Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Grizzly Adams

Људи су супер! :)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 минут, Danijela рече

Kako to?

Депресија је тешка болест. Твој мозак више није твој. Није Роби одлучио да се убије јер је имао тежак живот, него је болест до те мере променила мозак да је то било практично неминовно. Мозак је  практично наредио телу да то учини. Не изражавам се стручно, наравно, само говорим оно што сам видео. Верујем да многи људи могу да успеју да живе са том опаком болешћу и умру од нечег другог, али не смемо кривити оне који изгубе битку.

Менталне болести су као физичке. Мислим да је то јако важно схватити јер су људи који их имају несхваћени и стигматизовани. Често их виде као оне који изводе "бесне глисте". 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Danijela

Ха! Како је ово добро! :navijanje::aplauz:

Имао сам можда 10 година кад сам први пут чуо AC/DC и исто се овако одушевио. И још ме држи... :smeh1:

Сећам се тачно коју сам прву песму чуо - Girls Got Rhythm. То је било откривење... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

NIJE TO BIO BOL, VEĆ OSEĆAJ KOJI NE MOŽE DA SE OPIŠE Kako su srpski lekari Katarini spasli otkinutu šaku

9LgktkqTURBXy85YTcyNDkxYWMxMTg5ODhhZmY1Z

Zahvaljujući stručnosti, požrtvovanju i ogromnoj volji da spasu šaku mladoj devojci, tim lekara na čelu sa ortopedom i mikrohirurgom prof. dr Čedomirom Vučetićem uradio je replantaciju šake. Samo nedelju dana nakon operacije Katarina oseća prste, a stručnjaci očekuju da će se ona u potpunosti oporaviti.

Do nesrećnog slučaja došlo je iznenada. Bio je dovoljan samo jedan trenutak nepažnje i mašina joj je odsekla šaku gotovo ravno, pod pravim uglom.

- Vrištala sam kao nikada u životu. Nije to bio bol, već osećaj koji ne može da se opiše. Strah, šok, saznanje da nemam šaku... Ipak, moje kolege su bile poprilično pribrane. Odmah su reagovali. Jedan kolega je istog sekunda skinuo kaiš sa svojih pantalona, dok je druga koleginica već taj isti kaiš vezala na moju ruku da bi zaustavila krvarenje. A treći kolega je uspeo da nađe led i tu šaku stavio u njega - objašnjava Katarina za "Blic".

2DMktkqTURBXy8zMmE4ZWFkMjRiNTllMzYyOTkxO

Te noći sve se brzo dešavalo, na njenu sreću. Hitna pomoć je brzo stigla i već za manje od dva sata ona se našla u operacionoj sali.

Imala je sreće jer je to veče mogao od kuće da dođe prof. dr Čedomir Vučetić, koji je inače i načelnik odeljenja za koštano-zglobne infekcije u Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju.

- Sam događaj i tako teške povrede se ne dešavaju svakodnevno. S druge strane, radilo se o teškoj povredi koja ipak daje mogućnost da se uradi potpuna rekonstrukcija. Ovde je vreme ključni faktor i ako pacijent što pre stigne do operacione sale, veće su šanse da se amputirani deo vrati - kaže dr Vučetić, koji je i pionir u toj oblasti hirurgije.

HyWktkqTURBXy8xNzE2MDdlN2FhNTU1Y2UzNTNkZ

Glavni plan je bio da se šaka replantira. Pet sati trajala je borba. Pomoću posebnih lupa, konaca debljine vlasi kose, posebnih igala, dr Vučetić je zašivao i spajao deo po deo.

- Radilo se o oštroj posekotini, pa nije bilo potrebno skraćivanje struktura, zbog čega smo mogli da napravimo anatomsku rekonstrukciju - pojašnjava profesor.

