Jump to content

Ава Римски о посту

Оцени ову тему


Препоручена порука

Читајуќи ову тему хтео сам да пишем о две ствари које се провлаче низ коментаре:
1) Печено прасе, св. вл. Николај и краљ Александар. Историја овог догаѓаја налази се у књига „Монах Калист“. Дали се заиста догодила? Ваљда јесте чим се налази у тој књизи. Али ја знам да је у то време сваки треќи житељ радноспособни муж села Велгошти (данас доѓе предграѓе Охрида) био убијен од стране српске власти, да су у то време само у Охридској епархији убијени десетинак “бугарских“ попова и калуѓера... Ко зна колико прасиќи, телци и јаганца било конфисковано и поклано... Ко зна колико земље је насилно узето од месног населење и дато разних српских колонизатора... Тако да на толико неправди, да се жали за једно печено прасе, мени је изван памети. И молим вас у име свих праведно и неправедно пострадалих не помињајте више то прасе као ко зна какву жртву и расипништво. (Ја немам никакву мржњу према Србе, такво је време било, такви су били људи... Било, па се не поновило.)

2) „Причешќе“ са агијазмом на чисту среду. Ово је локални македонски обичај. Ако вам се не свиѓа нико вас не тера да га практикујете, ни у типик га пише, ни у Посни Триод. Свети владика Николај је прихватио тог обичаја. Агијазму се даје свима који су држали тримир, т.е. нису јели ништа у чисти понедељак, чисти уторак и у чисту среду до завршетак преждеосвештене литургије. Онима који се непричешќују даје се пре нафору, онима који се причешќују даје се по свето причешќе. Ако може српска Црква да благосиља Бадњаке на Бадник, шта вам пречи ако ми Македонци се “причешќујемо“ са агијазмом? Поново ќу да пишем да “причешќе“ са агијазмом не подразумева непричешќе са светих тајна - Тела и Крви Христових.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 666
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Рим 14 је закон. Не у интерпретацији, него у слову. Храна нас не ставља ни уклања од Бога. Знамо да је у старој цркви пост био мањи него данас код католика. На шта личи ово иживљавање? Ми смо већи све

Да, по томе смо ми већи ,,приправници" од апостола и Св. Саве?! Приправни смо ако смо хришћани. Какав је неприправан хришћанин? (Пост ван поста нема смисла, никад није ни имао сем кад неко д

Јако си лепо приметио. Није Хр живот био нека променада, и да је он све лако поднео, као у неком филму, зато што му је ипостас божанска. Нема никакве драматургије. Он је у телу радио, ми смо на истом

Постоване слике

пре 32 минута, Ivan Marković рече

Nisu nikakvi udbaški metodi. Ne vidim šta je sporno da znamo ko to radi...

Nema tenzije. Ja se sa tobom ne svađam, još manje je reč o znanju-neznanju. One koji ne znaju treba da naučimo, ali umesto to da radite, ti i većina ovih ovde lovite imaginarne markovite i stvarate atmosveru lova na veštice (tj, izmišljene klirike SPC koji navodno samrtnike uslovljavaju postom da bi se pričestili. Kažem, nema potrebe za tim. Ako smatrate da Crkva nije dovoljno dorečena ili da je neodređena stava glede posta, napišite peticiju pa u Patrijaršiju. Ovde to sigurno nećete rešiti. I ti to znaš.

Baš ništa, jer znam da ih nemaš. O imaginarnim i izmaštanim alteruniverzumima ne razmišljam.

Ti bi sakrio njihove grehe i time doveo u opasnost spasenje umirućeg, ako isti izvisi za Svetu Pričest?

Naravno, treba sistematski to rešavati, ali ne ovde...nisu nadležne Pouke, već SAS.

Ovo je u redu...ali onda kažeš ovo 

Ali ne znaš ko su oni, jer kažeš ovo...

Ali nemaš...

Dobro, sve je moguće. Kad bi malo manje izigravao Makartija i lovio "talibanske" veštice i imaginarne artemite, dok ti promiču kalvinisti i upanišadski okultisti, koji su bolno realni, možda bi se više fokusirao na pitanja koja su ovde postavljena...nadam se da shvataš da sam krajnjje dobronameran. 

Овде расправљамо о посту, неразумном налагању поста, неоснованом налагању поста и последицама свега тога.

Добро знам наисзуст двадесет имена оних који у незнању чине то што чине али ми не пада на памет ни да се свађам.

Не постоје петиције у Цркви то је донела ова демократија. То не пистоји. И ту трена бити паметан.

Што се тиче лова на талибане, нисмо их нешто ни помињали али су свакако незаобилазни када се говори о посту јер је код њих пост услов за Причешће а налажу и пост суботом.

