Jump to content

Како почети учење програмирања?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Пошто очигледно има доста заинтересованих за то, ево циљ ми је овде да разјасним неке недоумице за апсолутне почетнике. Желео би да охрабрим све који имају жељу да се тиме баве - без разлике на пол, године и све остало - да крену и не одустају. То је "рупа у систему" која стварно може да поправи живот и отвори нове могућности.

Прво, да се разумемо - има пуно да се ради. Нема краљевског пута до науке. Само то не треба никога да обесхрабри. Пре свега, учење тих ствари је супер занимљиво једном кад се покренеш са нуле. И изузетно креативно. Једна од оних ствари које би радио и да те не плаћају, слично ко видео игрице... :) Само што ово плаћају и то добро.

Колико времена треба да се научи?

Као што негде рекох - тешко питање за мене пошто сам почео са тим као клинац. Осим тога, зависи шта хоћеш тачно. Два успешна програмера могу да се баве веома различитим областима које некад имају врло мало сличности. Обично се почетници интересују за "веб/интернет програмирање", што је исправно. То је област у коју можда може најбрже да се уђе и има пуно посла. Нека моја слободна процена је да за годину дана активног и дисциплинованог учења може да се дође на ниво који је "запошљив". Да се зна довољно да може неком тиму да приступи као "програмер почетник".

А то није пуно - већина нас овде на форуму смо већ годинама. Значи да си почео са учењем програмирања кад си дошао на форум до сад би био доктор компјутерских наука. Мислите о томе. :)

Како се тражи посао?

Па исто као и све друго. Потражиш огласе, распиташ се. Ја знам сад одмах фирму у БГ која тражи програмера, не могу да нађу. Позвали су неког дечка из Сибира се јавио да дође...  Па ти види. Осим тога, кад скупиш мало самопоуздања можеш да тражиш послове преко интернета, ту су већ могућности неограничене. Све је могуће. Не треба о томе бринути, посла има колико хоћеш. Важно је "квалификовати се за утакмицу". Фирме у принципу не траже дипломе. Важно им је шта знаш и да ли завршаваш посао. Радио сам у неколико фирми и никад ми нико није тражио диплому. У ствари, подигао сам је тек десет година након факултета кад сам се паковао за пут, једва су је нашли тамо. :)

Како да се почне учење?

Обично људи крену да траже курсеве и књиге по интернету. Погрешно. Треба ти неко ко хоће да ти помогне и одговори на почетничка питања. Није неопходно да то буде "професор" или некакав "курс" (у ствари сам помало и скептичан у вези тога, нисам сигуран да се исплати), важно је само да имаш кога да питаш кад негде станеш. Јер програмирање се не учи тако што читаш књиге или седиш и слушаш предавања. Учи се кроз примере. Значи одмах "правиш" нешто веома једноставно. Онда правиш нешто мало сложеније, па још сложеније и тако док не дођеш до нивоа који желиш. Ствар је у томе да када се прође "почетничка криза" где ти апсолутно ништа није јасно, долази се у фазу где капираш основне принципе и онда се пуно лакше напредује. Проблем је што изгледа већина људи удари у зид у самом почетку и одустане.

Шта да се учи?

"Рачунарска наука" обухвата пуно области у којима можеш да се "специјализујеш", нешто слично као медицина. Сви доктори знају неке заједничке "опште ствари", али да би био успешан обично се специјализујеш за нешто. С` тим што у програмирању нема "доктора опште праксе". Ево покушаћу да објасним конкретно.

Значи, учи се прво неки "програмски језик" - Java, C++, C# итд. Али то није довољно. Рецимо да научиш француски језик, али да би рекао на француском нешто о историји Париза, мораш да знаш историју... Значи језик је само "алат" који се онда примењује на неку "област" коју такође треба да познајеш. Тако да у C# можеш да правиш програм за Windows који се инсталира на рачунар и ради (као нпр. Word или Excel) или можеш да правиш web сајт (као Поуке) који ради "на интернету". И то су две прилично разлите ствари. Али није тако компликовано као што можда звучи, ту исто треба само неко да ти објасни основне принципе и усмери. После иде само.

Разне технологије

Обично се програмер, бар у почетку, фокусира на једну групу технологија које "иду заједно". На пример, PHP и MySQL су технологије које "иду заједно". Зашто? Зато што су оба бесплатне технологије које се развијају по моделу "отвореног кода" тј. програмери широм света бесплатно "донирају" своје време и праве те ствари. Онда C#/ASP.NET/SQL Server "иду заједно". Зашто? То су све технологије које развија Microsoft и раде на Windowsu.  И тако даље. Значи, када почнеш учење, одабереш једну од тих ствари и фокусираш се на то. Нема потребе учити "све одједном" или слично. Осим тога, кад се науче основни принципи у једном, после је много лакши пут да се научи друга група - јер су основни принципи исти. А програмски језици су често веома слични. Нпр. Java, C#, C++, Javascript су по синтакси веома слични тако да ако видиш само пар линија кода често је немогуће уочити било какву разлику.

