Jump to content

"Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zbog vas je moje dete probalo da se ubije": Pismo novinarke potresa region

Оцени ову тему


Препоручена порука

"Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zdravo, balije, četnici i ustaše! Zdravo, mrzitelji, hajvani, besposleni i retardi! Ili kako god se volite nazivati samo kako biste izbjegli nazivati se 'ljudima', 'građanima', 'sunarodnjacima'. Zdravo vama kojima su anarhija i bezakonje štit i zdravo vama koji mislite da ste najpametniji, a niste se makli milimetar s mjesta..."

138368_ika_630x0.jpg?ver=1490210586

 

 

 

Šokantan komentar na Fejsbuku, objavljen u prvim danima prošle nedelje obišao je čitav region nakon što ga je preneo Dnevni avaz. Napisala ga je novinarka iz Sarajeva Ika Ferer Gotić, nakon što je njena starija ćerka Saša (11), devojčica kubanskog porekla, odlučila da oduzme svoj mladi život bacanjem pod točkove automobila.

 

Nije to bio dečji hir niti bezazlena dečja svađa: razgovor sa Sašinom majkom otkriva da je devojčica bila sistematski zlostavljana i da se ova porodica s vršnjačkim nasiljem, predrasudama i rasizmom bori već šest godina. Nedelju dana nakon, na sreću, neuspelog pokušaja samoubistva kćerke, Ika Ferer Gotić još se uvek bori s emocijama.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

14963145_10211691621153074_8910603200288

 

Toga, umalo kobnog, 9. marta, Ika je vodila poslovnu konferenciju kada je stigla poruka Sašinog nastavnika Reufa iz Osnovne škole "Kovačići" na Grbavici, da se odmah javi. Rekao je: "Saša je sada dobro, ali nije bila. Dođite u školu što pre, pozvao sam i policiju."

 

Ispostavilo se da su je zlostavljala dvojica dečaka iz njenog razreda, što je eskaliralo pred kraj nastave, a nastavili istom merom i dok su je pratili na putu kući.

 - Rekli su mi da je stala nasred puta i čekala da je auto udari. Neka deca iz razreda ohrabrivala su je rečima: 'Hajde, ubij se, hajde', vozači su trubili, izmicali se, ali na sreću, naišla su druga deca i, kad su videla da se ona nimalo ne šali, odvukli je sa puta - ispričala je Ika za Večernji list.

 

- Na sreću, Saša nije uspela u svojoj nameri, ali bila je odlučna da umre. To je ono što me je najviše uplašilo. Kada sam kod kuće razgovarala s njom, bila je bleda, potpuno drugo dete, nekada vesela i nasmejana, puna života. Pitala sam je li htela samo da privuče pažnju, da li se naljutila na prijatelje, a ona me zaustavila i rekla: 'Mama, ja sam želela da se ubijem. Skočila sam na put da se ubijem." Bila je to kap koja je prelila čašu njenog strpljenja...

 

Naime, Saša je zbog vršnjačkog nasilja u nekoliko godina bila prisiljena da promeni četiri škole. U ovoj poslednjoj, na Grbavici, zlostavljanje se poslednjih meseci bivalo sve intenzivnije: na nastavi, tokom odmora, posle škole, ali i u anonimnosti društvenih mreža. Njena majka otkrila je i grupu na Vajberu koju su maloletni zlostavljači nazvali "Bela ciganka", pa u grupu uključili i Sašu koja je svakodnevno čitala uvrede na svoj račun, ali i račun njene mlađe sestre Tanje, baveći se temama poput njenih grudi ili menstruacije. Skriveni iza lažnih profila na društvenim mrežama ili pak rugajući se Ikinim ćerkama u lice, nazivali su ih "crnčugama" i "cigankama". Pridev "bela", pak, "zaradile" su jer ih zlostavljači smatraju Srpkinjama premda su Holanđanke kubanskog porekla.

