Jump to content

Препоручена порука

On 21/3/2017 at 22:33, Архимандрит Сава Јањић рече

За оне који разумеју енглески, предлажем да послушају ову беседу Митрополита Калиста Диоклијског, једног од највећих мајстора беседе у нашој Цркви и живог сведока Православља, посебно исихастичке традиције на Западу... Ово је један од сјајних примера из кога можемо много да научимо јер сведочење вере није и не сме да буде декларативно исповедање вере уз надмено наглашавање да други немају истину и живе у заблуди, већ мора да буде у искреној љубави којом смо дужни да друге приведемо у тајну и лепоту наше вере и предања. Наши псевдо-зилоти много морају да науче да би заиста били истински ревнитељи (зилоти) Христове истине и љубави:

Најпобожнији у Христу Господу, оче Саво!

Лепо је што хвалиш Калиста, јер заиста то и заслужујеш, и примећујеш да зилоти не ревнују по памети, али не примећујеш да Калист и моја несмиреност причамо исту причу, док ти и даље, како се мени чини, зилотишеш. Јер Калист прихвата све католичке сакраменте као валидне, како се и вели у Споразуму из Баламанда: "Обе стране признају да је оно што је Христос поверио Својој Цркви исповедање апостолске вере, учествовање у истим тајнама, првенствено у јединственом Свештенству којега савршава јединствена жртва Христова, апостолско прејемство Епископа није могуће да се сматра поседом само једне од наших Цркава. У овим оквирима очигледно је да се сваки вид поновног крштења искључује" (13). 

Е, то Калист исповеда, као и ја! Исто мислимо и о Равени, на основу које се признаје и на васељенском нивоу првенство једног, а то је увек био Папа. Чини ми се да ти "квасац артемитски" још не даје да дођеш на ове православне позиције, али када дођеш на њих, онда да поучиш Васијана, Ивана, Боксита и многе друге који те сада следе, само се надам да ћеш за њих остати ауторитет, а да не кажу сутра као анатемисани Максим: Сава је био скроз православан, али је онда одједанпут полудео :D.

Некако није лепо да се износи Калист као пример православног сведочења, а онда ти исти не прихваташ његово православно сведочење! Калист и ја нисмо прозелити. Не позивамо католике у ПЦ, јер признајемо њихове сакраменте. Једну психотерапеуткињу из Париза нисам могао да спречим да постане православна ("обратила" се преко мене:))), али сам јој запретио вечним огњем ако би помислила да се крсти! :D Само исповест, ништа друго и на причешће. Нисам узео да је спречим, јер није преверила него се само пробудила у Источној цркви; њој овај модел више прија - не верујем да би се ико од мојих пријатеља католика бунио, као да сам украо неку душу. То само ограничене памети неко може да помисли, али и тамо има ревнитеља... 

Велики поздрав из Вечног Града!

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Pitanje u kontekstu zadnje vase rasprave, oce Savo i oce Zorane, u pogledu ekumenizma, jedinstva Crkve sa drugim hriscanskim zajednicama, konkretno sa RKC koja je najbliza PC.  Bilo bi jako korisno kad bi citaoci mogli dobiti jasan, sazet, jednostavnim jezikom koliko je moguce iznesen pregled ovog (svuda, pa i na forumu :) )  teskog i spornog pitanja. Znam da ste mnogo pisali o ovome, ali bila bih vam zahvalna, a vjerujem i mnogi drugi, za sto konciznije objasnjenje pristupacno laicima.

 Izvinjavam se na nepreciznoj formulaciji, nadam se da sam u stanju da bar pojednostavljeno prenesem sustinu ekstenzivnih i intenzivnih rasprava na forumu po ovom pitanju: 

- Da li postoji jedinstven i nedvosmislen stav u cijeloj PC da je filioque i papin polozaj (primat, nezabludivost) jeres? (Ima i drugih spornih ucenja, ali ova dva su najvaznija i najspornija)

- Da li jeres, u smislu dogmatskog odstupanja od apostolskog ucenja Crkve od vremena prije sizme, tj. od izvornog predanja Crkve znaci i automatsku prepreku ujedinjenju sa takvom hriscanskom zajednicom? Da li moze biti crkvenog jedinstva sa jereticima, tj. da one hriscanske zajednice koje ispovjedaju ono sto je za PC jeres, budu smatrane Crkvom? (Znaci nije u pitanju raskol, vec jeres, raskol je recimo posljedica jeresi, posljedica je lako/lakse izgladiva razresenjem uzroka). Da li je takvih primjera bilo u proslosti, posto su mnogi raskoli izgladjeni, a mnogi ce, nadajmo se, jos i biti, i medju pravoslavnima, a i sa inoslavnima? 

