Jump to content

Nevaspitana deca su sistemski zaštićena i njima niko ništa ne može

Оцени ову тему


Recommended Posts

Nevaspitana deca su sistemski zaštićena i njima niko ništa ne može, na opšte oduševljenje njihovih nevaspitanih roditelja, koje država direktno štiti.

 

Kako da vaspitamo našu decu? Gde grešimo?

Ako ih učimo da budu učtivi i pažljivi prema drugima, to se ismejeva među nevaspitanim i bezobraznim. Ako tražimo da budu kulturni i ljubazni, sprdaju se sa njima prostačine i divljaci. Ako im kažemo da budu vredni i da marljivo uče, smeju im se budući političari, tajkuni i kriminalci. Ako im kažemo da se ne tuku i sve rešavaju mirnim putem, napadaju ih nasilnici i siledžije.

Šta da radimo? Kako decu da vaspitavamo?

Ta pitanja postavljaju vaspitani roditelji. Oni koji su svoju decu vaspitali. Nevaspitani roditelji nemaju nikavih dilema. Njihova deca su nevaspitana.

Kako nevaspitanu decu vaspitati?

Bilo bi logično da se prvo prevaspitaju njihovi nevaspitani roditelji. Međutim, to prevaspitanje jako teško ide.

Zapravo, ko to treba da uradi?

Škola ne može da prevaspita nevaspitane roditelje. Pokušava da promeni njihovu nevaspitanu decu. Teško ide, jer nema podršku od države. Nevaspitana deca se vraćaju u porodice nevaspitanih roditelja. Država je potpuno digla ruke od vaspitanja dece u školama. Stvar da bude gora, država je zakonskim merama zaštitila nevaspitanu decu. Tako je država podržala nevaspitane roditelje da prave od svoje nevaspitane dece probleme u društvu.

Pošto država nema stroge kazne prema nevaspitanim roditeljima i njihovoj nevaspitanoj deci, oni smatraju da im je sve dozvoljeno i maltretiraju vaspitanu decu i njihove roditelje. Sistemski se to namerno radi. Nevaspitana vlast podržava nevaspitane roditelje i njihovu nevaspitanu decu. Krug zla je zatvoren. Dobro je ostalo izvan tog kruga i mora samo da se snalazi.

Nevaspitana deca su sistemski zaštićena i njima niko ništa ne može, na opšte oduševljenje njihovih nevaspitanih roditelja, koje država direktno štiti.

Objasnio sam u ranijim tekstovima da se to namerno radi, da država ne kažnjava nevaspitane, jer se na taj način urušava škola, kao javna institucija, a roditelji i deca drže u stalnom strahu od nasilja. Doktrina neoliberalnog kapitalizma je upravo određena tim izazvanim strahom, jer se onda otvara veliki prostor za razvoj privatnog školstva, nasuprot nesposobnom javnom školstvu. U privatnom školstvu se to nasilje ne dozvoljava.

Pred tom udruženom silom zla, koju država brani, rušeći institucionalne temelje same države, ostali su nastavno osoblje, vaspitana deca i njihovi roditelji.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Šta može nastavno osoblje da uradi?

U kriminalizovanom društvu, gde je vlast korumpirana i izdajnička, gde se sve vrednosti namerno uništavaju, ne možemo tražiti od učitelja i učiteljica, nastavnika i nastavnica da rade ono što treba da rade institucije države zadužene za borbu protiv nasilja i agresije nevaspitanih članova zajednice.

Nastavno osoblje nije plaćeno da se obračunava sa nasiljem u školi, nego to moraju da rade odgovarajući državni organi. Nastavno osoblje mora da se bori za poboljšavanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, umesto da vodi rat sa nevaspitanim roditeljima i njihovom razmaženom decom.

Danas je nastavno osoblje u školama izloženo teroru nevaspitane dece i njihovih roditelja. Uplašeni su da bilo šta preduzmu, jer iza njih ne stoji država, pa se nastavno osoblje povlači pred bahatošću i bezobrazlukom nevaspitanih. To povlačenje daje novi podstrek za nasilje nevaspitanih. Umesto da budu strogo kažnjeni od strane državnih institucija, nasilnici povlačenje nastavnog osoblja smatraju svojom velikom pobedom i nastavljaju da luduju.

nevaspitana-deca-1.jpg?w=300&h=200Tako pred naletom ludila nevaspitane dece i nevaspitanih roditelja direktno ostaju vaspitana deca i vaspitani roditelji. Nikoga više nema između njih.