 

Ika Ferer Gotić u BiH je poznato televizijsko lice. Nakon godina provedenih na N1 televiziji, nedavno se zaposlila na državnoj BHRT gde radi kao voditeljka i koproducent centralne informativne emisije. Ova 32-godišnjakinja rođena je u Travniku, ali odrasla je u Holandiji. U rodnu Bosnu se vratila pre šest godina, a spirala nasilja počela je da se vrti od prvog dana.

 

- Uvek je bilo 'deca su se potukla', ali samo moje dete dolazi kući krvavo i s ogrebotinama po telu. Još od prvog razreda traje taj period koji je Saša prošla u neverovatnim psihičkim i fizičkim bolovima, pa još od šeste godine posećuje psihologa. Deca su je prisilila da razmišlja o tome koje je boje kože i zašto je drugačija. Smršala je sedam kilograma jer su joj u jednom trenutku rekli da je debela. U posljednja dva meseca prestala je odlazi na sportske aktivnosti, prestala je da se druži, inače pričalica koja je vodila glavnu reč, postala je ćutljiva devojčica. To je šest godina trajalo, nakupilo joj se svega, a za to vreme niko nas nije saslušao, ministarstvo nije odgovorilo ni na jedno pismo koje smo slali, kampanje smo radili protiv vršnjačkog nasilja, ja sam govorila o tome u medijima, nema šta nisam radila jer nisam mogla da verujem da me niko ne čuje - kaže Ika Ferer Gotić, dodajući da su joj obe ćerke diskriminisane. "Zbog svega, sada plaćam ženu koja je uz mlađu Tanju neprekidno, svaki put kad izađe iz kuće, jer ne želim da prolazi kroz ono što je morala sestra."

 

Govoreći o svom Fejsbuk statusu Ika kaže da stoji iza njega i da ne misli da je preterala.

- Kada živite u državi kao što je Bosna i Hercegovina, kada živite na Balkanu ovakvom kakav jeste, ljudi se dele po tome koje su nacionalnosti, vere, boje kože. Delimo se u svemu osim po tome jesmo li ljudi ili smo neljudi. Kada sam rekla 'bagro bošnjačka, srpska, hrvatska' mislila sam na ljude koji nas dele po tim osnovama, mislila sam na ljude koji mrze one drugačije, upravo ti ljudi rade zlo mojoj deci. Nikako da otkriju koje sam nacionalnosti jer se smatram građankom BiH pa me vređaju rečima poput 'četnjikušo, naći ćemo te', 'balijko jedna ti ćeš nama govoriti', 'ako si se parila s crncem to je tvoj problem', 'kada te sretnem, iskasapit ću te'. Svi su se zakačili za tu nacionalnu priču i promašili poentu jer mi ovde govorimo o detetu koje je željelo da počini samoubistvo", kaže poznata voditeljka. "Taj sam status napisala četiri dana nakon izbegnute tragedije jer jedino što sam čula u svojoj okolini bilo je: 'Saša? Je li ona Srpkinja?' I zato sam tako reagovala, i mene su doveli do ivice. Svi oni koji mrze mene i moje crno dete i sada mi prete krijući se na društvenim mrežama iza lažnih imena neka slobodno dođu".

 

(Dnevni avaz/Večernji list)

http://zena.blic.rs/Lifestyle/51217/Zdravo-bagro-bosnjacka-srpska-i-hrvatska-Zbog-vas-je-moje-dete-probalo-da-se-ubije-Pismo-novinarke-potresa-region

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovo i mene ceka mozda ako ostanem dugo pod ovim cemernim podnevljem dok djeca na krenu u skolu. Za sad nisam imao nikakvih neprijatnih situacija osim par salterusa i salamusa po supermarketima koja su pomalo zacudjeno se pitali kakva su ovo imena djeci ili kako od toliko domacih zena ja nadjem neku tamo iz Azije. Ja se ispunim ponosom kad cujemo ovako neke kokoske kako kokodacu. Mada doduse ne krecemo se nigdje puno i djeca su jos mala i nisu jos ni u vrtic krenula, a tek treba da vidim hoce li ista da se desi ako krenu u skolu ovdje. 100% posto sam alarmran da je ovako nesto vrlo moguce i vec u ovom koraku razmisljam o konkretnim rjesenjima ako dodje do toga da mi djecu neko zloostavlja zato sto nisu "ciste" bjele koze ili zato sto im je majka "ciganka". 