Ето за почетак. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 140
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Значи да си почео са учењем програмирања кад си дошао на форум до сад би био доктор компјутерских наука. Мислите о томе.

Започео сам две и по године након доласка на форум и за две и по године би требало да будем доктор рачунарских наука. 12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Много ти хвала за овај уводни текст, надам се да ћеш овде постављати све релевантне изворе за нас који желимо да учимо програмирање...

Жив био брате.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Grizzly Adams рече

Онда C#/ASP.NET/SQL Server "иду заједно". Зашто? То су све технологије које развија Microsoft и раде на Windowsu. 

Ова прва два (не знам за SQL) су сада такође технологије отвореног кода. И нису више само за Win, баш је пре скоро била вест из MS-a о покретању SQL Server-а на Linux-у.

Питао сам се зашто C#/ASP.NET нису значајно популарнији него што со сада, нарочито у односу на ове остале језик/оквир комбинације. C# је без сумње један од најквалитетнијих језика на тржишту и развијали су га људи који су најстручнији на свету за језике и компајлере. Мајкрософт је ту једноставно разбио. Скупио је најпаментије људе и пустио их да се играју. Резултати нису изостали. И сконтао сам да је узрок мале популарности то зато што је до скора све то било прилично затворено, чак је и морало да се плаћа, а поред тога многи имају подозрење према MS-у и неповерење (због неких других лоших ствари из MS-a које немају везе са технологијом као таквом). Многи нису ни свесни колико је та компанија урадила и ради за целу индустрију јер те технолошке ствари нису у првом плану, у првом плану су продавци и менаџери. 

Лично бих за Web препоручио баш цитирану комбинацију као тренутно најоптималнију за свеобухватно учење програмерске вештине и науке. А после може Међед да вам набацује послове. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За почетак је јако битно да сте млађи од 30. Велики број компанија неће ни да чује за програмере старије од 30 година, па и ако вас позову не очекују да будете почетник. Тако да ако почињете са више од 30 година мораћете да уложите додатан труд и да покажете веће знање и умеће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поздрав свима и хвала Гризли Адамс-у за постављену тему. Имао бих нека питања па ако мжете да одговорите био бих захвалан.

1. Која је пракса актуелна код прављења сајта, користећи HTML, CSS, JS ?

2. Који алат је најбољи за прављење сајта?

3. Који је посао фронт и бек девелопера?

4. Које програмирање постоји поред веб прог. ?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Бавим се веб програмирањем годинама. Преко интернет платформи (UpWork) је све теже наћи посао, није као прије неколико година. Радио сам 4-5 година у фирмама а затим направио мању паузу 2-3 године и сад је моје знање или застарјело или је дошло нових и "бољих" програмера на тржиште. (Ово друго је сигурно. ) Углавном посла има али имам осјећај да то није као прије...

 

2. Углавном ствари се јако брзо дешавају тако да треба пратити трендове да вас не престигну нови људи-роботи.

Али посла има, мада као и свагдје труд је јако битан. У капитализму се мораш издвојити из "масе". Говорим све ово не да бих деморалисао него да се не очекују чуда па да дође разочарење већ да се буде спреман на труд - као уосталом у свему у животу.

 

3. Такође треба пазити на психу јер затварање у себе и рачунар није природно и може имати лоше послиједице. Тражити што више разлога да се изађе, шета, трчи, дружи, комуницира са живим бићима и околином (природом по могућности). Литургија и црквена сабрања су изнад свега поменутог - што ваљда на овом форуму не треба посебно објашњавати ;) Овде би ме психолог могао допунити. Битна је ствар! 

--

 

4. Што се тиче учења, моја је грешка што сам некако увјек против система и теорија/бубања/дефиниција па сам волио учити на примјерима и самоиницијативно, да кажем по интуицији. Запостављао сам теорију и схватио да је потребно да би прошао први круг на разговору за посао потребно да, поред искуства у технологијама које фирма користи, знати солидно и теорију. Наравно теорија није циљ сама по себи, али помаже код практичне примјене....  

Ево на примјер ако желите учити Јава језик добро је научити теорију (+ примјену наравно) из штива за сертификацију од Oracle фирме ( https://en.wikipedia.org/wiki/Oracle_Certification_Program ) . Да ли ћете платити полагање 200-300е или не, то је већ ваша ствар. Али је знање из књига + припремних тестова за испит корисно.

Што се тиче PHP, ту има Zend сертификат - нисам гледао али претпостављам да је слична ствар пошто је Зенд фирма која ради на развоју PHP-a. Такође препоручујем ово релативно кратко и површно упуство да се прође и стекне дојам шта треба покрити знањем: http://www.phptherightway.com/ 

 

5. Уз теорију обавезно радите пројекте - дакле куцајте, куцајте и само куцајте. То је као тренирање у спорту. А добро би било кад се мало стекне знања да се покуша учествовати на неким Open Source пројектима који се углавном налазе на GitHub - ту се стиче искуство рада у тиму, упознају се неки стандарди типа unit testing, путање фајлова, паковање и компајлирање пројеката, алати , итд... Мало више о томе: https://medium.com/@hellomeets/unconventional-way-of-learning-a-new-programming-language-d2bee1fa378a#.fytam82fs  

Значи измишљајте и радите било какве пројекте. Сад је битно куцање и рјешавање практичних проблема а да ли ће се тај софтвер користити, мање је битно барем у овој фази. Циљ је тренинг засад.