Šta tada da se radi? Ko treba da zaustavi te nasilne ludake? To je pitanje koje muči vaspitanu decu i njihove roditelje. Ali, oni nemaju više vremena da misle o tome, jer su direktno izloženi nasilju.

Vaspitana deca počinju da pate u školi i osećaju se zlostavljanim. Sve što su ih roditelji učili, palo je u vodu. Sve se to urušilo pred naletom nasilnika. Deca nemaju snage sama da se izbore sa tim problemom. Vaspitana deca ne mogu preko noći da postanu nevaspitana. Ne mogu da promene svoje ponašanje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Vaspitana deca postaju žrtve svoga vaspitanja.

Vaspitani roditelji se nalaze u velikoj dilemi. Šta da rade? Nešto moraju da preduzimaju. Ne mogu da ostave svoju decu na cedilu. Ne mogu da dozvole da im deca budu maltretirana. Ne mogu da pogaze svoje vaspitne principe.

Znam da se mnogo roditelja nalazi pred ovim problemom. Znam da je većina roditelja vaspitana i da su vaspitali svoju decu. Znam da je mali broj nevaspitane dece i nevaspitanih roditelja.

Zašto dozvoliti manjini da maltretiraju većinu?

Većina mora da se udruži. Većina mora da se organizuje. Većina mora da pokaže zube.

Dragi roditelji,

Jedini način da odbranite svoju decu i svoje životne vrednosti je da pokažete zube. Lepim vaspitanjem se ne mogu nevaspitani dovesti u red. Nevaspitani razumeju samo logiku sile. To njih plaši, jer su oni duboko u duši kukavice. Mekušci i jajare. Slabići, koji se hrane strahom neorganizovane većine.

Vaspitani roditelji moraju da se organizuju. Vaspitani roditelji moraju da nateraju državne institucije da rade svoj posao. Vaspitani roditelji moraju da preuzmu stvari u svoje ruke. Primorajte državne organe da rade posao za koji su plaćeni. Ne čekajte da se oni smiluju. Stanite uz svoju decu! Branite vaše vaspitne principe! Pokažite deci kako treba da se bore kroz život.

Nema predaje pred nasiljem! Uzvratite istom merom! To je jedino čega se nasilje plaši. Većina je na vašoj strani.

 

