Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

Međunarodna biskupska konferenca Svetih Ćirila i Metoda u pohodu ‘ad limina’

Оцени ову тему

Recommended Posts

Da podsjetimo, papa Francisko nije prihvatio zahtjev iz 2014. MBK o samorasformiranju.

Međunarodna biskupska konferenca Svetih Ćirila i Metoda u pohodu ‘ad limina’

vesti-31-jan-5.jpg
1787pregleda

U ponedjeljak 30. januara, Sveti otac papa Franjo je povodom pohoda ‘ad limina Apostolorum’primio u audijenciju crkvene vjerodostojnike MBK Svetih Ćirila i Metoda iz Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije. Članove biskupske konference je predvodio beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar. Uz nadbiskupa Hočevara članovi konference su još: mons. János Pénzes, Subotička biskupija; mons. Ladislav Nemet, Zrenjaninska biskupija ujedno i predsjednik MBK; mons. Đuro Gašparović, Srijemska biskupija; mons. Djura Džudžar, apostolski egzarh za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori; mons. Rrok Gjonlleshaj, nadbiskup u Baru (Crna Gora); mons. Ilija Janjić, biskup u Kotoru (Crna Gora); mons. Dodë Gjergji, apostolski administrator na Kosovu; mons. Kiro Stojanov, biskup u Skopju (Makedonija): apostolski egzarh za grkokatolike u Makedoniji.

Što je to pohod ‘ad limina’?

Pohod biskupa neke države papi naziva se »ad limina apostolorum«. Latinski naziv »ad limina apostolorum« prevodimo: pohod »na apostolske pragove«, to jest na grobove apostola Petra i Pavla. Običaj da svaki dijecezanski biskup u Katoličkoj Crkvi pohodi svake pete godine rimske bazilike, da pođe na pragove, tj. grobove apostolskih prvaka Petra i Pavla, uveo je papa Siksto V.

Običaj je bio da biskup tada podnese i pismeni i usmeni izvještaj Svetome Ocu i njegovim suradnicima u Rimu, pročelnicima pojedinih kongregacija i drugim uredima Svete Stolice. Sve je to propisano crkvenim zakonikom, u kanonima 399. i 400.

Svaki biskup ima i osobni susret sa Svetim Ocem koji traje oko petnaest minuta i tada biskup može s njim govoriti o stanju svoje biskupije, o pastoralnom i liturgijskom životu, o sakramentalnom životu, pohađanju svetih misa, vjeronauka, o mladima koje Crkva okuplja, o broju svećenika, redovnika i redovnica, o broju vjernika, o broju duhovnih zvanja i katoličkih ustanova na području njegove biskupije i njihovu stanju i problemima.

Na tim susretima s vatikanskim službenicima u uredima Rimske kurije povećava se i produbljuje koristan dijalog između biskupa i Svete Stolice, razmjenjuju se obavijesti, ali i daju savjeti i prikladni prijedlozi za veću dobrobit i napredak Crkava kao i za očuvanje zajedničke stege u Crkvi.

Zato su takvi pohodi znak i posebni trenutak zajedništva, jer na njima se susreću dvije osobe, biskup partikularne Crkve i rimski biskup, Petrov nasljednik, svatko sa svojom odgovornošću – za isti cilj – dobro vjernika i čitave Kristove Crkve. To je ujedno i jedna zajednička obnova svih biskupa jedne države i mjesne Crkve u kojoj biskupi na poseban način mole za povjereno im stado svaki u svojoj biskupiji.

(kmc)

