Jump to content

Ministarka proterana, Turci prete "najgrubljim odgovorom"

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ministarka proterana, Turci prete "najgrubljim odgovorom"

Ministarka proterana, Turci prete "najgrubljim odgovorom"
Ankara/Roterdam -- Holandske vlasti proglasile su tursku ministarku za porodična pitanja Fatmu Betul Sajan Kaju "nepoželjnom" i privele je.

IZVOR: B92, BETA, TANJUG NEDELJA, 12.03.2017. | 08:47 -> 11:00

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug
Ona je privedena kako bi je sprečili da se obrati skupu u znak podrške turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu u Roterdamu, javili su holandski mediji, a potom je odvezena na holandsko-nemačku granicu.

Ona je uz pratnju policije odvezena u Nemačku, a potom se vratila u Istanbul, javlja AFP. 

"Bili smo izloženi grubom postupanju... Ponašanje prema ženi ministru na ovaj način je veoma ružno", izjavila je Kaja novinarima na istanbulskom aerodromu, gde su je okupljeni dočekali mašući turskim zastavama. 

Sinoć se nekoliko stotina demonstranata sa turskim zastavama okupilo ispred turskog konzulata u holandskom gradu Roterdamu, tražeći da vide tursku ministarku za porodična pitanja dok spor između dve zemlje eskalira. 

Policija je postavila metalne barijere kako bi sprečila demonstrante da priđu konzulatu, preneo je Rojters. 

Prethodno je tv CNN Turk javila da je sa holandske granice vraćen konvoj ministarke za porodična pitanja Fatme Betul Sajan Kaje koja je kolima krenula iz Nemačke za Holandiju. 

Kasnije se, međutim, turska ministarka oglasila na Tviteru i navela da ju je holandska policija 30 metara ispred turskog konzulata u Roterdamu zaustavila i sprečila da uđe u njega, navodi britanska agencija. 

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je odluka holandskih vlasti da zabrane njegovom avionu da sleti u Roterdam, "neprihvatljiv skandal" i zapretio da će Ankara odgovoriti Holandiji kako ona i zaslužuje. 

"Daćemo im odgovor kakav zaslužuju", poručio je Čavušoglu na aerodromu u Istanbulu. 

Šef turske diplomatije tvrdi da Holanđani pokušavaju da spreče turske zvaničnike da se sretnu sa biračima u Evropi.


Pročitajte još:

Čavušoglu ne odustaje od Holandije, preti sankcijama

Tenzije rastu: Šefu diplomatije zabrana da sleti u Roterdam

Erdogan: Holanđani su ostaci nacista

Pljušte pretnje: Ankara će odgovoriti Holandiji po zasluzi

Turska zatvorila pristup holandskoj ambasadi i konzulatu

Zaoštravanje: Protesti ispred konzulata Turske u Roterdamu
Turska će uzvratiti Holandiji na "najgrublji način" rekao je premijer Turske Binali Jiildirim. 

"Protivimo se ovoj situaciji najoštrije, a holandskim vlastima je preneto da će odmazde biti i to na najgrublji način...odgovorićemo na neprihvatljivo ponašanje", rekao je Jildirim. 

Holandska policija koristila je rano jutros pse i vodene topove kako bi rasterala demonstrante, koji su bacali kamenje i flaše. Nekoliko demonstranata "prebila" je policija, saopštio je za Rojters jedan od svedoka. 

Ministarstvo spoljnih poslova Turske saopštilo je da holandski ambasador u Ankari ne mora da se vraća "još neko vreme" sa odsustva. 

Ambasada Holandije u Ankari zatvorena je u naizgled činu odmazde, a stotine ljudi protestvovalo je zbog holandskih postupaka. 

Slične mere predostrožnosti su preduzete i ispred rezidencije holandskog ambasadora kao i kuće otpravnika poslova, javio je AP. 
Turski zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan nije naveo druge informacije. 

Holandija, kao i Nemačka i Austrija, zauzela je stav da ne dozvoljavaju turskim političarima da održavaju mitinge na svojoj teritoriji u cilju skupljanja podrške za predstojeći referendum u aprilu na kome predsednik turske Redžep Tajip Ergodan želi da proširi svoja ovlašćenja, što je izazvalo oštre reakcije turskih zvaničnika. 

