Jump to content

Ава Римски о посту

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 666
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Рим 14 је закон. Не у интерпретацији, него у слову. Храна нас не ставља ни уклања од Бога. Знамо да је у старој цркви пост био мањи него данас код католика. На шта личи ово иживљавање? Ми смо већи све

Да, по томе смо ми већи ,,приправници" од апостола и Св. Саве?! Приправни смо ако смо хришћани. Какав је неприправан хришћанин? (Пост ван поста нема смисла, никад није ни имао сем кад неко д

Јако си лепо приметио. Није Хр живот био нека променада, и да је он све лако поднео, као у неком филму, зато што му је ипостас божанска. Нема никакве драматургије. Он је у телу радио, ми смо на истом

Постоване слике

пре 15 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

 

Ne stvarno bez šale, kako Crkva na osnovu ovih reči propiše javni post?

Isto kaže i za molitvu.Odnos sa Bogom je intimna stvar a ne paradiranje i lupanje na sva zvona.O tome je reč.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

 

Ne stvarno bez šale, kako Crkva na osnovu ovih reči propiše javni post?

Просто, Христос је ово изјавио јавно, Црква прописала јавно.

Ми постимо тајно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

 

Ne stvarno bez šale, kako Crkva na osnovu ovih reči propiše javni post?

pedagogija je to valjda brate. proteze. štake. s vana ka unutra. vrijeme je potrebno da se stvari usvoje. ja bi pre tražio smisao u onome što sveta crkva odredi nego nelogičnosti  jer verujem crkvi i verujem u crkvu onako kako ispovedamo u simvolu.

ne znam ko je rekao, vezano za kung fu menščini, da kada posle dosta vremena savladaš tehniku, moraš onda zaboraviti sve što znaš. i tada počinje umjetnost.

mi se iz godine u godinu, iz posta u post, vežbamo, što o. Zoran kaže radimo duhovne sklekove, da bi možda kad se sve sabere skupili 40 dana Hristovog posta u toku cijelog života. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da se razumemo ja jesam za post ali onaj na krilima ljubavi i savesti a ne na krilima obaveze i uslovljavanja.

razumem, jedno smo Telo te treba da budemo i kao jedan, da ako se već posti to radimo u iste ili približne dane ali ja bi voleo da se svakako podrazumeva da post nije obaveza i u propisane dane, evo prepišite post tokom cele godina ali da to nije obaveza, nego da je post podvig iz ljubavi i imaćemo u mnogo većem broju vernika koji iskreno poste, neobavezujuće, neuslovljavajuće već čvrsto i podvižnički a opet lako i zdravo bez ikakvog preterivanja jer LJUBAV je ta koja ne dozvoljava preterivanje.

Imaćemo zdrave verujuće ljude snažne ispošćene i nikada ama baš nikada im nećeš videti na licu da li poste ili ne poste.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

razumem, jedno smo Telo te treba da budemo i kao jedan, da ako se već posti to radimo u iste ili približne dane ali ja bi voleo da se svakako podrazumeva da post nije obaveza i u propisane dane, evo prepišite post tokom cele godina ali da to nije obaveza, nego da je post podvig iz ljubavi i imaćemo u mnogo većem broju vernika koji iskreno poste, neobavezujuće, neuslovljavajuće

pa i nije obaveza. ko kaže da jeste. mislim jel to što neko kaže da se valja ili da treba, obaveza? ne. to je pre predlog. niko neće da me ubije ili proganja  ako neću da postim. ljudi vole samo tako da gledaju na te stvari. obaveza bi bila ako bi bila pravila i obaveze kao u islamskoj državi. ili kod miroljuba"podmačbato" petrovića.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da se razumemo ja jesam za post ali onaj na krilima ljubavi i savesti a ne na krilima obaveze i uslovljavanja.