Sama operacija zahtevala je od hirurga, ali i od celog tima koncentrisanost, znanje, izdržljivost, ali i umeće. Prvo su morale da se odvoje i prepoznaju strukture koje su od značaja. Trebalo je ušiti dve arterije, živce, više vena. Posebnim iglama fiksirali su kosti i krenuli na ušivanje tetiva. Za svaki prst potrebno je ušiti najmanje dve tetive, što znači da je u toj noći Katarini zašiveno više od desetak tetiva.

t3XktkqTURBXy9hMTU3Y2JmNTAyZWUwN2U5NTVjM

Da operacija nije bila uspešna, danas Katarina ne bi osećala prste. Uporno vežba, ali je pred njom dug period rehabilitacije.

- Najgori deo je prošao. Želim da što pre sve zaboravim. Prvih dana imala sam noćne more, ali kako vreme prolazi, sve mirnije spavam - kaže Katarina.

Uskoro novi timovi

Povrede šake su najčešće povrede i godišnje se dogodi oko 50 sličnih povreda koje zahtevaju potpunu replantaciju.

Ovde se radi o skupoj hirurgiji koja zahteva specifičnu opremu, posebne uslove za rad, ali i posebno obučavanje kadra, kaže direktor Klinike za ortopediju dr Marko Kadija.

- Veliki broj operacija zahteva bar dva visokoobučena mikrohirurga u sali, pa nam je plan da u narednom periodu oformimo nove timove, mlađu generaciju lekara i da na taj način dobijemo veći broj mikrohirurga na dežurstvu - kaže dr Kadija.

Kolege heroji: Nedostaje nam

- Čuli smo vrisak. Katarina je klečala i držala se za ruku. Prvo smo pomislili da joj je valjak povukao prste, ovo nismo nikako očekivali. Čistim rezom bila joj je odsečena šaka - priča Snežana Cvetković, radnica štamparije, koja je pribrano, gotovo kao lekar pružila prvu pomoć koleginici.

jt2ktkqTURBXy9jYjBjNzNmODlmNzgzZjM2YzU5O

Dosetljiva i brza reakcija Snežane, majstora u štampariji Milana i portira Slobodana sačuvala je Katarini šaku, a možda i život.

- Pritisla sam joj ruku svojom. Milan je skinuo kaiš, zavezala sam čvor kaišem i stegla. Podigla sam joj ruku uvis, što ju je bolelo, ali sam je naterala da tako ostavi - nastavlja ona.

Do nesrećnog slučaja došlo je kada se papir zaglavio u trorezaču, u mašini koja se sama blokira kada senzorima uoči nepravilnosti. Iako je to posao majstora, iskusne radnice su samostalno rešile da poprave kvar u najboljoj nameri. U trenutku kada je Katarina pokušala da dohvati papir, nož se spustio...

- Ne znamo kako i zašto se to desilo. Tek smo počeli u tri sata po podne, to se dogodilo oko pola pet, tako da sigurno nije bio umor - iskrena je Slađana.

8gFktkqTURBXy80ODYyYjBjZGJjY2YzMzE1MWVjM

Povreda je bila teška, ali zbog podveza nije bilo mnogo krvi. I hitri portir Slobodan jedan je od heroja tog dana.

- Dok sam stigao, Snežana je već reagovala, svega se setila. Pozvao sam Hitnu pomoć, a u međuvremenu smo tražili led po štampariji. Pošto se ispostavilo da nemamo, setio sam se kafića u kraju. Otrčao sam do tamo i imali su, srećom - priča Slobodan.

Sandra koja je bila najbliža Katarini, radeći na istom delu mašine, i dalje je uznemirena. Ona je ostala zatečena i odskočila od mašine od straha. Taj prizor joj je i dalje u glavi.

- Jako mi je teško. Sve se dogodilo odjednom. Ona je divna i jako pozitivna devojka. Čujemo se i sad stalno - jedva je izustila Sandra, tresući se dok je prolazila kraj mašine. M. Rodić

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3/29/2017 at 10:56, Juanito рече

Депресија је тешка болест. Твој мозак више није твој. Није Роби одлучио да се убије јер је имао тежак живот, него је болест до те мере променила мозак да је то било практично неминовно. Мозак је  практично наредио телу да то учини. Не изражавам се стручно, наравно, само говорим оно што сам видео. Верујем да многи људи могу да успеју да живе са том опаком болешћу и умру од нечег другог, али не смемо кривити оне који изгубе битку.

