Jump to content

Како почети учење програмирања?

Оцени ову тему


Препоручена порука

У међувремену, да бацим овде пар мисли на питање - шта је то "добар програмер"?

Обично људи мисле да доброг програмера чини велико знање технологија, програмских језика итд. Знање је свакако битно, али није главно. Добар је и цени се пре свега онај ко завршава посао. А сваки програмерски задатак може да се уради на сто различитих начина од који су неки "софистицирани", а неки "уз помоћ штапа и канапа". На крају је важно само - да ли ради поуздано.

Да се направи поуздан компјутерски програм најважније су неке карактерне особине. Упорност, систематичност, фокус, истрајност, вештина комуникације и сл. Треба сваки дан доћи за исти екран, отворити исте фајлове, пробати једну исту ствар сто пута, бележити све што приметиш или није јасно, постављати питања до бесвести и сл. Просечан програмер који има те особине биће десет пута продуктивнији од некога ко има докторат и зна сва знања, а нема их. Ми такве зовемо "architecture astronauts" - они вечито нешто "пројектују", измишљају топлу воду, проналазе компликоване начине да се реше једноставни проблеми и свима загорчавају живот. Такви су посебно досадни и деструктивни ако се дочепају неке менаџерске позиције, али их тимови обично брзо науче памети.

Са друге стране имаш људе који се ничим посебно не истичу, чак неке ствари раде на тотално застарео начин - и завршавају све што им даш без проблема. Такви "duct tape" (селотејп) програмери су злата вредни. Не губе време, само цепају и све завршавају. Имам колегу који још увек користи "епсилон" едитор од пре 30 и кусур година, уопште не користи Visual Studio и све те нове алате. Човек разбија. Значи, нема шта не може да направи. Једна од најпаметнијих особа које сам упознао у животу.

Значи, неко ко буде упоран и заврши овај наш курс, ладно може да буде продуктивнији од некога ко има факултет и "десет година искуства". Само ако је систематичан, упоран, дисциплинован итд. Данас знање није никакав проблем, све што ти икад буде требало за десет секунди можеш да нађеш пример/одговор на интернету - ископираш у програм, пробаш. Ради. Идемо даље.

Ето, мислим да је ово било битно да се нагласи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 140
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 23 минута, Grizzly Adams рече

Ми такве зовемо "architecture astronauts" - они вечито нешто "пројектују", измишљају топлу воду, проналазе компликоване начине да се реше једноставни проблеми и свима загорчавају живот. Такви су посебно досадни и деструктивни ако се дочепају неке менаџерске позиције, али их тимови обично брзо науче памети.

Са друге стране имаш људе који се ничим посебно не истичу, чак неке ствари раде на тотално застарео начин - и завршавају све што им даш без проблема.

Слажем се да су ”астронаути” заиста штетни ванземаљци. Претпостављам да ту мислиш на ове agile, scrum, factory of a factory of a factory... менаџере. 

Али морамо некако разликовати истински напредак технологије од менаџерског булшита. Ако ову тезу о ”једноставности” и ”примени застарелих начина насупрот 'компликовања'” следимо до екстрема, доћи ћемо вероватно до тога да јe најсавршенији језик можда C уз пар преправки. Сам C# је већ прекомпликована новотарија.  

На пример, да ли мислиш да је LINQ ”комликован начин да се реши једноставни проблем”?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Juanito, добар коментар. Ја волим нове технологије, тј. најбоље обожавам да се са њима играм. Само хоћу да кажем - не треба изгубити из вида крајњи циљ - да се заврши посао. Нисам против нових технологија, него за њихову правилну и прагматичну употребу. Крајњи тест је колико ефикасно си завршио посао. Ако ти је у томе помогла нека нова технологија - супер! Ако си се само замајавао нечим што "звучи интересантно" онда не ваља.

LINQ волим, користим га стално. Мада он може понекад да буде незгодан ако не знаш тачно како функционише "изнутра".

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Само хоћу да кажем - не треба изгубити из вида крајњи циљ - да се заврши посао.

Ма слажем се са свим што си рекао, само хоћу мало да философирам. 

Шта тачно значи ”завршен посао”? На пример, да ли су ове силне рогобатне Web апликације које видимо око себе ”завршен посао”? Онај што је направио PHP је рекао баш то: ”Ја нисам програмер, ја сам инжењер. Није ми била намера да дизајнирам програмски језик, него да направим алат да ми заврши посао”. Ках, ках... Некако ми се чини да су бољи посао са језицима одрадили ови што су ”компликовали” и размишљали о што бољим, а не само било каквим решењима...

То да човек може превише да закомпликује и оде у непотребну апстракцију ми је савршено јасно и познато. Причали смо о томе и ономад уз пиво и закључили да нам је то некако ”у крви”. Увек се зезнемо и прерано мислимо о сувише генералном решењу. Али да ли је свако ”завршавање посла” добро?

