Jump to content

Како почети учење програмирања?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Grizzly Adams рече

Ласкаш ми... :)

Само говорим истину. Знаш кад сам задњи пут чуо неког Балканца да се тако изрази "посао је посао, има своје ризике и то мораш прихватити"? Никад. Него:"Нађи ти везу и нађи да радиш а да ништа не радиш за фине парице.". И послије:"А окле ономе паре за онаква кола? Укро!". Па и ако је украо, макар се потрудио...

Управо сада, Grizzly Adams рече

Разумем те потпуно, зато сам увек избегавао да се тиме бавим и тражио ортаке који оће да преузму тај део посла. А и они су ме за..... скоро сваки пут. :smeh1:

Ниси био ставио ништа црно на бијело, је ли?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 140
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 1 минут, Ћириличар рече

Ниси био ставио ништа црно на бијело, је ли?

Једном нисам. Други пут јесам, али би трошкови суда и губљења времена били већи него сума која је била у питању па ми се није исплатило. ne_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Juanito рече

У том случају не могу јер имаш два уговора који то регулишу, али мени виза не дозвољава да радим за другу фирму нити нешто додатно за себе јер "штите домаће раднике".

Виза ти не дозвољава да будеш плаћен од друге фирме за нешто што радиш, али не може да ти забрани да радиш и развијаш свој производ кући.

Можеш, на пример, да радиш за фирму из друге земље преко интернета. Мислим да то не могу да ти забране. Питај неког адвоката.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма немој да дозволиш да те то сад спречава да радиш. Док ти решиш те визе и остале њихове глупости проћи ће неколико година, а за то време можеш свашта да направиш. Ако пустиш да време прође, онда ћеш једног дана имати све услове и биће ти криво што у међувремену ниси направио то што си хтео.

Фора је да се ради без обзира на услове. Треба да видиш како је Трамп правио ове зградурине по Менхетну, прочитај "The Art of the Deal" друга прецедника. Није нормално колико он ништа није знао унапред и колико су га малтретирале бирократе. Није уопште обраћао пажњу. Видео прилику, имао идеју, и годинама припремао терен. Онда се коцкице одједном сложе - и он има све спремно. Тако се ради.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево конкретно да се исповедим јавно - ја се горко кајем за све време које сам провео "чекајући услове"... Дође ми да се бичујем ко они римски калуђери.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Ћириличар рече

Него:"Нађи ти везу и нађи да радиш а да ништа не радиш за фине парице.".

Zbog ovog horora od "egzistencije" (tj. smrti pre groba) ljudi postaju korumpirani i duboko nesrecni. Pa se onda cudimo zasto svi oko nas kukaju. To su Americki socijalisti odavno provalili pa su slali najvecu novcanu "pomoc" upravo zemljama koje su zeleli da uniste/onesposobe (np. Pakistan). 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sad vezano za temu: K&R je super knjiga koja je ustvari zbirka konkretnih programerskih zadataka. Cim savladate neki od koncepta odma se pise program koji to demonstrira. A primorace vas da koristite kompajler i da odete dosta blizu masine sa jedne strane, a da sve vreme mozete sve da razumete jer je jako logicno i lepo napisana.

Posle C-a mocicete sa lakocom da naucite neki drugi high-level programski jezik i da se bacite na konkretne moderne zadatke web programiranja, ali i bilo koje druge vrste programiranja. 

To su moja 2 centa. Ja sam krenuo da ucim obrnuto od scripting jezika da automatizujem svakodnevni posao, pa "nadole" ka masini. I dok se nisam naterao da sednem i preletim dobar deo K&R-a mnogo sam sve sporije kapirao i ucio. Dakle, ja nisam isao odozgo nagore, ali mi se posle mog iskustva cini da je to ipak najbrzi nacin da se postave jaaaako dobri temelji za kasniji mnogo brzi napredak.

Sta mislis Grizli, mislis da je brze odmah uleteti u konkretne stvari?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Владимир Миливојевић рече

За почетак је јако битно да сте млађи од 30. Велики број компанија неће ни да чује за програмере старије од 30 година, па и ако вас позову не очекују да будете почетник. Тако да ако почињете са више од 30 година мораћете да уложите додатан труд и да покажете веће знање и умеће.