 

6. Ако има питања пишите. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Трива рече

6. Ако има питања пишите. :)

Да ли је по твом мишљењу добар почетак ако се ураде 2-3 сајта као препорука за неко запослење у том сектору?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сам сазнао нешто што има потенцијал да ме одврати и потпуно демотивише не само од програмирања, него од било ког посла. 

У већини земаља, сав код кога напишеш док радиш за неког, а у своје слободно време, припада том неком. 

Стварно сам до сржи разочаран у такозвано "право" и државу. Имам планове. Који год да покушам да остварим, прети ми потенцијална тужба.

Тачно су сви закони скројени да штите оне који су већ на тржишту и максимално отежају улазак другима. Држава, тужиоци, судије и адвокати су највећа мафија икада.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Juanito рече

Тачно су сви закони скројени да штите оне који су већ на тржишту и максимално отежају улазак другима. Држава, тужиоци, судије и адвокати су највећа мафија икада.

"The table is tilted, folks, the game is rigged..." 

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Juanito рече

У већини земаља, сав код кога напишеш док радиш за неког, а у своје слободно време, припада том неком. 

Да, али само програм који напишеш по наруџбини послодавца. Ако неки додатни програм напишеш, који послодавац ти није тражио у уговору, нити накнадно, он припада само теби. Ево како је то у Србији регулисано ( али претпостављам да је слично или исто и у свијету регулисано, јер је у питању интелектуална својина чија се правила углавном изводе из међународних конвенција и поштуј усе углавном неки опште прихваћени принципи, мада разлике итекако постоје од државе до државе ), конкретно за ово што ти говориш у питању је уговор о наруџбини ауторског дјела ( а Риле и Авокадо слободно нек ме исправљају и грде ако гријешим :D ). Прво, писање програма за другог је предмет уговора о наруџбини ауторског дјела ( и програмери су аутори, јелте, умјетници ):

Spoiler

Ugovor o narudžbini autorskog djela je u osnovi ugovor o djelu, gdje se poslenik ( budući autor ) obavezuje naručiocu da mu, za naknadu, izradi autorsko djelo i preda mu u svojinu primjerak istog. Ukoliko nije ugovoreno drukčije, primjerak mora biti originalan, ali subjektivno autorsko pravo ostaje od poslenika/autora ( ukoliko nije drukčije ugovoreno ) koje je ograničeno samo pravom naručioca da objavi djelo.

Specifičnost ovog ugovora je u tome što je predmet poslenikove obaveze izrada intelektualne tvorevine, autorskog djela.

U ugovoru djelo mora biti dovoljno precizirano, ali kada je izrađeno mora biti dovoljno originalno.

 

U svim slučajevima u kojima je cilj naručioca da privredno koristi autorsko djelo koje je naručio, neophodno je da se ugovorom o narudžbi djela izričito predvidi ustupanje svih ili određenih imovinskopravnih ovlašćenja iz subjektivnog autorskog prava. Izuzetak od ovog pravila je predviđen za slučaj da se ugovor o narudžbini autorskog djela odnosi na izradu računarskog programa. Tada, ako ugovorom niej određeno drukčije, naručilac postaje i vlasnik primjerka i imalac svih autorskopravnih ovlašćenja ( jer se računarski program po pravilu naručuje radi privrednog korišćenja ).

А може ти послужити и како је регулисано стварање ауторског дјела мимо твојих обавеза према налогодавцу ( послодавцу ) из уговора о стварању ауторског дјела:

Spoiler

Autorsko djelo stvoreno radom koji izlazi van njegovog radnog zadatka ne smatra se djelom stvorenim na osnovu ugovora o radu. ( pripada onda autoru sa svim autorskopravnim ovlašćenjima )

А ево како то изгледа када је ауторско дјело ( програм ) створено управо по захтјеву послодавца, по уговору, мало детаљније:

Spoiler

Ako samim ugovorom nije predviđeno drukčije, zakon propisuje da u trenutku nastanka naručenog autorskog djela ex lege dolazi do konstitutivnog prometa isključivih imovinskopravnih ovlašćenja iz subjektivnog autorskog prava, od autora na poslodavca. Pored njih, poslodavac takođe silom zakona stiče i dozvolu da objavi djelo. Sva prava poslodavca traju samo tokom zakonom određenog roka od 5 godina od dana nastanka djela.  Pravo poslodavca na korišćenje djela je ograničeno na one oblike privredne djelatnosti kojom se on bavi, a ne smije da ustupa prava na korišćenje drugome. Izuzetak od ovog pravila je slučaj kada je izvršenjem ugovora o radu nastao računarski program. Tada ukoliko ugovorom nije određeno drukčije, poslodavac trajno postaje nosiocem svih imovinskopravnih ovlašćenja na programu.