Дај ,,имена, презимена, епархију" - то не раде епископи других епархија, нећу ни ја, а не треба ни Ви то да радите. И ти људи имају породице, не можемо решавати проблем тако што ћемо некога уништити. Ја не смем без дозволе надлежног архијереја ни да служим у туђој епархији а камоли да им скидам главе. Нити бих.

Не, не бих довео у опасност умирујућег, мене Господ за Вашег парохијанина неће питати, ни за свештеника који има епископа да га подучава и кара. Него, треба учити народ, ко зна, можда ће Ведран или Милош сутра бити епископи, нек виде шта и како им је чинити. А и народ треба да зна. Слушам људе који са правом устају против Бога мучитеља кога поједини проповедају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Orthophill рече

2) „Причешќе“ са агијазмом на чисту среду.

Пошто сам ја ово поменуо, хоћу да кажем хвала за појашњење. Нисам знао да је ово македноски обичај. Проблем уопште није ово што ви описујете да људи узму св воду у чисту среду (осим што не видим разлог зашто се не би и Причестили). Проблем је што су неки себи утувили у главу да је св Николај ПРИЧЕШЋИВАО са св водом (уместо Тела и Крви)! Дакле не да су људи узимали Св Воду, него су чак тврдили да је он из Путира делио Св Воду, а не Тело и Крв Господњу! И читаву ту причу уграђивали у причу о седмодневном посту. Да је то зато што не можеш да се причестиш на чисту среду јер ниси постио 7 дана. То је проблем. А не ово што људи узимају Св Воду. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Реци ми, где Ис говори да су блажени који посте?

Pa kaže.Blaženi su čistoga srca jer će Boga videti.Čisto srce je srce očišćeno od strasti pale prirode.Pa recimo isto kad je reč o blaženstvima kaže blaženi su siromašni duhom,a to je opet duh uzdržanja i duhovne čistote i jednostavnosti što opet ukazuje na post,naš kenozis prema Bogu kao što je pak s druge strane bio Njegov prema nama.Pa opet kada kaže blaženi su mirotvorci jer će se Sinovima Božijim nazvati a opet kako može da bude neko mirotvorac ako nema mira u sebi a postom i stiče taj mir jer se uzdržava od stihija ovoga sveta i prestaje da bude njihov rob.Nije toliko stvar u hrani koliko u mislima.Nije Bog džaba rekao da je post mučiti dušu svoju.

Mislim da se razumemo daleko sam ja miljama od bilo kakvog asketizma samo kažem da nije džaba sve to Bog govorio.To ima svoju svrhu i smisao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da, to je suštinska razlika izmedju vašeg i njegovog stava.

Он то зна иако је за многе ствари у праву али има удбашке методе. Те форе ,,пред Патријаршију" су уствари убацивање улице у Цркву.

1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

I još jedna suštinska.

Нажалост.

пре 51 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Leone šta reći a ne zaplakati?

Кад год се подизао неко за обнови сталног причешћивања, тај неко није ишао пред Патријаршију и арлаукао, лупао у шерпе као монах-немонах, није звао Патријарха девастирајући све живо, већ је кретао од писања, посланице, подучавао, и тако стално. Да су имали Поуке, дакако да би се добрано и овде позабавили тиме.

Не решава се све скидањем глава. Црква и не треба да решавајући један проблем отвара други.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Леон Професионалац рече

Него, треба учити народ, ко зна, можда ће Ведран или Милош сутра бити епископи, нек виде шта и како им је чинити.

А шта вам би да ово кажете?

Замало вам не аминовах поруку, пре него што прочитах ово. Неки би ми одмак то прикачили као етикету да сам аминовао :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Леон Професионалац рече

Овде расправљамо о посту, неразумном налагању поста, неоснованом налагању поста и последицама свега тога.

Što ne znači da treba da tolerišemo sektašku propagandu i bogohuljenja.

 

пре 4 минута, Леон Професионалац рече

Добро знам наисзуст двадесет имена оних који у незнању чине то што чине али ми не пада на памет ни да се свађам.

Onda ne znam šta da ti kažem...ovde tu vrstu problema nećeš rešiti...svi mi ovde znamo (i "hard" i pinkovci) da se tako ne može raditi. Nema posta, van onih Crkvom propisanih i preporučenih. To je aksiom. I ovde to svi znaju.

 

пре 5 минута, Леон Професионалац рече

Не постоје петиције у Цркви то је донела ова демократија. То не пистоји. И ту трена бити паметан.

Pa sad...niko ti ne bi skinuo glavu ako bi vladikama ukazao na taj problem...pre će oni da ga reše nego Volim_Sina_Božjeg (čast njemu, ali nije nadležan) i slični...

 

пре 7 минута, Леон Професионалац рече

Што се тиче лова на талибане, нисмо их нешто ни помињали

Jok niste....

 

пре 8 минута, Леон Професионалац рече

су свакако незаобилазни када се говори о посту јер је код њих пост услов за Причешће а налажу и пост суботом.

