Jump to content

Учење програмирања, појања, језика итд... преко форума?

Оцени ову тему


--  

18 члановâ је гласало

  1. 1. --

    • Да, одлична идеја!
      16
    • Не, не свиђа ми се.
      0
    • Нисам сигуран.
      2


Препоручена порука

Ко би био заинтересован да учи програмирање овде преко форума?

Овде би имали приступ стручњацима из области да одговоре на сва питања и упуте у правом смеру, дају "домаћи" и слично. Не би био класичан "курс", већ нешто другачије - у ствари пуно боље. Уместо да седиш са двадесет људи у учионици и слушаш некога како прича, седиш кући и питаш директно све што ти није јасно.

Само има два услова:

1) Да се ради озбиљно и одговорно, нема одустајања после три дана.
2) Да приложи месечно одређену суму за одржавање сајта Поуке.

Ако сте одговорили негативно или нисам сигуран молио би коментар - зашто? Шта предлажете да се поправи?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Било би добро сада да се ови који су озбиљно заинтересовани да се прихвате посла јаве (може и приватно) да би имали неки увид колики ће бити посао са наше стране. Јер не би била само необавезна дискусија, већ би свако ко приступи "школи" имао обавезу да активно учи, ради "домаћи" итд. Хоћемо резултате.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Значи ја немам намеру да постављам некакве "лекције" па да чита ко кад оће, тј. неће, и одустане за три дана. Него тај што се пријави мора да гура из све снаге, а ја ћу помоћи да ради ефикасно, не лута и стигне до циља најбрже могуће.

Значи, супротно од "школе" у којој сви седе и блеје у плафон, а професор препричава лекцију из књиге. Код нас је ђак тај који има иницијативу, покушава, поставља питања итд. Професор је онда "тренер" који помаже.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 59 минута, Grizzly Adams рече

Било би добро сада да се ови који су озбиљно заинтересовани да се прихвате посла јаве (може и приватно) да би имали неки увид колики ће бити посао са наше стране. Јер не би била само необавезна дискусија, већ би свако ко приступи "школи" имао обавезу да активно учи, ради "домаћи" итд. Хоћемо резултате.

Sto se tice programiranja, ja sam se javio odma` tamo na temi. Mene pisi za to, bez odlaganja. Ja sam, kao sto smo i pricali pre, nesto vec i poceo sam, ali ovako mi se cini da bi to moglo da ima mnogo vecu brzinu i jos vecu efikasnost.

Sto se tice ovog drugog - zainteresovan sam ako neko bude zeleo da nas uci grcki.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Grizzly Adams рече

да би имали неки увид колики ће бити посао са наше стране

Ја преузимам све женске, без обзира на област. Научићу и појање ако треба. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко би био заинтересован да учи програмирање овде преко форума?
Овде би имали приступ стручњацима из области да одговоре на сва питања и упуте у правом смеру, дају "домаћи" и слично. Не би био класичан "курс", већ нешто другачије - у ствари пуно боље. Уместо да седиш са двадесет људи у учионици и слушаш некога како прича, седиш кући и питаш директно све што ти није јасно.
Само има два услова:
1) Да се ради озбиљно и одговорно, нема одустајања после три дана.
2) Да приложи месечно одређену суму за одржавање сајта Поуке.

Ако сте одговорили негативно или нисам сигуран молио би коментар - зашто? Шта предлажете да се поправи?

Ja.
Већ прилажем колико могу.
Кад почињем?
:)
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Значи ја немам намеру да постављам некакве "лекције" па да чита ко кад оће, тј. неће, и одустане за три дана. Него тај што се пријави мора да гура из све снаге, а ја ћу помоћи да ради ефикасно, не лута и стигне до циља најбрже могуће.
Значи, супротно од "школе" у којој сви седе и блеје у плафон, а професор препричава лекцију из књиге. Код нас је ђак тај који има иницијативу, покушава, поставља питања итд. Професор је онда "тренер" који помаже.

