Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
JESSY

Bavljenje sportom – pravoslavni pogled

Оцени ову тему

Recommended Posts

Kada počne da živi crkvenim životom, čovek počinje da ponovo osmišljava i da menja svoj odnos prema mnogim stvarima koje su mu se ranije činile potpuno prirodnim. I naravno, na pitanja koja se pojavljuju  počinje da traži odgovore u Svetom Pismu, u Predanju Crkve, u svetootačkim delima. Međutim, daleko da uvek uspe da u potpunosti reši nedoumicu koja ga muči. To i nije za iznenađenje, jer često nailazimo na opšti princip: držati se korisnog i izbegavati ono što je štetno za dušu. Šta je korisno a šta štetno – čovek često mora sam da donese odgovor. Nesumnjivo postoji nešto što je bez dileme korisno i bez dileme štetno.  Međutim, postoji oblast moralno neutralnog koja je u stanju da u jednakom stepenu donese kako korist, tako i štetu. I u vezi sa takvim temama se često postavljaju svešteniku pitanja tako da on ponekada mora da pokrene i kompletno „istraživanje“ da bi pružio odgovor koji je zdrav i tačan. U jednu od tema te vrste spada i sport.

U crkvenoj sredini postoje dijametralno različita mišljenja po pitanju sporta. Neki ljudi ni ne misle da je moguće hrišćanski sa moralnog stanovišta proceniti bavljenje sportom. Ima ljudi koji su uvereni da je vođenje računa o telesnoj snazi i lepoti duboko strano hrišćanstvu. Drugi ljudi generalno u sportu vide nešto što svojim korenima potiče iz drevnog, neznabožačkog sveta i zbog toga ga smatraju nedvosmisleno grehovnim. Međutim, istina se najverovatnije, kako i biva obično, nalazi između svih nabrojanih i ne nabrojanih krajnosti u mišljenjima i procenama. Usudiću se da predložim svoju varijantu odgovora, ne insistirajući pritom na njegovoj bezuslovnoj tačnosti, oslanjajući se ipak na određeno pastirsko, životno a i sopstveno iskustvo u sportu.

Pre svega je neophodno, naravno, definisati o čemu se vodi razgovor: o bavljenju sportom „sebe radi“, o intenzivnom treniranju ili o profesionalnom sportu jer se ova tri pravca suštinski razlikuju jedan od drugog.

Najumesnije je sigurno početi sa onim što se čini „sebe radi“ – ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što većina ljudi koji se bave sportom spada u tu kategoriju. I još zato što upravo takav odnos prema sportu, takav prilaz, čoveku obezbeđuje najviše koristi od njega i ima najmanju moguću štetu.

Najbolje je početi sa treningom u detinjstvu, kada se i organizam i ličnost tek formiraju. Ja kao sveštenik ne samo da na svaki način podržavam roditelje koji pokazuju ovakvu brigu o svom detetu, već i sam ponekad savetujem da se dete upiše na jedan ili drugi sport. Prilično je jednostavno objasniti čime se rukovodim u tome.

Da ne pominjem razloge u vezi sa zdravljem ili fizičkom snagom koji su manje više neophodni svakom od nas, sport osim toga pomaže da se u deci postepeno izgrađuju osobine kao što su volja, upornost, trpljenje, hrabrost i toliko važna (između ostalog čak i za hrišćanina u prvom redu) navika borbe sa sobom, to jest, sa svojom nemoći, lenjošću, malodušnošću i svemu ostalom što nam obično smeta u životu. Ako govorimo o timskim sportovima izgrađuje se i ono što se naziva timski duh. Osećanje da si deo tima, neke zajednice, najčešće je karakteristično za čoveka koji se bavi sportom u principu, bez obzira koju disciplinu je izabrao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno, postoje stvari o kojima roditelji obavezno treba da brinu upisujući dete na neki sport: da konkretna vrsta sporta ne bude kontraindikovana konkretno za njihovo dete, da sam trener bude pažljiv i odgovoran čovek a ne avanturista, da zaista poznaje ono što pokušava da nauči druge. I bez sumnje, potrebno je da se prate promene koje se događaju u detetu tokom vremena. Ako dete postaje zdravije, snažnije, ređe bolesno, ređe se žali da ga je neko maltretirao u školi ili na ulici – to je jako dobro. Ali ako stalno ima povrede, ako je neraspoloženo, pritisnuto, onda možda treba menjati trenera, klub ili sam sport. Sa još većom pažnjom je potrebno da se prate unutrašnje promene. Da li dete postaje surovije, oštrije, da li maltretira svoje vršnjake, da li koristi sopstvenu fizičku nadmoć, da li se kod njega stvara bolesna zavisnost od uspeha ili neuspeha na sportskim takmičenjima? Uostalom, ako roditelji poklanjaju pažnju vaspitanju deteta, ako žive sa njim jedan život, ni u kom slučaju neće propustiti nešto i biće u stanju da isprave ono što nije pravilno. Dečije greške i zablude su u velikoj meri greške samih roditelja.