У крајњој линији, програмирање није нека ад хок вештина, већ се заснива на математици (иако програмери не морају да је знају). Као што се грађевина заснива на физици и посредно математици. Можеш ти да ”завршиш посао” кад правиш кућу, али то не значи да та кућа није подложна законима физике. Софтвер не подлеже законима физике (осим на најнижем нивоу), али подлеже законима математике. На жалост, код софтвера је јако тешко заменити лоше технологије бољим јер све мора да буде компатибилно. Код грађевине је једноставно - свако побољшање можеш одмах да примениш на све нове грађевине. Нису сва ова решења која данас користимо најбоља могућа, већ су сплет разних околности. Седамдесетих се примио C и онда су практично сви мејнстрим језици засновани на њему. Али су се истовремено појавили језици који се кренули са супротне стране апстракције (Lisp, ML и братија). Људи су тада рекли: ”Ма то је све компликовано, довољан је C”. A ево само неколико примера из тих језика без којих се данас тешко може замислити било који модеран: структуре података, сакупљач отпадака, generics (ML), lambdas... Испоставило се да та решења у крајњој линији воде једноставнијем дизајну, а не компликованијем. Људи су одбацили као прекомплексно нешто што у почетку нису разумели. Било је потребно 30 година да се увиди да то није баш тако. Штавише, Lisp је један од најједноставнијих могућих језика који омогућава изражавање на највишем нивоу апстракције уз минималан број уграђених конструката. Можеш да научиш цео језик два дана буквално. Кад смо код Лиспа,баци поглед на овај есеј који се баш бави овим о чему причамо:

http://www.paulgraham.com/avg.html 

Наравно, друга крајност су чистунци који не признају код који није математички беспрекоран. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Grizzly Adams рече

У међувремену, да бацим овде пар мисли на питање - шта је то "добар програмер"?

Добар је и цени се пре свега онај ко завршава посао. А сваки програмерски задатак може да се уради на сто различитих начина од који су неки "софистицирани", а неки "уз помоћ штапа и канапа". На крају је важно само - да ли ради поуздано.

... Упорност, систематичност, фокус, истрајност, вештина комуникације и сл. 

... "architecture astronauts" - они вечито нешто "пројектују", измишљају топлу воду, проналазе компликоване начине да се реше једноставни проблеми и свима загорчавају живот..

... Такви "duct tape" (селотејп) програмери су злата вредни. Не губе време, само цепају и све завршавају.

... за десет секунди можеш да нађеш пример/одговор на интернету - ископираш у програм, пробаш. Ради. Идемо даље.

 

Takvi su najgori, ako mene pitaš, a govorim iz iskustva. Eno, sam si mi preporučio knjigu Economics in one lesson. I šta u njoj piše: da šta god da želimo da uradimo, potrebno je da sagledamo ne samo neposredne i vidljive posledice, već i dalekosežne. A posledica takvog copy-paste ,,rada" je kod uvezan i zapetljan izvan granica ljudskog shvatanja, bez testova, beskonačne entropije i stohastički ,,predvidiv" (da se tako ,,poetski" izrazim). To je možda dovoljno za MVP, ali na duže staze stvara velike probleme, nemogućnost održavanja, i užasan stres svakome ko to preuzme, a cena održavanja raste eksponencijalno, što naravno oni koji plaćaju ne znaju.

Prekomplikovanje jeste problem, upravo sada radim na projektu na kome su dogmatski pratili inače dobre principe, i sad ima toliko slojeva i nivoa indirekcija da je to nemoguće pohvatati, jednostavno ljudski mozak je ograničen. Ali opet je lakše i izdebagovati i popraviti i proširiti neko špageti klupko koje je neko zamotao na brzinu. Ali oba slučaja su izuzetno stresna.

Dobar programer, ili sada već bolje reći inženjer je onaj ko piše ČIST kod. Odličan je onaj ko piše čist i elegantan kod. Dakle onaj ko fino izbalansira između jednostavnosti i apstrakcije, i naravno rokova.

A ko dobro prolazi. Pa zavisi. Na tehničkom planu ovi dobri programeri, i uz to je pitanje ko će to uopšte da primeti. Na planu napredovanja u smislu nekog ranga dobro prolaze pre svega oni koji su dobri komunikatori, ne moraju biti tehnički najpotkovaniji, i naravno podrazumeva se da imaju dobar odnos sa onima koji o tom napredovanju odlučuju. Može se napredovati i tako što nakon par godina iskustva pređeš u drugu firmu, gde nisu videli tvoje početničke greške.

,,One bad programmer can easily create two new jobs a year." David Parnas

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 47 минута, Juanito рече

Негде у то време сам на факсу правио управо LISP интерпретер... Сјајно искуство! :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Grizzly Adams рече

У међувремену, да бацим овде пар мисли на питање - шта је то "добар програмер"?

Da bi neko mogao sebe nazvati programerom ipak mora znati još ponešto, barem neke osnovne stvari koje nisu u neposrednoj vezi sa programiranjem ali jesu vezane za račuanare i njegovo funkcionisanje. Zar ne?