Erdogan je i Holanđane, kao i Nemce, nazvao fašistima.

http://www.b92.net/info/vesti/index....nav_id=1239152


Турци улазе у озбиљан сукоб са Европом. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А тамо су протести, има и сукоба протестаната и полиције:

4311451_68d70f07d41f87d080abaf74a1eb3e26

Ердоган је назвао Холанђане фашистима због овога. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, Православни Србин рече

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je odluka holandskih vlasti da zabrane njegovom avionu da sleti u Roterdam, "neprihvatljiv skandal" i zapretio da će Ankara odgovoriti Holandiji kako ona i zaslužuje. 

Ko o cemu k...va o postenju. Izgleda ce opet Rusi morati da im lupaju cvrge, nema druge.

A sto se tice Holandije i ostatka zapadne Evrope, ovo je sve "trazili ste - gledajte", ne znam sta im sad odjednom nije jasno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

http://www.alo.rs/erdogan-preti-nasiljem-celoj-evropi/100390

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je danas da Evropljani širom sveta neće moći da bezbedno hodaju ulicom ako ne promene stav prema Turskoj, i pozvao Evropu da poštuje ljudska prava i demokratiju, javlja Rojters.

profimedia-0267675487_1000x0.jpg

Turska je u sporu s Nemačkom i Holandijom zbog toga što su zabranile turskim ministrima da se obraćaju turskim građanima koji tamo žive na skupovima u cilju obezbeđivanja što veće podrške uoči aprilskog referenduma o proširenju ovlašćena turskog predsednika, podseća britanska agencija.

"Ako Evropa nastavi ovako, nijedan Evropljanin u bilo kom delu svetu ne može da bezbedno hoda ulicom. Mi, kao Turska, pozivamo Evropu da poštuje ljudska prava i demokratiju", poručio je Erdogan u izjavi lokalnim novinarima u Ankari.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Obratite paznju na apsurd ove recenice... 7896634

"Ako Evropa nastavi ovako, nijedan Evropljanin u bilo kom delu svetu ne može da bezbedno hoda ulicom. Mi, kao Turska, pozivamo Evropu da poštuje ljudska prava i demokratiju", poručio je Erdogan u izjavi lokalnim novinarima u Ankari.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Makronu prete građanskim ratom, generali spremaju vojni puč? "Francuska je u opasnosti"; "Biće posledica"
      WWW.B92.NET    
    • Од Милан Ракић,
      Administracija SAD je pre desetak dana i definitivno blokirala dalju isporuku borbenih aviona pete generacije F-35 Turskoj zbog odluke ove države da ostane pri ranijem ugovoru o kupovini sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 od Rusije.