- Da li je evharistijsko opstenje taj puni zalog jedinstva? Da li je siguran i jednistven stav u cijeloj PC da je ono nemoguce dok se ne ukloni jereticko ucenje, pogresne dogme, koje se onda prevode i na plan eklisioloskog ustrojstva (papini prerogativi)? Da li je nemogucnost evh.opstenja u ovom slucaju aksiom, ili je ono nesto o cemu se pregovara od slucaja do slucaja u pogledu razlicitih drugih zajednica u raskolu s nama?

- Priznavanje krstenja - da li cijela PC zahtijeva miropomazanje prilikom pojedinacnog prelaska u pravoslavlje, konkretno za RK hriscane recimo? Ili su dozvoljeni razliciti pristupi, od jedne pomjesne crkve do druge, episkopa do episkopa...?

- Da li je moguce, u skladu sa odlukama Velikog sabora, 'kozmeticko spajanje', jedinstvo uz zadrzavanje spornih razlika, i uzajamne kompromise (oblici i sadrzaji bogosluzenja ostaju isti, papa formalno poglavar za istocne hriscane u smislu primum inter pares, s nepromjenjenim prerogativima za zapadne, a ovo sto se smatra za jeres postaje teologumen na obe strane, tj. bude kao takvo prihvaceno i od strane pravoslavnih)? Da li ovo zadnje znaci da ono sto je uzrok raskola u smislu pogresnih ucenja takodje bude na taj nacin prihvaceno, da je to taj kompromis? Da li bi taj kompromis znacio de facto uniju, ono sto je vijekovima odbijano, samo preformulisano u moderni teoloski jezik 'ekumenskog dijaloga u istini i ljubavi'?

- Hipoteticki gledano, da li bi ono sto PC smatra spornim kod RKC, ukoliko bi  moglo da se promijeni na takav nacin koji bi doprinio iscjeljenju raskola unutar same RKC (sa starokatolicima recimo), zatim unutar PC (sa nasim raznim anti-ekumenistima), dok bi, naravno, tako se priblizili i PC i RKC medjusobno, na prirodan nacin, obuhvatajuci ekumenizmom SVE, a ne parcijalno, zvanicne crkvene zajednice? Da li bi to tek bilo opredmecenje u punom smislu onog 'da svi budu jedno'? RAskol kao kidanje tijela Crkve se moze razlicito tumaciti, (raskol unutar nas, njih, raskol izmedju nas i njih), ali priblizavanje hiljadugodisnjoj nepodijeljenoj Hristovoj Crkvi bi mozda prirodno bilo ideal za sve?

- S obzirom na starokalendarski raskol, te sadasnje raskole u PC direktno izazvane ekumenizmom, da li u PC uopste postoji jedinstven stav da se dalje ne narusava jedinstvo Crkve, tj. da se jedinstvo Crkve ne prinese na zrtvu ekumenskom dijalogu? Da li postoji svijest o tome, rad na iscjeljivanju raskola prvo unutar PC, pa potom velikog raskola sa RKC? Da li je Veliki sabor izrodio ikakav pomak na tom pitanju? Moze li se savladati razdor i podjela unutar nas, na 'zilote i papiste-ekumeniste', moze li se postici bratska saglasnost unutar nase crkve (tj.cijele PC) koja jeste Crkva? Smije li se dopustiti dalje cijepanje, zarad bilo cega? 

 

-  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Дијана. рече

da li bi ono sto PC smatra spornim kod RKC, ukoliko bi  moglo da se promijeni na takav nacin koji bi doprinio iscjeljenju raskola unutar same RKC (sa starokatolicima recimo),

На цео део твојих горе постављених питања одговарам сажето и као Калист Вер: КЦ и ПЦ су цркве у пуном смислу те речи, само што су у расколу, не у јереси, признају им се узајамно сакраменти. Старокатолици су неприхватљиви јер они управо инсистирају на свим оним заблудама које је ПЦ називала јересима (јуридички примат; незаблудивост папе у јакој форми; цео корпус тридентинских и доконцилских одредби). Ефески је препреку видео само у филиокве, али је то сада превазиђена ствар, тако да католички теолози (у већини) то учење виде у православној перспективи.

Сједињење није унија. Управо Баламандски споразум одбацује тај модел.