Ја се са овим слажем. Међутим, има један моменат који се уопште није спомињао у читавој овој расправи. Постоји и елемент послушања који је сам по себи у ствари пост, јер послушање често подразумева одрицање (од своје воље). (Овде не мислим на послушање духовнику, нарочито не код лаика који трче за свакакве глупости и замарају духовнике, а и неки духовници који се упуштају у свакакве ствари руковидећи лаицима). Мислим на послушање Христу и Његовој Цркви. За пост се каже да је духовна дисциплина. Пост је неприродан, он јесте мучење и покоравање тела и вежба, дисциплина наше воље. А све то да бисмо могли и друге своје прохтеве уподобљавати јеванђељу Христовом. Покоравати страсти. Није природно у палом свету бити свети човек. А позвани смо управо на то, да будемо свети. Да надилазимо природу већ сада и овде. Тежак задатак. А ако слушамо само себе, то никада нећемо постићи. Зато мислим да када на ово "обавеза" гледамо у оквиру послушања, онда то не искључује љубав и савест. Ово није једно другом супростављено. Напротив и једно и друго је неопходно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, gor.anger рече

pedagogija je to valjda brate. proteze. štake. s vana ka unutra. vrijeme je potrebno da se stvari usvoje. ja bi pre tražio smisao u onome što sveta crkva odredi nego nelogičnosti  jer verujem crkvi i verujem u crkvu onako kako ispovedamo u simvolu.

ne znam ko je rekao, vezano za kung fu menščini, da kada posle dosta vremena savladaš tehniku, moraš onda zaboraviti sve što znaš. i tada počinje umjetnost.

mi se iz godine u godinu, iz posta u post, vežbamo, što o. Zoran kaže radimo duhovne sklekove, da bi možda kad se sve sabere skupili 40 dana Hristovog posta u toku cijelog života. 

Ми не можемо никада скупити 40 дана поста Исуса Христа јер је природа његовог поста месијанско сотериолошка док је природа нашег поста аскетска.Он је наиме постио за све видљиве и невидљиве светове и сва бића у њима док наш пост тешко може да се подведе под то.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Наиме ако би пост Исуса Христа био као наш то би у најмању руку био психологизам,свакако номинализам и несторијанство.О томе постоји критика прот.Флоровског који критикује митрополита Антонија Храповицког зато што говори о Исусу Христу који "преживљава" страдања,Флоровски сматра да је то на неком много вишем нивоу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 47 минута, Vedran рече

Ја се са овим слажем. Међутим, има један моменат који се уопште није спомињао у читавој овој расправи. Постоји и елемент послушања који је сам по себи у ствари пост, јер послушање често подразумева одрицање (од своје воље). (Овде не мислим на послушање духовнику, нарочито не код лаика који трче за свакакве глупости и замарају духовнике, а и неки духовници који се упуштају у свакакве ствари руковидећи лаицима). Мислим на послушање Христу и Његовој Цркви. За пост се каже да је духовна дисциплина. Пост је неприродан, он јесте мучење и покоравање тела и вежба, дисциплина наше воље. А све то да бисмо могли и друге своје прохтеве уподобљавати јеванђељу Христовом. Покоравати страсти. Није природно у палом свету бити свети човек. А позвани смо управо на то, да будемо свети. Да надилазимо природу већ сада и овде. Тежак задатак. А ако слушамо само себе, то никада нећемо постићи. Зато мислим да када на ово "обавеза" гледамо у оквиру послушања, онда то не искључује љубав и савест. Ово није једно другом супростављено. Напротив и једно и друго је неопходно.

Odlicno receno. :ok:

Samo da dodam, da se kaze, da je put uzak i da se carstvo nebesko na silu uzima, tj. treba malo i napora i truda za zadobijanje buduceg blazenstva, pa, i post kao vrsta borbe i asketike moze spadati u ovu kategoriju. :whackado:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Августин рече

томе постоји критика прот.Флоровског који критикује митрополита Антонија Храповицког зато што говори о Исусу Христу који "преживљава" страдања,Флоровски сматра да је то на неком много вишем нивоу.

