Jump to content

Ава Римски о посту

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 21 минута, Августин рече

Свака част оном ко једе сирови купус цео пост,а за ово све друго није тачно.

Не говорим ја уопште о посту. Надовезао сам се само на вашу тврдњу да пост није здрав за дијабетичаре. И поменуо сам да није баш тако црно-бело. Зато што имате студију која није тако давано објављена која потврђује нешто што је до сад сматрано за немогуће а то је да се ћелије панкреаса регенеришу постом (гладовањем). 

Молим да се сад у ово горе што сам рекао не учитава оно што нисам рекао. На пример да заговарам гладовање итд итд.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 666
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Рим 14 је закон. Не у интерпретацији, него у слову. Храна нас не ставља ни уклања од Бога. Знамо да је у старој цркви пост био мањи него данас код католика. На шта личи ово иживљавање? Ми смо већи све

Да, по томе смо ми већи ,,приправници" од апостола и Св. Саве?! Приправни смо ако смо хришћани. Какав је неприправан хришћанин? (Пост ван поста нема смисла, никад није ни имао сем кад неко д

Јако си лепо приметио. Није Хр живот био нека променада, и да је он све лако поднео, као у неком филму, зато што му је ипостас божанска. Нема никакве драматургије. Он је у телу радио, ми смо на истом

Постоване слике

Pa šta je nego gladovanje ako praktično ništa ne smeš da jedeš.Pa jeste da je gladaovanje zdravo ponekad ali ako se skoro ništa ne jede to nije zdravo.Pišeš post i u zagradi gladovanje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Zoran Đurović рече

Ти ме обесхрабрујеш са својим неразумевањем. Тужно је то... Јер ако узмеш 200 посних дана из Теофана као репер за обуздавање тела, онда ћеш рећи да је црква из првих 10 векова погубила све душе, и да су апостоли пукли и нису се спасили. Јер они нису имали све те склекове у које би ти хтео да их утераш.

Теофан је постио више од Петра. Да ли је већи од Петра? Постио је више од Павла. Да ли је већи од Павла? Постио је више од Исуса. Да ли је већи од Исуса? Сам Теофан би ти сада залепио шамарчину за то што га косиш са свецима! Изопачаваш и самог Теофана јер не разумеш контекст његове поуке. Јер га ти супростављаш Писму.

Реци ми, где Ис говори да су блажени који посте? Где је рекао да ће се спасити онај који пости, или онај који мрси? У каквом Матриксу ти живиш? Ниједан апостол није постио 40., а знам за њих да су свеци и да ће судити над народима, али нигде не чух да ћеш ти, који постиш све "прописане", али нелегитимне постове бити на престолу. На који начин је могуће повратити вас да верујете Писму? Јер нема матемеатике која ће из Писма извести ових 200, рецимо, дана поста. И реци ти сада мени како је св. Сава мањи светац од Теофана, а није постио Успењски пост? Чак га је одбио. Јер је знао да га држе у Цариграду. И како је то Сава светац, а није нам накачио још један пост да бисмо могли да укротимо тело? И светогорци протествовали против тог поста. Били протестанти. Али то су били грешни светогорци. Желудац им био бог!

Ти, пријатељу, ни не разумеш импликације сопствених тлапњи и учитавања. Није за чуђене што не разумеш ни моје речи, јер ти не желиш да се поучиш, него желиш да учиш друге, а ту се онда дивим твојој храбрости.





 

A, zasto opet ucitavas nesto sto ne ispada po mojim postovima ( mislim, kada se pogledaju  svi moji postovi ).

Receno sto puta, da postujemo ono sto smo primili od Crkve, tj. danasnje stanje koje postoji u pravoslavlju sto se tice poscenja. Ako postoji potreba za redefinisanje postova neka Crkva na sabornom nivou odluci sta je najbolje za hriiscane u svetu. Naravno, mislim, da su se i svi na ovoj temi slozili, da treba gledati i rasudjivati pojedinacno za svakog coveka ponaosob, u zavisnosti od raznih situacija, bolesti, teski fizicki i mentalni rad itd. To je jedan , kako da kazem spoljasnji nivo gledanja na post.

Drugi je unutrasnji koji se tice prirode i sustine posta. Zbog cega je potreban i koliko je neophodan coveku hriscaninu kao sredstvu za napredovanje u duhovnom zivotu. Te stvari su jasno objasnjene u duhovnom predanju crkve kroz usta velikih otaca i nema potrebe nesto puno polemisati.