Сједињење би изазвало расколе, али то је неминовно и добро. Тако се Црква чисти од талибана. Зарад јединства Црква није толерисала аријанце, иако су били у оквиру цркве. Дешавали су се локални расколи, ситуација је била муљање, ретко црно-бела, али је Никеја донела одлуку и тиме је ствар кренула да се решава, иако џепове аријанаца имамо у 5-6 веку, и то у оквиру, анахронистички и нетачно речено, етничких цркава (нпр. Готи). Одвојиће се талибани, као што су се одвојили старокалендарци, али се нису отцепиле нормалне старокалендарске цркве. Из талибана је проговорила јерес, јер Црква је католичка по природи, а не секташка.

Екуменске споразуме су потписале ПЦ, мада Равену нису РПЦ, али ин примис због борбе у православном свету за примат између Цариграда и Москве. Зато и критски фијаско, који је био православни сабор... Зато Калист Вер и моја недостојност сведочимо православну свест о овим питањима, али је нереалистички очекивати да сви исто мисле.

Ми се надамо чуду Божијем да ће Дух Свети исцелити овај саблажњиви раскол, јер си и сама пре приметила да је он дело нечастивог, а не Духа Светог. Зато се морамо барем молити, јер су блажени миротворци.    

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 54 минута, Zoran Đurović рече

На цео део твојих горе постављених питања одговарам сажето и као Калист Вер

Postoje razliciti tipovi pitanja koja se mogu koristiti za dobijanje relevantnih i detaljnih podataka. Oce, vrstu pitanja, definise njihova namera. Tako namera istog pitanja moze biti razlicita i zato se kategorizuje u nekoliko razlicitih vrsta pitanja. Neki  postavljaju otvorena pitanja kako bi odgovor mogao ici u vise ili vise pravaca. Dakle, prilika da razgovor vode u pravcu koji zele, dok ih ja, na primer, doziveh stresno, jer ih je ukupno 14 (ako ne vise). Ovde se pokusava da se deluje pametno i veoma komplikovano i zamrseno. Moguce da to dobro funkcionise, ali je 14 pitanja odjednom zapravo glupo. Takodje se koriste udaljavanja od reci u pitanja, ta da li je bolje ovo nego ono, hocete li objasniti koji je dan u nedelji utorak. Iza svakog pitanja je namera. Ko god da pita, ima svoje namere. Tesko je ne misliti unapred u razgovoru, ali ovde se ima nekakav plan. I licemerje naravno. Da li se secate meni je receno na drugoj temi Nepristojno je umetati se u razgovore drugih ljudi, gdje ti se niko nije obratio. Ovde citamo da je u razgovor dvoje ljudi  Pitanje u kontekstu zadnje vase rasprave. Nisam dobila ni izvinjenje.

Kada se postavi 14 pitanja odjednom, obicno se dobije odgovor samo na ono sto je najlakse ili sazeto (komunikologija).

Prastajte oce Savo sto ovako upadam, morala sam.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Тања1 рече

Ovde se pokusava da se deluje pametno i veoma komplikovano i zamrseno. Moguce da to dobro funkcionise, ali je 14 pitanja odjednom zapravo glupo.

Da se nasalim, ako se odgovara na pitanjce po' pitanjce , u par postova, nije komplikovano :945729:......moze se lepo i fino objasniti.

Ili, mozemo i postaviti jedno vrlo prosto pitanje ( ako ce odgovarati :)), recimo........zasto je tokom istorije odnosa Zapadne i Istocne crkve, pravoslavna crkva primenjivala praksu ponovnog miropomazanja rimokatolika, kada se zna da je po kanonskom pravu, ovakva praksa primenjivana samo kada su jeresi u pitanju ?

Bilo bi zanimljivo cuti odgovor na ovo pitanje. Necu vise da zloupotrebljavam temu, samo sam hteo ovo da pitam, vec smo pricali o ovim stvarima na drugim temama.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović @Тања1 @Дијана.

Одговори пребачени у нову тему, да се не ремети тема О. Саве Јањића, која је за одговоре о. Саве, не за дискусије.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, RYLAH рече

@Zoran Đurović @Тања1 @Дијана.

Одговори пребачени у нову тему, да се не ремети тема О. Саве Јањића, која је за одговоре о. Саве, не за дискусије.

 

Ја отписах због помињања Калиста, али и тема које су биле код мене. А неки дођу овде код о. Саве да плачу на рамену...