Ne, ovo nije tačno. Talibani uopšte nemaju pričešće, a post im je Ramazan, ako se ne varam. Pa onda krkaju ono nesretno jagnje...

 

пре 9 минута, Леон Професионалац рече

налажу и пост суботом.

Pa da, ako padne na Ramazan, ali samo danju...kad padne noć, udri po urmama i čaju...

 

пре 11 минута, Леон Професионалац рече

Дај ,,имена, презимена, епархију" - то не раде епископи других епархија, нећу ни ја, а не треба ни Ви то да радите.

Jasno da ne...ali ne mislite li valjda da ćete problem rešiti skupljanjem lajkova od Tanje1 ili VSB? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Po meni za Pričešće je dovoljno da se makar to jutro ne uzima ni hrana ni voda.To svako može da ispoštuje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Леон Професионалац рече

И ти људи имају породице, не можемо решавати проблем тако што ћемо некога уништити.

A ko to kaže...opet slamnati čovek...

 

пре 15 минута, Леон Професионалац рече

Ја не смем без дозволе надлежног архијереја ни да служим у туђој епархији а камоли да им скидам главе. Нити бих.

A gde sam ja to rekao. Samo tražim argumente za tvrdnje.

 

пре 17 минута, Леон Професионалац рече

Него, треба учити народ, ко зна, можда ће Ведран или Милош сутра бити епископи,

Narod ovde na Poukama ne treba to da učiš, jer on to zna. Idi na Fejs, pa tamo...

пре 10 минута, Леон Професионалац рече

Те форе ,,пред Патријаршију" су уствари убацивање улице у Цркву.

Velibore, praviš slamnatog čoveka. Nisam rekao "pred Patrijaršiju", već "presaviti tabak". To je sasvim legitimno i niko se ne bi naljutio. Ili svome episkopu. 

 

пре 13 минута, Леон Професионалац рече

Кад год се подизао неко за обнови сталног причешћивања, тај неко није ишао пред Патријаршију и арлаукао, лупао у шерпе као монах-немонах, није звао Патријарха девастирајући све живо, већ је кретао од писања, посланице, подучавао, и тако стално. Да су имали Поуке, дакако да би се добрано и овде позабавили тиме.

Pa kao što rekoh. PIŠITE. Ali onima ko to mogu da rešavaju, a ne da vam to ovde bude samo dimna zavesa za blaćenje neistomišljenika...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, Кратос рече

Pa kaže.Blaženi su čistoga srca jer će Boga videti.Čisto srce je srce očišćeno od strasti pale prirode.Pa recimo isto kad je reč o blaženstvima kaže blaženi su siromašni duhom,a to je opet duh uzdržanja i duhovne čistote i jednostavnosti što opet ukazuje na post,naš kenozis prema Bogu kao što je pak s druge strane bio Njegov prema nama.Pa opet kada kaže blaženi su mirotvorci jer će se Sinovima Božijim nazvati a opet kako može da bude neko mirotvorac ako nema mira u sebi a postom i stiče taj mir jer se uzdržava od stihija ovoga sveta i prestaje da bude njihov rob.Nije toliko stvar u hrani koliko u mislima.Nije Bog džaba rekao da je post mučiti dušu svoju.

Mislim da se razumemo daleko sam ja miljama od bilo kakvog asketizma samo kažem da nije džaba sve to Bog govorio.To ima svoju svrhu i smisao.

Ima smisla ovo sto navodis, kada se gleda na sustinu posta. Mislim da je i sam Hristos svojim primerom  četrdesetodnevnog  posta u pustinji iskusenja, pokazao koliko je post bitan na tom duhovnom putu svakog hriscanina u borbi protiv greha i negativnih strasti.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, МилошБГ рече

Pa svojim grehovima i gresnim zivotom ga svakako odgurujemo od sebe. Post nas dovodi u stanje pripravnosti a ne kompenzuje prisustvo Hrista.

Да, по томе смо ми већи ,,приправници" од апостола и Св. Саве?!

Приправни смо ако смо хришћани. Какав је неприправан хришћанин?

(Пост ван поста нема смисла, никад није ни имао сем кад неко добије епитимију а и то је питање.)

Каква приправност постећи се, Бог с Вама?

Постиш храном шта мора да се пости и то је то а причешћујеш се сваке литургије. Велики део свештенства неће да причести на Светли понедељак, зашти? Јер нису постили Васкрс - има ли ту разума? Исти ти једу месо на Васкрс а сутра се причесте без блама. Шта је то ако није клерикализам? Апсурд!

Траже седам дана на води за причешће, па и да пристанемо, рачунајте од понедељка до недеље када се причешћује има шест дана, минус субота, значи има пет, опет неразумно.

И не сме поп да пред Чашу изусти оно ,,ви који сте постили и који сте се исповедили приђите да се причестите" - или сме али овако: ,,ви који сте некад постили и који сте се некад исповедили приђите да се причестите" мада је и то одвратно.