Набавио неку литературу за јава 6.
Надам се да бих од вас добио циљану литературу.
Може од сутра што се мене тиче. Што пре почнем пре стигнем...
Link to comment
Подели на овим сајтовима

ОК, сјајно!

Прво морамо да организујемо са газдом техничке ствари. У међувремену да видимо ко ће још да се јави, а ви можете да припремите неки кратак опис шта сте радили до сада, шта знате, шта вам је јасно, шта није. Да знамо одакле почињемо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Стара гарда.

Бејзик, паскал, фортран, кобол.

Дипломски на етф-у ми био програм "Прорачун токова снага у ЕЕС преко генетског алгоритма".

Програм са 19 потпрограма.

Алгоритамски сам солидно поткован (јасна ми логика), морам да учим језик...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Јанко рече

"Прорачун токова снага у ЕЕС преко генетског алгоритма".

:skidamkapu:

Шта ја овде тражим 12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће у овој академској години (2021/22) путем фонда „Владимир Матијевић“ Српског привредног фонда "Привредник" у Загребу, школовати чак десеторо одличних студената са различитих факултета и из различитих крајева Републике Хрватске, саопштило је друштво "Привредник" на својој "Фејсбук" страници. 


       
      Истиче се да је Патријарх Порфирије и за време свог службовања у Загребу, као Митрополит загребачко-љубљански, увек подржавао и помагао наш рад и наше стипендисте, а то, ево, наставља и с а највишег трона у Српској Православној Цркви, знајући да тиме не само да помаже бројне младе људе и њихове обитељи, већ даје и пример многима широм света да је даривање благослов који се вишеструко враћа појединцу и заједници, каже се у објави. Са великим поносом и захвалношћу истиче се да је први „ослонац младима“ својом личном донацијом постао Патријарх српски Порфирије.
      Српско привредно друштво "Привредник" из Загреба у протеклој школској/академској години стипендирало је укупно 80 талентованих ученика и студената из свих крајева Републике Хрватске. Понајвише из запуштених и економски неразвијених крајева. Уочи почетка нове школске/академске године, као и до сада, интензивно прикупљамо средства за стипендирање талентираних ученика и студената слабијих материјалних могућности. Годишња стипендија за једног ученика износи 5.000 куна (око 700 еура) и 10.000 куна (око 1.300 еура) за студента.
      Ове године у сврху прикупљања средстава за стипендирање покренули смо и јавну кампању "Ослонац младима" у коју су се већ укључиле познате јавне личности (Момчило Бајагић Бајага, Горан Богдан, Воја Брајовић, Светлана Бојковић, Ида Престер и Никола Пејаковић). Сви они позивају добре људе који препознају важност образовања и улагања у младе људе, да нам помогну у овој преважној добротворној мисији .
      "Привредник" је друштво које је традиционално, од свог оснивања у Загребу 1897. године, било везано за Цркву. "Стога смо посебно радосни да Патријарх препознаје нашу мисију и охрабрени ћемо наставити да устрајемо у нашем раду, а то је помагање младих људи да се школују и да, знајући тко им је пружио подршку, сачувају и свој културни и национални идентитет и буду на корист и понос свог народа и своје земље", каже се у објави на "Фејсбук" страници Српског привредног друштва "Привредник" из Загреба.
       