Ne znam odakle dolaze ovi podaci. Da li je neko ispod ili iznad 30 godina nema apsolutno nikakve veze sa potrebama poslodavca. On ce vas zaposliti da mu zavrsite posao ako iz vaseg CV-a i intervjua, da i ne pominjem ubedljivo najbrzi i najsigurniji nacin da se dobije posao - preporuku od strane drugog programera, vidi da ste za to sposobni.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У гимназији сам се озбиљно бавила програмирањем (Pascal, Delphi). :smeh1:

Среће моје када испрограмирам калкулатор. Један од ретких предмета који ми је био баш лаган и интересантан. Ваљда сам по мало control freak, па ми је било интересантно то што морам да предвидим и запишем сваку ситуацију. :D

Међутим шансе није било да упишем ЕТФ, нисам баш ни била упућена где бих још могла да учим програмирање. Тако да сам отишла другим путем.

Углавном, желим срећу у учењу свима који воле тако нешто. По мени је безвезе улазити у било шта само због новца. Радите оно што вас чини срећним, онда ни резултати неће изостати. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Драган Мирило рече

Да ли је по твом мишљењу добар почетак ако се ураде 2-3 сајта као препорука за неко запослење у том сектору?

Ако си одлучио да правиш сајтове, одради их ако ништа због тренинга. А потруди се да научену теорију (добре праксе програмирања и остало) примјениш на те сајтове и кроз то да покажеш квалитет. Дакле одради их што "квалитетније".

Наравно не мислим на инсталирање Вордпреса и постојеће "теме" пошто то хиљаде људи из твог града може одрадити уз помоћ Гугла/Ју-тјуба... ;)

Е сад запослење зависи од других кандидата. Лично имам осјећај да је тржиште солидно попуњено. Не рачунајући Индијце... :) Углавном поента је да не очекујеш чудо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Lady Godiva рече

Међутим шансе није било да упишем ЕТФ, нисам баш ни била упућена где бих још могла да учим програмирање.

Па ево овде. :) А пошто сам разумео да већ имаш посао, још боље. Имаш луксуз да се играш и учиш оно што волиш. А после може да ти служи као неки приход са стране или као back-up ако се деси нешто непредвиђено. А и не мора. Може само да ти служи као леп хоби.

Ако кажеш да си осетила срећу кад си испрограмирала калкулатор, онда бих рекао да нагињеш ка мом пољу интересовања и експертизе, а лично сам вољан да будем експлоатисан овде на форуму и коришћен као објекат... за преношење знања. :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, Juanito рече

Ако кажеш да си осетила срећу кад си испрограмирала калкулатор, онда бих рекао да нагињеш ка мом пољу интересовања и експертизе, а лично сам вољан да будем експлоатисан овде на форуму и коришћен као објекат... за преношење знања. :)))

Интелектуална објективизација мушкараца.. јесте па да ме crucify на теми о феминизму. :D

Сад ми је план да завршим факс, мада ми је тешко да се наканим (мрзим да бубачим, волим да учим кроз рад), па ћу онда можда и кренути у том правцу. Пошто на послу радим у SAP BO, постоје нека два пута за напредовање, кроз усавршавање тих информатичких таскова или менаџмент. Ја волим и једно и друго.

Тако да ако ми падне на памет да учим програмирање, јер код мене се никад не зна, смараћу Гризлија и тебе док се горко не покајете што сте уопште нудили помоћ. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Grizzly Adams, можеш да избришеш оне поруке од ноћас, и онако су спам на лепој и озбиљној теми.

Сад бих да нешто конкретно допринесем. Наиме, поставили су ме ни кривог ни дужног да помажем, на курсу о Web технологијама. Студенти имају задатак да развију прототип Web апликације за електронску трговину користећи Node.js оквир на серверског страни. До сада су моје дужности биле техничке. Инсталирао сам све што је потребно на интерном виртуелном серверу да би студенти могли да хостују апликације. Поставка система је аматерска (буквално сам пратио туторијал на интернету једног клауд провајдера), али небитно. Прво, сервер је намењен за тестирање и једнократну употребу. Друго, они из IT департмана, који су за то плаћени, неће да раде ништа што минимално одудара од њиховог свакодневног посла. Тип је буквално одбио да ми помогне (да ли неће или не зна), тако да сам решио да то одрадим сам, па боље да буде несавршено него да студенти немају на чему да раде.

