Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Реля Рашович: Трнов венац преображења

 

 

 

Овде ћу говорити о нечему о чему већина Хришћана не воли да говори и забија главу као ној у песак. Ако говорим истину онда ме заиста не занима ако некога због његове слабости саблазним. Христос јесте увек Онај који јесте и Таворском светлошћу којом се сам преобразио не престаје да обасјава оне који га траже и димензије јединства са Богом превазилазе сенку овога што називамо својим земаљским животом, барем по сведочењу Св. Отаца и јаких молитвеника (Где само јединство по себи не гарантује спасење човека већ му драстично повећава ризик пропасти, мислим да би црква ту била поштенија када би, као и свака војска која држи до одговорности, набрајала не само своје најбоље и успеле хероје, већ и све случајеве оних војника који су погинули у покушају пробоја фронта и изгубили себе постајући сушта супротност онога за шта су се борили, и под којим се све то условима дешавало, мислим да би доста људи које занима аскетика били врло изненађени да сазнају да је тај број можда и много већи него што се мисли).

Свако кога је Бог једном загрлио зажалио је хиљаду пута у свом животу. Заиста се питам има ли јаднијег створења од пале творевине која види своје лице забијено у блато а при томе је упућена на луче тако ваздушастог творца који је свугде присутан а толико језиво тих. Са једне стране духовности левог пута које као фалсификат обећавају човеку боголикост кроз себе самог а доносе само продубљење пада и унутрашње смрти, а са друге стране Христос који је пљујући своју крв рекао задњим речима на крсту Оче, Оче зашто си ме оставио, спаситељ који је човека позвао да у свему на њега личи и да узме идући ка њему, свој крст.

Постављам себи питање зашто теолози говоре како је Христос испаштао на крсту да ми не би смо морали, када се то односи потенцијално на вечне муке а човек је овде све једно осуђен на страдања шта год да изабере. Пре пар дана сам чуо како ће један духовник код кога сам отишао у посету манастира да изгуби ногу, мораће да му је секу због шећера, човек је иначе изузетно јак молитвеник, са друге стране Владика са којим сам разговарао, годинама полако умире од тумора на мозгу и узима морфијум да не би урлао од болова, а човек је исихаст. Онда се сетим мог првог духовника који сваког дана трпи агоније због шрафова у кичменим пршљеновима и не пристаје да узима паин киллере, јер би му наркотици обрисали осећај благодати на коју је навикао, исто врло јак молитвеник... Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 

 

17192222_701982193316580_757668175584755

Трагикомично ми је посматрање хришћана који са толиком слаткастом еуфоричном утопијом говоре о православном путу као да се налазе на неком лепом плишаном јастуку уместо реалности хода по минским пољима. Присутно је такво одушевљење свим Светитељима као да они нису никакву цену платили нити брутално страдали јер ето све је лепо када је човек са Господом... То ме некако подсећа на покушај приче о есхатону логорашима који се налазе у СС кампу а онда им рећи да то тек иде коју деценију после, наравно ако се издржи, што из есхатолошке перспективе вечности и није заправо ништа... Био је додуше Виктор Франкл, који је своја страдања заиста поднео у том хришћанском стоичком духу, његове мисли треба читати. Гледајући све те духовнике које сам поменуо, а има их колико хоћете (мало ко заправо жели да стане и размисли мало о томе), стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе? Можда је трагедија колико и благослов то што молитвеник увек остаје наркоман таворске светлости (која са собом јако често носи велику цену страдања и пљувања крви).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo oce, ja se skoro 100% slazem sa ovim sto si tako lepo napisao. :dobro:

Samo bi dodao ono sto sam ja licno procitao i verujem da je tako i na tragu je ovog tvog rasudjivanja, ....kaze se kod otaca ....Daj krv i primi Duha....ili.....nemojte gledati samo na plodove podviga otaca, gledajte i na njihov put i napor i samoodricanje koje su morali da prodju da bi dostigli takva blazenstva.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уз дужно, нелицемерно, поштовање твоме труду, дару, и истрајности, упитао бих те нешто: Мислиш ли да крст мање боли оне који неће, или не знају да га носе, него нас који хоћемо и знамо, обзиром да га сви носимо. И мала корекција:

пре 18 минута, Zoran Đurović рече

већ је створио

Није то Христос створио, него грех, Христос је допустио.

:skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Boksid , upravo to sto si rekao.

Tornero , sve sto se rodilo ovde strada , samo pitanje je kako i koliko , ka cemu i zasto. Bozije dopustenje , eto i to bi bila dobra tema unutar ove teme. Bog koji je dopustio ne samo pad i zlobu Satanaila , vec i 1/3 andjela koju je poveo sa sobom , pa onda celo covecanstvo kome su vrata raja bila zakljucana , pa do danas , sado mazohisticke tamnice , lanci pedofila i mnoga zla. Bozija ljubav koja voli gresnika a prezire greh i koja voli i prestupnika i zrtvu , njegov promisao koji nama moze delovati suvise grub a prevazilazi svaki razum i u slucaju spasenja i patnju jer je eshatoloski.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Zoran Đurović рече

Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 

Да,  живот ће твој бити крст, али процветао крст. :)

Свети Николај Жички, не би мењао логорске тренутке ни за какаве слободарске, јер управо ту у логору Дахау Бога виде...

Битна је благодат,  то осећање свиприсуства Божијег, па како год....оно лепше би било  у свили и кадифи,  али реткима се даје....  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tu bih isto postavio temu za razmisljanje , tema slobodne volje.

Jedan svetitelj bi tako nesto svakako rekao , a postavlja se pitanje koliko ljudi stenju pod svojim krstom. Sta bi bila covekova slobodna volja osim prihvatanja svoje patnje ili pak odbijanja iste dok se ona jos uvek trpi ali bez duhovnih plodova ?

Uzmimo slucaj one cerke ludog austrijskog oca koji ju je drzao u podrumu 20 godina i zlostavljao. Da li se njoj javila tavorska svetlost , i da li bi ona istog razuma rekla tako nesto puna blagodati i ushicenja , ili pak sastavljanje njenog verovatno tesko unistenog razuma moze da ocekuje tek posle ovog zivota ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Relja Rasovic рече

Boksid , upravo to sto si rekao.

Tornero , sve sto se rodilo ovde strada , samo pitanje je kako i koliko , ka cemu i zasto. Bozije dopustenje , eto i to bi bila dobra tema unutar ove teme. Bog koji je dopustio ne samo pad i zlobu Satanaila , vec i 1/3 andjela koju je poveo sa sobom , pa onda celo covecanstvo kome su vrata raja bila zakljucana , pa do danas , sado mazohisticke tamnice , lanci pedofila i mnoga zla. Bozija ljubav koja voli gresnika a prezire greh i koja voli i prestupnika i zrtvu , njegov promisao koji nama moze delovati suvise grub a prevazilazi svaki razum i u slucaju spasenja i patnju jer je eshatoloski.

Narocito ono dopustenje sa mnogostradalnim Jovom. Kako da sve to lepo i bogodolicno shvatimo i razumemo itd.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Bokisd рече

Kako da sve to lepo i bogodolicno shvatimo i razumemo itd.
 

Тако што ћемо се трудити да испуњавамо заповести, покренути вером и надом, и кашће нам се само. Наш однос према Богу није слика Бога, већ нас самих, не може се разумети Бог без Бога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ТРАГОВИ У ПЕСКУ

Сањах једне ноћи, како шетасмо морском обалом, мој Господин Бог и ја.Пред мојим очима појави се брзином филма мој живот. За сваки одсек мог живота, како ми се чинило, открих трагове стопала у песку. Један пар трагова припадаше мени, други мом Господину.Кад и последња слика пред мојим је очима прелетела, осврнух се натраг и видех, како је у песку често остао само један пар трагова,а други је исчезнуо. Ти трагови означаваху одсеке мог живота, мени понајтеже. То ме збунило. Окренух се Господину и упитах га:"Кад сам ти ономад све што имах предао, да те могу следити, тада си ми рекао да ћеш увек бити уза ме. А сад видим да најдубље кризе мог живота прати само један пар трагова у песку. Зашто си ме оставио управо тада, кад сам те, сав очајан, највише требао?"Господин ме узе за руку и рече: "Драго дете, никад те нисам оставио самог, а поготово сам био уза те у време твојих патњи и боли. Тамо где видиш само један пар трагова у песку, тамо сам те на својим рукама носио."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam, boli me krvarim ali verujem... verujem ne zbog bola i krvi nego zato što sam narkoman te večne delatne ljubavi koja i bol čini zaista bolnim, koja je nenašminkana, koja nije laža kad rana krvari. Boli strašno a ljubav koja je prisutna bol ne umanjuje ali je neprestano prisutna i nastavlja biti tu i kad bol prođe. Zato verujem.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Relja Rasovic рече

Boksid , upravo to sto si rekao.