https://prosvetniinformator.wordpress.com/2016/03/01/nevaspitana-deca-su-sistemski-zasticena-i-njima-niko-nista-ne-moze/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Roditelji čija deca su do početka pandemije išla na neki sport imaju dosta nedoumica. Sve je više onih koji decu ispisuju sa grupnih treninga jer se plaše da će se u gužvi, u salama zaraziti koronom. Proverili smo da li je bezbedno slati decu na treninge, ali i koliko je opasno to što se klinci manje kreću jer fizičko vaspitanje u školama danas funkcioniše dosta drugačije.
      Ceca Radović, nastavnica fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi Skadarlija u Beogradu, priča za portal Nova.rs kako danas izgledaju časovi fizičkog vaspitanja koji podležu preventivnim merama protiv širenja zaraze.
      “Deca su podeljena u grupe, u jednoj grupi ima najviše 15 đaka, kod mene konkretno trenutno je 12 đaka. I mi smo sada napolju jer je lepo vreme. Radimo na otvorenom terenu bez maski – deca ne mogu da dišu i rade s njima, ali vodimo računa o svim merama”, priča nastavnica koja predaje đacima od petog do osmog razreda.
      Deca sve manje aktivna
      Ona kaže i koje aktivnosti dolaze u obzir u doba korone.
      “Radimo individualne vežbe, trčanja, najviše atletiku, vežbe oblikovanja i elemente različitih sportova, npr. rukometa, košarke, odbojke. Dakle, samo elemente, bez igre jer u toj igri imate napad, odbranu, deca stupaju u kontakt licem u lice…”, priča naša sagovornica.
      Ona napominje i da se posle svakog časa radi dezinfekcija lopti, ruku, brava, posebno jer opasnost vreba u svlačionicama.
      “To funkcioniše, ali za ovih nekoliko meseci od marta, koliko deca nisu išla u školu, mnogo toga se promenilo. Sada ne mogu da istrče ni dva kruga oko školskog terena, oko par stotina metara. To je strašno. I iako su ta deca nešto trenirala, ti treninzi nisu kao što su bili. To je zaista tužna priča. Ne znam kako će deca ući u potrebnu formu. Mi sada imamo jedan čas fizičkog nedeljno, a ne, recimo, tri kao nekad. To je zdravstveni problem”, upozorava nastavnica Ceca.
      A šta nas onda čeka kad uskoro dođu hladni dani i deca budu morala da pređu u sale?
      “Mi imamo salu odgovarajućih dimenzija gde može da bude 15 đaka jer više od toga i ne sme u salu. Mi ćemo se toga pridržavati i moći ćemo da sve ovo što sada radimo napolju premestimo unutra. Uz to, imamo prirodnu ventilaciju za provetravanje, što je dodatni plus. Bićemo napolju sve dok ne bude kiše, a kada uđemo u salu, raštrkaćemo se po njoj, otvorićemo sve što možemo.”
      Međutim, ona napominje da se tim tempom ne ne može doći do zacrtanog cilja.
      “Onda šaljete deci neke linkove sa primerima vežbi koje mogu da rade kod kuće. Ali vi ne možete nikako da znate da li oni to zaista i rade”, priča nastavnica Ceca.
      Kaže da se posledice toga što tokom poslednjih meseci nisu radili kao pre već se vide.
      “Deca su stvarno oštećena zbog nekretanja i sedenja. To su stomaci, to su deformacije leđa, sve je otišlo k vragu. Ali trudimo se da im pomognemo i podignemo svest. I deca sve znaju – da ne smeju da mnogo sede, da treba da se kreću. Stalno im pričam i o ishrani. Oni su svesni, ali teško je sve to sprovesti u delo.”
      Posledice nekretanja
      Pedijatar Slavko Dušanov za portal Nova.rs takođe ističe koje sve posledice nosi to što se deca sve manje kreću, što previše sede, ne trče, ne igraju se, ne vežbaju dovoljno.
      “Zdravstvena posledica usled manjka fizičke aktivnosti, i zbog korone i uopšte, pre svega je nepravilno držanje. Kad radimo sistematske preglede, veliki broj dece, čak preko 70 odsto njih, prema našim podacima, ima nepravilno držanje. To znači da im je kriva kičma, imaju krive noge, slabo razvijenu muskulaturu, ravne tabane, a kičmu i ceo taj kostur drže mišići. S obzirom na to da su deca fizički neaktivna, taj kostur nema šta da drži.”
      Doktor Dušanov priča i da su u posebnom riziku deca u pubertetu.
      “Desi se da u pubertetu deca naglo izrastu 10, pa i 15 centimetara u roku od par meseci i onda tek i roditelji i mi vidimo da na jednom sistematskom pregledu sve bude u redu, a već na sledećem je tu strašna skolioza ili kifoza, tj. pogrbljenost leđa. To onda mora da se rešava ili miderom ili nekad čak operacijom”, upozorava doktor.
      On izdvaja i drugu posledicu manjka fizičke aktivnosti – gojaznost.
      “Deca jedu to što jedu, često nezdravo, a te kalorije koje unesu ne mogu da potroše ako nisu aktivni jer za kompjuterom sigurno neće da ih potroše. Posledica toga bude da zbog gojaznosti već decu u 15, 16. godini imamo na terapiji za visok pritisak. Poznato je i da je među faktorima rizika koji dovode do kardiovaskularnih oboljenja na prvom mestu manjak fizičke aktivnosti”, napominje doktor.
      Dileme nema koliko je sport važan, ali izazovi su veliki ovih dana jer zaraza vreba.
      Atletika da, košarka za neke bolje dane
      Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović za portal Nova.rs priča o rizicima koje sport nosi, ali priča i koliko je važno da deca ne prestanu da treniraju zbog korone.
      “Vrlo je važno omogućiti deci i mladima da budu fizički aktivni. Problem su, međutim, kontaktni sportovi. Što su sportisti zbijeniji, opasnost je veća, utoliko pre što su zadihani, a duvaju jedni drugima u lice.”
      Doktor izdvaja koje discipline nose manji, a koje veći rizik od zaraze.
      “Najbezbednije su pojedinačne atletske discipline, recimo, skok u dalj ili u vis, bacanje koplja, i tenis, koji je bolji nego, na primer, badmington. Rizik je povišen kada su u pitanju borilački sportovi, naročito ako se smenjuju partneri, kao i kolektivni sportovi, uz određene razlike – bezbednija je, recimo, odbojka od košarke”, napominje epidemiolog Radovanović.
      On kaže i da bi za odlučivanje trebalo da budu ključni lokalni uslovi.
      “Krizni štab, nažalost, ne objavljuje brojeve novootrkivenih po opštinama i/ili gradovima, a takve informacije bi bile vrlo važne. Ukoliko bi neka sredina danima bila bez novootkrivenih slučajeva, mere opreza mogle bi malo da popuste. S druge strane, recimo, danas bi teniseri u Beogradu ili Kragujevcu pre i posle meča trebalo da izbegavaju srdačno i blisko pozdravljanje”, kaže prof. dr Radovanović i zaključuje da život mora dalje da teče, ali lako otklonjive rizike valja izbegavati.
      Dakle, uvek i svuda treba podržavati fizičku aktivnost, ali treba se prilagođavati i aktuelnoj epidemiološkoj situaciji.
      I kad se sve sagleda, jasno je da deca ne treba i ne smeju da se odreknu treninga. Samo treba mudro odabrati sport koji je najmanje rizičan u ovim okolnostima i čuvati i sebe i porodicu koliko je moguće.
       
