Jump to content

Милан М. Ћирковић: Да ли смо спремни за невероватна научна открића


Препоручена порука

Астрофизичар, астробиолог, космолог и филозоф проф. др Милан М. Ћирковић дипломирао је теоријску физику на Физичком факултету у Београду, докторирао је на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку (САД).

757z468_milan-m-cirkovic.jpg

Ради као научни саветник у Астрономској опсерваторији у Београду, као професор на Департману за физику Универзитета у Новом Саду и као сарадник Института за будућност човечанства при Оксфордском универзитету. Објавио је више од стотину научних радова и неколико књига, међу којима „The Astrobiological Landscape“ (за Cambridge University Press) и „Global Catastrophic Risks“ (са Ником Бостромом) у издању Oxford University Press-a (српски превод је у издању издавачке куће „Хеликс“ из Смедерева).

  • Зашто су истраживачи усмерили пажњу на звезде, црвене патуљке, ниже температуре од Сунца? Каква је звезда ТRAPPIST -1?

– Разлог је врло једноставан: у питању су далеко, далеко најчешће звезде. Негде између три четвртине и четири петине свих звезда у свемиру су црвени патуљци, па је њихов астробиолошки значај већ самим тим очигледан. У том погледу, TRAPPIST-1 је типична звезда, заправо знатно типичнија од нашег Сунца.

56538209dbda8a92b947b80c89aa6cdb.jpg

TRAPPIST-1 је типична звезда

  • Откриће је изазвало велико узбуђење због тога што прорачуни показују да би маса барем шест од ових седам планета више одговарала стеновитим него гасовитим световима. Поред тога, три планете се налазе у „настањивој зони“ – на удаљености од матичне звезде која допушта да вода буде у течном стању, шта нам то говори?

– Још увек не превише, с обзиром на то да има много параметара који дефинишу настањивост, а које није лако измерити са међузвезданих удаљености. То што вода може бити у течном стању не говори нам још увек да ли воде заиста тамо има – врло је могуће да је сва изгубљена током првих неколико милијарди година еволуције тог планетског система. Такође, није јасно да ли су и које од новооткривених планета у синхроној ротацији, односно показују увек једну исту страну матичној звезди (слично као што је Месец у синхроној ротацији у односу на Земљу). Када говоримо о црвеним патуљцима, као што је звезда у систему TRAPPIST-1, синхрона ротација има и предности и мане: иако је на једној страни планете вечити дан, а на другој вечита ноћ, те температуре сходно томе екстремно варирају; могуће је пронаћи умерене области око руба осветљене стране које би имале повољне температуре за оне врсте хемијских реакција које очекујемо у живим организмима.

13319864-space-kepler.jpg

Све Кеплерове егзопланете

  • Захваљујући напредној посматрачкој технологији, астрономи су до данас открили више од 3.000 егзопланета. О каквим инструментима је реч?

– У новије време то су највећим делом орбиталне опсерваторије, као што су Кеплер или Спицер, мада наравно не треба потцењивати ни широки распон нових и моћних земаљских уређаја, на челу са VLT телескопом Европске јужне опсерваторије у чилеанским Андима или Keck-овим десетометарским телескопима на Хавајима. Не треба заборавити да откривање планета путем транзита преко диска матичне звезде може да открије само мајушни подскуп планетских система који су геометријски повољно постављени у односу на Сунчев систем. За остале је неопходно и даље користити далеко сложеније методе – као што су спектроскопске детекције које су ограничене бројним факторима (шумом или посматрачком необјективности).

  • Које могућности пружа наш телескоп Милутин Миланковић?

– Свакако јако велике за ову средину и незанемарљиве управо у домену дугорочних студија, какве су оне које доводе до открића екстрасоларних планета. Телескоп Миланковић свакако отвара нову епоху астрономских наука на овим просторима и треба се надати да ће за тај велики пројекат, који би без племените и обимне помоћи Европске уније био потпуно неостварив, наћи више разумевања; домаће институције треба да подрже његово одржавање и ефикасно коришћење.

teleskop_660x330.jpg

Телескоп Миланковић на Видојевици

  • Колико је значајна свака међународна сарадња за нашу научну заједницу?

– Апсолутно кључна. Сведоци смо да се за науку, истраживање и развој, делове просвете који имају истраживачки потенцијал, издваја екстремно мало. По добијеним средствима из буџета, налазимо се, нажалост, на самом дну Европе. Не постоји наука без интензивне међународне сарадње, не постоје вредни научни резултати који немају глобални значај.

