Jump to content

Како почети учење програмирања?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Пошто очигледно има доста заинтересованих за то, ево циљ ми је овде да разјасним неке недоумице за апсолутне почетнике. Желео би да охрабрим све који имају жељу да се тиме баве - без разлике на пол, године и све остало - да крену и не одустају. То је "рупа у систему" која стварно може да поправи живот и отвори нове могућности.

Прво, да се разумемо - има пуно да се ради. Нема краљевског пута до науке. Само то не треба никога да обесхрабри. Пре свега, учење тих ствари је супер занимљиво једном кад се покренеш са нуле. И изузетно креативно. Једна од оних ствари које би радио и да те не плаћају, слично ко видео игрице... :) Само што ово плаћају и то добро.

Колико времена треба да се научи?

Као што негде рекох - тешко питање за мене пошто сам почео са тим као клинац. Осим тога, зависи шта хоћеш тачно. Два успешна програмера могу да се баве веома различитим областима које некад имају врло мало сличности. Обично се почетници интересују за "веб/интернет програмирање", што је исправно. То је област у коју можда може најбрже да се уђе и има пуно посла. Нека моја слободна процена је да за годину дана активног и дисциплинованог учења може да се дође на ниво који је "запошљив". Да се зна довољно да може неком тиму да приступи као "програмер почетник".

А то није пуно - већина нас овде на форуму смо већ годинама. Значи да си почео са учењем програмирања кад си дошао на форум до сад би био доктор компјутерских наука. Мислите о томе. :)

Како се тражи посао?

Па исто као и све друго. Потражиш огласе, распиташ се. Ја знам сад одмах фирму у БГ која тражи програмера, не могу да нађу. Позвали су неког дечка из Сибира се јавио да дође...  Па ти види. Осим тога, кад скупиш мало самопоуздања можеш да тражиш послове преко интернета, ту су већ могућности неограничене. Све је могуће. Не треба о томе бринути, посла има колико хоћеш. Важно је "квалификовати се за утакмицу". Фирме у принципу не траже дипломе. Важно им је шта знаш и да ли завршаваш посао. Радио сам у неколико фирми и никад ми нико није тражио диплому. У ствари, подигао сам је тек десет година након факултета кад сам се паковао за пут, једва су је нашли тамо. :)

Како да се почне учење?

Обично људи крену да траже курсеве и књиге по интернету. Погрешно. Треба ти неко ко хоће да ти помогне и одговори на почетничка питања. Није неопходно да то буде "професор" или некакав "курс" (у ствари сам помало и скептичан у вези тога, нисам сигуран да се исплати), важно је само да имаш кога да питаш кад негде станеш. Јер програмирање се не учи тако што читаш књиге или седиш и слушаш предавања. Учи се кроз примере. Значи одмах "правиш" нешто веома једноставно. Онда правиш нешто мало сложеније, па још сложеније и тако док не дођеш до нивоа који желиш. Ствар је у томе да када се прође "почетничка криза" где ти апсолутно ништа није јасно, долази се у фазу где капираш основне принципе и онда се пуно лакше напредује. Проблем је што изгледа већина људи удари у зид у самом почетку и одустане.

Шта да се учи?

"Рачунарска наука" обухвата пуно области у којима можеш да се "специјализујеш", нешто слично као медицина. Сви доктори знају неке заједничке "опште ствари", али да би био успешан обично се специјализујеш за нешто. С` тим што у програмирању нема "доктора опште праксе". Ево покушаћу да објасним конкретно.

Значи, учи се прво неки "програмски језик" - Java, C++, C# итд. Али то није довољно. Рецимо да научиш француски језик, али да би рекао на француском нешто о историји Париза, мораш да знаш историју... Значи језик је само "алат" који се онда примењује на неку "област" коју такође треба да познајеш. Тако да у C# можеш да правиш програм за Windows који се инсталира на рачунар и ради (као нпр. Word или Excel) или можеш да правиш web сајт (као Поуке) који ради "на интернету". И то су две прилично разлите ствари. Али није тако компликовано као што можда звучи, ту исто треба само неко да ти објасни основне принципе и усмери. После иде само.

Разне технологије

Обично се програмер, бар у почетку, фокусира на једну групу технологија које "иду заједно". На пример, PHP и MySQL су технологије које "иду заједно". Зашто? Зато што су оба бесплатне технологије које се развијају по моделу "отвореног кода" тј. програмери широм света бесплатно "донирају" своје време и праве те ствари. Онда C#/ASP.NET/SQL Server "иду заједно". Зашто? То су све технологије које развија Microsoft и раде на Windowsu.  И тако даље. Значи, када почнеш учење, одабереш једну од тих ствари и фокусираш се на то. Нема потребе учити "све одједном" или слично. Осим тога, кад се науче основни принципи у једном, после је много лакши пут да се научи друга група - јер су основни принципи исти. А програмски језици су често веома слични. Нпр. Java, C#, C++, Javascript су по синтакси веома слични тако да ако видиш само пар линија кода често је немогуће уочити било какву разлику.