      Извор: Српско привредно друштво "Привредник"
    • Од Поуке.орг инфо,
      Тема о трпљењу је увек актуелна, увек се мало тргнемо и потсетимо шта нам је чинити. Кад кажемо трпљење, увек је осећај нечега што нам није најпријатније, у овом свету хтели ми или не, мало смо навикли да нам све буде пријатно и да кажемо ово ми прија, ово не.
      Где год живимо да ли у манастиру или у породицама нешто морамо, а нешто треба да трпимо. Свугде, на сваком месту се очекује, или захтева трпљење. Али, морамо рећи најбитније ми нисмо од Бога створени да трпимо, то не говорим ја већ Свети оци. Први људи Адам и Ева нису створени да трпе, нити Бог нама жели да трпимо. Ово мало звучи дрско, али је истинито. Адам и Ева су створени у Рају, Бог по Светим оцима, када ствара ствара из свог савршенства и савршеним својим погледом без икаквих примеса, Он жели нама савршенство и зато је рекао: „Будите свети, јер сам ја свет“ (3 Мој. 19,2).
      Адам и Ева су живели у Рају. Да ли је у Рају било потребно трпљење? Није. Живели су у благодати Божијој и усавршавали се. После пада Адама и Еве као природна последица греха настаје трпљење. После тога долази благослов Божији да ће жена у мукама рађати децу, а Адам (човек) у зноју лица свога јести хлеб свој. Синоним за ове речи јесте трпљење. Као да је Бог рекао сада ћете трпети, зато што сте преступили. Ми људи треба да знамо да Господ хоће од нас да имамо у срцу радост, милостивост, да наше срце буде пуно елана за Христа, за духовни живот. Такође да сами не тражимо од Господа нешто што би требали да трпимо. То је добро, али није за свакога већ само за велике подвижнике и старце. Ми као почетници не можемо тражити од Господа да ли ћемо да трпимо или нећемо. Него ћемо, по Светим оцима, да имамо потпуно поверење у Господа, што више да се трудимо да будемо пуни љубави, да имамо поверење не какво би ми хтели него предање и поверење заједно. Предати са поверењем себе, ето то треба, а да ли ће Господ од нас тражити да будемо трпељиви или не то је друго.
      Монах када дође у манастир већ је одлучио да себе преда трпљењу, али није оно трпљење које свако од нас може да замисли у свом уму него као што рекосмо предајемо себе Господу па како Господ благослови.
      У Светој Гори након монашења, монаху прилази братија и пита га: Како ти је име? И кажу му: Брате спасавај се монашким чином и већина му говори и имај доста трпљења. То су поздрави на самом почетку монашког живота. То су жеље и честитке. Е сад, неко би се наљутио да му желиш да трпи, а монаси се радују, јер наша психологија је другачија од мирске психологије. Када кажем психологије мислим на став, мишљење, однос, мисли... Зато није за све исти пут. Господ је за нас претрпео смрт (за све нас, све људе). Његовом раном ми се исцелисмо, каже црквена песма. То је наша радост, то нам је подстрек за живот. Са једне стране ми нисмо ти који одлучујемо да ли ћемо трпети или не, али смо потпуно предати Христу Богу. Ту је наше поверење према Господу и како Он благослови тако ће бити. Као и када одемо код духовног оца и кажемо своје немоћи, своје слабости, дужни смо да послушамо а кроз то и отрпимо оно што нам је благословио. Ми бирамо духовног оца, онога у којег имамо поверења, а сам Господ кроз своју Цркву нас учи и кроз искуство Светих отаца и Светих мученика, да је њему мило када неко трпи њега ради. То је јако утешно.
      Упознајући се кроз житија, чини ми се највише су трпели мученици, па подвижници у пустињама, затим остали. И сви са истим циљем – Христа ради. Сећате се када је било најтеже мученицима у трпљењу јављао им се сам Господ или им је слао утеху преко анђела и Светитеља. То су чињенице. Зашто? Зато што је у трпљењу потребна утеха. Са једне стране видимо да Господ шаље утеху, јер не жели да човек страда а са друге стране Он је отворио тај пут, који ће човека одвести до спасења. Такво трпљење је богоугодно дело.
      Сећате се, када је Господ дао, рекао бих, благослов Адаму и Еви да ће трпети и они и сви њихови потомци, а са друге стране даје утеху у трпљењу. Трпљење са Божијим благословом је уписано кроз Христа у нама. Сам Христос страдајући на крсту, трпећи ране, најтеже патње и страдања је поднео за нас. И то је заиста тако, да нико више никада није пострадао ни најмање, довољно је Христово страдање да нас спасе, ако ми желимо са својом љубави да се сјединимо са Христом.
      Међутим, тај његов благослов и љубав имају снагу и силу да спасе цео свет. Али, Господ нас је даровао слободом и Господ нам тиме даје могућност да сами одлучимо по својој љубави да ли хоћемо и желимо да састрадавамо са њим. Није то Богу потребно, али ако хоћемо саобраз са њим у трпљењу. Наравно као Христове иконе задато нам је да будемо као Христос, колико год можемо. У Јеванђељу Господ каже: „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лука 21,19). У Јеванђељу имамо од Господа заповести, поука, похвала, критика, а ове наведене речи су пророчке. Господ нам указује да ћемо имати трпљење кроз живот и тако ћемо спасавати душе своје. Ми као људи нисмо сви спремни да имамо исто трпљење па Господ као Створитељ наших душа, нâс и нашег срца, који нас сваког појединачно познаје, зна колико ће ко моћи да претрпи и како ће кога да спасе. Ми као људи, сви имамо по неку слабост а те слабости не могу другачије да се исправе до саобразним леком. Да би се човек излечио потребно је трпљење.