Менталне болести су као физичке. Мислим да је то јако важно схватити јер су људи који их имају несхваћени и стигматизовани. Често их виде као оне који изводе "бесне глисте". 

http://www.neurology.org/content/87/13/1308.full

Цитат

As you may know, my husband Robin Williams had the little-known but deadly Lewy body disease (LBD). He died from suicide in 2014 at the end of an intense, confusing, and relatively swift persecution at the hand of this disease's symptoms and pathology.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      морала сам да отворим тему због дивног одговора @Лидија Миленковић на мом статусу...
      вероватно ћемо добити још исто тако добрих одговора...
       
       




    • Од Milan Nikolic,
      16.02.2019
      У Подгорици је вечерас одржан други протест под слоганом „97.000 одупри се“ на којем је, по процјени организатора, учествовало око десет хиљада људи. Протест је почео минутом ћутања за све жртве режима последњих тридесетих година.
       
       
      Глумац Славиша Грубиша казао је да по први пут у животу нема трему, јер никада није био сигурнији у ријечи које треба да изговори и да је убијеђен да се слобода не продаје у ковертама и да нема цијену. Он је прочитао иницијалне захтјеве организатора протеста:
      „Захтијевамо да врховни државни тужилац Ивица Станковић, специјални тужилац Миливоје Катнић и директор Агенције за спречавање корупције Сретен Радњић, хитно поднесу оставке. Захтијевамо оставку предсједника Владе Душка Марковића и хитну и неопозиву оставку предсједника државе Мила Ђукановића.“
      Некадашњи политичар и један од организатора протеста Џемал Перовић поручио је да у Демократској партији социјалиста (ДПС) нема здравог ткива.
      „Пошто смо себи поставили величанствен циљ, да ослободимо Црну Гору од њих и започнемо корјените промјене система, нема разлике међу нама вечерас, ни на наредним окупљањима. Разлике ћемо артикулисати онда када будемо градили демократске институције система, којих у Црној Гори нема“, поручио је Перовић.

      Колона грађана је затим кренула у „шетњу против режима“. Грађани су симболично продефиловали Улицом слободе, Булеваром Светог Петра Цетињског поред Скупштине, Централне банке и Предсједништва и скренули у Улицу Јована Томашевића, гдје се налази сједиште Демократске партије социјалиста (ДПС).
      Пролазећи поред Скупштине и зграде предсједника, грађани у колони су скандирали: „Оставке!“, „Мило лажове!“ и „Мило лопове!“.
      Испред централе ДПС-а окупљени су узвикивали „ДПС лопови!“.

      На протесту су били и лидери и функционери опозиционих политичких партија, представници невладиног сектора и грађански активисти…
      Протести ће се, како су саопштили организатори, одржавати сваке суботе на истом мјесту.
       
      https://rs.sputniknews.com/regioni/201902161118881240-podgorica-protest/
    • Од ризница богословља,
      Руски свештенице и монахиње из САД и Канаде раде у Индији на катихизацији, па је 2000 људи крштено у светој Православној Цркви. Ова мисионарска група већ месецима активно ради у појединим индијским градовима. Очекује се да ће Цркви приступити неколико хиљада људи.     На чело мисионарског рада стоји отац Атанасије Кон, старешина Иверске парохије на Хавајима. Сав овај подухват се обавља по благослову митрополита Илариона, првојерарха Руске Заграничне Цркве.      Извор: Православие.ру
    • Од Драгана Милошевић,
      Његово преосвештенство епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакао је у божићној поруци да је Христово рођење извор радости и учи људе дјелатној љубави, да се приближе и помогну другима.
       
