlju. Pravoslavlje ima veći optimizam prema ljudskoj prirodi.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Августин рече

Наравно да су сви људи грешни али није грешно рађање деце.

Bar ovi 'moji' katolici - prijatelji i poznanici - svakako ne veruju u aseksualno začeće Bogorodice od Joakima i Ane i svakako ne bi tako opisali 'bezgrešno začeće'.

Mada neki pravoslavci koje znam veruju baš u ovo.

Jedan katolik mi je svoju veru u bezgrešno začeće opisao kao uverenje da je Sveti Duh Bogorodicu posebno čuvao od začeća nadalje. Ja sam rekla da ukoliko nije različito začeta, sa drugačijom ljudskom prirodom koju bi Isus nasledio umesto naše - one kojoj je baš i trebala pomoć - tu nema neke razlike i verovatno bismo se mogli složiti.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Августин рече

Па то безгрешно већином и помињу наши озбиљнији свештеници и епископи као једину догматску разлику.

A kakva je to dogmatska razlika koja nije donešena na vaseljenskom saboru, to može biti samo razlika koja je nastala razjedinjenjem a te razlike moraju biti usaglašene to znaju i rimokatolici i mi.

Niko neće unositi nove dogmate koji još nisu donešeni u Crkvi jer Crkva kao saborna ne može donositi dogmate bez vaseljenskih sabora kako oni misle da postoje dogmati van vaseljene? To ne misle ni rimokatolici već je to stvar koju su uveli da po potrebi govore o nemogućnosti ujedinjenja.

Da li riokatolici insistiraju na dogmatima van vaseljenskog sabora i kako je to moguće u najmanju ruku morao bi vaseljenski sabor da potvrdi dogmate ali ih onda nije doneo, tako da imamo monstruoznu situaciju da dogmati nastaju van vaseljenskog sabora a ne na vaseljenskom saboru.

Dakle rasprave mora biti dogmati na vaseljenskom nivou nisu novi problematični dogmati rimokatolika i to svi znaju ali to koriste za nespajanje a ne za spajanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тачно је да православље има већи оптимизам према људској природи толики како каже Владимир Лоски да нас сматрају полу-пелагијанцима.Ја мислим да тај оптимизам није добар јер се превише инсистира на подвижништву па се од силних стараца не виде понекад основне догматске истине.Ја лично са римокатоличким учењем немам проблема више ми сметају ови наши лудаци који мисле да је Русија још увек комунистичка и да ће нам све дати за џабе и даће доћи или Руски цар или антихрист па од тих ликова не виде крст и искупљење.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Paradoksologija рече

Meni je ovo omiljena tema preganjanja sa katolicima :D

Za sve ostalo se slažem sa Justinom, ali neki od nas će nastaviti da se ćeraju po pitanju bezgrešnog začeća Bogorodice, koje je uvedeno da bi Isus bio rođen bez ikakve senke praroditeljskog greha. A mi kažemo da ono što Isus nije uzeo na sebe, nije sa Njim vaskrslo. Ako nije uzeo našu ljudsku prirodu, nije je ni preobrazio, i još smo odvojeni ambisom. Na stranu da to pokazuje različita viđenja 'otačkog greha'.

Ali opet, ovo je nešto o čemu se možemo svađati i preganjati, kao što radimo s pravoslavnima na razne teme. Ne mora nas držati u međusobnom raskolu.

Ovo je najbitnije sto zboris u zadnjoj recenici, mozesmo e preganjati ali to nije razlog za razjedinjenost. 