Autor inače zadržava sva svoja ličnopravna ovlašćenja, osim ovlašćenja na objavljivanje djela, a nakon isteka roka od 5 godina može vršiti sva imovinskopravna ovlašćenja u punom obimu. Ali autor može i prije isteka ovih 5 godina, bez dozvole poslodavca, da umnoži i stavi u promet primjerke svog djela kojeg je stvorio izvršavajući ugovor o radu, ukoliko to čini u okviru izdavanja svojih sabranih djela. Kod računarskih programa imovinskopravna ovlaštenja TRAJNO prelaze na naručioca, doduše.

Takođe, autor ima pravu na posebnu naknadu od poslodavca za korišćenje djela.

Хајд, да се мало и програмерима помогне :kucanje: Значи извукли сте дебљи крај, јер све што напишете по наруџбини није ваше. Немате чак и класична имовинска права на свом програму ( иако како изгледа остају лична ауторска права која су: 1. право на назначење имена аутора; 2. право на признање ауторства; 3. право на објављивање дјела - које ипак не задржавате у овом конкретном случају; 4. право на заштиту интегритета дјела; 5. право на супротстављање недостојном кориштењу дјела ). Није хард кеш, али макар је осигурана реклама правом на назначење имена аутора ( програмера ).

Сад, ако два права правника на форуму имају шта додати или одузети или исправити овоме, па да и ми вараврски неандерталци некако помогнемо напредној програмерској аријевској раси :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То су све невиђене небулозе које не могу ни да разумем. На једној страни имамо креативне људе из свих области који стварају нешто конретно и на другој вас правнике и политичаре који загорчавате људима животе. Ево, свет је остао ускраћен за нешто занимљиво што сам можда могао допринети. Могу да радим доста и да поднесем ту врсту стреса, али стрес са бироктатијом не могу. Једноставно сам изгубио битку. Одустајем од стартапа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Juanito рече

То су све невиђене небулозе које не могу ни да разумем. На једној страни имамо креативне људе из свих области који стварају нешто конретно и на другој вас правнике и политичаре који загорчавате људима животе. Ево, свет је остао ускраћен за нешто занимљиво што сам можда могао допринети. Могу да радим доста и да поднесем ту врсту стреса, али стрес са бироктатијом не могу. Једноставно сам изгубио битку. Одустајем од стартапа.

Јој, заборавим често да је ово к'о клингонски...

Али чек, битно је да уговором изричито предвидиш да сва права аутор задржава. Дозвољено је, ( макар у Србији ). Питање је да ли ће твој наручилац то само прихватити. Битно је да се зна да ако ништа се о томе не каже у уговору, примјењују се ова правила што сам поставио. Значи нико није ограничен, само нек се стави црно на бијело. Могу ти сад оправдавати овакво рјешење привредним интересима, али битн оје да ово нису никаква дефинитвна ограничења и да се уговором могу промијенити. Дакле, битно је смао то имати на уму да се треба у уговору навести да сва, или нека одређена права задржава аутор.