      https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/pitali-smo-strucnjake-smem-li-sad-da-upisem-dete-na-sport/
       
    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од Bernard,
      Може ли се веровати организацији која је део УН, а коју не финансирају државе чланице, него углавном приватне фармацеутске корпорације и богати појединци? Најутицајнија организација са номиналном одговорношћу за глобалне здравствене и епидемијске проблеме је Светска здравствена организација Уједињених нација (СЗО) са седиштем у Женеви. Оно што малобројни људи знају су актуелни механизми њене политичке контроле, шокантни сукоби интереса, корупција и недостатак транспарентности који прожимају агенцију која би требало да буде непристрасни водич у изласку из актуелне пандемије вируса COVID-19. Текст који је пред вама садржаће само један део онога што је изашло на видело.
      ОБЈАВА ПАНДЕМИЈЕ?
      Тридесетог јануара је Тедрос Адханом, генерални директор СЗО, прогласио Јавноздравствено ванредно стање од међународног значаја (Public Health Emergency of International Concern – PHIEC). То је дошло само два дана након што се Тедрос у Пекингу срео са кинеским председником Сијем Ђинпингом да би разговарао о драматичном скоку тешких случајева новог коронавируса у Вухану и околини који је достигао драматичне размере.
      Најављујући проглашење PHIEC, Тедрос је похвалио кинеске карантинске мере, које су иначе веома контроверзне у круговима специјалиста за јавно здравље, и које никада у модерно време нису ни покушане да се примене на читаве градове, а камоли на целе државе. У исто време, Тедрос је, занимљиво, критиковао друге земље које су намеравале да блокирају летове за Кину како би обуздале ту чудну нову болест, што је довело до оптужби да је неоправдано бранио Кину.
      Прва три случаја су званично пријављена у Вухану 27. децембра 2019. године, пун месец раније. Сви случајеви су дијагностиковани као упала плућа узрокована „новом“ формом САРС коронавируса. Важно је напоменути да је највеће кретање људи у години, кинеска лунарна Нова година и Пролећни фестивал, током које неких 400 милиона људи путује по земљи, било између 17. јануара и осмог фебруара. Двадесет трећег јануара, у два сата после поноћи, два дана пре званичног почетка новогодишње прославе, власти у Вухану су објавиле карантин без преседана за цео град од 11 милиона људи, који ступа на снагу у 10 сати пре подне истог дана. До тада су стотине хиљада људи, ако не и милиони, побегли из града у паници како би избегли карантин.
      До тренутка када је СЗО објавила PHIEC, изгубљене су драгоцене недеље у сузбијању болести. Па ипак, Тедрос је похвалио кинеске мере „без преседана“ и критиковао друге земље због „стигматизације“ Кине у форми ограничавања путовања. Поводом ширења COVID-19 у Вухану и недоумице зашто оно није означено као пандемија, портпарол СЗО, Тарик Јашаревић, је рекао: „Не постоји званична категорија (за пандемију)… СЗО не користи стари систем са шест фаза– који се састоји од фазе један (нема извештаја о животињском грипу који изазива инфекцију код људи), до фазе шест (пандемија) – са којом су неки људи упознати током Х1Н1 епидемије 2009.“

      Генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус са сарадницима проглашава глобалну пандемију вируса COVID-19 на конференцији за медије у седишту СЗО, Женева, 11. март 2020. (Фото: FABRICE COFFRINI/AFP/Getty Images) Након тога, сасвим неочекивано, 11. марта, Тедрос Адханом најављује по први пут да СЗО нову болест изазвану коронавирусом, сада преименовану у COVID-19, назива „глобалном пандемијом“. У том тренутку СЗО наводи да има 118 хиљада случајева у 114 земаља, са 4.291 умрлих.
      ЛАЖНА ПАНДЕМИЈА Х1Н1
      СЗО је одлучила да престане да користи термин пандемија због фијаска и скандала из 2009. године када је прогласила лажну глобалну пандемију Х1Н1 „свињског грипа“. Разлог је показатељ ендемске корупције којој је склона СЗО. Само неколико недеља пре него што су се 2009. појавили први извештаји о мексичком детету зараженом новим Х1Н1 вирусом „свињског грипа“, СЗО је на дискретан начин изменила традиционалну дефиницију пандемије. Од тог тренутка више није било потребно да одређена болест буде екстремно распрострањена у много земаља, екстремно смртоносна и опасна по здравље. Потребно је било само да буде широко распрострањена, попут сезонског грипа, да би „експерти“ СЗО прогласили пандемију. Симптоми Х1Н1 су били исти као код јаче прехладе.
      Када је тадашњи генерални директор СЗО, др Маргарет Чен, хитно прогласила фазу шест глобалне пандемије, то је био окидач за националне ванредне здравствене програме који су подразумевали набавке вакцина за Х1Н1, вредне више милијарди долара. На крају сезоне 2009. се испоставило да је смртност од Х1Н1 незнатна у односу на смртност од обичног сезонског грипа. Тада je председавајући Парламентарне скупштине Савета Европе био др Волфганг Водарг, специјалиста пулмолог. Он је 2009. затражио истрагу поводом конфликта интереса везаних за реакцију ЕУ на пандемију свињског грипа. Холандски парламент је такође открио да је професор Алберт Остерхаус са Универзитета Еразмус, особа која је била у центру пажње због светске пандемије свињског грипа Х1Н1 из 2009. године као кључни саветник СЗО у вези грипа, био у позицији да лично профитира од продаје вакцина наводно намњењних за Х1Н1 у износу од неколико милијарди евра.
      И многи други научни експерти СЗО, који су саветовали др Маргарет Чен да прогласи пандемију, примали су новац директно или индиректно од великих компанија произвођача вакцина. укључујући ГлаксоСмитКлајн (GlaxoSmithKline – GSK), Новартис и друге главне произвођаче вакцина. Пандемија проглашена од СЗО је била лажна. Сезона 2009/2010. је имала само благо присуство сезонског грипа у односу на просечна забележена стања. Фармацеутски гиганти су инкасирали милијарде у тој превари.
      Тек након скандала са лажном пандемијом из 2009. године СЗО је престала да користи шестофазну пандемију и определила се за потпуно нејасан и збуњујући израз PHIEC. Али сада су Тедрос и СЗО самовољно одлучили да поново уведу термин пандемија, истовремено признајући да још увек раде на новој дефиницији тог појма. Израз пандемија је јачи окидач страха од израза PHIEC.
      СУКОБ ИНТЕРЕСА
      Упркос великим скандалима из 2009/2010. који су повезивали фармацеутску индустрију са СЗО, данашња СЗО, под вођством Тедроса, није учинила готово ништа да искорени корупцију и сукоб интереса. Садашња Научно-саветодавна група експерата СЗО (Scientific Advisory Group of Experts – SAGE) је пуна чланова који примају „значајне финансијске“ донације од великих произвођача вакцина, Фондације Била и Мелинде Гејтс или Велкам траста (Wellcome Trust).
        У најновијем билтену СЗО, од 15 чланова, најмање осморо је пријавило директан интерес или потенцијални конфликт интереса. У готово сваком од ових осам случајева значајан финансијски фактор представљају Фондација Била и Мелинде Гејтс, Мерк и партнери (MSD), Гави, вакцинашка алијанса (вакцинашка група финансирана од стране Гејтса), BMGF глобални здравствени научно-саветоавни одбор, Фајзер, Нововакс, GSK, Новартис, Гилеад, и други водећи играчи на тржишту фармацеутских вакцина. Толико о независној научној објективности СЗО.
      Чињеница да многи од чланова SAGE имају финансијске везе са Гејтс фондацијом казује много тога, премда то није изненађујуће. Данас већину финансија за СЗО не обезбеђују чланице УН, већ такозвано „јавно-приватно партнерство“ у којем доминирају приватне компаније за производњу вакцина, које су део групе Бил Гејтсових спонзорских ентитета.

