Jump to content
  1. Sasa Kolbas

    Sasa Kolbas

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од Жељко,
      Analitičari: Na Saboru o podeli eparhija i o papi
      BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) još nije potvrdila kada će početi redovno, majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, ali analitičari ocenjuju da bi na njemu trebalo da se razgovara o podeli eparhija, penzionisanju pojedinih vladika, (ne)dolasku pape u Srbiju i odnosu sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC).
      Analitičari Mirko Đorđević i Živica Tucić slažu se da bi na dnevnom redu ovogodišnjeg majskog zasedanja najvišeg crkvenog tela mogla da budu pitanja vezana za predlog RPC o obnavljanju dijaloga između SPC i Makedonske pravoslavne crkve, ali i statusu, za sada, kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve.
      Đorđević je, naime, podsetio da je mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion, zadužen za spoljnu politiku RPC, tokom prošlogodišnjeg boravka u Crnoj Gori rekao da bi Crnogorska pravoslavna crkva mogla da dobije autonomiju, što je tada SPC odbila kao neprihvatljivo. Ilarion je, tokom nedavne posete ruskog patrijarha Kirila Sofiji, kazao da bi SPC mogla da pokrene i dijalog o rešavanju statusa Makedonske pravoslavne crkve, što je bilo neprihvatljivo za Bugarsku pravoslavnu crkvu.
      "Mora se razmotriti pitanje stanja u Makedoniji, jer tamo je došlo do zastoja u pregovorima između Beograda i Skoplja o rešavanju makedonskog crkvenog pitanja. Moguće je da se tu čeka prvo rasplet slučaja arhiepiskopa Jovana Vraniškovskog, da bi taj dijalog bio obnovljen", rekao je Tucić, Tanjugu. Đorđević i Tucić se slažu i da bi podela eparhija među kojima je i beogradsko-karlovačka, kojom sada rukovodi patrijarh Irinej, mogla biti tema predstojećeg Sabora.
      Inače, neuobičajeno vladike SPC se nisu okupile prošlog oktobra, kada je održavano uobičajeno jesenje zasedanje ovog najvišeg crkvenog tela. U Crkvi su objasnili da nije bilo dovoljno značajnijih tema zbog kojih bi se vladike okupile u Beogradu. Patrijarh srpski Irinej rekao je ranije Tanjugu da majsko zasedanje "neće biti spektakularno", odnosno da će se to telo baviti "životom Crkve".
      Đorđević, međutim, veruje da će na dnevnom redu gotovo izvesno pitanje odlaska u penziju pojedinih vladika jer je, kako smatra, Crkvi potrebno podmlađivanje. On tvrdi da jedan broj vladika traži penziju, podsetivši istovremeno i da je nedavno objavljeno da i mitropolit crnogorsko-primorski traži penziju.
      Kako je ranije rekao podgorički paroh Velibor Džomić, mitropolit je najavio penzionisanje po državnim propisima, ali ne i po crkvenim, tako da će on i ubuduće obavljati funkciju mitropolita crnogorsko-primorskog.
      "U duhu crkvenih propisa to nije sporno, jer već imamo neke penzionisane, odnosno umirovljene vladike. Međutim, treba dodati da su se neke vladike poput mileševskog Filareta, usprotivile tome, tako da će to pitanje svakako biti razmatrano na ovogodišnjem Saboru", rekao je Đorđević Tanjugu. On je istakao da bi na dnevnom redu trebalo da se nađe i pitanje koje se tiče ranije najavljivane posete pape Beneditka XVI Srbiji u vreme obeležavanja Milanskog edikta u Nišu, naredne godine.
      "Patrijarh Irinej je u više navrata isticao da bi bilo dobro da se sretne s papom, ako ne pre ono 2013. godine na proslavi Milanskog edikta u Nišu", rekao je Đorđević koji podsetio, međutim, da su vladike oko tog pitanja podeljene. On je ukazao da bi ta poseta bila veoma dobra i za Crkvu i za državu, jer bi bila znak zbližavanja hrišćana Evrope, a za državu popravljanje imidža narušenog poslednjih decenija.
      Tanjug
      http://www.tanjug.rs/novosti/42667/analiticari--na-saboru-o-podeli-eparhija-i-o-papi.htm
    • Од александар живаљев,
      „Тренирајте дете као пса“ – родитељи траже укидање емисије
      У Великој Британији је покренута петиција против приказивања једносатних ријалити документараца „Тренирај своје дете као пса“ коју најављује телевизијска станица „Канал 4“, а у којима позната тренерка паса примењује своје технике на двоје мале деце.
      У најавном трејлеру Канала 4, наводи се да је госпођа Џо-Роси Хафенден, специјалиста за бихевиоралну обуку паса, примењивала ове технике и на својој деци. Промовише се њена теза да уместо да говиримо деци шта не треба да раде, боље је да им помогнемо да разумеју и науче шта треба да раде.
      „Џо-Роси жели да исцрпљени родитељу окрену леђа дисциплиновању, насташлуцима и уместо тога примене позитивну обуку паса на својој деци“, каже се у најави емисије Тренирај дете као пса.
      „Да су се сви родитељи опходили са својом децом на исти начин као што тренирамо псе, имали бисмо много више брижних и саосећајних људских бића“, сматра госпођа Хафенден.
      Најављена је пилот епизода у којој се ове методе примењују на двоје деце од којих једно има три године и има сваконевне насилне испаде који негативно утучу на кућне љубимце његових родитеља, Џоа и Герета, а друго дете има 18 месеци и такође, је подвргнуто истим тренинзима јер мајци никако не полази за руком да га успава.
      Против емисије су и професионални тренери паса
      Петицији су се прикључили и чланови Удружења професоналних тренера паса у Великој Британији јер сматрају да се на овај начин њихове технике и професија компромитују.
      У њиховој изјави се истиче да и када покушавају да утичу на промену понашања животиње, у обзир се узима целокупна историја и сви фактори који су утицали на стварање негативног понашања.
      „Неопходно је узети у обзир дететово физичко, физиолошко, ментално и емоционално стање, окружење, емоционални развој и разлоге зашто су настали устаљени обрасци понашања које желимо да променимо", додају у чланови Удружења.
      Међутим, забринути родитељи обратили су се организацији "Change.Org" и покренули петицију којом се захтева отказивање овог програма. Ема Дејлмејн, извршна директорка организације за инклузију аутистичних особа која је била један од покретача петиције, напомиње да Џо-Роси користи, такозвани, „кликер тренинг“ који се користи у обуци паса, али и у бихевиоралној терапији код деце са аутизмом, али је доказано да у каснијем животном периоду долази до развоја пострауматског синдрома код особа на којима је примењивана.
      Представник за медије Канала 4, пак наводи да овај програм истражује нове приступе у бризи о деци и да се заснива на позитивним, научно заснованим мотивационим техникама које се широко користе како у обуци родитеља, тако и у обуци животиња.
      „Током снимања и емитовања добробит свих учесника програма је од највећег значаја и тај процес надгледају квалификовани дечји психолози“, тврде из Канала 4 и настављају да најављују програм Тренирај своје дете као пса за уторак, 20. август. 
    • Од Милан Ракић,
      Миломир Станишић (Бујачић, Ваљево, Краљевина Србија, 19. август 1914 — Вест Лафајет, САД, 9. март 1991) је био официр војске Краљевине Југославије, инжењер машинства и математике из области турбуленција, научник и професор на Одсеку за аеро-наутику и аерокосмотехнику Пердју универзитета у Лафајату.