Плус, не заборави да постоји и посебна накнада коју аутор прима од наручиоца за кориштење његовог ауторског дјела. Није све тако сиво :stadaradim: Сад, ко зна, можда је у Холандији другачије ово регулисано неким законом о интелектуалној својини, рачунарским програмима или сл. Несам чколовала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Битно је да ја сад не смем ништа да напишем јер не знам чије је. Иде се и дотле да је питање које власник мојих мисли, тј идеја које ми падну на памет док сам под уговором. У суштини су ту прописи потпуно небитни, битно је ко има јачег адвоката. Чиста мафија, 100%, по дефиницији. Али да не давимо тему, ионако је небитно. Као што рекох, одустајем ја стварно немам ни снаге ни воље за ту зајебанцију. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
    • Од Поуке.орг инфо,
      Тема о трпљењу је увек актуелна, увек се мало тргнемо и потсетимо шта нам је чинити. Кад кажемо трпљење, увек је осећај нечега што нам није најпријатније, у овом свету хтели ми или не, мало смо навикли да нам све буде пријатно и да кажемо ово ми прија, ово не.
      Где год живимо да ли у манастиру или у породицама нешто морамо, а нешто треба да трпимо. Свугде, на сваком месту се очекује, или захтева трпљење. Али, морамо рећи најбитније ми нисмо од Бога створени да трпимо, то не говорим ја већ Свети оци. Први људи Адам и Ева нису створени да трпе, нити Бог нама жели да трпимо. Ово мало звучи дрско, али је истинито. Адам и Ева су створени у Рају, Бог по Светим оцима, када ствара ствара из свог савршенства и савршеним својим погледом без икаквих примеса, Он жели нама савршенство и зато је рекао: „Будите свети, јер сам ја свет“ (3 Мој. 19,2).
      Адам и Ева су живели у Рају. Да ли је у Рају било потребно трпљење? Није. Живели су у благодати Божијој и усавршавали се. После пада Адама и Еве као природна последица греха настаје трпљење. После тога долази благослов Божији да ће жена у мукама рађати децу, а Адам (човек) у зноју лица свога јести хлеб свој. Синоним за ове речи јесте трпљење. Као да је Бог рекао сада ћете трпети, зато што сте преступили. Ми људи треба да знамо да Господ хоће од нас да имамо у срцу радост, милостивост, да наше срце буде пуно елана за Христа, за духовни живот. Такође да сами не тражимо од Господа нешто што би требали да трпимо. То је добро, али није за свакога већ само за велике подвижнике и старце. Ми као почетници не можемо тражити од Господа да ли ћемо да трпимо или нећемо. Него ћемо, по Светим оцима, да имамо потпуно поверење у Господа, што више да се трудимо да будемо пуни љубави, да имамо поверење не какво би ми хтели него предање и поверење заједно. Предати са поверењем себе, ето то треба, а да ли ће Господ од нас тражити да будемо трпељиви или не то је друго.
      Монах када дође у манастир већ је одлучио да себе преда трпљењу, али није оно трпљење које свако од нас може да замисли у свом уму него као што рекосмо предајемо себе Господу па како Господ благослови.
      У Светој Гори након монашења, монаху прилази братија и пита га: Како ти је име? И кажу му: Брате спасавај се монашким чином и већина му говори и имај доста трпљења. То су поздрави на самом почетку монашког живота. То су жеље и честитке. Е сад, неко би се наљутио да му желиш да трпи, а монаси се радују, јер наша психологија је другачија од мирске психологије. Када кажем психологије мислим на став, мишљење, однос, мисли... Зато није за све исти пут. Господ је за нас претрпео смрт (за све нас, све људе). Његовом раном ми се исцелисмо, каже црквена песма. То је наша радост, то нам је подстрек за живот. Са једне стране ми нисмо ти који одлучујемо да ли ћемо трпети или не, али смо потпуно предати Христу Богу. Ту је наше поверење према Господу и како Он благослови тако ће бити. Као и када одемо код духовног оца и кажемо своје немоћи, своје слабости, дужни смо да послушамо а кроз то и отрпимо оно што нам је благословио. Ми бирамо духовног оца, онога у којег имамо поверења, а сам Господ кроз своју Цркву нас учи и кроз искуство Светих отаца и Светих мученика, да је њему мило када неко трпи њега ради. То је јако утешно.
      Упознајући се кроз житија, чини ми се највише су трпели мученици, па подвижници у пустињама, затим остали. И сви са истим циљем – Христа ради. Сећате се када је било најтеже мученицима у трпљењу јављао им се сам Господ или им је слао утеху преко анђела и Светитеља. То су чињенице. Зашто? Зато што је у трпљењу потребна утеха. Са једне стране видимо да Господ шаље утеху, јер не жели да човек страда а са друге стране Он је отворио тај пут, који ће човека одвести до спасења. Такво трпљење је богоугодно дело.
      Сећате се, када је Господ дао, рекао бих, благослов Адаму и Еви да ће трпети и они и сви њихови потомци, а са друге стране даје утеху у трпљењу. Трпљење са Божијим благословом је уписано кроз Христа у нама. Сам Христос страдајући на крсту, трпећи ране, најтеже патње и страдања је поднео за нас. И то је заиста тако, да нико више никада није пострадао ни најмање, довољно је Христово страдање да нас спасе, ако ми желимо са својом љубави да се сјединимо са Христом.
      Међутим, тај његов благослов и љубав имају снагу и силу да спасе цео свет. Али, Господ нас је даровао слободом и Господ нам тиме даје могућност да сами одлучимо по својој љубави да ли хоћемо и желимо да састрадавамо са њим. Није то Богу потребно, али ако хоћемо саобраз са њим у трпљењу. Наравно као Христове иконе задато нам је да будемо као Христос, колико год можемо. У Јеванђељу Господ каже: „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лука 21,19). У Јеванђељу имамо од Господа заповести, поука, похвала, критика, а ове наведене речи су пророчке. Господ нам указује да ћемо имати трпљење кроз живот и тако ћемо спасавати душе своје. Ми као људи нисмо сви спремни да имамо исто трпљење па Господ као Створитељ наших душа, нâс и нашег срца, који нас сваког појединачно познаје, зна колико ће ко моћи да претрпи и како ће кога да спасе. Ми као људи, сви имамо по неку слабост а те слабости не могу другачије да се исправе до саобразним леком. Да би се човек излечио потребно је трпљење.