Zanimljivo. Koja knjiga?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Путеви руског богословља где говори о Антонију и његовом схватању голготе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Августин рече

Наиме ако би пост Исуса Христа био као наш то би у најмању руку био психологизам,свакако номинализам и несторијанство.О томе постоји критика прот.Флоровског који критикује митрополита Антонија Храповицког зато што говори о Исусу Христу који "преживљава" страдања,Флоровски сматра да је то на неком много вишем нивоу.

Јако си лепо приметио. Није Хр живот био нека променада, и да је он све лако поднео, као у неком филму, зато што му је ипостас божанска. Нема никакве драматургије. Он је у телу радио, ми смо на истом нивоу. У телу живимо. Хр пост је наш пост, али који је он у себи изнео, тако да када и ми нисмо баш у том посту, он је наш, иако смо пали. Да будем јаснији. Хр је испостио за све нас. Пост је као подвиг, туга, мрак, радост, прошао кроз Оваплоћеног. Ми само у томе учествујемо. Али очишћење које је дато кроз пост Хр је једно, тако да ми само мистички можемо у њему да учествујемо. Јер пост није здрава исхрана или ово безумно послушање "мудрој" цркви у коју су се увалили силни склекови, него мистична борба против демона кога је Ис победио у пустињи. Блажен је онај који пости са Исусом.   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Христос васкрсе!
      Данас након васкршњег доручка и ручка, схватио сам колико сам срећан и колико ми је све око мене лепо. До јуче, почео сам да упадам у депресивно стање. Све је почињало да ми буде тескобно, заморно, појачано ми се спавало, Боже прости - у неколико наврата ми се огадио живот који водим, иако никакав разлог за то тренутно, Богу хвала, немам.
      И све је то нестало након јаја и сира за доручак, те комада меса за ручак. Није промена времена, није ништа друго, обичан комад меса и јача храна су ми вратили задовољство и оно је кренуло да се прелива и на људе око мене. Пре тога, постио сам током целог поста, и то чак и не на води, него на уљу, што је апсолутно комплетна исхрана. Нисам био гладан меса, нисам осећао ништа по том питању, а опет - данас, сваким залогајем меса, као да сам у себе уносио срећу.
      Каква су ваша искуства са постом? Колико постите током целог периода поста и да ли се и код вас то одрази и на ментално стање?
      Извињавам се ако је ово питање глупо или ако делујем као неко ко не уме да заузда сопствени стомак, али заиста нисам од оних који пате за храном и "не могу" без нечега... али испада да сам ипак зависнији од хране него што сам тога био свестан.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О значају Великог поста и великопосних богослужења у великопосном броју „Православљаˮ - новина Српске Патријаршије, објављен је разговор са часним ђаконом др Владимиром Антићем, доцентом на катедри за Литургику Православног богословског Факултета Универзитета у Београду. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, сарадник "Православља" - новина Српске Патријаршије. 

       
      *Часни оче ђаконе, будући да се налазимо у пречистим данима Великога поста – свете Четрдесетнице, замолио бих Вас да нас упознате са настанком и развојем Великог поста?
       