Ето за почетак. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 140
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Значи да си почео са учењем програмирања кад си дошао на форум до сад би био доктор компјутерских наука. Мислите о томе.

Започео сам две и по године након доласка на форум и за две и по године би требало да будем доктор рачунарских наука. 12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Много ти хвала за овај уводни текст, надам се да ћеш овде постављати све релевантне изворе за нас који желимо да учимо програмирање...

Жив био брате.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Grizzly Adams рече

Онда C#/ASP.NET/SQL Server "иду заједно". Зашто? То су све технологије које развија Microsoft и раде на Windowsu. 

Ова прва два (не знам за SQL) су сада такође технологије отвореног кода. И нису више само за Win, баш је пре скоро била вест из MS-a о покретању SQL Server-а на Linux-у.

Питао сам се зашто C#/ASP.NET нису значајно популарнији него што со сада, нарочито у односу на ове остале језик/оквир комбинације. C# је без сумње један од најквалитетнијих језика на тржишту и развијали су га људи који су најстручнији на свету за језике и компајлере. Мајкрософт је ту једноставно разбио. Скупио је најпаментије људе и пустио их да се играју. Резултати нису изостали. И сконтао сам да је узрок мале популарности то зато што је до скора све то било прилично затворено, чак је и морало да се плаћа, а поред тога многи имају подозрење према MS-у и неповерење (због неких других лоших ствари из MS-a које немају везе са технологијом као таквом). Многи нису ни свесни колико је та компанија урадила и ради за целу индустрију јер те технолошке ствари нису у првом плану, у првом плану су продавци и менаџери. 

Лично бих за Web препоручио баш цитирану комбинацију као тренутно најоптималнију за свеобухватно учење програмерске вештине и науке. А после може Међед да вам набацује послове. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За почетак је јако битно да сте млађи од 30. Велики број компанија неће ни да чује за програмере старије од 30 година, па и ако вас позову не очекују да будете почетник. Тако да ако почињете са више од 30 година мораћете да уложите додатан труд и да покажете веће знање и умеће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поздрав свима и хвала Гризли Адамс-у за постављену тему. Имао бих нека питања па ако мжете да одговорите био бих захвалан.

1. Која је пракса актуелна код прављења сајта, користећи HTML, CSS, JS ?

2. Који алат је најбољи за прављење сајта?

3. Који је посао фронт и бек девелопера?

4. Које програмирање постоји поред веб прог. ?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Бавим се веб програмирањем годинама. Преко интернет платформи (UpWork) је све теже наћи посао, није као прије неколико година. Радио сам 4-5 година у фирмама а затим направио мању паузу 2-3 године и сад је моје знање или застарјело или је дошло нових и "бољих" програмера на тржиште. (Ово друго је сигурно. ) Углавном посла има али имам осјећај да то није као прије...

 

2. Углавном ствари се јако брзо дешавају тако да треба пратити трендове да вас не престигну нови људи-роботи.

Али посла има, мада као и свагдје труд је јако битан. У капитализму се мораш издвојити из "масе". Говорим све ово не да бих деморалисао него да се не очекују чуда па да дође разочарење већ да се буде спреман на труд - као уосталом у свему у животу.

 

3. Такође треба пазити на психу јер затварање у себе и рачунар није природно и може имати лоше послиједице. Тражити што више разлога да се изађе, шета, трчи, дружи, комуницира са живим бићима и околином (природом по могућности). Литургија и црквена сабрања су изнад свега поменутог - што ваљда на овом форуму не треба посебно објашњавати ;) Овде би ме психолог могао допунити. Битна је ствар! 

--

 

4. Што се тиче учења, моја је грешка што сам некако увјек против система и теорија/бубања/дефиниција па сам волио учити на примјерима и самоиницијативно, да кажем по интуицији. Запостављао сам теорију и схватио да је потребно да би прошао први круг на разговору за посао потребно да, поред искуства у технологијама које фирма користи, знати солидно и теорију. Наравно теорија није циљ сама по себи, али помаже код практичне примјене....  

Ево на примјер ако желите учити Јава језик добро је научити теорију (+ примјену наравно) из штива за сертификацију од Oracle фирме ( https://en.wikipedia.org/wiki/Oracle_Certification_Program ) . Да ли ћете платити полагање 200-300е или не, то је већ ваша ствар. Али је знање из књига + припремних тестова за испит корисно.