Ali gledaj sad ovo. Hristos da bi pobijedio grijeh morao se suociti sa svim situacijiam u njegovom zivotu. Dakle morao se suociti sa situacijama u kome bi bio izazavn na gorodost, srebroljublje, zavist, mrznju, blud itd...i trebao naravno postupiti u svim situacijama tako da ne padne i on je to tako uradio i tako je pobjedio grijehe. Ne mozemo tvrditi da nije bio suoce nsa nekom situacijom, jer onda tehnicki mozemo tvrditi da je mozda mogao pasti. Sto se tice praroditeljskog grijeha kako je on mogao da ga izbjegne, sta tako sto se rodio od Duha Svetoga i Marije Djeve, dobro znaci izbjegao je seksualni cin iz cega bi bio rodjen. Sta je jos ostalo...pala priroda. Da li je Hristos pobjedio palu prirodu? Ja kazem da nije, jer svojstva pale prirode su i odlazak u WC, spavanje, jedenje, umor, zedj, bolest...a on je sve to osjecao, mozda je imao i grip nekad...prema tome nije podigao palu prirodu zato sto pale prirode nije ni bilo, vec je samo uzdigao tvorevinu sa jednog nizeg nedovrsenog nivoa na veci savrseni a ne iz rupe na neku visinu. 

Prema tome, nema nikakvih problema sa bezgresnim zacecem Bogorodice. Katolci je jednostavno previse vole i treba im snishoditi u tom njihovom ljubavnom zanosu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Кратос рече

Pa ništa onda  ako ćemo svaku jeres tako da tretiramo kao teologumen onda mogu i jehovini svedoci da budu deo tela...

Ne mogu se po veri uporediti s jedne strane svi oni koji ispovedaju Nikejsko-carigradski Simvol vere tj. veru Crkve, veru Svetih Apostola i koji prakticno zive tu veru sluzeci  Evharistiju u dan Hristovog vaskrsenja i cineci jevandjelska dela,  sa svima onima sa druge strane.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Justin Waters рече

Da li je Hristos pobjedio palu prirodu? Ja kazem da nije, jer svojstva pale prirode su i odlazak u WC, spavanje, jedenje, umor, zedj, bolest...a on je sve to osjecao, mozda je imao i grip nekad

Нисам разумео шта хоћеш да кажеш... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Благовесник рече

Ne mogu se po veri uporediti s jedne strane svi oni koji ispovedaju Nikejsko-carigradski Simvol vere tj. veru Crkve, veru Svetih Apostola, koji sluze  Evharistiju u dan Hristovog vaskrsenja itd... sa svima onima sa druge strane.  

Ја на ту Кратосову будалаштину нисам хтео ни да се осврнем, јер је она или будалаштина или чиста провокација. У оба случаја би ми реметило мир, а он ми је сада потребан. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Justin Waters рече

Prema tome, nema nikakvih problema sa bezgresnim zacecem Bogorodice. Katolci je jednostavno previse vole i treba im snishoditi u tom njihovom ljubavnom zanosu. 

Ne, ima problem na vaseljenskom nivou.

Dakle nema dogme van vaseljene i ona ne može biti obavezujuća ali može da ostane u rimokatolika na poštovanje.

Ujedinjenje mora samo po sebi da ponese i teret odgovornosti novog vaseljenskog sabora jer se tu DONOSE DOGMATI  i glavešine to znaju.

Dakle ne može biti problem dogmat koji ne postoji na vaseljenskom nivou. Međutim ne može da postoji ni jeres ako nije na vaseljenskom nivou osuđena.

Dakle imamo nenormalnu situaciju i sablažnjivu ako zaboravimo na civilizacijske i istorijske nesuglasice i gledamo ono što bi i trebalo samo da gledamo a to je Hristovo Telo kao Crkva.

Vi razumete da ni rimokatolici ni mi ne možemo osuditi jedan drugog da nismo Crkva. Ne može ne da Telo. Ovo je jedini pravni okvir koji je doveo do toga da raskol traje 1000 godina a može tako i do kraja veka. I imamo šta? Politički raskol a ne cepanje Tela.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Како сањамо светост
       
      Палермо је Ави место чуда. Више пута забележих догађаје, а сада бих испричао за о. Андреја и мог кумића Јефрема, кога сам венчао. Јефрем је био чтец при цркви Св. Марка Ефеског у Палерму, али је био и код Руса, па је у овом смутном времену и дефинитивно тамо прешао. Руски парох је био о. Андреј, који је поболео од рака. Знао сам га годинама. Но, кад је оболео, нисам видео у молитви да ће остати овде. Скоро ме позва и Гаетано[1] и замоли да се помолим за њега, али сам се обратио Господу да га у миру пресели.
       