Bez sumnje, važno je izabrati sport koji najviše odgovara vašem detetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kojim kriterijumima se treba rukovoditi?

Čini mi se da ih ima nekoliko. Potrebna je disciplina koja pomaže jačanju dečijeg zdravlja i, kako smo već pomenuli, izgradnji neophodnih osobina ličnosti. Zato je razumno tokom izbora posavetovati se sa lekarima, stručnjacima, uzeti u obzir duševni sklop deteta, karakter i obavezno – njegovo sopstveno mišljenje i želje.

To je što se dece tiče.

 

Recimo nešto u vezi i sa odraslima.

Mislim da je bavljenje sportom danas korisno i važno za odraslog čoveka u istoj meri kao i za dete. Jedno od ključnih reči je upravo – danas. Savremeni čovek se u mnogo manjoj meri bavi telesnim radom nego njegovi pretci. Većina nas se malo kreće, malo fizički radi, retko nalazi na svežem vazduhu. Pritom, praktično svi, sa retkim izuzetkom, redovno preživljavaju stresne situacije. Prisustvo neprestane nervne napetosti a u odsustvu fizičke napregnutosti koje pomaže da se makar delimično stres „skine“, dovodi do veoma žalosnih rezultata. Ako se tome doda da je ogroman broj ljudi danas prinuđen da provodi značajni deo svog vremena sedeći u stolici pred monitorom i „zarađuje“ u takvom položaju ne samo sredstva za život porodice već i oboljenja različitih delova kičme, onda se dobija potresna slika.

Telo treba da nam služi kao „teretna životinja“ i zato je neophodno da telo bude zdravo i snažno, a to je u današnjim uslovima bez bavljenja nekom vrstom sporta prosto nemoguće (dobro, ako ne govorimo o ljudima koji su od rođenja idealno zdravi, ali je procenat takvih ljudi neznatan). Ako se ne pobrinemo o telu na prikladan način, ono će nas sve češće izdavati, između ostalog i onda kada to najmanje očekujemo. Zašto ponekada nemamo snage da odstojimo celu službu, pročitamo molitveno pravilo? Ne samo zbog umora ili demonskog napada, već i zbog loše fizičke forme. Slaba kičma, bolne noge… I eto, u vreme molitve mi jedino i mislimo čas o nogama, čas o tom dugoočekivanom trenutku kada ćemo ih konačno odmoriti.

Bavljenje sportom čini da je čovek sabraniji, bodriji što utiče i na naše duševno stanje, šta više, na stanje našeg duha. Telesna nemoć često dovodi i do duhovne nemoći.

Neko može sigurno da odgovori rečima apostola Pavla: „ako se naš spoljašnji čovjek i raspada, ipak se unutrašnji obnavlja iz dana u dan“ (2 Kor. 4:16). Međutim, veliku grešku bi predstavljao stav da je ova apostolska izreka poziv na potpuno zanemarivanje telesnog zdravlja. Iskustvo svedoči da se danas ljudi (ne podvižnici pobožnosti, ne monasi, već upravo ljudi koji žive u svetu) koji ne brinu o sopstvenom fizičkom stanju, vrlo često pretvaraju u preteško breme za svoje bližnje – kako na poslu, tako i kod kuće. Za čoveka koji je fizički bolestan sport često postaje svojevrsna borba – čak ne za preživljavanje, već za normalan, autentičan život, za to da ne optereti sobom i svojim nemoćima druge ljude oko sebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A da ne govorim o zaključcima kao recimo aksiom koji se uporno ignoriše: da naša nacija mora da bude snažna i zdrava i da je zbog toga neophodno da se sastoji iz takvih istih snažnih i zdravih ljudi. U protivnom slučaju slaba nacija se pretvara u  svojevrsnu provokaciju za snažnije nacije.

Koji sport da izabere čovek koji želi najosnovnije da podrži sebe i svoju fizičku formu? Sigurno se o tome takođe može posavetovati sa svojim lekarom, ali je opšti princip jednostavan: potrebno je naći varijantu koja će dozvoliti da se izgubi minimum vremena i dobiti maksimum koristi za zdravlje.