Opet ponavljam, svakom je ostavljeno na savesti kako ce i koliko ce postiti, ne znam da je neko odlucen od Crkve sto ne posti sve postove. Ali, treba i znati koje su dobre stvari koje mozemo dobiti postom u tom nasem duhovnom napredovanju i usavrsavanju.

Sta ovde predstavlja nesto protivno crkvenoj praksi kod poscena, nije mi bas jasno.  Jovan Lestvicnik kaze o sustini posta :

"Пост је принуда коју вршимо над природом и лишавање грла насладе на коју је навикло, гашење пламена телесне пожуде, очишћење молитве, светилник душе, стражар ума, спас од огрубелости, олакшица сна, здравље тела, виновник бестрашћа, отпуштење грехова, врата и блаженство Раја" (Лествица, Поука 14)."

Naravno, to je receno za monasku praksu, i oni neka se trude maksimalno. Mirjani neka primenjuju ovo 'ociscenje molitve i  otpustenje grehova,' koliko mogu i smatraju da je potrebno u njihovim zivotima.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Vedran рече

 

Па чак и ово што сте навели "изузев оних на самртном одру", на велику жалост, није тачно. Јер неки и од таквих, умирућих, траже пост, од "три дана" или "макар један дан". Веровали или не! Тим поводом сам ја прошле године написао једнан краћи текст, анализу, њихових аргумената (фалсификата) која се може причитати овде: https://sozercanje.wordpress.com/2016/03/16/духовни-геноцид-или-како-умирућим-уск/ 

Možeš li nečim konkretnim da potkrepiš ove tvrdnje?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Vedran рече

Онај ко укаже на сву, глупост, бесмисао и штетност оваквих предлога не иде у крајност. У крајност иду они који износе овакве предлоге и представљају их као учење Цркве. 

Dobro, ali ko to čini? Budi konkretan. Izneo si prilično ozbiljne optužbe na račun "nekih", ali mi ne videsmo ništa konkretno. Ko? Gde? Kada? Kako? Pod kojim okolnostima? Bio si svedok ili čuo priče? Ako je ovo drugo, da li su priče iz prve, druge, treće, četvrte ruke ili narodno predanje od onih mnogih tako karakterističnih za forumsku pink bratiju! Dakle, prijatelju, dokaze na sunce!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, МилошБГ рече

Spasenje i ja smatram da nije uslovljeno postom, ali za pricesce je potrebna priprema, ako bi to sve shvatili kao neku vrstu rutine i olako pristupali casi, ne znam koliko bi to bilo dobro.

Да, потребно је да имамо вере и љубави, то је припрема.

Какав сте хришћанин ако се припремите пред чашу а после по старом? Као неуредан човек који се окупа за венчање а после је и даље неуредан. Каква је сврха? То је лицемерно. Хришћанин је увек спреман за Причешће.

Та припрема није пост. Он није потребан за Причешће а то видимо јер се ван поста Причешћујемо а не постимо.

Ми немамо проблем док сами тумарате постећи се пред Причешће али кад тако почнете да учите друге онда настаје проблем.

На крају, и да олако приступи неко Чаши, ко сте Ви да ми браните нешто што није Ваше и да ли ће његов одговор који гласи: постио сам, нисам јео то и то -  нешто значити уколико лаже?

О каквој припреми пред Причешће уопште говорите?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, МилошБГ рече

Artemija sam podrzavao ili imao neku vrstu odredjene simpatije (doduse verbalno jer nisam isao na njihove sluzbe) do odredjenog trenutka, kad su presli odredjenu granicu po mom skromnom misljenju vise nisam ali sam kritikovao i sad i tad stvari za koje ja mislim da su pogresne, bile tamo ili vamo.

Црква је рекла шта мисли о њему и дружини али Ви сте чекали Ваше скромно мишљење - дакле лепо кажем: Ви и Цркву а и Бога правите по својој мери.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, МилошБГ рече

Ne znam sad sto dramatizujete i pravite od sebe zrtvu, a od drugih ovog puta mene - fariseja ili sta vec.

Нема драме, зато добро прочитајте ово и покушајте да схватите:

Нисам ја него сте Ви" и ,,нисам ја крив, жена коју су ми дао ме превари" - сад ми је јасно зашто се толико ,,примате" на пост храном.