      У Палерму, Андеј први с' десна.
       
      Јефрем објави да се упокојио Андреј. Позовем га, и он ми исприча: Падре, дан пре сам га сањао како смо сви скупљени у цркви, обучени у бело, ту си и ти, падре Еуђенио, сви... Андреј је предводио службу, сви смо били весели. А та црква на стени у мору! Ја се пробудим и зовем да питам за Андреја. Кажу да је добро.
      Следећу ноћ га сањам, он насмејан, каже: Види, Јефреме, спаковао сам кофер, идем па се видимо. Лепо се поздравимо, срећни...  Ујутро ми јавише да је умро.

      Јефрем Андреју: Grazie per tutto caro padre! Riposa sereno nella Pace del Signore! Eterna sia la tua memoria!
       
      Наравоученије или морал: Постоји неко лепо и тајанствено ткање између људи који се воле. И Дух Свети је тај који нас повезује и држи у неком светом простору. Као што оприсутњује Христа на литургији, тако и нас ван ње повезује. Само треба да ослушкујемо...
       
      Рим, 14. март 2019
        [1] Salve padre Zoran ... una preghiera forte per Padre Andrei , che in questi giorni sta poco bene; grazie mille anticipatamente da Silvano!
    • Од Логос,
      У бјелопољском Центру за културу синоћ је одржана свечана академија поводом Великог васкршњег поста. Академију је благословио Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије а предавање на тему Васкршњег поста је одржао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
      “Нека је на здравље ово сабрање уочи Часног поста. Уобичајили смо да се прије почетка Великог васкршњег поста саберемо, да сваке године чујемо лијепу ријеч наших свештеника, духовника и професора. И то спада у ону духовну припрему за велику пучину Часног поста, која је као морска пучина. Иако на њој има доста искушења и таласа тај пут, то пловљење је интересантно, драгоцјено и спасоносно. И што је најважније на том путу стичемо важно духовно искуство. Увијек треба да гледамо према свјетлости, према слави Васкрсења Христовог и онда нам је све лако. Свакако да је најважнија ствар да се поред тјелесног, учимо у духовном посту. Тјелесни пост је неопходан и не можео га занемарити, али нам је потребан и духовни пост”, бесједио је владика Јоаникије.
      Благосиљајући собрање он је поздравио оца Гојка са жељом да његово предавање свима буде на здравље и спасење.
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић је похвалио идеју да се академија посвећена Васкрсу одржава прије почетка поста.
      “Озбиљнога посла нема без темељне припреме. Не можемо живјети у кући ако је не изградимо по пројекту. Постоје три фазе да би се дошло до тога да у тој кући може да се живи. Да би се двоје људи вјенчали морају да постоје припреме, од барјака на кући младожење, одласка код младе, преко преговарања за младу, па до општине и свештеника. А све то што води самом вјенчању двоје људи, договоре прије и барјака и сватова свега тога. Тако и код нас Хришћана, основни разлог зашто се зовемо хришћани, зашто је саграђена ова лијепа Црква Светих Апостола Петра и Павла – је Христово Васкрсење и његова побједа над смрћу.“
      Говорио је прота Гојко да се у народу може чути како више воле да славе Божић од Васкрса и по његовом мишљењу то је традиција. Наиме празновање Божића у кућној атмосфери је садржајније и задржало се пошто смо дуго били без Цркве, често без свештеника и редовног богослужења, и као што каже Његош “нема веће славе од Божића”:
      „Васрс је највећи празник, већи и од Божића. А немамо превише садржајну традицију народних обичаја везано за Васкрс, која је толико слојевита као Божић, зато што је прије свега, тај празник везан за догађаје у Цркви. Црква цијела православна је тако пројектована, од најмање сеоске до великих храмова какве имамо у Црној Гори, на једној основној истини – прво Олтар, а Олтар је празан Христов гроб у којем је требало да буде мртав човјек, али га нема. Нити има мртваца, трулежи, распадања и смрти. И сада тај гроб који је требало да буде мјесто за плакање и тугу, је мјесто основне радости. И нисмо радосни што тамо нема мртвога, што наш Господ није мртав, него што је то мјесто врело живота. Тамо су била прво два Анђела, један од оних Бијелих анђела о којима говори Христово Јеванђеље, који казују Апостолима: Што сте дошли да тражите мртвога овдје, њега нема, идите тамо гдје вам је рекао да ће бити. То је онај Милешевски Анђео, једна од најљепших фресака наше црквене уметности. То је мјесто посебно, не само због тога што су ту били весели Анђели – младићи у бијелим хаљинама, који поручују да је Христос Васкрсао, него је то мјесто гдје се служи Сета литургија, то је она Часна трпеза, Жртвеник, гдје стоји иконостас. “
      Отац Гојко је истакао да је некад, због наше душе која хоће све одједном да повеже, похвата, проба рукама, поздрави, узме у руке, причести се, да запјева, потребна методологија постепеног упознавања са светињом.
      „Не можеш право у Олтар. Кад уђеш у Цркву прекрсти се, пољуби икону, стани мало у припрату, стани мало да видиш гдје си ушао, па онда идеш да цјеливаш икону која је на сред храма. Ако си ушао у манастир гдје су Свете мошти, онда идеш да цјеливаш Свете мошти. Навјећа светиња над светињама, мјесто гдје се служи Света литургија је обично иза иконостаса, мада у раним Црквама, каквих има и данас, тога иконостаса нема. Али тамо гдје се могло направљена је традација да би се људски ум припремао из једне завјесе и другу, из друге у трећу. Тако је са свим стварима у животу. Све треба радити поступно. “
      Објаснио је да је Васкрс центар тога зашто постоји Црква, свештеници, владике, празници, што се зовемо хришћани. Да нема Васкрса, да није Христос Васкрсао, ни Божић, ни Свети Јован Крститељ, ни Свети Петар и Павле не би имали никакав значај, нити бисмо их могли звати светима, нити би било моштију:
      „Ако је толико важна та тема за живот Цркве онда се заиста треба припремити. А то радимо седмонедјељним постом, који почиње у понедјељак и траје 40 дана, плус недјељу дана Страсне седмице. А да би тај пост разумјели, да би смо га уносили како треба и владали се у њему, јер је пост дуг а ми слаби, треба се припремити. Лијепо је залетјети се на нешто, али отегне се, дуго траје а ти онај исти стојиш са навикама и страстима. Дао си ријеч да ћеш постити а трећи дан почнеш да осјећаш неку нервозу, нешто те сврби. Неко не може без цигара, неко без млијека, неко без сланине, телевизије, кладионице.. . Да би нам тај пост стварно донио неку корист, и ова академија је била потребна да се припремимо за њега. Пост је припрема за Васкрс. Ове академије су важне да схватимо због чега бих ја сад јео посну храну, због чега би ја себе испитивао, због чега би се више молио, зашто свештеници кажу да би ваљало током поста исповиједити се. Ако се икад током године исповиједамо, ваљало би да то учинимо у Васкршњем посту.“
      Нагласио је да је у посту потребно умирити све што се може умирити, свести мисли, бриге.. . на најмању могућу мјеру, како би човјек чуо шта то Бог поручује.
      „А гдје то Бог поручује, гдје се Он то мени обраћа? Па на богослужењима Великог поста. То је једна велика филозофија, о томе су написане тоне књига. Пола фрескописа у свим Црквама посвећено је темама из Васкршњег поста, посебно из оне Страсне недјеље, Уласка Христа у Јерусалим, Издаје, Страдања, боравка Христовог у гробу и Васкрсења. Дакле за ту припрему се треба припремити”, бесједио је о. Гојко.
      Он је подсјетио да смо прије Бијеле недјеље имали припремне седмице:
      “Имали смо припремне теме које су нам сугерисале и училе да ако ћемо, што би рекли Цетињани да улажемо у тај посао Васкршњег поста, ми морамо прије свега да знамо неке елементарне ствари. А то је да смо морали чути ону причу Хананејке која долази код Христа и моли Га а јој излијечи кћер. А он јој каже да нема кад око ње да ради јер је дошао само због Јевреја. А не прича што мисли, него намјерно ради других људи који слушају. А на њене ријечи да она то зна, али Га ипак моли да јој помогне, Он каже: Није добро од дјеце бацати храну псима. Другим ријечима некако је упоредио са псетом. Пола нас би се окренуло и отишло и рекло не требаш ни ти мени а она каже нека сам и као псето помози ми јер знам да си ти Бог. Е, онда Господ каже апостолима за ту жену да ни код једног од њих није видио такву вјеру.“
      Додао је прота Гојко да она која је била последња, најгора у једном трену постаје најбоља и испричао причу “О Закеју”, омаленом царинику чије је занимање било омражено код народа.
      „Њему није било тешко да тражи и нађе дрво на које ће да се попне да види Господа. И тај који је био најгори, постао је најбољи! И приче О митару и фарисеју и О блудноме сину носе поруку- ако ћеш са Богом да се дружиш, ако ћеш Бога да тражиш немој да гледаш шта ти све фали и које су ти границе, јер томе краја нема – него тражи Бога и наћи ћеш га. Тражи га упорно и искрено. И немој да гледаш ни како се ти осјећаш понекад, ни шта људи причају, немој да гледаш ни шта каже метеролошка прогноза, хороскоп, длан, шоља. Ако вјерујеш наћи ћеш Бога! Дакле, нема изгубљене ситуације, нема капитулације за наш лични живот и за преживљавање. То је порука коју треба упити да би се човјек упустио у ову битку, у велику тајну поста, да добро у себи прикочимо неке ствари, да испитамо, да се Богу помолимо. И тако ће онда Бог да те види. Нађи то дрво на које ћеш да се попнеш као Закеј, и онда ће Бог да те види”,поручио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свету Литургију на задушнице у храму Светог Јована Владимира служио је протојереј Јован Пламенац. Након што је прочитао Свето Јеванђеље, отац Јован обратио се бесједом присутном народу рекавши како нас Господ упозорава како ће доћи у онај дан и у онај час у којем ће нестати свега онога што ми сада видимо, да ће нестати овога свијета у којем ми сада оботавамо.     Он је нагласио да је на нама да водимо рачуна о стању наше душе. „Јер је стање наше душе оно са чиме ћемо ми отићи са овога свијета. То ми носимо на онај свијет. А то стање наше душе може бити свакако“, казао је он. „Данас су задушнице. Ми ћемо данас Богу да се помолимо за своје покојнике. И то је оно што смо дужни, што ми треба да чинимо. Да се молимо за своје покојнике. Јер оно што ми учинимо на себи на својој души у овом животу, то је то. Ми после нећемо бити у прилици да можемо да исправимо оно што смо понијели из овог земаљског живота у тај непролазни, вјечни живот. И зато ако се ми будемо молили за наше покојнике, а исто тако смо дужни да се молимо и једни за друге, онда заиста са правом можемо да очекујемо да онога дана кад ми не будемо више овдје, када наша душа не буде у тијелу, да ће бити људи који ће такође да се замоле за нас као што се и ми данас молимо за наше покојнике“, казао је отац Јован Пламенац. Након завршетка Свете Литургије отац Јован је одржао парастос за преминуле.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      У новом издању емисије „Личност и Заједница" доц.др Зоран Деврња са катедре за канонско право на православно богословском факултету и господин Миша Ђурковић, уредник зборника „Између киборга и химере" говоре о савременом човеку и биотици. Аутор и водитељ: Дејан Стојадиновић
      ТВ ХРАМ

      View full Странице
×
×
  • Create New...