      Бил и Мелинда Гејтс током годишњег обраћања јавности 2015. године (Фото: EMMANUEL DUNAND/AFP/Getty Images) У последњем доступном финансијском извештају СЗО, од 31. децембра 2017. године, мало више од половине износа буџета СЗО од преко две милијарде долара, су уплате приватних донатора или спољашњих агенција као што су Светска банка или ЕУ. Далеко највећи приватни или невладини финансијери СЗО су Фондација Била и Мелинде Гејтс, заједно са вакцинашком алијансом Гави, коју такође финансирају Гејтсови, као и Глобални фонд за борбу против AIDS-а, туберкулозе и маларије, такође инициран од стране Била Гејтса. Ова три фонда су уплатила више од 474 милиона долара у буџет СЗО. Само Фондација Била и Мелинде Гејтс је уплатила невероватних 324,654,317 долара. Поређења ради, највећи државни донатор СЗО, влада САД, је уплатила 401 милион.
      Међу осталим приватним донаторима налазимо водеће светске произвођаче вакцина и лекова укључујући Гилиад Сајенсис (који тренутно покушава да прогура свој лек за COVID-19), ГлаксоСмитКлајн, Хофман ла Рош, Санофи Пастер, Мерк Шарп и Дом Чибреј и Бајер. Произвођачи лекова су дали десетине милиона долара СЗО у 2017. Ова подршка приватне про-вакцинашке индустрије агенди СЗО путем Гејтс фондације и фармацеутске индустрије је више од тек простог сукоба интереса. То је де факто узурпација једне агенције УН која је одговорна за координацију светског одговора на изазове епидемија и болести. Штавише, Гејтс фондација, која је највећа на свету са 50 милијарди долара капитала, инвестира своје од пореза изузете доларе у исте те произвођаче вакцина, попут Мерка, Новартиса, Фајзера, GSK-а.
      С обзиром на овакву позадину не треба да чуди да је етиопски политичар, Тедрос Адханом, постао директор СЗО 2017. Тедрос је први директор СЗО који није доктор медицине, упркос његовом инсистирању на коришћењу докторске титуле. Његов докторат из области филозофије здравља заједнице тиче се „истраживања о утицају брана на преношење маларије у региону Тиграј у Етиопији“. Тедрос, који је до 2016. године био етиопски министар спољних послова, упознао је Била Гејтса када је био министар здравља Етиопије и када је постао председник управног одбора Глобалног фонда за борбу против HIV/AIDS, туберкулозе и маларије, повезаног са Гејтсом.
      Под Тедросовим руководством, злогласна корупција и конфликти интереса у СЗО су настављени, чак су и порасли. Према недавном извештају Аустралијског информационог јавног сервиса, у 2018. и 2019. под Тедросовим руководством Програм за здравствена ванредна стања СЗО ( иначе задужен за глобални одговор на пандемију вируса COVID-19) бива означен као високо ризичан, уз констатацију да „неуспех у адекватном финасирању програма и операција у ванредним околностима ризикује да резултати на националном нивоу буду неадекватни“. Извештај аустралијског јавног сервиса такође наводи да је приметно „повећање оптужби за унутрашњу корупцију у целој организацији, при чему је откривено више шема за проневере великих сума новца од овог међународног органа“. Нимало охрабрујуће.

      Почетком марта, Универзитет Оксфорд престао је да користи податке о COVID-19 добијене од СЗО, због поновљених грешака и непоузданости које је СЗО одбила да исправи. Протоколи СЗО за тестирање на COVID-19 су од стране различитих земаља, укључујући и Финску, наведени као пример непоузданости због лажно-позитивних тестова и других дефеката. То је СЗО на коју се сада ослањамо да нас води кроз најгору здравствену кризу у протеклих 100 година.
       
      Ф. Вилијам Енгдал је саветник за стратешке ризике и предавач. Дипломирани је политиколог са Универзитета Принстон и аутор више бестселера о нафти и геополитици
       
      Превод: Иван Лукић/Нови Стандард
       
      Насловна фотографија: Fabrice Coffrini/AFP/Getty Images
       
      Извор New Eastern Outlook
      https://www.standard.rs/2020/04/13/mozemo-li-verovati-svetskoj-zdravstvenoj-organizaciji/
    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
×
×
  • Креирај ново...