      Велики пост је период од седам седмица који претходи Васкрсу, празнику над празницима и централној тачки читавог богослужбеног живота православних хришћана. Сачињен је од Свете Четрдесетнице и Велике седмице Страдања Господњих. Његов настанак везује се за древну хришћанску институцију катихумената, односно припремног периода, током кога је сваки верник пре свога крштења пролазио кроз програм упознавања са хришћанским учењем и животом. Катихуменат је остварио низ утицаја на хришћанско богослужење, те се и данас на Литургији могу чути молитве за катихумене (тј. оглашене према старом словенском преводу ове речи), иако је ова дисциплина практично ишчезла пре VII века. Један од обичаја који је формиран у раној Цркви био је и пост пре Свете Тајне Крштења. Приликом овог предкрштењског поста су постили како они који ће бити крштени у Васкршњој ноћи, тако и свештенослужитељи и читава Црква. Ранохришћански пост тежио је подражавању четрдесетодневног поста који је држао Спаситељ у пустињи после Јовановог крштења (Mт 4, 1-11; Mк 1, 12-13; Лк 4, 1-13). Основа карактеристика таквог поста јесте апсолутни прекид узимања хране ради потпуног предавања молитви, богомислију и созерцавању тајни Будућег века. Тако су хришћани, у складу са својим могућностима, држали апсолутни пост од јутра до вечери, или по снисхођењу до деветог часа (три сата поподне), када би прекидали са постом и узимали неопходну храну. У тим приликама тежило се ка што једноставнијој исхрани, о чему и данас има сведочанстава у различитим богослужбеним и дисциплинским књигама - типицима. Ипак, у историји Цркве постојале су и разлике у храни која је коришћена током прекидања поста у вечерњим сатима. У неким крајевима коришћени сви видови хране, док је у другим употребљавана само храна биљног порекла, припремљена без кувања, или кувана са маслиновим уљем и сличним масноћама биљног порекла. У пракси савремених хришћана апсолутни пост се прекида рано ујутру, али је храна која се користи врло скромна. Осим наведеног, пост је имао и неке друге имликације. Једна од веома важних за Цркву, о чему постоје сведочења код многих Светих отаца као и у богослужбеној химнографији, била је и милостиња. Наиме, храна од које су хришћани одустајали приликом поста била је даривана сиромашнима. Све наведено и за нас треба да је извор мотивације да наш пост буде израз љубави према Богу и ближњима, а не само личног аскетског усавршавања које може бити врло опасно без правилног настројења и руковођења.
       
      *Триодска химнографија период свете Четрдесетнице се назива духовним пролећем и временом свецелог препорода. Које су то богослужбене специфичности присутне у овим данима и која химнографска дела бисте посебно истакли? 
       
      Богослужење Православне Цркве је величанствена школа православне побожности и живота. Посебно у периоду Великог поста оно представља праву ризницу црквеног предања, богословља и искуства. Једна од важних измена у богослужењу Четрдесетнице дешава се на нивоу богослужбених химни. Књига богослужбених химни Октоих, која се користи током читаве црквене године, замењује се књигом Триод, која се користи само током периода Великог поста. Мноштво светих црквених песника изузетног поетског талента, богословског дара и духовног искуства учествовало је у стварању химни које су за генерације хришћана представљале ризницу и извор правилног и духовно корисног доживљаја поста. Држање поста током Четрдесетнице без усклађености са богослужбеним ритмом Цркве је непотпуно искуство, а сам пост готово да је обесмишљен. Зато свако од нас треба да тежи да у току поста молитвено учествује у што већем броју заједничких богослужења, али и да појача свој лични молитвени живот. Основна карактеристика химни Триода јесте наглашена усредсређеност на тему покајања. Готово да не постоји ниједно богослужење у овом вишенедељном периоду које не добија специфичну „арому” умиљења и покајања. Период од понедељка до петка током Четрдесетнице руководи нас у нашем посту усмеравајући нас на тему наших сопствених промашаја и духовног исправљања. Посебно значајни су трипеснеци, кратки спевови који се користе на јутрењу, а који чине три песме од по неколико строфа, по чему је књига Триод и добила име. Тако у мноштву тропара и стихира који се налазе у Триоду црквени песници певају о темама везаним за сам пост, покајање и друге елементе црквеног искуства. У триодском периоду суботе су резервисане за молитве за упокојене. Црква нам у посту који је време исправљања нашег сопственог живота на пољу основних хришћанских заповести о љубави према Богу и ближњима, ставља до знања да су молитва и милостиња за умрле један од важнијих подвига на који су хришћани позвани. Као и недеље током остатка године, тако су и недеље Великог поста дани у које празнујемо Васкрсење Христово. Химне Триода које се поју у недеље Четрдесетнице су поетска тумачења светописамских одељака који се читају те дане, или пак певају о посебним споменима који се тих недеља славе. Из овог кратког описа садржине Триода видимо да је богослужбени ритам Цркве усмерен ка својеврсном програму богословског образовања и практичног васпитања верника на основу вишевековног аутентичног црквеног искуства наших Отаца. 
       