Ali zbog jedne stvari mi je dusa ispunjena, mada to naravno necu licno dozivjeti jer to ce se dogoditi nakon 1000 ili 10000 godina zavisi ako covjecanstov pozivi do tad, a to je da nece biti na planeti vise nijednog "cistog" covjeka, i da ces svi pomjesati, a oni koji budu nastojali da ostanu izolovani i rasno cisti bice pokoseni bolestima. Prirodna selekcija za takve ima efektivan lijek za istrebljenje, a ja sam ponosan sto sam dao licni doprinos da se to i dogodi. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На Балкану, бити различит аутоматски значи бити осуђен на исмевање и дискриминацију.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одвратни примитивизам на делу.Ова девојчица је неке друге боје коже.А мали Алекса из Ниша је био исте боје коже као и његови злостављачи па се убио.

Значи за оваква дела кривци не смеју да се подвлаче под спас малолетништва. Драконске казне за сваки покушај злостављања па да видимо хероје.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Увек говорим да је то ствар кућног васпитања.

Кроз основну школу сам осетила на сопственој кожи и лила сузе због различитости.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Justin Waters рече

Ovo i mene ceka mozda ako ostanem dugo pod ovim cemernim podnevljem dok djeca na krenu u skolu. Za sad nisam imao nikakvih neprijatnih situacija osim par salterusa i salamusa po supermarketima koja su pomalo zacudjeno se pitali kakva su ovo imena djeci ili kako od toliko domacih zena ja nadjem neku tamo iz Azije. Ja se ispunim ponosom kad cujemo ovako neke kokoske kako kokodacu. Mada doduse ne krecemo se nigdje puno i djeca su jos mala i nisu jos ni u vrtic krenula, a tek treba da vidim hoce li ista da se desi ako krenu u skolu ovdje. 100% posto sam alarmran da je ovako nesto vrlo moguce i vec u ovom koraku razmisljam o konkretnim rjesenjima ako dodje do toga da mi djecu neko zloostavlja zato sto nisu "ciste" bjele koze ili zato sto im je majka "ciganka". 

Ali zbog jedne stvari mi je dusa ispunjena, mada to naravno necu licno dozivjeti jer to ce se dogoditi nakon 1000 ili 10000 godina zavisi ako covjecanstov pozivi do tad, a to je da nece biti na planeti vise nijednog "cistog" covjeka, i da ces svi pomjesati, a oni koji budu nastojali da ostanu izolovani i rasno cisti bice pokoseni bolestima. Prirodna selekcija za takve ima efektivan lijek za istrebljenje, a ja sam ponosan sto sam dao licni doprinos da se to i dogodi. 

Ово последње си рекао из револта и немој своје душе ради да идеш у тај мешански расизам који ти је исти клинац као и овај други.

Свака провинцијска средина је таква. А Сарајево је типична провинција. У Новом Саду и Београду рецимо није тако или у већини није тако.

Ако живиш у Србистану мање су шансе да доживиш слично. У Босној је свакако тензија превелика, није то само расизам, тамо има мноштво фактора који су довели до овога.

С друге стране после свих војски, окупатора и освајања Балкана, заиста је смешно говорити о чистоти расе на овим просторима. Ми овде имамо крви и од Тарата и од Чечена и од Турака и од Словена и од Авара и од Латина и од Грка и од Германа и од Руса и од Маџара и од Франака и од Влаха и нема чега нема.

Нисмо ми ни Аљаска ни Алеути ни Ескими, нити Норвежани и неки чисти пингвини са севера.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У целој причи је следеће:

Ниједно дете у том периоду није зрело да схвати зашто га шиканирају.

Као и она деца која то раде.