Пуна црква народа, поп и још петоро се причестило а сви слушамо: ,,Примивши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу."

Ко је примио? А шта је са онима који нису примили?

Па после Причешћа ,,Благодаримо Ти, Човекољубиви Владико... што си нас у данашњи дан удостојио Твојих небеских и бесмртних Тајни" - кога је удостојио? Да ли нас је (све) удостојио или није?

Нема нелогичности на литургији, само је потребно да слушамо.

(На страну што говоримо ,,амин" после возгласа незнавши шта смо аминовали.)

Него у духу Св. Павла не налажите бремена која ни оци наши ни ми не могосмо носити.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 43 минута, Ivan Marković рече

Ok, oče. To bi bilo to. Ne bih se dalje oglašavao po ovom pitanju, osim ako nemaš još nekih primedbi. Ako imaš odgovaraću za dan, dva. Ostaje mi još da razmotrim one upanišadske reinterpretacije Hristologije, pa onda da se manem ove teme, jer je postala dosadna i ne vodi nikuda...imam ja i drugaposla,valja mi polemisati sa ravnozemljanima...budi pozdravljen i praštaj!

Лепо, мене уопште не интересује да ли је Земља оваква или онаква. Даће Бог да се упознамо па да оне који ме питају о томе упутим на Вас па да и мене научите. Што простије.

Када сам написао да имате духа - мислио сам на нешто лепо.

Док разматрате Упанишаду, сетимо се Светог који пише:

,,Китајски мудрац опомиње душу моју, да буде мирна и непокретна и да чека, да Тао дејствује у њој. Слава нека је Лао-цеу, учитељу и пророку народа свог!
Индијски мудрац учи душу моју, да се не плаши страдања, но да се кроз тешко и истрајно вежбање, кроз чишћење и молитву, диже Вишњему, који ће јој изаћи на сусрет и показати јој лице Своје и силу Своју. Слава нека је Кришни, учитељу и пророку народа свог!
Царски син Индије учи душу моју, да се испразни потпуно од свега семена и усева света и отпадне од свих змијских прелести немоћне и сеновите материје, па да као празна, мирна, чиста и блажена Нирвана чека. Слава нека је Буди, царском сину и неумитном учитељу народа свог!
Громовити персијски мудрац говори души мојој, да у свима световима нема ништа осим светлости и таме, и да се душа мора отцепити од таме као дан од ноћи. Јер синови светлости зачињу се од светлости, а синови таме зачињу се од таме. Слава нека је Зороастру, великом пророку народа свог!
Израиљски пророк вапије души мојој: гле, девојка ће зачети и родити, сина, коме ће име бити – Богочовек. Слава нека је Исаији, видовитом пророку душе моје!"

 

Свако добро брате, праштајте!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Ivan Marković рече

Ne uvek...i sam kaže kada ne zna. Onda ode da proveri...

Oče, pravnik si, znaš da ti ovo ne bi prošlo ni na jednom sudu....

Nespretno se izrazio, ali to nije razlog da mu stavljaš u usta nešto što nije rekao. 

Апостоли нису постили јер су имали Христа поред себе а ми немамо па додајемо постове и кад треба и кад не треба? Поменусмо Св. Саву, видите није све постио али је свет. И они пре њега.

Дакле, не стоји.

Што се тиче суда, нерадо бих и сам да судим а камоли да се судим са неким. Не пишем да бих некоме секао главу.

Уз то, открићу Вам тајну оа ме вуците све до Патријаршије: не верујем у Страшни Суд. Ни у страшног Господа.

Мој Господ је Праведан и Суд је његов Праведан. ;-) То је сасвим други концепт и Суда и Бога.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Леон Професионалац рече

Узмите да је тачно све што пишете похвално о посту. Ево, слажем се, ипак ПОСТ НИЈЕ И НЕ МОЖЕ БИТИ УСЛОВ ЗА ПРИЧЕШЋИВАЊЕ - дакле, не расправљамо о самој користи поста, нисам сишао с ума али условљавати Причешће постом је неразумно.

На страну велике испоснике, у свету је пост неиздржив, не постоје нечиста јела у том смислу.

Кад пуно радим онда морам да једем.

Аутомобил далеко мање троши у леру низбрдо него узбрдо у другој брзини!

Низбрдо може и без горива а узбрдо нема шансе!

Moram jos jedanput da kazem i da naglasim, rasudjivanje oko primene posta za svakog hriscanina je apslolutno neophodno. Svi se slazemo u toj konstataciji i ne razumem zasto se stalno na temi potenciraju i ucitavaju ove stvari 'suprotnoj' strani ? :blush:

Kako sam vec rekao,.... da damo' mogucnost i postu da moze da ucestvuje u kreiranju duhovnog zivota, ....pa, monasi neka poste po defaultu ceo zivot i neka teze savrsenom duhovnom zivotu....a,  i mi mirjani da se trudimo koliko mozemo u postu i tom duhovnom zivotu, da bi zadrzali blagodat Duha, kako svedoci Jovan.