Tornero , sve sto se rodilo ovde strada , samo pitanje je kako i koliko , ka cemu i zasto. Bozije dopustenje , eto i to bi bila dobra tema unutar ove teme. Bog koji je dopustio ne samo pad i zlobu Satanaila , vec i 1/3 andjela koju je poveo sa sobom , pa onda celo covecanstvo kome su vrata raja bila zakljucana , pa do danas , sado mazohisticke tamnice , lanci pedofila i mnoga zla. Bozija ljubav koja voli gresnika a prezire greh i koja voli i prestupnika i zrtvu , njegov promisao koji nama moze delovati suvise grub a prevazilazi svaki razum i u slucaju spasenja i patnju jer je eshatoloski.

Опусти се, брате, и веруј. Васкршњи је пост.

Share this post


Link to post
Share on other sites

СОНЕТ РАСПЕТОМ ХРИСТУ

Непознати аутор XIV ВЕК

 

То, да те љубим, Божепо све дане ,
не тера мене слава другог свијета,
нити ме тера страх од пакла клета,
да гријехе,своје напуштам и мане.

Ти ме на љубав тераш, јер ме гане,

када те видим на Kрсту распета
тера ме мука  твоја и смрт света
и терају ме твоје љуте ране.

Љубав ми Твоја такву снагу ствара,
да бих те волио и да неба није ,
плашио те се и без пакленог јара.

За љубав моју ја не тражим дара,
па и да нема наде што ме грије,
љубио бих те са једнако жара.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Bokisd рече

Evo oce, ja se skoro 100% slazem sa ovim sto si tako lepo napisao. :dobro:

Samo bi dodao ono sto sam ja licno procitao i verujem da je tako i na tragu je ovog tvog rasudjivanja, ....kaze se kod otaca ....Daj krv i primi Duha....ili.....nemojte gledati samo na plodove podviga otaca, gledajte i na njihov put i napor i samoodricanje koje su morali da prodju da bi dostigli takva blazenstva.

 

Реља је аутор... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Zoran Đurović рече

стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе?