      Ova vest, međutim, nije previše veliko iznenađenje za one koji prate avijaciju, međunarodno tržište vojne opreme niti za one koji prate međunarodnu politiku. Naime, mesecima unazad i praktično od onog trenutka 2017. kada je Turska zvanično potvrdila potpisivanje ugovora vrednog 2,5 milijarde dolara sa Rusijom, tursko biranje naprednog S-400 umesto takođe naprednog – ali po svim izlaznim karakteristikama ipak osetno inferiornijeg i daleko manje agilnog – sistema PVO “Patriot” izaziva bukvalno nerazumne izlive besa američke administracije, posebno potpredsednika Majka Pensa i državnog sekretara Majka Pompea.
      Iako je Turska partner prvog reda na projektu F-35, iako se u Turskoj proizvodi nezanemariv deo komponenti za ovaj avion i naručilac je 100 aviona ovog tipa, iako je Turska treći po veličini član NATO-a i iako je Turska već decenijama ključni strateški partner SAD u veoma osetljivom i trusnom regionu Bliskog Istoka i Mediterana – SAD su, čini se odveć osvetoljubivo, besno i beskompromisno, blokirale dalje isporuke F-35.
      Transportno i lansirno vozilo raketnog sistema S-400. Do trenutka otkazivanja isporuka, diplomatska aktivnost SAD je bila intenzivna, gotovo da nije bilo dana i nedelje da američki zvaničnici nisu upozoravali Tursku i podsećali da turska vojska neće koristiti i S-400 i F-35 te da Ankara mora da bira. I nema šta nisu pokušali: od pretnji do ponuda (doduše poprilično nepovoljnih) za kupovinu američkog sistema PVO “Patriot” – ništa nije upalilo: Turska se odlučila za S-400 i ne želi dalje da se raspravlja.
      Doduše, isprva nije bila isključivana ni mogućnost neke vrste kompromisa po ugledu na presedan napravljen devedesetih kada je Kipar kupio PVO sistem S-300 koji je posle dugotrajne diplomatske intervencije Turske raspoređen na Kritu. Ali ovakav je scenario i sa ruske i sa turske strane od samog starta odbačen: i jedna i druga strana oštro su odrekle da je takav scenario moguć.
      Nije na kraju ni jasno zbog čega se američka administracija toliko razrogači kada se pomene S-400. Opasnost koja je otvorena jeste da Rusija, ne talasu trenutne političke saradnje između dva predsednika sličnih političkih karakteristika dobije veoma osetljive podatke: tehničke detalje, radarske preseke i radarske otiske F-35 iz različitih uglova i u različitim uslovima – jednu, u suštini, bazu podataka koja bi omogućila efikasniju upotrebu sistema PVO protiv stelt letelica ali i koja bi za ubuduće omogućila razvoj tehnologija i precizniji odabir radarskih frekvencija za otkrivanje, praćenje i navođenje te na kraju i konačno omogućiti pouzdan algoritam za dejstvovanje po stelt ciljevima.
      Izgleda da se u pozadini ovog vojno-diplomatskog karambola nalazi politika: već nekoliko godina turski premijer Erdogan smatra se najčvršćim saveznikom Rusije u regionu, a političke sličnosti Erdogana i Putina su očigledne. Čvrsta populistička internacionala na okupu efikasno drži naizgled potpuno nespojive države: na bliskom Istoku – Rusiju i Tursku između kojih postoji ozbiljna saradnja a bogami i Izrael sa kojim postoji odnos nekakvog prećutnog mada krhkog primirja. A SAD ne vole da joj neko (a ponajmanje Rusija) gura nos u vojne saveze.