      *Током прва четири дана Великог поста на Великом повечерју се пева Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Можемо ли наведени канон назвати врхунцем великопосне поезије?
       
      Велики покајни канон Светог Андреја Критског представља прави бисер црквене поезије. Девет песама тог канона састоје се од 250 тропара, што га чини најобимнијим каноном у православном богослужењу. Због тога и носи назив ”Велики канон”. Најважнија његова карактеристика јесте велики број библијских мотива које песник користи. Сваки од тропара, односно строфа овог великог спева, представља поетско тумачење неког од мноштва примера покајања који су расути у књигама Светог Писма, како Старог, тако и Новог Завета. Свети Андреј виртуозним песничким поступком, свако од искустава греха и покајања са страница Библије чини нашим унутрашњим, личним искуством. Канон Андреја Критског је један од елемената богослужења Четрдесетнице коме се у нашој црквеној традицији посвећује велика пажња. Својом садржином и позицијом у црквеном богослужењу он такав третман и заслужује. Посебно је важно подсетити на то да читање или певање Великог канона прати и метанисање, тј. клањање до земље присутних. Богонадахнута педагогија Отаца Цркве тиме нас руководи у нашем личном подвигу покајања и исправљања. На тај начин Црква, с једне стране образује код хришћана правилан став о нашем духовном стању, а са друге нас учи да сопственим подвигом и исправљањем привлачимо благодат Божију која нас очишћује од греха и приближава нас смислу нашег живота и постојања. Покајање је тако у пракси за православне хришћане неодвојиво повезано са искуством близине Божије (Уп. Мт 4, 17).
       
      *Центар или срце великопосних богослужења чини Литургија пређеосвећених дарова. Часни ђаконе, дивна је прилика да наше читаоце упознате са структуром и значајем овог дивног богослужења?
       
      На богослужбено искуство верних током Четрдесетнице снажан печат оставља Литургија Пређеосвећених Дарова. Пређеосвећена Литургија је чин причешћа Телом и Крвљу Христовом који су принети и освећени на претходној недељној Литургији, и који се за ову прилику чувају на посебном месту у Храму. Наиме, на уобичајеној Литургији Свети Дарови - хлеб и вино се приносе и освећују, а потом и деле вернима у причешћу као истинско Тело и Крв Христова. Како се током радних дана Четрдесетнице не служи Литургија због неспојивости поста (као потпуног уздржања од хране) и покајног расположења Четрдесетнице са радосним и празничним карактером Свете Литургије, Црква је установила да се ради утехе и духовне подршке у подвигу поста служи Пређеосвећена Литургија на којој се верни могу причестити. У Пређеосвећеној служби данас се може учествовати једино током периода Великог поста и то: средом и петком, током прва три дана Велике или Страсне седмице, и на поједине спомене светих као што су Младенци и Обретење главе Светог Јована Крститеља, када падну на неки од радних дана Четрдесетнице. Пређеосвећена има специфичну покајну и утешну климу, и искуство је које се не може лако пренети речима. Сачињена је из два дела. Први део чини вечерње богослужење, док у другом делу оно прераста у специфични чин причешћивања и веома подсећа на Божанствену Литургију. Карактеристично је то што је приликом служења ове вечерње Литургије сасвим јасно очувано древно изворно предање хришћанског поста као одсуства узимања сваког вида хране или пића пре вечери. Управо је ово прави и једини разлог због кога се ова литургија изворно служи предвече или послеподне. Притом, свако узимање хране пре ове службе представља нарушавање самог смисла ове Литургије, због чега се нпр. до најновијих времена чува древно предање да се на Пређеосвећеној литургији не причешћују мала деца. Током више последњих векова усталила се пракса да се по снисхођењу Пређеосвећена Литургија служи ујутро. У сваком случају, искуство Великог поста неодвојиво је од служења ове службе, и свим Вашим поштованим читаоцима препоручујемо да, у складу са могућностима, покушају да организују своје време тако да барем некад присуствују овом драгоценом литургијском догађају.
       