Jasno sam napravio razliku izmedju monaskog i mirjanskog posta i mislim da se razumemo savrseno i ne treba vise da pricamo na tu temu.

Moram malo i da se nasalim, nizbrdo mozemo bez goriva,....ali, uzbrdo treba nam gorivo, tj. post da malo pogura nas auto ( telo ) u duhovnom smislu. Malo sam preformulisao stvari, ali, mislim da se razumemo. Moramo voditi racuna, da kada radimo teske poslove,  prilagodimo post takvim situacijam ( jaca hrana ), ali, trebamo  i da se trudimo, , da' izvucemo maksimalno pozitivne stvari iz posta ,.... da ne bi,  sto se kaze djabe postili.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Христос васкрсе!
      Данас након васкршњег доручка и ручка, схватио сам колико сам срећан и колико ми је све око мене лепо. До јуче, почео сам да упадам у депресивно стање. Све је почињало да ми буде тескобно, заморно, појачано ми се спавало, Боже прости - у неколико наврата ми се огадио живот који водим, иако никакав разлог за то тренутно, Богу хвала, немам.
      И све је то нестало након јаја и сира за доручак, те комада меса за ручак. Није промена времена, није ништа друго, обичан комад меса и јача храна су ми вратили задовољство и оно је кренуло да се прелива и на људе око мене. Пре тога, постио сам током целог поста, и то чак и не на води, него на уљу, што је апсолутно комплетна исхрана. Нисам био гладан меса, нисам осећао ништа по том питању, а опет - данас, сваким залогајем меса, као да сам у себе уносио срећу.
      Каква су ваша искуства са постом? Колико постите током целог периода поста и да ли се и код вас то одрази и на ментално стање?
      Извињавам се ако је ово питање глупо или ако делујем као неко ко не уме да заузда сопствени стомак, али заиста нисам од оних који пате за храном и "не могу" без нечега... али испада да сам ипак зависнији од хране него што сам тога био свестан.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О значају Великог поста и великопосних богослужења у великопосном броју „Православљаˮ - новина Српске Патријаршије, објављен је разговор са часним ђаконом др Владимиром Антићем, доцентом на катедри за Литургику Православног богословског Факултета Универзитета у Београду. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, сарадник "Православља" - новина Српске Патријаршије. 

       
      *Часни оче ђаконе, будући да се налазимо у пречистим данима Великога поста – свете Четрдесетнице, замолио бих Вас да нас упознате са настанком и развојем Великог поста?
       
      Велики пост је период од седам седмица који претходи Васкрсу, празнику над празницима и централној тачки читавог богослужбеног живота православних хришћана. Сачињен је од Свете Четрдесетнице и Велике седмице Страдања Господњих. Његов настанак везује се за древну хришћанску институцију катихумената, односно припремног периода, током кога је сваки верник пре свога крштења пролазио кроз програм упознавања са хришћанским учењем и животом. Катихуменат је остварио низ утицаја на хришћанско богослужење, те се и данас на Литургији могу чути молитве за катихумене (тј. оглашене према старом словенском преводу ове речи), иако је ова дисциплина практично ишчезла пре VII века. Један од обичаја који је формиран у раној Цркви био је и пост пре Свете Тајне Крштења. Приликом овог предкрштењског поста су постили како они који ће бити крштени у Васкршњој ноћи, тако и свештенослужитељи и читава Црква. Ранохришћански пост тежио је подражавању четрдесетодневног поста који је држао Спаситељ у пустињи после Јовановог крштења (Mт 4, 1-11; Mк 1, 12-13; Лк 4, 1-13). Основа карактеристика таквог поста јесте апсолутни прекид узимања хране ради потпуног предавања молитви, богомислију и созерцавању тајни Будућег века. Тако су хришћани, у складу са својим могућностима, држали апсолутни пост од јутра до вечери, или по снисхођењу до деветог часа (три сата поподне), када би прекидали са постом и узимали неопходну храну. У тим приликама тежило се ка што једноставнијој исхрани, о чему и данас има сведочанстава у различитим богослужбеним и дисциплинским књигама - типицима. Ипак, у историји Цркве постојале су и разлике у храни која је коришћена током прекидања поста у вечерњим сатима. У неким крајевима коришћени сви видови хране, док је у другим употребљавана само храна биљног порекла, припремљена без кувања, или кувана са маслиновим уљем и сличним масноћама биљног порекла. У пракси савремених хришћана апсолутни пост се прекида рано ујутру, али је храна која се користи врло скромна. Осим наведеног, пост је имао и неке друге имликације. Једна од веома важних за Цркву, о чему постоје сведочења код многих Светих отаца као и у богослужбеној химнографији, била је и милостиња. Наиме, храна од које су хришћани одустајали приликом поста била је даривана сиромашнима. Све наведено и за нас треба да је извор мотивације да наш пост буде израз љубави према Богу и ближњима, а не само личног аскетског усавршавања које може бити врло опасно без правилног настројења и руковођења.
       