      Свети оци кажу што је рана дубља више ће болети. То је нормално. Рецимо за малу дечицу не прича се иста прича као за одрасле. Постоје ступњеви у нашем православном духовном животу. До неких граница има када треба духовни човек или верник да трпи, после му Господ даје неке друге степене, да ли трпљења или неких других искустава, и свако следеће искушење другачије. Сви имамо различите путеве задате од Господа.
      Сећам се, причали су ми, да је Старац Пајсије говорио да нам Господ у неком тренутку даје трпљење, а када то издржимо са љубављу после нам даје „чоколадице“. Дакле, даје нам после благослове, јер познаје нашу слабост. Такође Старац је говорио: Милије је Господу једно Господе помилуј, једно Слава Ти Боже у болу, када си болестан и немоћан у невољи, него хиљаду Господе Исусе Христе помилуј ме грешног. Зашто? Зато што човек у трпљењу учествује сав, цео, не само ум, већ срце, душа, ум, тело све. И онда, чим цео човек учествује, ако трпи Христа ради, ето и Господ да га утеши. Знате, разлика је да ли људи трпе из ко зна којих разлога или трпе Христа ради. Свети Старац Пајсије читао је само Јеванђеље и Св. Исака Сиријског. Св. Исак Сиријски је написао само једну књигу. Ту једну књигу и Јеванђеље, тако су ми пренели оци који су добро познавали Старца, Старац Пајсије је читао. Како је читао? По један пасус или поглавље и онда се трудио да у току дана изврши то што је прочитао, да живи у складу са прочитаним.
       
    • Од JESSY,
      Одломак из књиге „Основе породичног живота. Размишљања и савети архимандрита Јована (Крестјанкина)“ издавачке куће „Вољни страник“   
      Ви сте породични људи и отац Ф. је у праву кад Вас усмерава на главно – на бригу о породици. А како и чиме то је унутрашња ствар, својим трудом, по својим могућностима. Сви треба да живимо хришћански: и монаси, и мирјани, али су путеви различити и одговараћемо за различите ствари. Стваралачки изграђујте своју породицу. И не могу сви сликари да сликају иконе, не треба толико икона колико има људи који би желели да их сликају. И свет не може без лекара, без учитеља и без уметника, јер ће осиромашити и разболеће се. Јер свако обавља свој посао и треба да га обавља као Божје послушање – с радошћу и љубављу.
      ***
      И немојте заборавити: за самовољне подвиге, за постове ван захтева Цркве нећете одговарати пред Богом, а за породицу, за кћерку и за супруга ћете одговарати само ви. Ви сте се до те мере усредсредили на себе да сте престали да видите потребе ближњег. Зар је Бог могао тако нешто да Вам сугерише? Непријатељ иде поред и довија се како да Вас скрене с Божјег пута.
      ***
      Ваши доживљаји су изузетно деликатно и стваралачко дело – дело љубави. И не успевате увек да ускладите тон и да складно запевате. Али то је живот. Живот је подвиг, живот је наука, она васпитава у нама и стрпљење, и смирење, и љубав.
      Ј. И., размислите, до нас који наизглед живимо далеко од узбурканог света, допире његова грозница, а шта да кажемо за оне чијих душа, ума и срца се директно дотиче? Нека би им Бог дао снаге да опстану и да се не поводе за тренутним каприцима живота (јер живот се још увек гради без Бога, а то значи да живот још увек није како треба).
      Дакле, драга Ј. И., знајте да нам је дата врло важна улога – да схватимо и да се молимо, и да на време дамо, и да с утехом примимо, олакшавајући на тај начин супругу тешко бреме спољашњих догађаја.
      Ви треба да будете помоћница, а за то није обавезно да знате, али је обавезно да осећате. И завршићу речима апостола, оне нам долазе у прави час и у одговарајућој прилици: „Знање надима, а љубав изграђује“ (1 Кор. 8, 1). Знам да имате велике тешкоће, желите ослонац, а свима око себе Ви морате бити ослонац. Ево, ја имам већ 90 година, а сви од мене још увек немилосрдно захтевају да будем ослонац. Али ја знам да је наш ослонац Један и да је наша снага у Једном, и да је спасење у Једином – све је у Христу, Господу нашем Спаситељу. И уз Божју помоћ све ћемо издржати и преживећемо чувајући веру и верност. За нас је главно да увек и у свему будемо с Богом.
      Нека је на вашој породици Божји благослов.
      ***   
      А за породицу се треба борити, то нису просто ваши односи са супругом. То је од ране младости несређен живот ваше деце. Прво што треба да чините стално јесте да се молите за супруга и да се молите светом Гурију, Самону и Авиву за очување породице. Друго и подједнако важно јесте да завирите у своје срце, да пажљивије погледате себе – да ли има Ваше кривице у томе што муж избегава кућу.
      ***
      Ваше хришћанско стрпљење, смирење и љубав ће иако мало, својевремено учинити своје и Ваша друга половина, Ваш муж ће оживети духом. Међутим, за то почните да радите на себи: кад он плане – Ви немојте. Схватите да је њему теже него Вама, он не зна Бога, а непријатељ га води „тамо куд он неће“. Почните да се молите за њега стално и с осећајем сажаљења, сетите се да је и њему од детињства било тешко као и Вама. А остало је дело Божје. Прочитајте Прву посланицу Коринћанима, 7. главу и имајте на уму да болујете заједно с мужем, јер сте вас двоје – једно тело.
      Добро је то што се молите за њега. То обавезно треба да чините како га не бисте изазвали да хули на Бога. Доћи ће време и тајно ћете моћи да чините јавно.
      ***
      А породицу треба да чувате мудрим и стрпљивим односом према супругу. Само је лако рећи: „Развешћу се!“ Лако је рећи кад мислиш и знаш само себе, а ако размишљаш још и о супругу, па и о деци, уложићеш све напоре да деца знају оца, а муж – своју породицу.
      ***
      Вера у то да ти је Господ ближе од било кога од блиских, да не чује шапат твојих усана, већ чује молитвене дамаре твог срца и чиме је оно испуњено у тренутку кад се обраћаш Богу. А ти си породичан човек и за сваког члана породице одговараш пред Богом, значи, срце треба да те боли за свакога. Нека би ти Бог дао мудрости! И почни, С., од испуњавања поуке преподобног Серафима Саровског: „С., радости моја, стеци дух миран и неће се спасити само твоја породица, већ ће се хиљаде спасити око тебе.“ И то је све. Гледај како нас живот учи да живимо. Ако хоћеш да будеш задовољан и срећан – живи у Богу, а ако нећеш – ту нема среће.
      https://srpska.pravoslavie.ru/140466.html
       