Што се тиче PHP, ту има Zend сертификат - нисам гледао али претпостављам да је слична ствар пошто је Зенд фирма која ради на развоју PHP-a. Такође препоручујем ово релативно кратко и површно упуство да се прође и стекне дојам шта треба покрити знањем: http://www.phptherightway.com/ 

 

5. Уз теорију обавезно радите пројекте - дакле куцајте, куцајте и само куцајте. То је као тренирање у спорту. А добро би било кад се мало стекне знања да се покуша учествовати на неким Open Source пројектима који се углавном налазе на GitHub - ту се стиче искуство рада у тиму, упознају се неки стандарди типа unit testing, путање фајлова, паковање и компајлирање пројеката, алати , итд... Мало више о томе: https://medium.com/@hellomeets/unconventional-way-of-learning-a-new-programming-language-d2bee1fa378a#.fytam82fs  

Значи измишљајте и радите било какве пројекте. Сад је битно куцање и рјешавање практичних проблема а да ли ће се тај софтвер користити, мање је битно барем у овој фази. Циљ је тренинг засад.

 

6. Ако има питања пишите. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Трива рече

6. Ако има питања пишите. :)

Да ли је по твом мишљењу добар почетак ако се ураде 2-3 сајта као препорука за неко запослење у том сектору?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сам сазнао нешто што има потенцијал да ме одврати и потпуно демотивише не само од програмирања, него од било ког посла. 

У већини земаља, сав код кога напишеш док радиш за неког, а у своје слободно време, припада том неком. 

Стварно сам до сржи разочаран у такозвано "право" и државу. Имам планове. Који год да покушам да остварим, прети ми потенцијална тужба.

Тачно су сви закони скројени да штите оне који су већ на тржишту и максимално отежају улазак другима. Држава, тужиоци, судије и адвокати су највећа мафија икада.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Juanito рече

Тачно су сви закони скројени да штите оне који су већ на тржишту и максимално отежају улазак другима. Држава, тужиоци, судије и адвокати су највећа мафија икада.

"The table is tilted, folks, the game is rigged..." 

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Juanito рече

У већини земаља, сав код кога напишеш док радиш за неког, а у своје слободно време, припада том неком. 

Да, али само програм који напишеш по наруџбини послодавца. Ако неки додатни програм напишеш, који послодавац ти није тражио у уговору, нити накнадно, он припада само теби. Ево како је то у Србији регулисано ( али претпостављам да је слично или исто и у свијету регулисано, јер је у питању интелектуална својина чија се правила углавном изводе из међународних конвенција и поштуј усе углавном неки опште прихваћени принципи, мада разлике итекако постоје од државе до државе ), конкретно за ово што ти говориш у питању је уговор о наруџбини ауторског дјела ( а Риле и Авокадо слободно нек ме исправљају и грде ако гријешим :D ). Прво, писање програма за другог је предмет уговора о наруџбини ауторског дјела ( и програмери су аутори, јелте, умјетници ):

Spoiler

Ugovor o narudžbini autorskog djela je u osnovi ugovor o djelu, gdje se poslenik ( budući autor ) obavezuje naručiocu da mu, za naknadu, izradi autorsko djelo i preda mu u svojinu primjerak istog. Ukoliko nije ugovoreno drukčije, primjerak mora biti originalan, ali subjektivno autorsko pravo ostaje od poslenika/autora ( ukoliko nije drukčije ugovoreno ) koje je ograničeno samo pravom naručioca da objavi djelo.

Specifičnost ovog ugovora je u tome što je predmet poslenikove obaveze izrada intelektualne tvorevine, autorskog djela.

U ugovoru djelo mora biti dovoljno precizirano, ali kada je izrađeno mora biti dovoljno originalno.

 

U svim slučajevima u kojima je cilj naručioca da privredno koristi autorsko djelo koje je naručio, neophodno je da se ugovorom o narudžbi djela izričito predvidi ustupanje svih ili određenih imovinskopravnih ovlašćenja iz subjektivnog autorskog prava. Izuzetak od ovog pravila je predviđen za slučaj da se ugovor o narudžbini autorskog djela odnosi na izradu računarskog programa. Tada, ako ugovorom niej određeno drukčije, naručilac postaje i vlasnik primjerka i imalac svih autorskopravnih ovlašćenja ( jer se računarski program po pravilu naručuje radi privrednog korišćenja ).