Ваљда то тако треба јер смо то видели код одраслих (то им је ваљда резон)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кажем ја, што мање цигана то мање расизма. Видиш ти како су ти цигани сад изазвали расизам према људима мешанцима, а да није било Цигана на Балкону тога уопште не би било, јер сад сви мисле да су та деца заправо цигојнери а нису.

П.С. надам се да се неће наћи будала која ће ово озбиљно схватити

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Драгана Милошевић рече

Ваљда то тако треба јер смо то видели код одраслих (то им је ваљда резон)

Управо то. Сасвим мала деца не виде те спошашње разлике између себе, него се играју сви скупа. Мржња се учи. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, Жељко рече

Кажем ја, што мање цигана то мање расизма. Видиш ти како су ти цигани сад изазвали расизам према људима мешанцима, а да није било Цигана на Балкону тога уопште не би било, јер сад сви мисле да су та деца заправо цигојнери а нису.

П.С. надам се да се неће наћи будала која ће ово озбиљно схватити

Rasisto! Romofobu!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Deca ne shvataju naslove isto kao i njihovi roditelji, u naslovu se vide razliciti putevi, ali roditelj zna sta dete ima u skolskoj torbi - sta je njegovo/njeno nasledje. Ovo u kontekstu naslova, a u kontekstu komentara, razumem da roditelji stite svoje dete zivotom, ali nema sumnje da je strasno odrastati i u ovakvom domu, histericnom, i, da, neobrazovanom, odnosno, obrazovanom na fejsu. Jednom recju katastrofa ti, komentar, zeno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

No najjace mi je pri kraju teksta kada ju je neko upitao:"Je li ona Srpkinja?". Pa i da jeste, sta s tim? Da je Marsovac, sta s tim?

Bosna je zemlja prepuna otrova, u sva tri naroda. Samo da komsiji crkne krava, i to je bitnije od toga da je dijete zlostavljano.

Sjecam se davno, davno jednom naisao sam na blog neke Bosnjakinje u kome je pokazala par clanaka o predsjednici Majki Srebrenice kalo ima tri stana u Sarajevu, dzip i sta li jos vec. Pljuvanje po zrtvama par ekselans, koristeci novac namijenjen za svrhe odrzavanja postovanja i sjecanja na zrtve - a Bosnjaci joj u komentarima govore "Sto kritikujes nase?", "Mala, znas li da ovo cetnici citiraju po svojim forumima?".

U pravu je voditeljka, za svaku rijec.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Жељко рече

Ово последње си рекао из револта и немој своје душе ради да идеш у тај мешански расизам који ти је исти клинац као и овај други.

Свака провинцијска средина је таква. А Сарајево је типична провинција. У Новом Саду и Београду рецимо није тако или у већини није тако.

Ако живиш у Србистану мање су шансе да доживиш слично. У Босној је свакако тензија превелика, није то само расизам, тамо има мноштво фактора који су довели до овога.

С друге стране после свих војски, окупатора и освајања Балкана, заиста је смешно говорити о чистоти расе на овим просторима. Ми овде имамо крви и од Тарата и од Чечена и од Турака и од Словена и од Авара и од Латина и од Грка и од Германа и од Руса и од Маџара и од Франака и од Влаха и нема чега нема.

Нисмо ми ни Аљаска ни Алеути ни Ескими, нити Норвежани и неки чисти пингвини са севера.