      View full Странице
    • Од JESSY,
      Одломак из књиге „Основе породичног живота. Размишљања и савети архимандрита Јована (Крестјанкина)“ издавачке куће „Вољни страник“   
      Ви сте породични људи и отац Ф. је у праву кад Вас усмерава на главно – на бригу о породици. А како и чиме то је унутрашња ствар, својим трудом, по својим могућностима. Сви треба да живимо хришћански: и монаси, и мирјани, али су путеви различити и одговараћемо за различите ствари. Стваралачки изграђујте своју породицу. И не могу сви сликари да сликају иконе, не треба толико икона колико има људи који би желели да их сликају. И свет не може без лекара, без учитеља и без уметника, јер ће осиромашити и разболеће се. Јер свако обавља свој посао и треба да га обавља као Божје послушање – с радошћу и љубављу.
      ***
      И немојте заборавити: за самовољне подвиге, за постове ван захтева Цркве нећете одговарати пред Богом, а за породицу, за кћерку и за супруга ћете одговарати само ви. Ви сте се до те мере усредсредили на себе да сте престали да видите потребе ближњег. Зар је Бог могао тако нешто да Вам сугерише? Непријатељ иде поред и довија се како да Вас скрене с Божјег пута.
      ***
      Ваши доживљаји су изузетно деликатно и стваралачко дело – дело љубави. И не успевате увек да ускладите тон и да складно запевате. Али то је живот. Живот је подвиг, живот је наука, она васпитава у нама и стрпљење, и смирење, и љубав.
      Ј. И., размислите, до нас који наизглед живимо далеко од узбурканог света, допире његова грозница, а шта да кажемо за оне чијих душа, ума и срца се директно дотиче? Нека би им Бог дао снаге да опстану и да се не поводе за тренутним каприцима живота (јер живот се још увек гради без Бога, а то значи да живот још увек није како треба).
      Дакле, драга Ј. И., знајте да нам је дата врло важна улога – да схватимо и да се молимо, и да на време дамо, и да с утехом примимо, олакшавајући на тај начин супругу тешко бреме спољашњих догађаја.
      Ви треба да будете помоћница, а за то није обавезно да знате, али је обавезно да осећате. И завршићу речима апостола, оне нам долазе у прави час и у одговарајућој прилици: „Знање надима, а љубав изграђује“ (1 Кор. 8, 1). Знам да имате велике тешкоће, желите ослонац, а свима око себе Ви морате бити ослонац. Ево, ја имам већ 90 година, а сви од мене још увек немилосрдно захтевају да будем ослонац. Али ја знам да је наш ослонац Један и да је наша снага у Једном, и да је спасење у Једином – све је у Христу, Господу нашем Спаситељу. И уз Божју помоћ све ћемо издржати и преживећемо чувајући веру и верност. За нас је главно да увек и у свему будемо с Богом.
      Нека је на вашој породици Божји благослов.
      ***   
      А за породицу се треба борити, то нису просто ваши односи са супругом. То је од ране младости несређен живот ваше деце. Прво што треба да чините стално јесте да се молите за супруга и да се молите светом Гурију, Самону и Авиву за очување породице. Друго и подједнако важно јесте да завирите у своје срце, да пажљивије погледате себе – да ли има Ваше кривице у томе што муж избегава кућу.
      ***
      Ваше хришћанско стрпљење, смирење и љубав ће иако мало, својевремено учинити своје и Ваша друга половина, Ваш муж ће оживети духом. Међутим, за то почните да радите на себи: кад он плане – Ви немојте. Схватите да је њему теже него Вама, он не зна Бога, а непријатељ га води „тамо куд он неће“. Почните да се молите за њега стално и с осећајем сажаљења, сетите се да је и њему од детињства било тешко као и Вама. А остало је дело Божје. Прочитајте Прву посланицу Коринћанима, 7. главу и имајте на уму да болујете заједно с мужем, јер сте вас двоје – једно тело.
      Добро је то што се молите за њега. То обавезно треба да чините како га не бисте изазвали да хули на Бога. Доћи ће време и тајно ћете моћи да чините јавно.
      ***
      А породицу треба да чувате мудрим и стрпљивим односом према супругу. Само је лако рећи: „Развешћу се!“ Лако је рећи кад мислиш и знаш само себе, а ако размишљаш још и о супругу, па и о деци, уложићеш све напоре да деца знају оца, а муж – своју породицу.
      ***
      Вера у то да ти је Господ ближе од било кога од блиских, да не чује шапат твојих усана, већ чује молитвене дамаре твог срца и чиме је оно испуњено у тренутку кад се обраћаш Богу. А ти си породичан човек и за сваког члана породице одговараш пред Богом, значи, срце треба да те боли за свакога. Нека би ти Бог дао мудрости! И почни, С., од испуњавања поуке преподобног Серафима Саровског: „С., радости моја, стеци дух миран и неће се спасити само твоја породица, већ ће се хиљаде спасити око тебе.“ И то је све. Гледај како нас живот учи да живимо. Ако хоћеш да будеш задовољан и срећан – живи у Богу, а ако нећеш – ту нема среће.
      https://srpska.pravoslavie.ru/140466.html
       
