Jump to content

Како почети учење програмирања?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 15 часа, Grizzly Adams рече

Не смеш да их посматраш као људе, него као неке безличне аутомате којима треба притиснути одговарајуће дугмиће. Јер они то и јесу.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 140
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Нека се изјасне учитељи, али мислим да је ово одлично, има одговора на већину почетничких питања, као и многе ресурсе:

https://www.reddit.com/r/learnprogramming/wiki/faq

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Аурор рече

Нека се изјасне учитељи, али мислим да је ово одлично, има одговора на већину почетничких питања, као и многе ресурсе:

https://www.reddit.com/r/learnprogramming/wiki/faq

Овај увод делује веома добро.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Juanito рече

@Grizzly Adams

Зашто су HTML+CSS овако компликовани у односу на, рецимо, XAML?

Шта знам... Претпостављам зато што су настајали "спонтано" током дугог периода, док је XAML дизајниран одједном на основу тог претходног искуства.

Можда централно планирање ипак ради... ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да бих научио Node.js, желим да напишем апликацију која деци помаже да науче и вежбају рачунске операције. За сада ме занима само одузимање, али је добра ствар што исти графички интерфејс могу да искористим касније за све остало. За неко првобитно осмишљавање апликације су најбољи оловка и папир (или оловка и таблет). Кључна је оловка и скицирање руком. У стварности најчешће радите по наруџбини, тако да од клијента добијете захтеве апликације. Тачније, морате да их извучете из њих софистицирним техникама испитивања које вас квалификују за посао у некој од тајних служби. Онда програмери и дизајнери заједно раде да то све имплементирају. Ево скице апликације коју сам наумио и почео да имплементирам:

a2vryw.png

Наравно, ово је само део екрана, део који ми је сада битан и део који ће се наћи негде, можда након текста који објашњава како се одузима у колонама.

Читава логика (”мозак” који зна све детаље о томе како да обавља рачунске операције корак по корак) се налази на серверу. Клијент је глуп, зна само да прикаже на екрану шта му сервер каже, надгледа шта ученик ради и обавештава сервер о томе. Онда сервер то детаљно анализира и, на пример, шаље поруку клијенту да постоји грешка у резултату у другој колони с десна. Клијент наглашава колону да ученик може да је јасно види и боји грешку у црвено. Педагошки је боље да се ученику не каже одмах где је грешка, него тек ако пита притискајући знак питања, као што је приказано на скици.

Ученици имају потпуну слободу да едитују било који од бројева, скоро као да раде на папиру. То је мало теже дизајнирати са user experience тачке гледишта, али у супротном би интерфејс био превише ригидан педагошки јер би онемогућио неке од честих грешака. Ученици такође могу да питају који је следећи корак или да затраже читаво ”корак по корак” решење.

Е сад, да би ово све радило у реалном времену, потребна је стална конекција између клијента и сервера, као у чет апликацијама или онлајн играма. За Node.js то могу да постигнем са SOCKET.IO. Оно што не знам је да ли је добра пракса да сва логика буде а серверу у real-time апликацијама или је боље део логике пренети на клијент. Ако је ово друго случај, како одлучујем шта треба да ради клијент, а шта сервер? Који су критеријуми? Овде би можда, у принципу, могло чак и све на клијент. И како се то ради ако клијент и сервер говоре различитим језиком, као у ASP.NET? Да ли просто дуплираш код? @Grizzly Adams

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3/18/2017 at 8:43, uros рече

A sad vezano za temu: K&R je super knjiga koja je ustvari zbirka konkretnih programerskih zadataka. Cim savladate neki od koncepta odma se pise program koji to demonstrira. A primorace vas da koristite kompajler i da odete dosta blizu masine sa jedne strane, a da sve vreme mozete sve da razumete jer je jako logicno i lepo napisana.

Posle C-a mocicete sa lakocom da naucite neki drugi high-level programski jezik i da se bacite na konkretne moderne zadatke web programiranja, ali i bilo koje druge vrste programiranja. 