      “Бити дијете Божића значи приближити се и помоћи, бити ту за ближње, за невољног, старог, болесног, депресивног, за промрзле и обезнађене мигранте, који тумарају нашом земљом, а који због своје судбине веома наликују малом Исусу. Једном ријечју, бити ту за све, баш као што је и Он постао човјек ради свакога од нас”, поручио је владика Димитрије.
      Он је истакао да рођење Христово од Духа Светога и Марије Дјеве открива једном засвагда близину Божију.
      “Оно нам собом казује да нас Бог не избјегава, већ се поистовјећује са нама, бивајући заувијек ту за нас на конкретан начин, као брат по човјечанству свакоме ко ту природу дијели, а то су, дакако, сви људи, без обзира на своје физичке, националне, материјалне или свјетоназорне разлике”, навео је епископ Димитрије.
      Он је нагласио да, рађајући се на земљи као човјек, Господ открива себе људима и омогућава да се сусретну и остваре лични однос са њим.
      “Христос се, дакле, не скрива иза својих небеса, иза својих закона и списа, нити било каквих других ограда или од људи успостављених граница”, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.
      Он је рекао да је за оне, пак, који у Христоса вјерују као у свога спаситеља, то рођење извор радости због неизрециве близине његове и сједињења његовог са људима, али је исто тако и позив који изискује да се људи попут глине препусте да их истина богорођења обликује.
      “То, између осталог, значи да не треба да избјегавамо човјека, већ да му будемо братски и сестрински блиски, јер је Исус, `прворођени међу многом браћом`, жива тачка нашега јединства”, навео је владика Димитрије у божићној поруци.
      Уз традиционални поздрав “Христос се роди!”, епископ Димитрије је поручио да бити дијете Божића не значи вољети друге на нивоу теорије, јер Христово рођење не учи томе – него људе учи дјелатној љубави.
      извор

      View full Странице
    • Од Драгана Милошевић,
      Његово преосвештенство епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакао је у божићној поруци да је Христово рођење извор радости и учи људе дјелатној љубави, да се приближе и помогну другима.
       
      “Бити дијете Божића значи приближити се и помоћи, бити ту за ближње, за невољног, старог, болесног, депресивног, за промрзле и обезнађене мигранте, који тумарају нашом земљом, а који због своје судбине веома наликују малом Исусу. Једном ријечју, бити ту за све, баш као што је и Он постао човјек ради свакога од нас”, поручио је владика Димитрије.
      Он је истакао да рођење Христово од Духа Светога и Марије Дјеве открива једном засвагда близину Божију.
      “Оно нам собом казује да нас Бог не избјегава, већ се поистовјећује са нама, бивајући заувијек ту за нас на конкретан начин, као брат по човјечанству свакоме ко ту природу дијели, а то су, дакако, сви људи, без обзира на своје физичке, националне, материјалне или свјетоназорне разлике”, навео је епископ Димитрије.
      Он је нагласио да, рађајући се на земљи као човјек, Господ открива себе људима и омогућава да се сусретну и остваре лични однос са њим.
      “Христос се, дакле, не скрива иза својих небеса, иза својих закона и списа, нити било каквих других ограда или од људи успостављених граница”, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.
      Он је рекао да је за оне, пак, који у Христоса вјерују као у свога спаситеља, то рођење извор радости због неизрециве близине његове и сједињења његовог са људима, али је исто тако и позив који изискује да се људи попут глине препусте да их истина богорођења обликује.
      “То, између осталог, значи да не треба да избјегавамо човјека, већ да му будемо братски и сестрински блиски, јер је Исус, `прворођени међу многом браћом`, жива тачка нашега јединства”, навео је владика Димитрије у божићној поруци.
      Уз традиционални поздрав “Христос се роди!”, епископ Димитрије је поручио да бити дијете Божића не значи вољети друге на нивоу теорије, јер Христово рођење не учи томе – него људе учи дјелатној љубави.
      извор
×