      Свети оци кажу што је рана дубља више ће болети. То је нормално. Рецимо за малу дечицу не прича се иста прича као за одрасле. Постоје ступњеви у нашем православном духовном животу. До неких граница има када треба духовни човек или верник да трпи, после му Господ даје неке друге степене, да ли трпљења или неких других искустава, и свако следеће искушење другачије. Сви имамо различите путеве задате од Господа.
      Сећам се, причали су ми, да је Старац Пајсије говорио да нам Господ у неком тренутку даје трпљење, а када то издржимо са љубављу после нам даје „чоколадице“. Дакле, даје нам после благослове, јер познаје нашу слабост. Такође Старац је говорио: Милије је Господу једно Господе помилуј, једно Слава Ти Боже у болу, када си болестан и немоћан у невољи, него хиљаду Господе Исусе Христе помилуј ме грешног. Зашто? Зато што човек у трпљењу учествује сав, цео, не само ум, већ срце, душа, ум, тело све. И онда, чим цео човек учествује, ако трпи Христа ради, ето и Господ да га утеши. Знате, разлика је да ли људи трпе из ко зна којих разлога или трпе Христа ради. Свети Старац Пајсије читао је само Јеванђеље и Св. Исака Сиријског. Св. Исак Сиријски је написао само једну књигу. Ту једну књигу и Јеванђеље, тако су ми пренели оци који су добро познавали Старца, Старац Пајсије је читао. Како је читао? По један пасус или поглавље и онда се трудио да у току дана изврши то што је прочитао, да живи у складу са прочитаним.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх је исказао спремност за помоћ и сарадњу новоизабраном руководству Српског демократског форума

       
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије примио је 16. јула 2021. године у просторијама Црквене oпштине Загреб делегацију Српског демократског форума коју су чинили новоизабрана председница те најстарије невладине организације Срба у Хрватској Јелена Несторовић, саборска заступница Драгана Јецков, Никола Вукобратовић, Марина Стојновић, Јован Влаовић и Емина Ђурашевић.
      Приликом сусрета расправљало се о будућим плановима Српског демократског форума, о раду Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу, као и о актуелним питањима и дешавањима у српској заједници у Хрватској.
      Чланови Српског демократског форума, који су раније деловали кроз Омладинску мрежу Срба у Хрватској, истакли су да су континуирано успешно сарађивали са Његовом Светошћу док се налазио на катедри Митрополита загребачко-љубљанских. Новоизабраном руководству Српског демократског форума Патријарх је пожелео много успеха у будућем раду и исказао спремност за помоћ и сарадњу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Свечаној дворани Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, одржан је скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)” у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Округли сто је отворио професор др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши важност преиспитивања положаја српског језика у нашем друштву. Након тога, присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински господин др Иринеј.