      *Триодска химнографија период свете Четрдесетнице се назива духовним пролећем и временом свецелог препорода. Које су то богослужбене специфичности присутне у овим данима и која химнографска дела бисте посебно истакли? 
       
      Богослужење Православне Цркве је величанствена школа православне побожности и живота. Посебно у периоду Великог поста оно представља праву ризницу црквеног предања, богословља и искуства. Једна од важних измена у богослужењу Четрдесетнице дешава се на нивоу богослужбених химни. Књига богослужбених химни Октоих, која се користи током читаве црквене године, замењује се књигом Триод, која се користи само током периода Великог поста. Мноштво светих црквених песника изузетног поетског талента, богословског дара и духовног искуства учествовало је у стварању химни које су за генерације хришћана представљале ризницу и извор правилног и духовно корисног доживљаја поста. Држање поста током Четрдесетнице без усклађености са богослужбеним ритмом Цркве је непотпуно искуство, а сам пост готово да је обесмишљен. Зато свако од нас треба да тежи да у току поста молитвено учествује у што већем броју заједничких богослужења, али и да појача свој лични молитвени живот. Основна карактеристика химни Триода јесте наглашена усредсређеност на тему покајања. Готово да не постоји ниједно богослужење у овом вишенедељном периоду које не добија специфичну „арому” умиљења и покајања. Период од понедељка до петка током Четрдесетнице руководи нас у нашем посту усмеравајући нас на тему наших сопствених промашаја и духовног исправљања. Посебно значајни су трипеснеци, кратки спевови који се користе на јутрењу, а који чине три песме од по неколико строфа, по чему је књига Триод и добила име. Тако у мноштву тропара и стихира који се налазе у Триоду црквени песници певају о темама везаним за сам пост, покајање и друге елементе црквеног искуства. У триодском периоду суботе су резервисане за молитве за упокојене. Црква нам у посту који је време исправљања нашег сопственог живота на пољу основних хришћанских заповести о љубави према Богу и ближњима, ставља до знања да су молитва и милостиња за умрле један од важнијих подвига на који су хришћани позвани. Као и недеље током остатка године, тако су и недеље Великог поста дани у које празнујемо Васкрсење Христово. Химне Триода које се поју у недеље Четрдесетнице су поетска тумачења светописамских одељака који се читају те дане, или пак певају о посебним споменима који се тих недеља славе. Из овог кратког описа садржине Триода видимо да је богослужбени ритам Цркве усмерен ка својеврсном програму богословског образовања и практичног васпитања верника на основу вишевековног аутентичног црквеног искуства наших Отаца. 
       
      *Током прва четири дана Великог поста на Великом повечерју се пева Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Можемо ли наведени канон назвати врхунцем великопосне поезије?
       
      Велики покајни канон Светог Андреја Критског представља прави бисер црквене поезије. Девет песама тог канона састоје се од 250 тропара, што га чини најобимнијим каноном у православном богослужењу. Због тога и носи назив ”Велики канон”. Најважнија његова карактеристика јесте велики број библијских мотива које песник користи. Сваки од тропара, односно строфа овог великог спева, представља поетско тумачење неког од мноштва примера покајања који су расути у књигама Светог Писма, како Старог, тако и Новог Завета. Свети Андреј виртуозним песничким поступком, свако од искустава греха и покајања са страница Библије чини нашим унутрашњим, личним искуством. Канон Андреја Критског је један од елемената богослужења Четрдесетнице коме се у нашој црквеној традицији посвећује велика пажња. Својом садржином и позицијом у црквеном богослужењу он такав третман и заслужује. Посебно је важно подсетити на то да читање или певање Великог канона прати и метанисање, тј. клањање до земље присутних. Богонадахнута педагогија Отаца Цркве тиме нас руководи у нашем личном подвигу покајања и исправљања. На тај начин Црква, с једне стране образује код хришћана правилан став о нашем духовном стању, а са друге нас учи да сопственим подвигом и исправљањем привлачимо благодат Божију која нас очишћује од греха и приближава нас смислу нашег живота и постојања. Покајање је тако у пракси за православне хришћане неодвојиво повезано са искуством близине Божије (Уп. Мт 4, 17).
       
      *Центар или срце великопосних богослужења чини Литургија пређеосвећених дарова. Часни ђаконе, дивна је прилика да наше читаоце упознате са структуром и значајем овог дивног богослужења?
       