  • Сведоци смо да наука невероватно напредује и даље резултате. Колико су друштва спремна да се прилагоде том прогресу?

– То је централно питање од којег понајвише зависи опстанак човечанства и свих његових вредности. У буквалном смислу речи се остварује пророчанска реченица великог Херберта Џорџа Велса: „Историја човечанства је све више трка између образовања и катастрофе“.

Милица МОМЧИЛОВИЋ, РТС

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења светог Василија чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Садржај новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе слушаоцима Радио-Беседе представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила.

       

       
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак, 5. априла 2021. године, у јутaрњим часовима уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Милан Т. Остојић, умировљени парох темерински.

       
      Прота Милан је рођен у Госпођинцима, 29. августа 1954. године, у побожној и благочестивој породици, а у временима која многи памте као изузетно тешка за Цркву Божју изабрао је позив да служи Олтару Божјем. По завршетку Богословије „Света Три Јерарха” у манастиру Крки, рукоположен је у чин презвитера руком блажене успомене епископа новосадског и бачког Никанора (Иличића). Службовао је у Бајши, потом дуги низ година у Бачкој Тополи, а активну свештеничку службу је окончао као парох при храму Светога великомученика Георгија у Темерину. Током активне свештеничке службе био је постављен на дужност архијерејског намесника суботичког и архијерејског намесника новосадског другог. На предлог Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, одликован је на празник Преноса моштију Светога Саве, 19. маја 2019. године, орденом Светога Саве другог степена, за истрајну љубав према Цркви, посведочену вишедеценијским искреним служењем и пожртвованим радом у Винограду Господњем. По упокојењу своје троје деце, Александре, Јоване и Станислава, са сваким смирењем и молитвеним усрђем са својом супругом Наташом носио је животни крст, по примеру праведнога Јова.
      Oпело новопрестављеном протојереју-ставрофору Милану Остојићу биће служено у уторак, 6. априла текуће године, у 12 часова, у храму Светог великомученика Георгија у Темерину.
       
      Вечан ти спомен, достојни блаженства, драги наш оче Милане!
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Доносимо видео запис разговора протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, пароха цетињског и ректора Богословије Светог Петра Цетињског. Овај интервју реализован је у оквиру пројекта Грађанско новинарство.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, благословом главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, покренуо је нову рубрику коју је изнедрило вишегодишње представљање званичног мисионарског гласила у медијима. Императив нашег живота је христолика љубав, јер смо ми деца љубави Божје, указао је катихета Бранислав Илић, гостујући на Радију Епархије сремске. 

       
      Звучни запис разговора
      Тим поводом, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задуженим за односе са медијима, коме благодаримо на издвојеном времену и што је, између осталог, премијерно, за радио Епархије сремске „Српски Сион“ говорио и о новом, мартовско-априлском броју „Православног мисионара“ .
       
      Извор: Радио Српски Сион
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост патријарх српски Порфирије 2. марта 2021. године дао је интервју Радио-телевизији Србије, националној медијској кући, у којем се дотакао ситуације у светском православљу поводом украјинског проблема.

       
      Ми смо аутокефална Црква која има свој унутрашњи поредак. Све Православне цркве су наше сестре, подсетио је Његова Светост патријарх Порфирије. И у овом случају, као и генерално, увек смо на страни канона и поретка. Када је реч о поступцима Цариградске патријаршије у Украјини, верујемо да се тренутно они не слажу са традицијом Цркве. И у том смислу, ако желите, може се рећи да смо на страни Руске цркве. У стварности смо на страни реда и поретка. А у овом случају Руска црква је заиста обесправљена.
      Водитељку је занимало и да ли ће украјинска ситуација постати преседан за признавање аутокефалности од стране црквених ентитета на канонској територији Српске цркве, на пример, у Македонији, Црној Гори, на Косову или у Хрватској.
      Нисам пророк, али се ипак надам да неће доћи до оних сличних поступака, које смо видели у Украјини, истакао је Његова Светост патријарх Порфирије. Зато што је постало очигледно да је то изазвало велике потресе у односима између Помесних цркава. То ће бити лекција која може све да отрезни.
      Према његовом мишљењу, када се појаве проблеми, морамо разговарати и чекати време, не наше, већ Божије, да се успостави ред.
       
      Извор: Подворје СПЦ у Москви / Служба коммуникации ОВЦС

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...