      *Од свих предивних химни и молитава за време свете Четрдесетнице, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста, а реч је о молитви Светог Јефрема Сирина. Можете ли да нам изложите тумачење ове надасве познате молитве, која поред молитвеног дела обилује педагошко-катихетским садржајем у погледу позива да се одрекнемо греха и ништавила, а да пригрлимо врлине?
       
      Већ смо више пута указали на очигледну чињеницу да је богослужбени живот током Свете Четрдесетнице обогаћен многим величанственим елементима. Један од таквих је и Молитва Светог Јефрема Сирина, великог сиријског богослова, песника и подвижника који је живео у IV веку. Ова кратка молитва представља један згуснути поетични вапај који свако од верних појединачно упућује Богу са жељом да му дарује истинско покајање. Читање ове молитве увек је скопчано са поклонима до земље, који се у Цркви од најранијих времена практикују током дана поста. Велики или земни поклони, карактеристично носе назив метаније, који је грчког порекла и дословно значи промену ума – преумљење тј. покајање. Метанија, чин падања на колена и дотицања земље главом и потом устајања, слика је нашег пада у грех али и, уз помоћ Божије благодати, нашег устајања из пропадљивости, те нашег уздизања покајењем као бићâ створених за божански и вечни живот. Молитва Светог Јефрема је тематски подељена на три дела. У првом делу од Бога молимо да од нас удаљи нечистог духа који нам се приближава кроз различите грехе, промашаје који нас удаљују од онога што је Божији план за нас. Као греси одностно страсти, које нас удаљују од Бога, овде су наведени лењост, униније, властољубље и празнословље. Потом, у другом делу, молимо Бога да нам дарује Свога Духа који је Дух сваке врлине и добра, међу којима Свети Јефрем у молитви наглашава целомудреност, смиреноумље, дуготрпљење и љубав. Кулминација молитве је када, у трећем делу од Бога молимо да нам дарује сагледавања сопствене грешности и, коначно, неосуђивања ближњих. Црква је изабрала ову богонадахнуту и смислом напрегнуту молитву Светог Јефрема да прати наше земне поклоне и устајања, да би нам указала на то да је покајање дар Божији, а да су греси нечиста дела која нас чине подложнима демонском утицају. 
       
      *Употреба Светога Писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете Четрдесетнице и она је заснована на два принципа: Удвостручено читање Псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књига Постања, Пророка Исаије и Прича Соломонових. Да ли овај богослужбени детаљ указује да смо позвани да и у својим личним (келејним) молитвама усрдније читамо Свето Писмо?
       
      Читаво наше богослужење представља величанствену грађевину складно сачињену од равномерно и смислено распоређених елемената. Отачки литургијски геније заснован на вековном искуству Цркве конструисао је систем православног богослужења тако да се у њему може видети равнотежа између различитих елемената. Тако су литургиолози с правом приметили да у свом идеалном облику православно богослужење поседује равнотежу између: библијске поезије (псалми и библијске песме) и химни црквених писаца, између светописамских читања и светоотачких и других беседа, између певања и читања, хвале и прозбе и сл. Нажалост, различити узроци довели су до тога да „рај православног богослужења” за многе вернике остане недоступан. Ипак, поједини његови елементи, као што су то читање Псалтира и уопште Светог Писма доступни су сваком вернику. Потребно је само мало напора да се у нашу свакодневицу укључи читање неколико глава Светог Писма. Тиме Реч Божија бива саставни део наших живота, а наши животи и животи наших ближњих бивају руковођени Речју Божијом. Другим речима, парафразирајући химне из Триода, нека наша тела гладују, а наше душе се госте Речју Божијом и Светим Тајнама током Великог Поста. У овоме је корен хришћанског живота и сваке врлине.
       
      *Драги оче ђаконе, која би била Ваша великопосна порука?
       