      На богослужбено искуство верних током Четрдесетнице снажан печат оставља Литургија Пређеосвећених Дарова. Пређеосвећена Литургија је чин причешћа Телом и Крвљу Христовом који су принети и освећени на претходној недељној Литургији, и који се за ову прилику чувају на посебном месту у Храму. Наиме, на уобичајеној Литургији Свети Дарови - хлеб и вино се приносе и освећују, а потом и деле вернима у причешћу као истинско Тело и Крв Христова. Како се током радних дана Четрдесетнице не служи Литургија због неспојивости поста (као потпуног уздржања од хране) и покајног расположења Четрдесетнице са радосним и празничним карактером Свете Литургије, Црква је установила да се ради утехе и духовне подршке у подвигу поста служи Пређеосвећена Литургија на којој се верни могу причестити. У Пређеосвећеној служби данас се може учествовати једино током периода Великог поста и то: средом и петком, током прва три дана Велике или Страсне седмице, и на поједине спомене светих као што су Младенци и Обретење главе Светог Јована Крститеља, када падну на неки од радних дана Четрдесетнице. Пређеосвећена има специфичну покајну и утешну климу, и искуство је које се не може лако пренети речима. Сачињена је из два дела. Први део чини вечерње богослужење, док у другом делу оно прераста у специфични чин причешћивања и веома подсећа на Божанствену Литургију. Карактеристично је то што је приликом служења ове вечерње Литургије сасвим јасно очувано древно изворно предање хришћанског поста као одсуства узимања сваког вида хране или пића пре вечери. Управо је ово прави и једини разлог због кога се ова литургија изворно служи предвече или послеподне. Притом, свако узимање хране пре ове службе представља нарушавање самог смисла ове Литургије, због чега се нпр. до најновијих времена чува древно предање да се на Пређеосвећеној литургији не причешћују мала деца. Током више последњих векова усталила се пракса да се по снисхођењу Пређеосвећена Литургија служи ујутро. У сваком случају, искуство Великог поста неодвојиво је од служења ове службе, и свим Вашим поштованим читаоцима препоручујемо да, у складу са могућностима, покушају да организују своје време тако да барем некад присуствују овом драгоценом литургијском догађају.
       
      *Од свих предивних химни и молитава за време свете Четрдесетнице, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста, а реч је о молитви Светог Јефрема Сирина. Можете ли да нам изложите тумачење ове надасве познате молитве, која поред молитвеног дела обилује педагошко-катихетским садржајем у погледу позива да се одрекнемо греха и ништавила, а да пригрлимо врлине?
       
      Већ смо више пута указали на очигледну чињеницу да је богослужбени живот током Свете Четрдесетнице обогаћен многим величанственим елементима. Један од таквих је и Молитва Светог Јефрема Сирина, великог сиријског богослова, песника и подвижника који је живео у IV веку. Ова кратка молитва представља један згуснути поетични вапај који свако од верних појединачно упућује Богу са жељом да му дарује истинско покајање. Читање ове молитве увек је скопчано са поклонима до земље, који се у Цркви од најранијих времена практикују током дана поста. Велики или земни поклони, карактеристично носе назив метаније, који је грчког порекла и дословно значи промену ума – преумљење тј. покајање. Метанија, чин падања на колена и дотицања земље главом и потом устајања, слика је нашег пада у грех али и, уз помоћ Божије благодати, нашег устајања из пропадљивости, те нашег уздизања покајењем као бићâ створених за божански и вечни живот. Молитва Светог Јефрема је тематски подељена на три дела. У првом делу од Бога молимо да од нас удаљи нечистог духа који нам се приближава кроз различите грехе, промашаје који нас удаљују од онога што је Божији план за нас. Као греси одностно страсти, које нас удаљују од Бога, овде су наведени лењост, униније, властољубље и празнословље. Потом, у другом делу, молимо Бога да нам дарује Свога Духа који је Дух сваке врлине и добра, међу којима Свети Јефрем у молитви наглашава целомудреност, смиреноумље, дуготрпљење и љубав. Кулминација молитве је када, у трећем делу од Бога молимо да нам дарује сагледавања сопствене грешности и, коначно, неосуђивања ближњих. Црква је изабрала ову богонадахнуту и смислом напрегнуту молитву Светог Јефрема да прати наше земне поклоне и устајања, да би нам указала на то да је покајање дар Божији, а да су греси нечиста дела која нас чине подложнима демонском утицају. 
       
      *Употреба Светога Писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете Четрдесетнице и она је заснована на два принципа: Удвостручено читање Псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књига Постања, Пророка Исаије и Прича Соломонових. Да ли овај богослужбени детаљ указује да смо позвани да и у својим личним (келејним) молитвама усрдније читамо Свето Писмо?
       