Исправно, слично томе се и сам питам: Како бих поднео да ми је Бог одједном показао сву моју наказност? Знам одговор, пукло би ми срце од бола.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ Јован (Пурић) бесједио је 7. октобра 2019. године у оквиру духовних трибина понедељком у Општини Вождовац, које приређује храм Светог Преображења Господњег на Пашином брду у Београду. Тема излагања Преосвећеног Владике била је „Венац истине, доброте и лепоте„, а за звучни запис благодаримо огранизаторима трибине.   Звучни запис предавања   Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      Преображењем је Христос дао снагу Својим ученицима, уверио их је да је Он заиста Христос, Син Божји и Спаситељ, Који ће ускоро страдати, бити понижен, издан, продан, распет и усмрћен, али ипак Бог, па је тако Апостоле, и нас, охрабрио да се не поколебамо у страшном голготском часу. О Празнику Преображења Господњег и о његовим богослужбеним особеностима, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.       Извор: Радио Беседа
    • By Поуке.орг - инфо
      Велики хришћански празник којим се сјећамо славног и чудесног Преображења Господњег на Тавору када се  Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост, саборно, литургијски и освећењем грожђа прослављен је на острошкој гори у понедјељак 19. августа 2019. љета Господњег.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-     Светом Литургијом на платоу испред Горњег острошког манастира у присуству више стотина вјерника началствовао је јеромонах Евстатије (Ивановић) игуман манастира на Ободу на Ријеци Црнојевића, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, протојереј Хаџи Милан Танасић из Београда и свештенођакон Дејан Денковић из Куманова. Одговарала је острошка братија.   После читања зачала из Светог Јеванђеља о чудесном Христовом преображењу, сабранима је празник честитао о.Евстатије, који је казао да је Преображење велики празник, који се прославља саборно и заједно.   -Чули смо у Светом Јеванђељу ријеч самог Бога Оца. Велико је то давање, браћо и сестре. То је највеће давање чути глас Бога Оца који каже „ово је Син мој љубљени, Њега послушајте“ – казао је о. Евстатије.   Преображење се осјећа и свједочи посебно у острошкој светињи, истакао је о. Евстатије.   -Налазимо се под освим страшним гредама острошким. Наизглед све је сурово, одбија, али кад се приступи другачије, са другом свијешћу, онда се свијест мијења и преображава. Тражећи преображење налазимо га у острошкој светињи – казао је он.     Сабрани који посте Богородичин пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.   Литургијском сабрању молитвено је присуствовао протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији, који је управо на Преображење прије 50 година примио свештенички чин баш у острошкој светињи. У част значајног јубилеја, у име острошке братије о. Милуну је честитао о. Сергије и поклонио му икону Светог Василија Острошког.   Подсјетио да је о. Милун прије пола вијека на Преображење у острошку светињу дошао ноћу, ходећи по камењу кроз мрачну шуму, баш као апостоли који су трудом и созерцањем долазили до богосазнања.     -Баш тако је и прота Милун пипао камен по камен испод својих ногу, да би нашао пут и дошао до ове светиње и примио благослов свештенослужења. Ми му у то име честитамо – казао је о. Сергије уручујућу му поклон.   Заблагодаривши на дару и лијепим ријечима, прота Милун је сабранима честитао велики Господњи празник и подсјетио на свој свештенички пут у тешком времену комунизма.   Казао је да ипак вјерни народ никада није престао да походи острошку светињу, мјесто гдје се излива велика Божија благодат кроз мошти Светог Василија Острошког Чудотворца.     Саслужитељи су потом благосиљали и освештали грожђе, што је древни обичај на овај велики празник у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а потом га дијелили вјерном народу.     Извор: Манастир Острог
    • By Поуке.орг - инфо
      Гост овонедељне емисије "Храм" на радију Београд 2, био је свештеник Храма Светог Саве у Београду Далибор Стојадиновић који је говорио о празнику Преображења Господњег, али и о путевима и начинима сопственог преображаја и оцеловљења наше личности и живота. Аутор и водитељ: Душанка Зековић.   Звучни запис беседе     Извор: РТС
    • By Поуке.орг - инфо
      Светом архијерејском литургијим, празничном литијом и културно-умјетничким програмом Црква Преображења на Кључком Тавору на Бјеласици прославила је своју храмовну славу. Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Његовим преосвештенством Епископом баришевским Виктором Коцабом, викарним епископом Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, уз саслужење свештенства и вјерног народа који се за Преображење традиционално у великом броју окупља на Бјеласици.   Звучни запис беседе     Митрополит Амфилохије је око цркве, која је вјерна копија срушене ловћенске Цркве Светог Петра Цетињског, предводио Преображењску литију и након тога благосиљао славски колач и обавио преображенско освећење грожђа.   У бесједи након литије владика је казао да је Кључки Тавор обасјан истом оном светлошћу којом је обасјан и први Тавор – гора Преображења у вријеме Господње:   „То се догодило прије двије хиљаде година и то се догађа кроз вјекове. Свјетлост Преображења Господњег преображава горе и планине, преображава људске душе, нарочито Светим тајнама крштења и миропомазања, причешћа Тијелом и Крвљу Господњом, Божијим присуством у овоме свијету и призивом сваке људске душе да буде обасјана том вјечном непролазном Божанском свјетлошћу којом су тројица ученика обасјани и двојица пророка на Таворској гори.