      У духу свега што смо до сада рекли у вези са Светом Четрдесетницом, моја порука како за наше читаоце, тако и за мене самог, јесте да се молимо Богу да нам дарује истинско покајање и усклађивање нашег живљења са Његовом светом вољом. Уједно, на овом путу покајања којим се крећемо током читавог нашег живота, препустимо се руковођењу вековним искуством Цркве. Тада ћемо бити сигурни да наш труд није узалудан, јер је проверен од многих који су тим путем прошли пре нас. Зато је богослужење у свој својој свеукупности изузетан и неупитни дар црквене педагогије. Издвајајмо сваки свој слободан тренутак, а потрудимо се и да ослобађамо време свога живота, ради учествовања у тој благодатној школи црквеног живљења. Чак и онда када нисмо у могућности да присуствујемо богослужењима у храму из било ког разлога, постоје различите могућности да испратимо богослужбени ритам Цркве. То можемо чинити на многе начине: било молитвом помоћу бројаница, читањем Псалтира, молитава и химни из Часослова или Молитвеника, или самосталним ишчитавањем и промишљањем химни из данас доступних превода Триода на наш савремени језик. Како се уверавамо, савремено друштво нам у појединим аспектима свог развоја ту може много помоћи, на пример својим технолошким достигнућима. Наиме, данас нам је доступно много тога што није било доступно хришћанима пре нас, тако да време свога живота можемо осветити и слушањем преноса богослужења уживо или неког снимка појања или читања. Нека сваки чин љубави према Богу и ближњима око кога се трудимо буде освећен и облагодаћен на неки од ових или сличних црквених начина. Вама и Вашим читаоцима желим да пучину поста препловите у миру и да сви у радости дочекамо и празник над празницима - Свесветло Васкрсење Христово.
       
      Разговор водио: 
      Катихета Бранислав Илић,
      сарадник Новина Српске Патријаршије
      Фото: Маринко Лаушевић
       
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ  (Стихира на Господи возвах сирне недеље)       СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ПРВИ ДЕО) - сабрани прилози    СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ДРУГИ ДЕО) - сабрани прилози   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ  (Стихира на Господи возвах сирне недеље)       СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ПРВИ ДЕО) - сабрани прилози    СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ДРУГИ ДЕО) - сабрани прилози   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу преподобног Григорија Паламе, 28. марта 2021. године, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, на позив Црквене општине футошке, а у оквиру великопосног циклуса предавањâ, катихета Бранислав Илић одржао је предавање на тему „Свето Писмо и Велики постˮ.

       
      Дирљивим речима хришћанске љубави предавача је представио и поздравио протонамесник Игор Игњатов, секретар Црквене општине Футог.
       
       
      У свом уводном слову катихета Школе за дизајн Богдан Шупут у Новом Саду истакао је важност Светог Писма као књиге Цркве. „Свето Писмо није само књига, Свето Писмо је живот, на шта нас подсећа и свети апостол и еванђелист Јован Богослов рекавши да су речи Светога Писма дух и живот (Јов. 6, 63). Свето Писмо је ваистину књига која се чита животом, односно праксом истинског хришћанског етоса”, истакао је катихета Бранислав. „У Библији је све јединствено, једно објашњава друго, прво се испуњава у другом, а друго и прво се налази у нечем трећем. Ако испадне нека карика – доживљај и смисао ће бити нарушени”, наведено је у излагању.
       
       
      Говорећи о свештеној вези Светога Писма и Великог поста предавач је посебну пажњу посветио старозаветним чтенијима која чине неизоставни део великопосних богослужења. Поред тога, катихета Бранислав Илић је подробно казивао о великом значају Псалтира рекавши да је то „књига равна тонском дијапазону који даје врло прецизан тон нашем духовном животу”.
       
       
      Излагање је крунисано примерима угодника Божјих који су били, ваистину, живо – ходеће Еванђеље, светитељи који су својим животом актуализовали речи светог апостола Павла који громогласно узвикује: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!”(Фил. 4, 13).  

       
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...