Погледаћу ту нову тему... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Ја отписах због помињања Калиста, али и тема које су биле код мене. А неки дођу овде код о. Саве да плачу на рамену...

Погледаћу ту нову тему... 

Ово је та тема :) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, RYLAH рече

Ово је та тема :) 

Да, нађох! Слободно може Сава и овде да одговори... :D. Кад већ толико цени Калиста... Као из оне приче из Јеванђеља о сину који каже нећу, а уради и другом који вели хоћу, а не уради. :D 

А иначе, расписао се наш отац доста о католицима, али је мени та интерпретација, коју нуди новим ревнитељима, више него неприхватљива. ... Кад већ представљаш Калиста као сведока православља, прихвати га и у његовом сведочењу да је КЦ црква. А не да будеш без става, као они су карикатура Христа, сигурно ће се неки спасити... Први пут чујем да се људи не спашавају кроз Христа. Та наука ми је нова...

Ако се католици спашавају, зашто се брани православним верницима да се моле католичким свецима? Која је то логика? 

Калист и ја имамо јасан став: католици су црква Христова јер им признајемо сакраменте. Довиђења! Теолози нека дрве колико хоће, ми треба само да преговарамо о моделу уједињења. Не да окамењујемо раскол.    

Измењено од RYLAH
Нема потребе за овим.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сматрам ако се иде на сједињење са Римом да би ипак и пре свега требало да се ради на свести унутар Православне Цркве да РКЦ није јеретичка него расколничка заједница.Али пре свега требало би решавати расколе унутар саме православне Цркве јер ни Артемије није јеретик ни ИПХ ни многи други.Чини ми се да Москва то једина озбиљно ради.Превазишли су раскол са заграничном Црквом сада су врло активни у разговорима са старообрадјцима.Али ипак треба схватити да то са РКЦ није неки дисциплинарни раскол око неке канонске ствари него дубоки историјско цивилизацијски раскол настао например освајањем Цариграда,Москве злочинима римокатолика па и крсташа над православнима и да се не може рећи талибани би отпали.Отпало би више од пола.Од мањег зла би се направило много веће.Дакле када се каже раскол треба се имати свест о каквом се расколу ради.Не знам да ли је неко ко је православан кажњен што се молио католичким свецима.Али опет да кажем раскол превазилази црквене оквире и много је дубљи и ко тога није свестан мислим да је мало брз у закључивању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Августин рече

Отпало би више од пола.

Зато се мора радити на просвећивању православаца. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да све се своди на то да ли им признајемо сакраменте или не.

Ако им признајемо а признајемо им онда су они Црква и ту нема спора.

Каква је пракса Руске Православне Цркве при примању римокатолика у своју Цркву?

Колико знам верни се прима само исповедањем одрицањем од проблематичних учења и ништа друго. Ни миропомазање ни не дај Боже дупло Крштење, ништа од тога.

Теолошки и Црквено то би значило да се било ко од нас ако залута у исповедању и проповеда проблематична учења има то објавити на исповести покајати се и прићи Чаши. Дакле тако раде сви чланови Цркве Тела Христовог, колико видимо тако је и римокатолицима наложено у РПЦ.

Дакле ни говора да они нису били део истинског Христовог Тела, Крштењем.

Да ли је Руска Православна Црква уједно и Једна Црква? Јесте.

Тренутно је ствар јасна.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Августин рече

Али ипак треба схватити да то са РКЦ није неки дисциплинарни раскол око неке канонске ствари него дубоки историјско цивилизацијски раскол настао например освајањем Цариграда,Москве злочинима римокатолика па и крсташа над православнима

Да јесте дубок јесте историјски.

Али дефинитивно је овде једна врста проблема и приступа у самом Телу Христовом, јер и ако су Цркве у расколу то не значи да је Тело подељено на два дела.

Приступ помирењу је НУЖАН ако Тело није на два дела а Тело никада не може бити такво јер је Једно.

Дакле историјско цивилизацијски раскол је управо то али ми смо дужни да се према Телу односимо онако какво јесте а не ко је коме учинио злочин или ко хоће над ким да у одређеном историјско цивилизацијском времену влада.

Дакле овде је искључиво у питању Тело. Ми цепамо Тело говорећи да римокатолици нису Црква а то више није само раскол.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чини ми се да они признају наше сакраменте а да траже признање папског примата.Ако је тако а не знам да се променило онда је то већ јерес јер је папа изнад евхаристије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Августин рече

није јеретичка него расколничка заједница.