Naravno da je iz revolta. Uvijek sam revoltiran na pomisao da ima ljudi koji se gade drugih samo zato jer imaju drugaciju boju koze. Postoji numerus drugih podjela, znamo svi kojih i kakvih zivimo pod takvim podnevljem, ali rasnih podjela se grozim do te mjere da personalno ne mogu da udisem isti vazduh sa osobom koji ne voli drugu osobu jer ima neznatno ili znatno drugaciju boju koze. A ovo sto sam rekao nije samo iz revolta, to jeste buducnost svijeta ako covjecanstvo dovoljno dugo pozivi i ne unisti se u nekom nuklearnom ratu. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од JESSY,
      Gordana Ratković je majka jednog Mihaila koji ima osam godina i boluje od spinalne mišićne atrofije, teške i često smrtonosne genetske bolesti koja onemogućava kretanje, normalno disanje i gutanje. Ona nam se obratila jer, kako tvrdi, njen sin i još troje dece već šest meseci čekaju na lek koji može da pomogne i olakša njihovo stanje, ali administrativne procedure to onemogućavaju i koče. Dok sirup Risdiplam čeka u nekom magacinu, stanje dece se pogoršava.
      “U decembru 2019. Roche je završio patentiranje leka sirupa koji se zove Risdiplam. Sproveli su studiju i u Srbiji zbog čega je naša zemlja dobila šansu za ovu donaciju. U januaru Roche je dozvolio apliciranje najtežih pacijenata koji nisu pokriveni nikakvom terapijom. U februaru doktori su aplicirali za četiri najteža slučaja, a u martu je Roche dao zeleno svetlo i dokumenta na potpis”, objašnjava ova majka.
      “Od tada evo do sada mi čekamo, prošlo je pola godine, odgovornost se prebacivala sa klinike na ministarstvo i obrnuto bez ikakvog razloga. U pitanju su deca pacijenti koji su među najtežima obolelima i koja ne primaju nikakvu terapiju”, sa pravom je nestrpljiva Gordana.
      “Naša deca više nemaju vremena”, kaže Gordana i dodaje da celokupna procedura registracije leka može trajati i do dve godine. “Da li će moje dete tada biti živo?”, pita.
      Foto: Privatna arhiva Naša sagovornica ističe i da se stanje njenog sina pogoršalo za vreme čekanja.
      “Ima kanilu od druge godine života. Ima gastrostomu (peg direktno u želudac), ali može da pije i jede na usta. Skolioze mu se javila sa tri godine starosti i deformacije kičme i zglobova nažalost napreduju. Noću dok spava koristi respirator. Ne sedi dugo. U poslednjih nekoliko meseci dok čekamo on slabije guta i zagrcnjava se.
      Češće ga aspiriram, do 50 puta dnevno, znam po broju katetera. Zahteva respirator preko dana jer se umara dok diše. Zahteva dodatni kiseonik, od maja ove godine”, priča nam naša sagovornica koja glavnog krivca vidi u direktorki Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu Jasnu Jančić, za koju tvrdi da odbija i odugovlači sa potpisivanjem i omogućavanjem besplatne terapije za decu.
      Gordana tvrdi da se Risdiplam uredno po sličnim principima koristi već u 12 zemalja, i ubeđena je da postoji način da se procedura olakša i premosti i u Srbiji.
      “Direktorka je, ukoliko je imala volje, za šest meseci mogla da pronađe neko rešenje”, smatra ova majka koja se bori za to da život njenog detata bude lakši.
      Foto: Privatna arhiva U odgovoru za naš portal direktorka Jasna Jančić tvrdi drugačije. Objašnjava da je reč o procedurama koje se moraju ispoštovati.
      “Lek nije registrovan ni u Srbiji ni u EU”
      “Gotovo pola veka Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem najtežih neuroloških i psihijatrijskih bolesti, pa tako i SMA. U skladu sa preporukama lekara, Komisija za retke bolesti RFZO odobrava deci oboleloj od SMA lek Spinrazu koji se, iako neregistrovan u našoj zemlji, kontinuirano primenjuje u ovoj Klinici. Nažalost, ovo nije slučaj sa lekom Risdiplam”, objašnjava direktorka Jančić.