      Станишић је основну школу завршио у Петници, матурирао је нижу гимназију у Ваљеву, а у Београду завршио Војну академију 1937. године, где је почео и студије машинства које је прекинуо је Други светски рат.

      Од 1941. године био је у заробљеништву у Немачкој. Након ослобођења, 1945. године одбија да се врати у комунистичку Југославију. Исте године на Универзитету у Хановеру почиње да студира машинство, а 1949. године је докторирао техничке науке. После тога одлази у Сједињене Америчке Државе.

      Станишић у Америци, да би преживео ради најтеже послове, најпре као гробар а затим и као чистач улица. Тако је, чистећи улице, стицајем околности упозано истакнутог научника Лудвига Прантла, на чију препоруку је примљен у Техничком институту у Илиноису.

      Паралелно, студирао је математику, па докторира из области примењених интеграла.
      Од 1956. године био је ванредан, а 1961. године постао је редован професор на Одсеку за аеронаутику и аерокосмонаутику Пердју униварзитета у Лафајату.

      Његови студенти су касније били најпознатији амерички астронаути. Предавао је на многим америчким универзитетима, код њега на докторским студијама је био и Нил Армстронг, први човек који је ходао на Месецу.

      Професор Станишић, предавао је углавном на постдипломским студијама математичку теорију са турбуленцијама, нелинеарне феномене, динамику океанске површине и математичке методе у инжењерству.

      https://books.google.rs/books/about/The_Mathematical_Theory_of_Turbulence.html?id=_37kBwAAQBAJ&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
      Станишић је био гостујући професор на Јорис Хопкинс Универзитету и Вест Поинт академији, саветник многих индустријских гиганата, попут Џенерал електрика, Боинга, Локида, Мидвеја, Булова, затим америчке војске.

      Објавио је више од 60 научних радова, стручних књига и уџбеника, публикација из математике и астрофизике, говорио је шест језика. Заступљен је у енциклопедијама о водећим научницима САД, а у Србији је уврштен међу 200 најзнаменитијих Срба. Станишић је био велики антикомуниста, никада није долазио у Србију.

      Професори Станишић, Кенцер и Палмер на Универзитету Пердју 1982. године (из књиге One Small Step: The History of Aerospace Engineering at Purdue University)
      Био је демократа, противник тоталитаризма и српски родољуб. Умро је од инфаркта у 77. години. Преминуо је 9. марта 1991. године, управо када се спремао да после 50 година дође у своје родно Ваљево и Србију.
      Документарни филм о Миломиру Станишићу под називом "Војник, инжењер, математичар", снимио је Слободан Раковић, на предлог Јована Филиповића, бившег помоћника министра за дијаспору. Филм је сниман пола године и траје око 40 минута.

      делимична опрема текста: Милан Ракић
×
×
  • Create New...