Dakle katolici nemaju nikakva pogrešna učenja oni su se samo otcepili od Crkve?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Како је лепо, величанствено и радосно, када знаш да је 56 - ог Епископа зетског и 41 - ог Митрополита црногорско - приморског, Високопреосвећеног Г. Јоаникија, као што је вековима и било, у Трон увео поглавар Српске Цркве. Некада је то био Архиепископ Жички (Пећки), а од 1346. године, Патријарх Српски. Овога пута такву велику част имао је Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије.
       
      И то управо на Цетињу, том скоро па шестовековном центру Српске Православне Цркве у Црној Гори. Све док је Српске Цркве и Цетињског Манастира на Цетињу, биће и Цетиња, јер је Цетиње и настало као имање Цетињског Манастира тј. као имање Српске Цркве. Поједине цетињске дириговане букаџије, тоталне незналице историје, често и некрштени људи, криминалне структуре, или пак страни и домаћи плаћеници који уопште немају никакве везе за правим Цетињем и Православном Црквом, поново су доживели тешки пораз. Велики део Цетиња ни у недељу а ни раније није био у друштву тих изманипулисаних или пак потплаћених људи који су по Бог зна који пут, противзаконито, антиуставно, безуспешно и на улици, покушали да узму образ црногорске престонице. Као и вековима раније, сви опаки и зли науми разбијали су се о освештане зидине Цетињског Манастира који је 1484. године основао српски феудалац из Зете, Иван Црнојевић. Као знамење српске царске империје Светих Немањића, Црнојевићи су оставили и грб Немањића на Олтару Цетињског Манастира. Тај свети немањићки грб и дан данас краси Олтар манастирског храма цетињске светиње. О томе је врло јасно и недвосмислено у својој "Историји Црне Горе' писао Митрополит црногорски, приморски и скендеријски, и стриц Његошев, свети Петар Цетињски. Да се зна чији је био и остао тај духовни бисер Црне Горе и српског народа. Победило је дакле поново Свето Цетиње. Оно Цетиње које је верно аманетима светих предака. Оно Цетиње чија историја и памет не почињу у Брозовом Јајцу нити у Кумровцу. Оно Цетиње које зна своју величанствену историју и које се држи своје Свете Српске Православне Цркве, своје светосавске и светопетровске традиције, светолазаревског и светопетровског Косовског Завета, свог немањићког духовног континуитета и своје велике цетињске светиње.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поводом посете Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Епархији зворничко-тузланској и Граду Добоју, дао је изјаву Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке. 
      Повезане вести:
      Добој и Српска шире руке патријарху Порфирију - мурал са ликом Патријарха српског
      Епископ Фотије: У име Господње
      Најава: Патријарх Порфирије у посети Епархији зворничко-тузланској
      Долазак нашег Патријарха Порфирија у Епархију зворничко-тузланску и Град Добој је велики догађај за нас, Православне србе наше Епархије и читаве Републике Српске, истакао је Епископ зворничко-тузлански, и додао: Када долази наш патријарх, он је духовни отац нашега народа, долази да нас поучи, долази да нас обиђе, долази да нас види, и то је увек једна духовна смотра да покажемо шта смо учинили и шта требамо да чинимо, којим путем да идемо. Радујемо се сусрету са њим, то је прилика да кренемо новим путем, да кренемо са новим снагама у заједништву и благослову, нагласио је Епископ зворничко-тузлански г. Фотије у изјави за Телевизију Храм, а поводом посете првојерарха наше помесне Цркве Епархији зворничко-тузланској и Граду Добоју. 
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг инфо,
      АВА РИМСКИ ПОСТАО ДУХОВНИК БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ РУЖИЦА НА КАЛЕМЕГДАНУ! Драги пријатељи, од јуче, 15. августа, године Господње 2021, постављен сам актом Патријарховим сабратом и духовником у цркви Ружици и капели свете Петке на Калемегдану. Такође сам постављен и у Информативну службу СПЦ. Перипетије које су биле ових месеци су разлог мог ретког појављивања на ФБ и ЈТ. Наставићемо и овде дружење, а моћи ћете од 1. да ме четвртком видите у Ружици уживо. Неки су помислили да их игноришем јер ме није било, а и кад сам се на кратко појављивао то је било у стилу Сфингиних енигми:))) – Но, свако ко зна крокодиле међ' којима морам да пливам, разуме ове разлоге. Многи ће се овоме обрадовати и учествовати у Авиној радости, а многи ће – као нпр. Родољуб Лазић – бити огорчени. Овај гест не значи само неки Авин успех, него је и велики знак да се прозори у СПЦ отварају да уђе мало промаје. Напомињем да мој пријем за Архиепископију не значи да сам in toto прихваћен, односно да се мој прошли рад може у целости потписати – јер ни сам не бих све могао потписати – него да је део уметничког и научног рада, као и ревновања за црквено јединство препознат као такав. Закључен је још један мој животни циклус и сада иде закључни у коме се своде рачуни и у коме намеравам да завршим разне научне и уметничке пројекте који су започети. Захваљујем се пред Господом свим драгим пријатељима који су ме подржавали и у овоме што је било, а што је дубоко обележило наш црквено-духовни живот, где су посебну улогу имале Поуке. О томе ће се писати у будућности, јер су темељи наше обнове, иако постављени пре више деценија, били стално ојачавани у мору искушења. И често решења нису била добра. Зато од истраживача очекујемо објективни суд, колико је то могуће. Морам да се нарочито захвалим мојој жени, Сузи, јер се сви њој диве, док мене доживљавају као неког пешадинца. Хвале њену побожност и дуготрпељивост, јер то у мени не могу да нађу:))) Велики поздрав свима!
       