“   Владика је казао да је и ова Кључка гора нови Тавор који је засијао, као и Света црква Божија на њој која је долећела са Ловћена, са оне горе Преображења на којој се преображавао Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац. Подсјетио је владика да је на Ловћену он подигао црквицу коју је пројектовао стрицу Светоме Петру Првоме, заклевши Црногорце да га ту сахране, оставивши на њима проклетство ако то не учине:   „Гора Преображења је Ловћен планина а сада и ова нова планина – Кључки Тавор, која призива и обасјава свјетлошћу Божије истине и лица Христовога, свјетлошћу Свете Торјице – Бога љубави, не само сабране овдје, него све земаљске људе и народе да чују глас Господњи са неба и повјерују у Сина Његовога јединороднога.“   У Сину Божијем је истина и живот вјечни, и непролазни, казао је владика Амфилохије и додао:   „У Њему је преображење смртнога свијета и творевине, смртнога људског рода, преображење том свјетлошћу вјечном и задобијање вјечне и непролазне свјетлости, вјечног и непролазног људског достојанства. Зато се радујемо што смо данас овдје на овоме светоме мјесту, новој гори Таворској.“   Високопреосвећени Митрополит је благосиљао архимандрита Јоила (Булатовића), чијим трудом и љубављу је, прије двадесет година у мјесту Речине код Колашина, освећен први манастир Светих Кирила и Методија,  затим 2005. Црква Преображења, а 2008. године освећен је манастир Пресвете Богородице Јерусалимске:   „Сав Јерусалим се овдје преселио, дошао је овдје већ двадесет година. Ова речинска пустиња је плоднија сада него што је икада била, јер рађа и препорађа, обасјава вјечном и непролазном свјетлошћу безбројне душе и препорађаће и обасјаваће и у будућности.“   Сабрани на Кључком тавору су имали и посебну радост да добију благослов светога града Кијева а преко њега и свих други светих градова освештаних именом Божијим и обасјаних том свјетлошћу Христовог Преображења.   „Нека Бог подари снаге нашем брату Онуфрију и његовим епископима који припадају Цркви Христовој православној и који чувају вјерност Светом равноапостолном Владимиру који је покрстио руски православни народ и све оне народе који су се из њега изњедрили до данашњих дана“, рекао је владика и додао да је благослов Светога Владимира и овдје код нас присутан преко личности нашега Јована Владимира који је 1016. године мученички пострадао за Христа, обасјан том Божјом свјетлошћу којом и нас обасјава кроз вјекове.   У знак благодарности Преосвећеном владици г. Виктору, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је додијелио панагију иконе Мајке Божије да се сјећа овога светога мјеста и нас у својим молитвама.   „Благодат са ове горе Кључке иде даље и шири се читавим свијетом, стигла је до светога Кијева“, истакао је између осталог Архиепископ цетињски наглашавајући значај благослова великих кијевских подвижника Св. Антонија и Теодосија и лаври из ове благословене земље:   „Благодаримо драги владико, и вама и нашем драгом Митрополиту Онуфрију, једном од најумнијих архијереја наше православне Цркве данас. Он није само архијереј, него и мудар човјек са дубоким смирењем који се труди да ту дубоку рану на бићу кијевске Русије замири на један изворни хришћански начин, што није лако.“   Митрополит је казао да би та украјинско-кијеворуска рана хтјела да се и овдје у Црној Гори преко овдашњих безбожника пресели и постане рана на тијелу наше Цркве и народа:   „Али, јачи је Господ Бог од свих земаљских сила. Свака власт је довремена, као и ово земаљско сунце које је привремено, а Божија свјетлост, свјетлост Христова Преображења остаје вјечна. Она увијек изнова призива све људе и народе да буду обасјани том Божијом свјетлошћу, истином и правдом Божијом, Светоројичном љубављу чиј је свједок и ова светиња – Кључки Тавор.“   Благослове Украјинске православне цркве, Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, Митрополиту, свештенству, оцу Јолили и братији, вјерном народу пренио је Његово преосвештенство Епископ баришевски Виктор Коцаба.   Владика се захвалио Митрополити на прилици да на овај велики празник служи на оваком мјесту – гори Преображења, преносећи топле поздраве и благодарност Блажењејшег Митрополита Онуфрија за молитве и чврсту, недвосмислену подршку православном народу Украјине, правди Божијој и Христовој истини.   На крају владика је прочитао и писмо које је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије овом прилико упутио Митрополиту Амфилохију у којем истиче да са тугом и бригом прима вијести о угрожености и дискриминаторском односу црногорских власти према Православној цркви у Црној Гори. Тим поводом Блажењејши упућује братску молитвену подршку Митрополиту Амфилохију и његовој пастви са жељом да уз Божију помоћ остану у чврстом залагању за чистоту православне вјере и јединство Цркве Христове.   Сабрање на Кључком тавору, благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, представља централни преобаженски црквено-народни сабор у Црној Гори.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Црква Преображења на Кључком Тавору прославила храмовну славу | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Светом архијерејском литургијим, празничном литијом и културно-умјетничким програмом Црква Преображења на Кључком Тавору на Бјеласици...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...