      Dodajmo još jednu stvar, maltene lociranu s one strane političke racionalnosti: imajmo u vidu, naime, strategiju vladanja trenutno jedine profilisane političke ličnosti u Turskoj: Erdogana. U svetlu nedavno izgubljenih lokalnih izbora u nekoliko gradova te tri politički najosetljivija i najvažnija – među kojima su i Ankara i Istambul – prilika da se izborna mašinerija remobiliše patriotskim zanosom i izigravanjem čvrstog stava prema SAD se ne propušta. Uz to, nepoverenje Erdogana i SAD traje već neko vreme, obzirom da SAD otvoreno podržava kurdske milicije na jugoistoku Turske, obzirom da se glavni Erdoganov politički takmac, Gulen, nalazi u SAD; da SAD odbija da ga isporuči; te da na kraju sam Erdogan najverovatnije sumnja da iza neuspelog pokušaja puča pre nekoliko godine makar donekle stoje upravo SAD.
      Na kraju krajeva, Erdogan sa pravom nema baš previše poverenja u vojsku, koja je i glavni garant savezništva Turske i SAD: sve obzirom da je upravo vojska u Turskoj – od kada je ova uzela oblik moderne nacionalne države – direktna opasnost za sve vladare autoritarnih tendencija – a Erdoganu ovih tendencija ne nedostaje. A sve se sjajno poklopilo sa ekonomskom krizom u Turskoj – pa otkazivanje ugovora vrednog 11 milijardi dolara zarad onog vrednog samo 2,5milijarde zapravo dolazi kao jedan sasvim zgodan oblik štednje.
      Ali valja imati u vidu da je u pitanju i jedna prljava – veoma prljava – tržišna borba. Globalna remilitarizacija i proliferacija visokotehnološkog naoružanja otvorila je ogromna tržišta na kojima šapu danas uglavnom drži najveći globalni izvoznik – SAD. A SAD svoj izvoz obezbeđuju koliko tehnološki naprednim proizvodima, toliko i ucenama. Tako je ponuda SAD za prodaju sistema “Patriot PAC-3“ sa projektilima GEM (Guidance Enhanced Missiles) i MSE (Missile Segment Enhancement) bila izrazito nepovoljna po Tursku: 3,5 milijarde dolara – čak milijardu više nego cena za koju je pazaren S-400. A i to bez ispunjavanja kriterijuma za nabavku sistema PVO koje je još pre nekoliko godina iznela Turska: transfera tehnologija i zajedničke proizvodnje. Pa čak i takva, gotovo nepristojna, stigla je zakasnelo obzirom da je već godinama unazad jasno da Turska pod hitno mora da osavremeni svoju PVO velikog dometa.
      A Turska jeste jedina oko koje se digla prašina, ali nije jedina koja ima problema zbog kupovine vojne tehnike koja ne dolazi iz SAD: Egipat decenijama već pokušava da pazari F-15 i nailazi na zatvorena vrata, a kada je najavio da razmatra kupovinu Su-35 – naišao je na neočekivano razjarene izjave i najave iz Vašingtona.
      Učešće turskih firmi u programu F-35. No, neće ovo proći bez posledica po najveći industrijski projekat u istoriji – on je uveliko oslonjen na strahovito gusto ispletenu mrežu savezništava, poslovnih ugovora i onih paraposlovnih dogovora.