      https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=4538250459552719&id=100001034309037
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ректор Богословије Светог Петра Цетињског свештеник Гојко Перовић у изјави за Радио Светигору рекао је да се Цетињска богословија редовним активностима припрема за почетак нове школске године.

       
      “У току су љетњи радови на адаптацији ђачких просторија у управној згради и у школском интернату. Такође, наставници наше школе се припремају за учешће у семинару који ће се бавити унапређењем наставе у богословијама СПЦ, а који ће бити одржан средином августа у Фочи. Управи наше школе је ових дана, из Синода СПЦ, стигао позив да се укључи у рад Комисије Светог Архијерејског Сабора за унапређење просвете у СПЦ, на начин што ће, поред ректора, још један од професора Цетињске богословије узети учешћа у раду ове комисије”, каже ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
      “Иза нас је врло успјешан период рада богословије на Цетињу. Претходне 2020/21 школске године, своје школовање крај ћивота Светог Петра Цетињског, завршила је 25 генерација матураната, а у септембру ове године очекујемо упис 30. генерације обновљене Цетињске богословије.”
      Он је навео и да се тренутно ради на адаптацији школских просторија:
      “Немамо услова за изградњу нових објеката или за неку значајнију реконструкцију постојећих, али се може обавити редовно сезонско освјежење наших школских просторија. То подразумјева уређење дворишта око управне школске зграде, али и око зграде интерната, као и припрему учионица, ђачке трпезарије, библиотека и спаваоница  за дочек нових ђака. Ријеч је о санацијама оштећеног и замјени старих елеманата ентеријера новим и модернијим.”
      Наставници Цетињске богословије се озбиљно припремају за почетак нове школске године. О томе говори и њихово планирано учешће на семинару за професоре богословије СПЦ који ће се, ако Бог да, одржати средином августа у Фочи, у тамошњој Богословији Светог Петра Дабробосанског.
      “Имам ту част и привилегију, да као ректор Цетињске богословије учествујем у припреми рада поменутог семинара, у својству члана одбора који се тим послом бави.
      Исто тако, ових дана смо добили позив са највиших црквених адреса СПЦ да се укључимо у рад саборске Комисије за унапређење просвете унутар Српске Православне Цркве, гдје се такође, очекује и тражи активно учешће мене као ректора Цетињске богословије и још једног од наших професора”, каже отац Гојко.
      На крају разговора ректор је искористио  прилику да демантује све медијске сплетке и пласирање неистина у вези рада ове најстарије школске установе у Црној Гори и школе и ректорове службе у њој.
      “Нема никаквих смјена, казни, суђења нити било каквих процеса против школе или ректора од стране надлежних црквених институција. Све се, Богу хвала, одвија у редовним околностима и како треба. Не знам чему служе и коме добро могу донијети толике лажи које се свакодневно пласирају, а тичу се Цркве и њенога рада. Све што радимо – радимо транспарентно. Толико смо присутни у јавности да нам се на томе, са неких адреса, и приговара. А опет, исте те адресе, упорно и без прекида преносе лажи о неким наводно тајним и закулисним радњама у Цркви. Што би рекао народ: Нека нам је свима Бог на помоћи”, закључио је отац Гојко Перовић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...