To su moja 2 centa. Ja sam krenuo da ucim obrnuto od scripting jezika da automatizujem svakodnevni posao, pa "nadole" ka masini. I dok se nisam naterao da sednem i preletim dobar deo K&R-a mnogo sam sve sporije kapirao i ucio. Dakle, ja nisam isao odozgo nagore, ali mi se posle mog iskustva cini da je to ipak najbrzi nacin da se postave jaaaako dobri temelji za kasniji mnogo brzi napredak.

Sta mislis Grizli, mislis da je brze odmah uleteti u konkretne stvari?

Хвала за књигу и информацију. Јел има негде овде да се купи та књига?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Juanito рече

Е сад, да би ово све радило у реалном времену, потребна је стална конекција између клијента и сервера, као у чет апликацијама или онлајн играма. За Node.js то могу да постигнем са SOCKET.IO. Оно што не знам је да ли је добра пракса да сва логика буде а серверу у real-time апликацијама или је боље део логике пренети на клијент. Ако је ово друго случај, како одлучујем шта треба да ради клијент, а шта сервер? Који су критеријуми? Овде би можда, у принципу, могло чак и све на клијент. И како се то ради ако клијент и сервер говоре различитим језиком, као у ASP.NET? Да ли просто дуплираш код? @Grizzly Adams

Ретке су веб апликације којима треба стално отворена конекција. Веб је направљен да ради по принципу захтев-одговор-прекид.

Овде мислим да ти треба функционалност на клијенту (нпр. jQuery или сл.) па онда на крају само "позовеш" сервер да снимиш учеников резултат. Или ако имаш низ задатака, онда између сваког скокнеш до сервера. Треба да избегаваш превише "четовања" између клијента и сервера јер то успорава UI и оптерећује сервер. Ако имаш пар хиљада корисника и позива се сервер на сваки притиснут тастер, у невољи си... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Grizzly Adams рече

Ретке су веб апликације којима треба стално отворена конекција. Веб је направљен да ради по принципу захтев-одговор-прекид.

Овде мислим да ти треба функционалност на клијенту (нпр. jQuery или сл.) па онда на крају само "позовеш" сервер да снимиш учеников резултат. Или ако имаш низ задатака, онда између сваког скокнеш до сервера. Треба да избегаваш превише "четовања" између клијента и сервера јер то успорава UI и оптерећује сервер. Ако имаш пар хиљада корисника и позива се сервер на сваки притиснут тастер, у невољи си... :)

Па то и јесте проблем. Мени овде буквално треба надгледање сваког корисниковом ”покрета” од стране компликоване ”машинерије”. Е-Тутор је у неку руку упрошћена симулација људског тутора. Пази да ученик не оде превише у кривом правцу, али такође пази да га не прекида за сваку ситницу и пушта га да сам увиди грешку. Да би то одлучио, мора мало да рачуна. Машинерија је прегломазна за клијент (не у овом једноставном примеру, него ако бих правио тутор за читаво градиво математике, на пример).  И ту не мислим само на перформансе, него и на инжењеринг. У питању су стотине хиљада линија кода, JavaScript баш и није дизајниран за то, не помажу претерано ни ти оквири, можда мало. Поред тога, ова чудеса су адаптивна и не реагују исто кад Миле нешто уради и кад Јанко нешто уради, него се прилагођавају на основу података о тим корисницима који су сачувани у бази на серверу и машинерија за рачунање мора да има приступ томе.

У суштини, таква апликација по мени и није за web, већ за десктоп или евентуално таблет (ови новији су довољно јаки да то изнесу), али данас је web изгледа незамењив.

Зар ”стално отворена конкекција” није баш због тога да би се избегло

пре 30 минута, Grizzly Adams рече

превише "четовања" између клијента и сервера јер то успорава UI и оптерећује сервер. Ако имаш пар хиљада корисника и позива се сервер на сваки притиснут тастер, у невољи си..

?

И зар баш то не раде онлајн игре које треба да раде компликовне ствари нон-стоп, јер је то помало слично овом мом проблему? Не верујем је да је читава она вештачка интелигенција из игара у браузеру. Или јесте? Пошто овде само вежбам, небитно је, али шта би ти радио у оваквој ситуацији у стварности?

Ако је одговор да у овом случају Web није добар избор  и да га треба баталити, то је заправо одговор кога прижељкујем да чујем. :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па има ситуација где не може да се избегне, само ми се чини да овде не мора толико да се компликује. Бар за почетак.