       
      Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су велики скуп истакнутих стручњака у области српског језика и друштвено-хуманистичких дисциплина.
      Руководећи се науком и објективним чињеницама, на Скупу су разматрани различити проблеми у погледу структуре и употребе тзв. родно осетљивог језика, али и других неповољних аспеката које прописује Закон.
      Рад округлог стола реализован је у три сесије. У првој сесији, чији су модератори били проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, и проф. др Александар Милановић, изложени су радови проф. др Срете Танасића, дописног члана АНУРС, академика Предрага Пипера, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Драгољуба Петровића, проф. др Софије Милорадовић, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Весне Ломпар, проф. др Вељка Брборића, проф. др Јованке Радић, проф. др Раде Стијовић, проф. др Миланке Бабић, проф. др Јордане Марковић, проф. др Зорице Никитовић и проф. др Милана Ајџановића. У другој сесији изложени су радови др Владана Јовановића, др Марине Спасојевић, др Наташе Вуловић, др Ане Мацановић, проф. др Марине Јањић, проф. др Ане Јањушевић Оливери, проф. др Сање Ђуровић, проф. др Александра Милановића, проф. др Виктора Савића и проф. др Исидоре Бјелаковић. У трећој сесији, чији су модератори били проф. др Драган Станић и проф. др Виктор Савић, изложени су радови проф. др Драгана Станића, проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, проф. др Ксеније Марицки Гађански, проф. др Александра Јовановића, проф. др Петра Пијановића, проф. др Бошка Сувајџића, проф. др Валентине Питулић, проф. др Слободана Антонића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Часлава Копривице, проф. др Драга Перовића, проф. др Бранислава Ристивојевића и адвоката Миленка Радића.
       
      Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
       
      Извор: Матица српска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки др Иринеј: „Да није било јављања Господњега преко арханђела Гаврила светој Дјеви – као најчистијој и најсветијој у људскоме роду – не би било ни Цркве ни хришћанстава, ни присуства Божјега у нашем људском свету као Богочовека, као Бога Који је из љубави постао човек и спасао човека, сву творевину.”

      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у среду, 25. марта/7. априла 2021. године, на празник Благовести, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду. Владици Иринеју су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, архимандрит Леонтије (Француски), свештенство Епархије бачке и новосадски ђакони.
      Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, Епископ бачки је казао да се у току Великог и Часног поста, у нашој припреми за највећи Празник, налази и данашњи празник Благовести: „Сви потоњи празници, којима Црква проповеда, односно саопштава радосну вест о догађајима спасења, сви су на тај начин нека врста продужених Благовести. Сви они извиру из овога догађаја и овога празника. Да није било јављања Господњега преко арханђела Гаврила светој Дјеви – као најчистијој и најсветијој у људскоме роду, од Адама и Еве па до краја историје, и зато управо изабраној и удостојеној да се преко ње, на чудесни и натприродни начин, роди Богочовек, Спаситељ света – не би било ни Цркве ни хришћанстава, ни присуства Божјега у нашем људском свету као Богочовека, као Бога Који је из љубави постао човек и спасао човека, сву творевину. Да није било њене чистоте и смерности, послушности вољи Божјој, такође се то не би остварило, али управо зато што је била Пресвета и Пречиста – то се десило. Управо та сарадња, та синергија воље Божје која жели да се сви људи спасу, у познање истине дођу и вечним животом живе, и спремности на учешће у том божанском Домостроју спасења од стране људскога рода, што је изражено кроз пристанак и послушност свете Дјеве, то је извор нашега спасења. Данашњи човек обично држи до себе, до своје воље, до својих потреба, и веома тешко може да схвати, чак и када је хришћанин, да је наша воља само тада добра, благословена и спасоносна, када се поклапа са вољом Божјом, а да је у сваком другом случају, када је противна вољи Божјој или када је далеко од воље Божје, она онда извор сваке наше несреће. Зато је веома важно да и ми, као правило свога живота, узмемо то, чак и у оваквом времену када кроз болести и заразе – то није први пут у историји, нажалост ни последњи – људи страдају, многи и умиру. Дакле, у том времену ова блага и радосна вест нам је насушна потреба и можемо је дубље осетити него у такозваним мирним временима.”
      Током свете Литургије, Епископ бачки др Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Николу Дувњака.
      Појао је хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, под уметничким руководством професора Снежане Жујић.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...