      Uz to, Turska kao partner prvog reda učestvuje u proizvodnji komponenti za F-35 pa osam njenih kompanija direktno učestvuju u proizvodnji ovog aviona: Alp Aviation, Ayesas, Fokker Elmo, Havelsan, Kale Aerospace, ROKESTAN/Tubitag SAGE te na kraju i sam Turkish Aerospace Industries. A i pored relativno lakonske najave iz SAD da reorganizacija proizvodnje neće ići previše teško, ostaje činjenica da su turske kompanije ključne za neometanu proizvodnju. Primerice, Ayesas je jedini proizvođač ključnih komponenti za napadno navigacioni interfejs projektila kao i za panoramski displej u kokpitu, Fokker Elmo proizvodi čak 40% električnih instalacija a proizvodni će proces najviše biti pogođen izbacivanjem Alp Aviation-a koji pored toga što proizvodi komponente za stajni trap, pravi i matrice za proizvodnju samog zmajaaviona.
      Ko je u šahmatu: procenite sami – SAD uistinu mogu da Turskoj uskrate pristup visokoj tehnologiji, ali u isto vreme moraju da snosi posledice. Svaki neisporučeni F-35 znači i povećanje njegove cene u budućnosti, što smanjuje i broj potencijalnih kupaca i broj naručenih aviona. A svako dalje odlaganje će usporiti proizvodni proces, povećati troškove proizvodnje, vrlo verovatno umanjiti kvalitet komponenti, poljuljati one kupce koji se još uvek nisu definitivno odlučili a konkurenciji će dati vremena da smanji tehnološki, tehnički i proizvodni jaz između F-35 i takmaca. Finansijske posledice po prodavca su, kako god okrenete, ozbiljne. A kao što smo rekli, od samog svog početka F-35 je zamišljen kao posao veka koji ne sme da propadne pa treba očekivati brzo prebacivanje proizvodnje ovih komponenti nekom drugom partneru.
      A za to vreme se Turska, prema rečima nekih medija sprema da u naoružanje S-400 uvede već u oktobru a isporuke se očekuju već za nekoliko meseci. Pored toga, Turska je uspela da, makar delimično, zapuši poslovnu rupu koja se pojavila sada kada su njene kompanije izbačene iz projekta F-35: portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je pre nekoliko dana da je sasvim moguće da će deo proizvodnje komponenti S-400 biti prebačen u Tursku (što dodatno otvara mogućnost „curenja“ podataka o tehnologijama korišćenim na F-35).
      Ostavši bez pouzdanog lovca/lovca bombardera u budućnosti, Turska sada razmatra ostale opcije. Tako se pojavila i jedna malo verovatna ali nadasve zanimljiva opcija: turska kupovina Su-57, ugovor koji bi ovom ruskom naprednom lovcu ulio svežu finansijsku inekciju i osigurao budućnost. Turska je, međutim, poslednjih decenija dovoljno puta pokazala da je sposobna da samostalno razvije kompleksna oružja pa bi najverovatnije trebalo očekivati tehnološki transfer koji bi bio ispraćen razvojem domaćeg naprednog višenamenskog aviona.
      A Rusija, projektni biroi koji dizajniraju i proizvode sisteme protivvazduhoplovne odbrane kao i sam sistem S-400, odlično se snalaze na međunarodnom tržištu naoružanja: ovaj sistem PVO – nastao radikalnim unapređenjem ranijeg S-300 – smatra se jednim od najboljih i najagilnijih sistema PVO za dejstvo po ciljevima u vazdušnom prostoru. I dok se u arsenalu SAD nalaze sistemi PVO koji su u specijalizovanim zadacima efikasniji od S-400 – primerice THAAD je za sada nenadmašan u zadacima obaranja strateških balističkih projektila, ali ne može da dejstvuje po avionima – nigde u svetu nema tako agilnog, mobilnog i svestranog sistema PVO. Stoga ne treba da čudi što se trenutno nalazi u naoružanju Rusije, Kine i Alžira i da uskoro ulazi u naoružanje Turske i Indije, dok su Saudijska Arabija, Katar i Irak veoma zainteresovani za kupovinu u bliskoj budućnosti.
      Stefan ALEKSIĆ