      “U Srbiji, kompanija Roche i dalje sprovodi kliničku studiju za lek Risdiplam, u kojoj učestvuju i pacijenti naše Klinike. Ovaj lek nije registrovan u Republici Srbiji, registrovan je u SAD, ali ne i u zemljama Evropske unije. Za uvoz neregistrovanog leka postoji zakonom predviđena procedura u kojoj se podnosi zahtev RFZO-u za svakog pojedinačnog pacijenta, o kome odlučuje Komisija za retke bolesti RFZO, a po odobrenju, sredstva obezbeđuje navedeni fond”, kaže Jančić za Nova.rs.
      Prema njenim rečima, Klinika nije aplicirala za donaciju leka Risdiplam kompanije Roche.
      “Veoma je važno znati, da bi javnost bila adekvatno informisana, da deca koja bi dobijala lek iz programa donacije, kroz donaciju bi dobijala terapiju samo dok program traje, a ne u periodu koliko im je neophodan, za ceo životni vek. U skladu sa propisima Republike Srbije, ukoliko se sa primenom leka počne u određenoj zdravstvenoj ustanovi, ta ustanova je u obavezi da lek obezbeđuje dok god postoji potreba, iako za to nema obezbeđena sredstva.
      Ovo praktično znači da je, po prestanku donacije, Klinika dužna da nadalje obezbedi navedeni lek za sve pacijente koji su terapiju započeli u Klinici. Ta sredstva nisu odobrena od strane RFZO, a Klinika ih na drugi način ne može obezbediti. Godišnja terapija lekom Risdiplam, za jednog pacijenta, iznosi između 100 000 i 340 000 dolara, u zavisnosti od uzrasta pacijenta”, objašnjava Jančić.
      Ona kaže da ne postoji dokument kojim je Ministarstvo zdravlja odobrilo upotrebu ovog leka.
      “Primena svakog leka, pa tako i Risdiplama, mora biti u skladu sa propisima Republike Srbije, jer bi u protivnom nastupile mnogostruke štetne posledice po Kliniku, čiju bi štetu podjednako snosili i mali pacijenti. Jasno vam je da sam ja kao V.D. direktora Klinike odgovorna za zakonitost rada ove Ustanove, ali isto tako, može se reći, još više zainteresovana za lečenje malih pacijenata, kojima se kao lekar, bavim više od trideset godina.
      Lično sam zainteresovana da se sa primenom leka počne što pre, ali po zakonom propisanoj proceduri, jer ćemo samo na taj način obezbediti kontinuiranu i neophodnu količinu leka za sve pacijente kojima je potreban”, zaključuje Jančić.
      Gde je zapelo?
      Nova.rs pokušala je da stupi u kontakt sa Ministarstvom zdravlja, kako bismo saznali u kojoj je fazi registracija Risdilpla, kao i kada bi oni koji kojima je neophodan mogli da ga očekuju, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
      Potražili smo obgovor i od kompanije Roche i sa te strane stiže objašnjenje da je reč obimnim procedurama i dokumentaciji.
      “Lek Risdiplam kroz kliničku studiju u Srbiji prima osmoro dece. Kako se registracija u Evropi očekuje tek 2021. godine, kompanija Roche na globalnom nivou pokreće tzv. ‘compassionate use’ program. Na početku program je bio otvoren za pacijente koji boluju od spinalne mišićne atrofije – SMA tip 1, a od jula ove godine i za SMA tip 2. Po našem Pravilniku za uvoz neregistrovanog leka ovaj program se definiše kao’donacija ili humanitarna pomoć zdravstvenoj ustanovi’.
      Da bi se dobilo odobrenje za uvoz leka neophodno je da ‘predlagač’ (direktor zdravstvene ustanove sekundarnog ili tercijernog nivoa) potpiše dokumenta, koja su ovim pravilnikom definisana, i to nakon što je na Etičkom komitetu ustanove doneta odluka o medicinskoj opravdanosti primene leka i mišljenje etičkog odbora da je primena leka u skladu sa načelima profesionalne etike”, objašnjavaju iz kompanije Roche.
       