    • Од Дејан,
      На Светој Гори, у Хиландару, пре 17 година, крстио се и примио свету тајну православља. Монаси су му наденули име Сава. Сава Хиландарски.
       
      На званичној страници Универзитета Окајама, на ком предаје историју уметности и српски језик, пише његово име Мићитака Сава Сузуки.
       
      А још као студент, пре готово четрдесет година, стигао је први пут у Србију. Дошао је на специјализацију код чувеног професора Војислава Ђурића. Научио прве речи на нашем језику. Упознао Београд, занемео пред лепотом Студенице, Жиче, Грачанице... Овде је пронашао другу домовину. Мићитака и Србија. Веза која, каже, никада неће бити покидана.
       
      - За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе. Док је Запад сав окренут материјалном, код вас се, а да нисте ни свесни, очувало духовно. Постоји равнотежа - започиње своју причу овај професор историје уметности. - Када сам први пут крочио на тло Европе, из Јапана сам дошао бродом, па возом. У Русији ме је одушевила византијска уметност. Посебно иконе. А онда сам дошао у Србију и открио да је византијска уметност овде још лепша, аутентичнија, да нигде на свету не постоје већа ремек-дела.
       
      Икона је, сматра, најважнији садржај хришћанства. То је портрет богочовека, а прихватање контрадикције да је Бог уједно и човек, каже, суштина је вере.
       
      Када је први пут видео Студеницу, професор Сузуки био је потресен њеном лепотом.
       
      - Тај манастир врхунац је европске средњовековне уметности - без дилеме процењује овај стручњак.
       
      Помогао је у добијању помоћи јапанске владе за обнову манастира на југу Србије. Тако су рестауриране фреске у Цркви Светог Јована у Јасуњи крај Лесковца. Неколико година стручњаци су скидали слој цртежа из 20. века, да би испод заблистао аутентичан фрескопис стар пет векова.
       
      Да би лепоту српских манастира представио својим сународницима, на јапански језик је превео монографију "Хиландар" Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића.
       
      А за Јапанце каже да се суштински разликују од Срба, православаца.
       
      - У Јапану сви много раде. То је нека врста болести, да се све време троши на рад. И због тога су људи много депресивни. У Србији је сасвим другачије - примећује проф. Сузуки. - Православље заговара радовање животу. Истина, овде би ипак могло мало више да се ради. Имам пријатеље који раде на универзитету и који, само што су отишли на посао, већ се враћају кући.
       
      Иако му је пола душе у Србији, наш саговорник ипак има јапанске навике. У минут тачан и много вредан. Зато је уз свој редовни посао, професора историје уметности на Универзитету Окајама, себи наметнуо још један - на универзитету предаје српски језик.
       
      - Кад сам у Јапану, мој српски звучи одлично. Кад дођем у Србију, онда чујем колико грешим - самокритичан је. - Нисам лингвиста, али радује ме да студенте учим српски језик. А и они се радују. Сваке године имам их између 20 и 30 у групи. А једне године било их је више од стотину. Јапанцима, а и другим страним студентима, српски звучи необично, као што овде звучи јапански. Зато воле да га уче. Мада многи и не знају где је Србија. Тешко је разликују од Сибира и стално питају је ли тамо много хладно.
       
      А последњих година, студенти у Јапану, захваљујући професору Сузукију, из прве руке могу да сазнају више о нашој земљи. Универзитет Окајама финансира боравак наших академаца и професора тамо, где се усавршавају у области јапанског језика и културе. Баш као они данас у Окајаму, Сузуки је седамдесетих први пут дошао у Београд.
       
      Крштење на Хиландару
       
      - На Хиландар нисам отишао са планом да се крстим. Али док сам тамо боравио, пожелео сам да то урадим - присећа се Мићитака Сузуки. - Мислио сам да нисам спреман, јер нисам знао молитве, ни да се правилно прекрстим. Ђакон ми је рекао: "Вера у Бога је довољна. Све остало ћеш научити".
       
      И. Мићевић; Вечерње новости
×
×
  • Креирај ново...