Компликованој логици није место на (веб) клијенту, наравно. То је UI и ништа друго, без обзира колико Javascripta нагурао. Само шминка.

Ти направи логику као засебну компоненту на серверу, па после можеш да експериментишеш како и када ће она бити позвана:

1) На сваки тастер.
2) Кад корисник пређе на ново поље.
3) Периодично у позадини на "тајмер".
4) На корисников захтев, посебно дугме "помоћ".
... итд.

То је после "фино подешавање", не мораш све одлуке да донесеш у старту. Програмирање је увек процес учења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Juanito рече

тако да од клијента добијете захтеве апликације. Тачније, морате да их извучете из њих софистицирним техникама испитивања које вас квалификују за посао у некој од тајних служби

:laugh1:

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Grizzly Adams рече

1) На сваки тастер.
2) Кад корисник пређе на ново поље.
3) Периодично у позадини на "тајмер".
4) На корисников захтев, посебно дугме "помоћ".
... итд.

Управо то и радим тренутно. Отрилике је у овом конкретном случају ”кад пређе на ново поље” или кад ”напише нешто у неком пољу”. У неком другом може да буде чак и кад је ”миш на неком пољу”.

Ово што си написао сам знао од почетка јер тако раде све апликације без обзира да ли су на вебу или декстопу, једино што не шаљу захтв на сервер, него је модел на клијенту. Али нисам сигуран да смо се скроз разумели, тј. нисам сигуран да ли разумеш шта ме тачно ”мучи”. 

Рецимо, Јанко напише одговор у погрешно поље и Пера такође уради исто. Желим да одлучим шта ћу да урадим у том тренутку и шаљем захтев на сервер. Сервер погледа део Микиног и Јанковог профила из базе (који су можда учитани у рам ради перформанси) и одлучи да Мика то често ради јер је вероватно неспретан или нервозан и да га треба пустити јер је у прошлости то увек сам исправљао, док је Јанко направио пар пута исту грешку коју је пренео у даље кораке и вероватно је да има ту и ту рупу у знању, те му треба дати тај и тај фидбек пре него што поново забрља све и изгуби време ни за шта. Е сад, можда је Јанко још нешто урадио у међувремену док ми није стигао фидбек, па можда треба и то да укомбинујем и проверим. Знам, знам, можда је боље онемогућити Јанка да настави док не видим шта ћу, али замисли да није, замисли да је нека образовна игра у питању. Не можеш само да зауставиш игру, мораш константно да покушаваш да пронађеш најоптималнији фидбек на основу свих информација које купиш из интерфејса и са сервера.

Одлука о томе колико компликована апликација треба да буде није инжењерска, о томе одлучују, на пример, наставници математике заједно са психолозима и педагозима и одлучили су баш ово горе што сам написао. Хоће да примене најновија сазнања из когнитивне психологије и кажу да мора тако да ради. Не могу ја као програмер да им кажем: ”е превише вам је то компликовано, немају појма ти психолози”, него морам да видим како ми је најбоље да одрадим. А траже web јер је школа (приватна, наравно :ani_biggrin:) купила 300 Chromebook-ова за своје ученике. Могу једино да им кажем да су направили лош избор рачунара и да им треба неки десктоп са правим OS-ом или таблет за овакву апикацију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Grizzly Adams

Немој да мислиш да ћу сад у овом примеру да компликујем оволико, ни у лудилу. :smeh1: 

Него питам да бих што више информација имао кад ускоро заиста будем морао да начиним неке техничке изборе. И неће нужно та будућа апликација бити за учење, радије бих циљао одређене индустријске кориснике који су спремни да плате, него ће имати сличне захтеве и базираће се не сличним теоријским принципима. 

За сада сам најближи десктоп-мобилној комбинацији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Звучи веома занимљиво. Прилично сам сигуран сам да у индустрији постоји потреба за тим. Они доста пажње обраћају на едукацију запослених сад.

Још један коментар у вези "отворене конекције" - у том случају се обично праве посебне серверске апликације које користе TCP/IP, не користи се HTTP протокол и web server.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       
    • Од JESSY,
      Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
×
×
  • Креирај ново...