    • Од Милан Ракић,
      HRVATSKE KOSOVSKE BITKE
      BITKA KRALJA TVRTKA

      Kosovo polje je oduvijek bilo pogodno mjesto za održavanje masovnih srednjovjekovnih bitaka. Na tom području održano je najmanje 10-ak velikih bitaka, od toga tri bitke vojski koje su predvodili hrvatski vojskovođe ili u kojima su bojovnici većinom bili Hrvati (poznata bitka kralja Tvrtka protiv Murata I. 1389., pohod Sibinjanin Janka – Janoša Hunyadia 1448. protiv Murata II. i 1831. pohod Huseina kapetana Gradaščevića (Zmaj od Bosne) protiv sultana Mahmuda II.), u kojima je hrvatska vojska redovito tukla brojniju tursku vojsku (osim u slučaju druge kosovske bitke Sibinjanin Janka, i to zbog izdaje srbskog despota Đerđa Brankovića, radi čega ga je Janko kasnije teško kaznio). Jedna od tih bitaka, na temelju koje su Srbi vrlo maštovito kreirali svoj nacionalni integracijski mit, održana je 15. lipnja 1389. a.d. između Hrvata i Turaka. Na hrvatskoj strani bile su vojska kralja Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja, Stipana Tvrtka I. Kotromanića (potomka značajne hrvatske obitelji Šubića) pod vodstvom vojvode dijela Hrvatske i Dalmacije Vladka Vukovića (moguće i Hrvoja Vukčića Hrvatinića), hrvatski vitezovi križari ivanovci pod vodstvom vranskog priora, hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog bana Ivana od Paližne te vjerojatno i jedinice mačvanskog bana Ivana od Hrvata (Ivaniša Horvata), kao i pripadne albanske i srbske čete Tvrtkovih vazala (uključivo i čete srbskog kneza Lazara) te manji broj međunarodnih snaga – Grci, Mađari, Moldavci, Poljaci i Česi, sveukupno od 40 000 do 70 000 bojovnika. Tursku vojsku vodio je sultan Murat I. i njegovi sinovi Bajazit i Jakub. Na strani Turaka bilo je ukupno od oko 60 000 do 140 000 vojnika. Sam sultan i njegov sin Jakub (po nekim navodima oba sina) pogibaju tijekom bitke. Jedan dio srbskog plemstva nisu bili hrvatski vazali, nego su bili je u vazalnom odnosu prema Turcima, pa su se borili na turskoj strani. Hrvatska vojska je bitku odradila rutinski, desetkovala turske snage i odnijela veliku pobjedu.
      Po primitku vijesti o toj velikoj hrvatskoj pobjedi nad osmanlijama na Kosovu polju, koju je kršćanskoj Europi pismom prenio bosanski kralj Tvrtko, u Parizu su zvona crkve Naše Gospe zvonila u čast velike pobjede kršćanske vojske nad Turcima.
      Uzprkos nedvojbenoj bojnoj pobjedi, Tvrtkov vazal srbski knez Lazar, iz nepoznatih razloga ili samo zbog lošeg vođenja bitke na svom dijelu bojištnice pretrpio je velike gubitke, koji su se značajno odrazili na daljni tijek srbske povijesti i Srbiju, do tad uglavnom hrvatskog, bosanskog ili ugarskog vazala, pozicionirali kao važnog turskog vazala i najvjernijeg turskog bojovnika protiv kršćanske Europe na prvoj crti, uglavnom protiv Hrvata, Bugara, Grka i Mađara.
      https://hrvatskapravoslavnacrkva.wordpress.com/2016/08/23/hrvatske-kosovske-bitke/
    • Од Драгана Милошевић,
      Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću upućena je otvorena pretnja smrću, kada je na internet sajtu „KM novine“ objavljen tekst, koji otvoreno poziva na njegovo ubistvo, pod naslovom „Postoji li za Vučića drugo rešenje osim metka“.
      Kako „Alo!“ saznaje, iza pomenutog sajta stoje sledbenici nekadašnjeg episkopa raško-prizrenske eparhije Artemija Radosavljevića, koji je nakon što ga je SPC raščinila, osnovao svoju eparhiju u egzilu.
      U prilog našem saznanju govori činjenica da se na pomenutom portalu često pojavljuju hvalospevi o Artemiju, kome se trenutno sudi zbog optužbe da je zloupotrebom ovlašćenja oštetio fond eparhije namenjen obnovi manastira na Kosovu i Metohiji u periodu od 2004. do 2009. godine, ali i izuzetno negativni tekstovi prepuni laži i kleveta o patrijarhu srpskom Irineju i drugim episkopima SPC, u kojima ih neretko optužuju i za „izdaju Kosova“.
        Sveštenik Ljubomir Ranković za „Alo!“ kaže da je šokiran tekstom s pretnjama upućenim predsedniku i da želi da veruje da sam nekadašnji vladika Artemije lično nema veze s tim...  Nažalost, došlo je do podele u SPC - grupa vernika otišla je s Artemijem, koji je bio kosovski vladika. Kada je raščinjen, on jednostavno nije prihvatio odluku Sabora i nastavio je da vodi svoju versku zajednicu zajedno sa grupom sveštenika i monaha koji su ga sledili. Strašno je što je taj tekst objavljen, nije hrišćanski nikom upućivati metak, niti namenjivati, niti pozivati na to. To je težak greh, jedan od najtežih prema hrišćanskoj etici. To je nedopustivo i zato želim da verujem da vladika Artemije nema s tim nikakve veze, nego neki pojedinci koji ga podržavaju, neki fanatici - kaže sveštenik.
      Verski analitičar Draško Đenović objašnjava da su ljudi koji podržavaju Artemija najtvrđa struja koja je bila deo SPC.
      - Oni zameraju SPC da se liže s katolicima! Podržavaju samo čisto i čvrsto pravoslavlje. Uz Artemija su, ukratko, oni koji se ne slažu sa zvaničnom politikom SPC, koji smatraju da bi Artemije bio idealni vladika i da bi bio idealni patrijarh - kaže on.
      Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da su pretnje koje su upućene predsedniku nedopustive.
      - Za političku kulturu nekog društva apsolutno su neprihvatljive i insinuacije te vrste, a naročito indirektne i direktne pretnje. Naprosto, zrelo društvo to ne radi, a oni koji stoje iza takvih sajtova i tekstova očito ne žele da Srbija postane zrelo društvo, želeći da se na najbrutalniji način obračunavaju s neistomišljenicima - kaže on.
      LINK
×
×
  • Креирај ново...