Naravno, ljudske strasti u svemu mogu naći hranu za sebe tako da ni sport nije izuzetak. I ovde je moguća zavisnost, ponekad bolesna, bavljenje sobom, svojim spoljašnjim izgledom… Mogući su, kao i kod dece, znaci sujete, agresivnosti… Međutim, ako čovek ima naviku da pazi na sebe i na ono što se događa u njegovoj duši, sve gorepomenuto će ga ili mimoići ili u krajnjoj meri, neće steći vlast nad njim.

Potpuno druga stvar su visokozahtevni vidovi sporta. Pored činjenice da takva vrsta sporta na određenom stadijumu pre razara nego što podržava ljudski organizam, a takođe i podriva zdravlje, on i suštinski osiromašuje čovekov život, jer ga u potpunosti potčinjava potpuno sujetnom cilju koji nimalo nije povezan sa ugađanjem Bogu. Neću u potpunosti odricati ulogu takvog sporta u delu održavanja zdravlja nacije, ali bi u realnosti takvom zadatku mnogo više pomogla popularizacija masovnog sporta, sporta za sve. A tamo… tamo je neprestano suparništvo, intrige, borbe ne samo u sali, terenu, već i van njih.

Slične stvari se mogu reći i za profesionalni sport, sa razlikom što tamo veću ulogu od slave i prestiža ima novac. Profesionalni sport obogaljuje i slama slabog čoveka, čini ga robom, svojevrsnim gladijatorom koji se bori po naređenju svog gospodara. To je ogromno ropstvo. Tu je i sujeta ciljeva. Da ne govorim o beskonačnim povredama, preopterećenosti, stresu.

Govoreći ovo, ja nimalo ne osuđujem i ne vređam ljude koji su izabrali sportsko poprište u životu. Ja samo ukazujem na cenu i opasnosti tog puta. Među mojim poznanicima ima dobrih, čak i profesionalnih sportista koji su pritom zaista i duboko verujući ljudi. Znam momke koji se takmiče u mešovitim borilačkim sportovima (MMA – mixed martial arts) i pritom redovno odlaze u hram, ispovedaju se i pričešćuju, mole ujutru i uveče i što je najviše za iznenađenje, pravilno poste i u vreme priprema za borbu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neću rizikovati da sportisti kažem: „Odbaci sport! To je štetno i za dušu i za telo!“ Ne znam čime će se baviti onda, ako ne zna ništa više da radi. Možda ga Gospod vodi tim putem, a zatim će mu otkriti neki drugi – naravno, ako se bude molio i tražio to. Ali u isto vreme nikome neću savetovati da za sebe izabere put profesionalnog sporta pošto shvatam koliko je čoveku koji je izabrao taj put lako da propadne: isuviše je iskušenja na njemu, nikad nije jasno šta ga čeka na kraju…

Zaključujem, ponavljajući se malo – sport predstavlja jednu od mogućnosti kojom raspolaže čovek u svom životu. Ta mogućnost je na početku moralno neutralna i svaki čovek može da je okrene kako sebi na korist, tako i sebi na štetu. Pitanje je samo šta čovek želi, a da se snađe potom u ostalom i nije tako teško.

 

http://www.pravoslavniroditelj.org/bavljenje-sportom/?pismo=lat

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Psihula,
      Iako su iskušenja velika i narodi stradaju, nas niko ne sprečava da živimo u duhu zajedništva i radosti.
      Kreativan rad i konstruktivan život u Crkvi je potreba današnjeg čoveka a ne da čita bljuvotine svaki dan.
      Razmislimo o tome, svako u svojoj zajednici.
      Primer mladog i novog  episkopa Grčke Crkve Simeona Ftiotidijskog! 
    • Од Поуке.орг инфо,
      Kako vam se dopada novi note 10 i note 10+? 
      Vredi li toliko para?
      Vredi li preći na primer sa s10+ na note?
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Status novinara Nebojše Vučinića na FB.
      Видех на твитеру интересантну причу о реконструкцији Голубачке тврђаве, коју је поделио 51N154 @temerinski - па је преносим онако како је он написао:

      Тврђава није реконструисана према пројекту, него је ДЕВАСТИРАНА, а сви подаци заувек УНИШТЕНИ. Пројекат је подразумевао санацију и заштиту свих зидова и кула, са уређењем за прихват посетилаца. Посао је водила Аустријска развојна агенција која је муљала са надзором и извођачем.
      Надзор је био Сафеге доо, а извођач Орнамент Инвестинжењеринг доо, молерско предузеће из Београда, који је посао добило дампинг ценом. Тако раде и на другим местима. Надувавањем количина је посао који је уговорен на 1.700.000 евра, нарастао вишеструко, сада помињу 8 милиона.
      Аутор је била Марија Јовин, која се од почетка бунила против фушераја и промене материјала - радили су са забрањеним цементом. Био сам одређен да будем конзерваторски надзор испред РззскБеоград и нисам дозвољавао да мењају пројекат и мерио сам количине урађеног посла.
      Онда су из Аустријске развојне агенције дошли у Републички завод за заштиту споменика културе и тражили да будем смењен као конзерваторски надзор. То се и десило - директорка Мирјана Андрић ме је сменила и поставила друге људе, који су одмах одобрили коришћење цемента...
      Почели су и да мењају цртеже и предмер радова тако што су увећавали количине. Пројекат који је подразумевао потпуну заштиту оригиналних зидова и свих фаза градње крововима и надзиђивањем остатака зидова до пуне висине, драстично је промењен. Кровови су урађени на само 4 куле.
      А највећа ШТЕТА је урађена обијањем свих средњовековних спојница на зидовима и кулама и поновним фуговањем. Тиме су ОБРИСАНЕ све фазе и зидови уједначени. Историја тврђаве је нестала. Извођач је сам копао по кулама, нашао хиљаде средњовековних стрелица и делова оклопа...
      ... што је продавао по пијацама у околини, о чему су новине писале http://www.novosti.rs/…/aktuelno.293.html:588212-U-Kuli-na-… ... Највећа штета је направљена Деспотовој палати. Да би избегли извођење инсталација (које су уговорене за 50% цене, а извођач се није ни појавио у уговорном року) затрпали су сутерен палате
      Сутерен палате, који је имао степенице уклесане у стени и димњаке за огњишта која су грејала приземље (подно грејање!) је затрпан шутом и избетонирана је бетонска плоча преко! Очувана половина палате је покривена кровом, а друга половина ЗАСТАКЉЕНА
      Образложење застакљивања је захтев пензионисаног филолога из Голупца да се БОЉЕ ОСВЕТЛИ ПРОСТОР. То је реализовано јер представљала накнадни рад. До своје смене сам могао да пратим дешавања и доказао сам да је исплаћено 30% новца и урађено 3% посла.
      Резултат рада је пробијен рок за две године и вишеструко увећана цена, а изведено је око 60% радова. Зашто? Да ли извлачење европске донације завређује уништавање средњовековног наслеђа? Када је мин. Љајић договорио првих додатних 800.000 евра, лепо је рекао да је то само...
      ЕДИТ: Грешка - рок је пробијен не за две него за ТРИ годне. Радови су почели у септембру 2014. и рок за тврђаву је био април 2016, а завршена је у априлу 2019. године и то око 50%, јер нема кровова, није реконструисано и покривено још 5 објеката (стражаре, "кантина", оставе)...
      ... за 240 дана рада, од чега ће 560.000 ићи на радове на тврђави, а 240.000 на "администрирање пројекта". Исплати се пробити рок за три године, ако зарађујеш 1000 Е дневно. Већ на првом састанку, 2014, је стручни надзор рекао да тврђава нече бити готова јер нема довољно пара!
      Чак је и председник општине у почетку негодовао и писао писма свом председнику странке, да је у Голупцу на делу грађевинска мафија, али без успеха... 
      Највећа штета је нанета тврђави, а одмах затим и ЖРззскБеоград , где је писмо са печатом аустријске амбасаде сменило конз. надзор
      Како је то рекла ауторка: Радови на тврђави су "резултат погубног коруптивног утицаја грађевинске мафије, којим се гази стручни и професионални однос према споменику". 
      РззскБеоград није хтео да достави цртеже којима мења њен пројекат и количине 
      http://www.temerinski.com/golubac-pre…/golubac-prepiska.html …
      Ни Скупштина предузећа "Голубачки град", ни Минитстарство тргповине и туризма нису хтели да реагују на сва упозорења и документа која сам презентовао. Чак сам због тога смењен и из Скупштине. Трећа штета је да неће више бити основано ни једно такво предузеће за управљање...
      ... културном баштином. И боље је тако, бар док не научимо да контролишемо токове новца. Ја више немам никакву илузију чему служе донације, јер уместо да смо на прави начин заштитили и презентовали Голубац, да смо снимали филм о обнови, усрали смо мотку. 
       
      Više o rečenom, na portalu: 
      http://www.temerinski.com/
    • Од Danijela,
      Sanja Stankovic, pravoslavni psiholog i osnivac stranice http://www.imanade.org/ pokrenula je i youtube kanal pa izvolite zapratiti
      https://www.youtube.com/channel/UCxuIYbBmKbmvVy6hcZgrbXw
       
    • Од kopitar,
      https://bera-kahristu.blogspot.com/2015/12/poljubio-sam-narkomanu-ruke-7122015.html

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...