У наредним недељама ћу морати мало да им помажем. Пошто не знам ништа о Node.js и знам јако мало о Javascript-у, током викенда и следеће недеље желим да напишем неку једноставну апликацију како бих научио основе. Студенти (рачунарских наука) су у просеку јако слаби са програмирањем генерално, тако да није битно што ту конкретну област не познајем довољно. Обично су заглављени на нечему основном што нема много везе са конкретном технологијом. Има наравно (мањи број) бриљантних студената који су заглављени на нечему што не знам да решим, али у том случају заједно решавамо проблем. Ти што знају схватају да нико не зна све, а ови што не знају мисле да су асистенти ходајући гугл и викепидија.

Покушаћу да учим и радим ”уживо”, овде на теми. Две ствари су битне да нагласим - није у питању почетнички туторијал и почетници вероватно неће схватити ништа конкретно. Друго, велика је вероватноћа да је то што ћу направити бити далеко од оптималног и незавршено. Није ми циљ да покажем како треба направити добру Web апликацију. Лични циљ ми је да покупим основе, немам ни времена ни разлога да правим компленту веб апликацију. А циљ овде на теми ми је да људи виде како изгледа мисаони процес некога ко зна неке области програмирања и онда треба да мало проучи ”нову” област на брзака за неки конкретан пројекат. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво треба да инсталирам неопходан софтвер.

Наставник на курсу захтева Node.js на серверској страни, тако да ту немам избора. Замишљам да ми је неко наручио апликацију и рекао да жели да буде имплементарина у том оквиру. Оквир (или framework на енглеском) се скида са https://nodejs.org/en/ и инсталира као било која друга апликација. 

Треба ми и едитор. Могу да користим било који обичан тест едитор, али лично волим добар IDE (Интегрисано Развојно Окружење) и бирам Microsoft Visual Studio Code (http://code.visualstudio.com) који има уграђену подршку за JavaScript. Већ га имам исталираног и сад треба да нађем како се користи са Node.js. Гуглам ”Node.js Visual Studio Code” и избацује ми https://code.visualstudio.com/docs/runtimes/nodejs. Сад морам да си справим кафу и прођем кроз текст да видим шта каже...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У претходној поруци сам написао да је Node.js оквир (framework). Управо сам научио да то технички није тачно. Node.js само омогућава да се JavaScript језик изврши на серверу. Сваки браузер има интерпретатор JavaScript језика. На пример, овај форумски едитор у коме сад куцам поруку је написан користећи JavaScript и браузер зна шта да ради са тим кодом. У бразузеру нема избора, JavaScript је једини језик кога браузери разумеју. Барем за сада, вероватно ће се то променити за неколико година. Најпростије речено, Node.js је настао тако што је узет тај део из браузера што разуме JavaScript и преправљен тако да може да ради ван браузера, директно унутар оперативних система. То је учињено да би било могуће користити JavaScript као серверски језик. Зашто би то неко желео да чини осим ако не мора (као што ја сад морам), није ми баш најјасније. :))) 

Иако Node.js није оквир, постоји доста оквира написаних за Node.js. У оној Гризлијевој аналогији са говорним језицима, JavaScript би био обичан говорни спрски језик, Node.js наш мозак који га разуме и зна како да га користи, а оквир би приближно био знање и конвенције неке конкретне области изражени на српском језику. Ми можемо да користимо обичан српски да говоримо о, на пример, хемији. Али би то било неефикасно и непрецизно. Звучали бисмо као Вељо Илић, па бисмо умесето ”молекул воде” морали да кажемо ”оно са једном великом куглицом, два штапића накривљена под углом и две мале куглице на крајевима та два штапића”. Тако исто и у програмирању, можемо да користимо чист JavaScript за Node.js, али је ефикансије да нађемо неки специјализовани оквир. Препорука наставника је да студенти користе неки оквир, као што је https://expressjs.com.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       

      View full Странице
    • Од JESSY,
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
×
×
  • Креирај ново...