А може ти послужити и како је регулисано стварање ауторског дјела мимо твојих обавеза према налогодавцу ( послодавцу ) из уговора о стварању ауторског дјела:

Spoiler

Autorsko djelo stvoreno radom koji izlazi van njegovog radnog zadatka ne smatra se djelom stvorenim na osnovu ugovora o radu. ( pripada onda autoru sa svim autorskopravnim ovlašćenjima )

А ево како то изгледа када је ауторско дјело ( програм ) створено управо по захтјеву послодавца, по уговору, мало детаљније:

Spoiler

Ako samim ugovorom nije predviđeno drukčije, zakon propisuje da u trenutku nastanka naručenog autorskog djela ex lege dolazi do konstitutivnog prometa isključivih imovinskopravnih ovlašćenja iz subjektivnog autorskog prava, od autora na poslodavca. Pored njih, poslodavac takođe silom zakona stiče i dozvolu da objavi djelo. Sva prava poslodavca traju samo tokom zakonom određenog roka od 5 godina od dana nastanka djela.  Pravo poslodavca na korišćenje djela je ograničeno na one oblike privredne djelatnosti kojom se on bavi, a ne smije da ustupa prava na korišćenje drugome. Izuzetak od ovog pravila je slučaj kada je izvršenjem ugovora o radu nastao računarski program. Tada ukoliko ugovorom nije određeno drukčije, poslodavac trajno postaje nosiocem svih imovinskopravnih ovlašćenja na programu.

Autor inače zadržava sva svoja ličnopravna ovlašćenja, osim ovlašćenja na objavljivanje djela, a nakon isteka roka od 5 godina može vršiti sva imovinskopravna ovlašćenja u punom obimu. Ali autor može i prije isteka ovih 5 godina, bez dozvole poslodavca, da umnoži i stavi u promet primjerke svog djela kojeg je stvorio izvršavajući ugovor o radu, ukoliko to čini u okviru izdavanja svojih sabranih djela. Kod računarskih programa imovinskopravna ovlaštenja TRAJNO prelaze na naručioca, doduše.

Takođe, autor ima pravu na posebnu naknadu od poslodavca za korišćenje djela.

Хајд, да се мало и програмерима помогне :kucanje: Значи извукли сте дебљи крај, јер све што напишете по наруџбини није ваше. Немате чак и класична имовинска права на свом програму ( иако како изгледа остају лична ауторска права која су: 1. право на назначење имена аутора; 2. право на признање ауторства; 3. право на објављивање дјела - које ипак не задржавате у овом конкретном случају; 4. право на заштиту интегритета дјела; 5. право на супротстављање недостојном кориштењу дјела ). Није хард кеш, али макар је осигурана реклама правом на назначење имена аутора ( програмера ).

Сад, ако два права правника на форуму имају шта додати или одузети или исправити овоме, па да и ми вараврски неандерталци некако помогнемо напредној програмерској аријевској раси :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То су све невиђене небулозе које не могу ни да разумем. На једној страни имамо креативне људе из свих области који стварају нешто конретно и на другој вас правнике и политичаре који загорчавате људима животе. Ево, свет је остао ускраћен за нешто занимљиво што сам можда могао допринети. Могу да радим доста и да поднесем ту врсту стреса, али стрес са бироктатијом не могу. Једноставно сам изгубио битку. Одустајем од стартапа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Juanito рече

То су све невиђене небулозе које не могу ни да разумем. На једној страни имамо креативне људе из свих области који стварају нешто конретно и на другој вас правнике и политичаре који загорчавате људима животе. Ево, свет је остао ускраћен за нешто занимљиво што сам можда могао допринети. Могу да радим доста и да поднесем ту врсту стреса, али стрес са бироктатијом не могу. Једноставно сам изгубио битку. Одустајем од стартапа.

Јој, заборавим често да је ово к'о клингонски...

Али чек, битно је да уговором изричито предвидиш да сва права аутор задржава. Дозвољено је, ( макар у Србији ). Питање је да ли ће твој наручилац то само прихватити. Битно је да се зна да ако ништа се о томе не каже у уговору, примјењују се ова правила што сам поставио. Значи нико није ограничен, само нек се стави црно на бијело. Могу ти сад оправдавати овакво рјешење привредним интересима, али битн оје да ово нису никаква дефинитвна ограничења и да се уговором могу промијенити. Дакле, битно је смао то имати на уму да се треба у уговору навести да сва, или нека одређена права задржава аутор.

Плус, не заборави да постоји и посебна накнада коју аутор прима од наручиоца за кориштење његовог ауторског дјела. Није све тако сиво :stadaradim: Сад, ко зна, можда је у Холандији другачије ово регулисано неким законом о интелектуалној својини, рачунарским програмима или сл. Несам чколовала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Битно је да ја сад не смем ништа да напишем јер не знам чије је. Иде се и дотле да је питање које власник мојих мисли, тј идеја које ми падну на памет док сам под уговором. У суштини су ту прописи потпуно небитни, битно је ко има јачег адвоката. Чиста мафија, 100%, по дефиницији. Али да не давимо тему, ионако је небитно. Као што рекох, одустајем ја стварно немам ни снаге ни воље за ту зајебанцију. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       

      View full Странице
    • Од JESSY,
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
×
×
  • Креирај ново...