      https://nova.rs/vesti/drustvo/cekate-li-da-deca-umru-malisani-ugrozeni-zbog-procedura/
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Glavni imam u Pljevljima Samir Kadripašić kaže da je u životu prvi put ostao bez teksta i da ne zna šta da kaže narodu u tom gradu, nakon incidenata i kamenovanja prostorija Islamske zajednice. 
      Foto: FB
      Kako je kazao za FOS, ljudi u Pljevljima su u panici.
      "Non stop me zovu, ne znaju kako da se ponašaju ikako da se postave u svemu ovome. Vjerujte mi da sam prvi put ostao u životu bez teksta i da ne znam šta da kažem narodu", dodao je Kadripašić. 
      Prostorije IZ u Pljevljima kamenovane su sinoć a ostavljena je i, kako kaže imam, morbidna poruka "da će Pljevlja postati Srebrenica". 
       
      Foto: FB "Radi se o pojedinačnim ispadima koji žele sigurno da izdominiraju sa ovim šovinističkim napadima. Vidjećemo šta će dalje biti, a ja nadam se da će policija i tužilaštvo sve riješiti na najbolji način", navodi Kadribašić. 
       
      Foto: FB Imam očekuje od države da zaštiti muslimane u Pljevljima. 
      "Ne samo nas, nego sve građane Crne Gore treba zaštititi od ovih fašističkih ispada", naveo e Kadribašić. 
      Povodom incidenata aktivisti Koalicije za Budućnost su protestovali ispred Centra Bezbjednosti Pljevlja odakle su pozvali načelnika CB Dragana Slavulja i komandira stanice policije Milana Jovića da saopšte imena počinioca ovih činova vandalizma. 
       
      Foto: PV Informer "To je jako bitno i jako ohrabrjujuće. Šta da kažem, osim da sam zahvalan. Cio vijek se ovdje družimo međusobno, komšije smo tako da apsolutno razumijem i taj postupak", naveo je imam. 
      Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava boravi danas u posjeti Pljevljima. Delegaciju čine Aleksandar Saša Zeković, državni sekretar Ismet Latić, direktor Direktorata za odnose sa vjerskim zajednicama i savjetnica Mirela Ramčilović.
      Najavljeno je da će delegacija posjetiti opštinu Pljevlja, Islamsku zajednicu, Centar bezbjednosti a razgovaraće i sa žrtvama nasilja i napada.
      U Pljevljima su i reis IZ Rifat Fejzić i više članova Mešihata Islamske zajednice. 
      Incidente u Pljevljima osudile su brojne partije u Crnoj Gori, kao i Mitropolija crnogorsko-primorska. 
    • Од JESSY,
      Kada umre bliski član porodice ili prijatelj, roditelji se često muče oko pitanja da li dete odvesti na sahranu.
      Na tu odluku utiču mnogi faktori uključujući kulturu, emocionalnu zrelost vašeg deteta, bliskost veze i možda najvažnije, želje vašeg deteta.
      Mala deca
      Dojenčad neće dobiti ništa od sprovoda i mogu odvratiti pažnju drugim ljudima. U ovoj je dobi najbolje ostaviti dete kod kuće.
      Za malo stariju decu koja su svesna smrti nekoga bliskog trebali biste se prilagoditi detetovom ponašanju, ako ga uopšte poželite povesti sa sobom.
      "Deci predškolske dobi često će biti dosadno", rekla je Laura Markham, dečiji psiholog.
      Deca predškolske dobi
      Deca u dobi između treće i šeste godine počinju razmeti smrt, ali često ne shvataju njenu stalnost, često postavljajući pitanje kada se osoba vraća, čak i nakon što im samo nekoliko trenutaka pre toga objasnite da je ta osoba umrla.
      Nemojte voditi dete na sprovod samo zato da bi to moglo razumeti; deca ove dobi nemaju sposobnost da u potpunosti shvate pojam smrti.
      Deca školske dobi
      Do sedme godine većina dece počne shvatati trajnost smrti. Dete školske dobi takođe je dovoljno staro da može prisustvovati sprovodu, ali samo ako to želi. Dajte svom detetu izbor želi li ići ili ne, bez pritiska, savetovala je Markham.
      Kada vide prijatelja i porodicu na sprovodu, to za neku decu može biti izvor utehe. Provoditi vreme slušajući priče o pokojnicima takođe može pomoći vašem detetu. Ako dete ostane kod kuće, to bi ga moglo navesti da se oseća usamljeno u svojoj tuzi i ogorčeno zbog nemogućnosti prisustvovanja.
×
×
  • Креирај ново...