      Читаво наше богослужење представља величанствену грађевину складно сачињену од равномерно и смислено распоређених елемената. Отачки литургијски геније заснован на вековном искуству Цркве конструисао је систем православног богослужења тако да се у њему може видети равнотежа између различитих елемената. Тако су литургиолози с правом приметили да у свом идеалном облику православно богослужење поседује равнотежу између: библијске поезије (псалми и библијске песме) и химни црквених писаца, између светописамских читања и светоотачких и других беседа, између певања и читања, хвале и прозбе и сл. Нажалост, различити узроци довели су до тога да „рај православног богослужења” за многе вернике остане недоступан. Ипак, поједини његови елементи, као што су то читање Псалтира и уопште Светог Писма доступни су сваком вернику. Потребно је само мало напора да се у нашу свакодневицу укључи читање неколико глава Светог Писма. Тиме Реч Божија бива саставни део наших живота, а наши животи и животи наших ближњих бивају руковођени Речју Божијом. Другим речима, парафразирајући химне из Триода, нека наша тела гладују, а наше душе се госте Речју Божијом и Светим Тајнама током Великог Поста. У овоме је корен хришћанског живота и сваке врлине.
       
      *Драги оче ђаконе, која би била Ваша великопосна порука?
       
      У духу свега што смо до сада рекли у вези са Светом Четрдесетницом, моја порука како за наше читаоце, тако и за мене самог, јесте да се молимо Богу да нам дарује истинско покајање и усклађивање нашег живљења са Његовом светом вољом. Уједно, на овом путу покајања којим се крећемо током читавог нашег живота, препустимо се руковођењу вековним искуством Цркве. Тада ћемо бити сигурни да наш труд није узалудан, јер је проверен од многих који су тим путем прошли пре нас. Зато је богослужење у свој својој свеукупности изузетан и неупитни дар црквене педагогије. Издвајајмо сваки свој слободан тренутак, а потрудимо се и да ослобађамо време свога живота, ради учествовања у тој благодатној школи црквеног живљења. Чак и онда када нисмо у могућности да присуствујемо богослужењима у храму из било ког разлога, постоје различите могућности да испратимо богослужбени ритам Цркве. То можемо чинити на многе начине: било молитвом помоћу бројаница, читањем Псалтира, молитава и химни из Часослова или Молитвеника, или самосталним ишчитавањем и промишљањем химни из данас доступних превода Триода на наш савремени језик. Како се уверавамо, савремено друштво нам у појединим аспектима свог развоја ту може много помоћи, на пример својим технолошким достигнућима. Наиме, данас нам је доступно много тога што није било доступно хришћанима пре нас, тако да време свога живота можемо осветити и слушањем преноса богослужења уживо или неког снимка појања или читања. Нека сваки чин љубави према Богу и ближњима око кога се трудимо буде освећен и облагодаћен на неки од ових или сличних црквених начина. Вама и Вашим читаоцима желим да пучину поста препловите у миру и да сви у радости дочекамо и празник над празницима - Свесветло Васкрсење Христово.
       
      Разговор водио: 
      Катихета Бранислав Илић,
      сарадник Новина Српске Патријаршије
      Фото: Маринко Лаушевић
       
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ  (Стихира на Господи возвах сирне недеље)       СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ПРВИ ДЕО) - сабрани прилози    СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ДРУГИ ДЕО) - сабрани прилози   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ  (Стихира на Господи возвах сирне недеље)       СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ПРВИ ДЕО) - сабрани прилози    СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ДРУГИ ДЕО) - сабрани прилози   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу преподобног Григорија Паламе, 28. марта 2021. године, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, на позив Црквене општине футошке, а у оквиру великопосног циклуса предавањâ, катихета Бранислав Илић одржао је предавање на тему „Свето Писмо и Велики постˮ.

       
      Дирљивим речима хришћанске љубави предавача је представио и поздравио протонамесник Игор Игњатов, секретар Црквене општине Футог.
       
       
      У свом уводном слову катихета Школе за дизајн Богдан Шупут у Новом Саду истакао је важност Светог Писма као књиге Цркве. „Свето Писмо није само књига, Свето Писмо је живот, на шта нас подсећа и свети апостол и еванђелист Јован Богослов рекавши да су речи Светога Писма дух и живот (Јов. 6, 63). Свето Писмо је ваистину књига која се чита животом, односно праксом истинског хришћанског етоса”, истакао је катихета Бранислав. „У Библији је све јединствено, једно објашњава друго, прво се испуњава у другом, а друго и прво се налази у нечем трећем. Ако испадне нека карика – доживљај и смисао ће бити нарушени”, наведено је у излагању.
       
       
      Говорећи о свештеној вези Светога Писма и Великог поста предавач је посебну пажњу посветио старозаветним чтенијима која чине неизоставни део великопосних богослужења. Поред тога, катихета Бранислав Илић је подробно казивао о великом значају Псалтира рекавши да је то „књига равна тонском дијапазону који даје врло прецизан тон нашем духовном животу”.
       
       
      Излагање је крунисано примерима угодника Божјих који су били, ваистину, живо – ходеће Еванђеље, светитељи који су својим животом актуализовали речи светог апостола Павла који громогласно узвикује: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!”(Фил. 4, 13).  

       
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...