KOTORSKI BISKUP JANJIĆ NA PRIJEMU KOD PAPE FRANJE

Milosrdno oproštenje grijeha Mon­si­njor Ili­ja Ja­njić, bi­skup ko­tor­ski, pro­gla­sio je 2017. go­di­nom is­po­vi­je­di za Ko­tor­sku bi­sku­pi­ju, sa na­mje­rom da na­sta­vi Go­di­nu mi­lo­sr­đa (2016), ko­ja je bi­la iz­van­red­na ju­bi­lar­na go­di­na za ci­je­lu Cr­kvu.
Že­lja mi je osvi­je­sti­ti na­še vjer­ni­ke da s pre­stan­kom Go­di­ne mi­lo­sr­đa, ni­je pre­sta­lo Bož­je mi­lo­sr­đe sa­kra­ment Sve­te is­po­vi­je­di je naj­bo­lja pri­li­ka da sva­ko to Bož­je mi­lo­sr­đe lič­no osje­ti i do­ži­vi po opro­šte­nju gri­je­ha ko­je se po is­po­vi­je­di za­do­bi­ja. Is­po­vi­jed je du­hov­no iz­ba­vlje­nje za sva­kog čo­vje­ka ko­ji je za­ple­ten u mre­ži gri­je­ha po­ja­snio je bi­skup Ja­njić u raz­go­vo­ru za „Dan”. Is­ti­če da je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih svje­do­ka Bož­jeg mi­lo­sr­đa ko­je se iz­li­va u sa­kra­men­tu Sv. is­po­vi­je­di Sv. Le­o­pold B. Man­dić, sve­tac ro­dom iz Her­ceg No­vog.
On je ci­je­log ži­vo­ta ne­u­mor­no slu­žio u is­po­vje­da­o­ni­ci, po­sre­du­ju­ći mir i opro­šte­nje bez­broj­nim po­kor­ni­ci­ma: pa­pa Fra­njo ga je ime­no­vao za­štit­ni­kom Sve­te go­di­ne mi­lo­sr­đa, a mi se na­da­mo da će u ovoj Go­di­ni is­po­vi­je­di nje­go­ve re­li­kvi­je ne­ras­pad­nu­to ti­je­lo, do­ći i u na­šu Bi­sku­pi­ju, u Her­ceg No­vi i Ko­tor ka­zao je Ja­njić. Kao član Me­đu­na­rod­ne bi­skup­ske kon­fe­ren­ci­je Sve­tog Ći­ri­la i Me­to­da (MBK), ko­ja ob­u­hva­ta bi­sku­pi­je ko­je se da­nas na­la­ze u če­ti­ri raz­li­či­te ze­mlje: Cr­noj Go­ri, Sr­bi­ji, Ma­ke­do­ni­ji i Ko­so­vu, mons. Ja­njić je ne­dav­no bio na audi­jen­ci­ji kod pa­pe Fra­nje „Ad li­mi­na apo­sto­lo­rum”. Ključne te­me po­sje­te bi­le su pri­liv mi­gra­na­ta, po­mi­re­nje i cr­kve­na si­tu­a­ci­ja na Bal­ka­nu.
Me­đu­na­rod­na bi­skup­ska kon­fe­ren­ci­ja Sv. Ći­ri­la i Me­to­da ko­joj i mi kao Ko­tor­ska bi­sku­pi­ja pri­pa­da­mo, ob­u­hva­ća bi­sku­pi­je iz pet raz­li­či­tih ze­ma­lja i de­vet bi­sku­pa ko­ji su na če­lu mje­snih cr­ka­va. Ovi bi­sku­pi su raz­li­či­te na­ci­o­nal­no­sti: dvo­ji­ca su Ma­đa­ri, dvo­ji­ca Hr­va­ti, dvo­ji­ca Al­ban­ci, je­dan je Ru­sin, je­dan Slo­ve­nac i je­dan Ma­ke­do­nac: svi mi, prem­da raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti i ma­ter­njeg je­zi­ka, u istom smo za­jed­ni­štvu Ka­to­lič­ke cr­kve i po­ve­za­ni u istu Kon­fe­ren­ci­ju. Na ovaj na­čin do­la­zi do iz­ra­ža­ja osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka Ka­to­lič­ke cr­kve ko­ja se već ot­kri­va u nje­nom ime­nu: uni­ver­zal­nost is­ti­če bi­skup Ja­njić.
„Ad li­mi­na apo­sto­lo­rum” do­slov­no zna­či: na pra­go­ve apo­sto­la. Taj po­jam za­pra­vo ozna­ča­va po­hod što ga ka­to­lič­ki bi­sku­pi oba­vlja­ju sva­ke pe­te go­di­ne u Rim, pri ko­jem se su­sre­ću s pa­pom, pod­no­se pi­sme­ni iz­vje­štaj o svo­jim bi­sku­pi­ja­ma, po­sje­ću­ju kon­gre­ga­ci­je i pro­vo­de vri­je­me u mo­li­tvi na gro­bo­vi­ma Sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla. Za sva­kog bi­sku­pa je „ad li­mi­na” je­dan po­se­ban i du­bo­ko upe­ča­tljiv do­ga­đaj. Ka­da bi­skup po­sje­ću­je gro­bo­ve apo­sto­la, ve­li­ke rim­ske ba­zi­li­ke: Sv. Iva­na La­te­ran­skog, Sv. Pe­tra u Va­ti­ka­nu, Sv. Pa­vla iz­van Zi­di­na, Sv. Ma­ri­je Ve­li­ke pri­li­ka je to da ob­no­vi i osna­ži svoj od­nos s pap­skom apo­stol­skom sto­li­com i Pe­tro­vom slu­žbom, ko­ja se od po­če­ta­ka hri­šćan­stva pa sve do da­nas ne­pre­ki­nu­to oba­vlja u oso­bi rim­skog bi­sku­pa tj. pa­pe. Mi, bi­sku­pi MBK Sv. Ći­ri­la i Me­to­da ima­li smo li­jep su­sret s pa­pom Fra­njom. On je po­ka­zao ži­vo in­te­re­so­va­nje za sve na­še pro­sto­re: od Su­bo­ti­ce do Ba­ra i Ko­to­ra. Na na­šu mol­bu, ima­li smo pri­li­ku za­jed­no sla­vi­ti Sv. mi­su sa Sv. ocem Fra­njom u Ka­pe­li do­ma Sv. Mar­te na blag­dan Svi­jeć­ni­ce (2. fe­bru­a­ra). Po­se­ban su­sret s pa­pom bio je 30. ja­nu­a­ra u pri­je­po­dnev­nim sa­ti­ma ob­ja­snio je bi­skup ko­tor­ski Ja­njić.
M.D.P.


Bi­sku­pi kod pa­pe

U audi­jen­ci­ju kod pa­pe po­red mon­si­njo­ra Ja­nji­ća bi­li su pri­mlje­ni i bi­sku­pi: mons. Sta­ni­slav Ho­če­var, nad­bi­skup be­o­grad­ski, mons. János Pénzes, bi­skup su­bo­tič­ki, mons. La­slo Ne­met, bi­skup zre­nja­nin­ski, mons. Đu­ro Ga­špa­ro­vić, bi­skup sri­jem­ski, mons. Đu­ro Džu­džar, na­slov­ni bi­skup Acrassa, apo­sto­li­ski eg­za­rh za vjer­ni­ke is­toč­nog ob­re­da u Sr­bi­ji, mons. Rok Đon­le­šaj, nad­bi­skup bar­ski, mons. Do­de Đer­đi, apo­stol­ski ad­mi­ni­stra­tor Pri­zre­na, mons. Ki­ro Sto­ja­nov, bi­skup skop­ski, apo­stol­ski eg­zarh za vjer­ni­ke is­toč­nog ob­re­da u Ma­ke­do­ni­ji.

Izvor dan.co.me

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...