Npr. ja nikad nisam reinstalirao sistem. Niti sam čistio prašinu iz njega kada bi mi bio crn ekran zbog prašnjave grafičke. Nisam menjao harvderske komponente sam. Ne znam koji antivirus treba da imam i kako se to menja s vremena na vreme. Kada bi bilo potrebno nešto od toga zvao bih ortaka koji to radi. Sad, verujem da ništa od toga nije intelektualno zahevan posao, vec sam samo bio lenj. Evo vidim ima dosta tutorijala na takve teme... Međutim, šta još treba da se zna? Ljudi koji kreću sa programirnajem uglavnom dobro poznaju kompjutere ovako uopšte. Mene je uvek smaralo da čitam Svet Kompjutera :(

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Tumaralo. рече

Da bi neko mogao sebe nazvati programerom ipak mora znati još ponešto, barem neke osnovne stvari koje nisu u neposrednoj vezi sa programiranjem ali jesu vezane za račuanare i njegovo funkcionisanje. Zar ne?

Npr. ja nikad nisam reinstalirao sistem. Niti sam čistio prašinu iz njega kada bi mi bio crn ekran zbog prašnjave grafičke. Nisam menjao harvderske komponente sam. Ne znam koji antivirus treba da imam i kako se to menja s vremena na vreme. Kada bi bilo potrebno nešto od toga zvao bih ortaka koji to radi. Sad, verujem da ništa od toga nije intelektualno zahevan posao, vec sam samo bio lenj. Evo vidim ima dosta tutorijala na takve teme... Međutim, šta još treba da se zna? Ljudi koji kreću sa programirnajem uglavnom dobro poznaju kompjutere ovako uopšte. Mene je uvek smaralo da čitam Svet Kompjutera :(

У рачунарским наукама чак постоји мишљење да програмирање нема много везе с компјутерима. :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 27 минута, Juanito рече

У рачунарским наукама чак постоји мишљење да програмирање нема много везе с компјутерима. :smeh1:

Pa dobro... al kod srpskih poslodavaca stvari stoje drugačije :) Čujem da očekuju da znaš sve. Da za jednu platu radiš posao tri čoveka. Otprilike sve osim proizvodnje delova računara.. Ali kao što reče Grizzly- o zaposlenju treba razmišljati kasnije. Ček prvo da se nauči štogod xD

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Tumaralo. рече

Da bi neko mogao sebe nazvati programerom ipak mora znati još ponešto, barem neke osnovne stvari koje nisu u neposrednoj vezi sa programiranjem ali jesu vezane za račuanare i njegovo funkcionisanje. Zar ne?

Па можда да буде "напреднији корисник", али ништа посебно. Све се то научи успут. Не треба ти знање о хардверу, поправљање итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Tumaralo. рече

Pa dobro... al kod srpskih poslodavaca stvari stoje drugačije :) Čujem da očekuju da znaš sve. Da za jednu platu radiš posao tri čoveka. Otprilike sve osim proizvodnje delova računara.. Ali kao što reče Grizzly- o zaposlenju treba razmišljati kasnije. Ček prvo da se nauči štogod xD

Па кад мало погледаш ствари, код нас у ит сектору,можда имаш и више страних послодаваца,неголи наших...

Истина је да је код нас велика потребама за овим пословима,али оним искусним сениорима фронтенд,а посебно бекхенд програмерима...

А до тог ступања,треба би ти реално бар 3 године непрестаног рада...

Као јуниор није баш лако се запослити,неће нико да те учи тек тако,евентуално да волонтираш,а знам по својо девојци...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 47 минута, Grizzly Adams рече

Не треба ти знање о хардверу, поправљање итд.

 Али може да буде корисно.

 Замисли ситуацију, комшиници затрокира рачунаљка и позвони ти на врата:

- Здраво комшија, како иде? Е, нешто неће ова моја справа да се покрене већ два дана. Били ти могао нешто ту да покушаш? (ставља руку на твоје раме, набацује заводнички смешак) Прича се по крају да си јако добар... (намигује) стручњак.

А ти одговориш:

Јао, комшинице, радо бих припомогао, али нажалост, нисам компетентан за враћање рачунаљки у живот јер сам микро софт... програмер. Него, иди ти код комшије Пере званог ”Солид Стејт Драјв” који је хард... хардвераш најбољи у крају.

Мислим, не иде тако, признаћеш...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 37 минута, Зосима рече

Као јуниор није баш лако се запослити,неће нико да те учи тек тако,евентуално да волонтираш,а знам по својо девојци...

 

Volontirao bih, samo sam čuo da firme uglavnom ne primaju na besplatnu praksu :/

Kako doći do volontiranja?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Tumaralo. рече

Volontirao bih, samo sam čuo da firme uglavnom ne primaju na besplatnu praksu :/

Kako doći do volontiranja?

Немој да се бринеш за проблеме који се још нису десили. :)

Ајде на ону другу тему па заврши цело поглавље. Чекам питања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       

      View full Странице
    • Од JESSY,
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
×
×
  • Креирај ново...