Ех, варате се ако мислите да је могуће да пошћењем на храни компензујуте овакве ствари!

пре 5 часа, МилошБГ рече

Artemija ili Marka ili kako god nisam spomenuo dok nije bio spomenut 150 puta ovde, onda sam ga spomenuo samo opazajuci da i ta strana prica slicnu pricu kad nesto objasnjava kanoni kanoni kanoni...onda kad je od njih to, dolazi do objasnjenja da kanoni nisu ograda i sve i svja, sad smo preokrenuli uloge i to sam samo zapazio da odjednom kada vama (ne vama licno) odgovora vi posezete za istim argumentima, kanoni, kanoni, kanoni, samo ovaj put ispada da su kanoni zaista sve i svja, pa posto kanoni nisu pripisali post onda odjednom post je beskorisan kao i oni sto potezu ko pali svece po kanonima u sinagogi da bude odlucen np.. I kad sam samo to primetio napali ste me sto spominjem uopste to ime, a da niste shvatili da ste vi i otac Zoran u svakom drugom postu spomenuli istog.

Канони нису ,,все и всја" (нe cве и свја!) и не дао Бог да буду, они нису последица идеалног. То смо већ објаснили. Онда су се неки позивали на каноне па смо објаснили да ни канони не прописују то што тврде. Дакле, канони нису непотребни али нису пресуђујући, навео сам оно од Еп. Игнатија да где има љубави тамо канони не играју велики улогу. Управо Ваши који се канона латише од канона и гину јер их канони не оправдавају већ они тврде супротно канонима.

Објаснио сам зашто смо их пoмињали - јер је то што Ви причате управо њихова глупост. Нема припреме

пре 5 часа, МилошБГ рече

Sad jos ispade, da su oni jedini problem ako je to uopste problem sto zagovaraju post pred pricesce. Kao da nemamo sve druge vladike, mitropolite, patrijarha, svestenike, monahe koji toboze ne zagovaraju post pred pricesce.

Огроман је то проблем и што Ви то заговарате и што ти побројани то раде. Мада сви побројани то не заговарају баш тако јер да је тако онда се ни један од њих не би причестио или би сваки нон-стоп постио. Због тога је о. Зоран написао текст. Вероватно нисте испратили све његове текстове, да јесте - не бисте паки и паки постављали питања на која је давно одговорено. Погледајте његов текст о Св. Амброзију Миланском.

пре 5 часа, МилошБГ рече

U mojoj crkvi je za pricest potrebna priprema i ispovest.

Када кажем да се ради о талибанима онда се многи љуте!

Причешће није условљено постом, исповедам се пар пута годишње а причешћујем се стално. Васкршњи је пост и позивамо верне да приђу Чаши средом, петком, суботом и недељом - да ли ће се сваки пут исповедати? Не!

Oпет, какав хришћанин има потребу да се исповеда сваке седмице? Једном учињени грех који је исповеђен се не понавља, шта Ви и слични свакодневно исповедате? Убијеш човека па ти ,,поп опрости" па опет тако стално, или превариш жену па исповедиш па опет превариш па исповедиш?

То од Тајне Покајања правите зајебанцију?!

Шта има ту да се прича више? Или про форме долазите по разрешну молитву jeр поп разрешава ,,влашћу њему даном"? Јаојаомајкомила!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Lady Godiva рече

Једно питање за све, пошто је овако и у мојој цркви.

Ако је за причешће неопходна припрема, да ли то значи да људи треба увек да посте, јер се Литургија служи, сваке недеље и на црвено слово?

Зашто уопште и служити Литургију и претварати хлеб и вино у Тело и Крв, кад нико не сме да приђе сваки пут, осим свештеника, беба, бакица на умору? Зар није смисао да сви постану једно у Христу?

Због тога што вас многи неразумни малтретирају и пишем све ово. Знам да на пуно места условљавају верне. Жао ми је, жао ми је превасходно тих који условљавају.

Вама бране а они се без блама и гриже савести причешћују.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, МилошБГ рече

Koliko ja znam, svako ko posti redovno sve postove i svaku sredu i petak moze da se pricesti svake nedelje na liturgiji.

По тој логици треба да прође читав годишњи круг да би неко почео да редовно прилази Чаши? Не бива!

Опет је то условно речено. Не једе одређену врсту хране а једе брата. Толико смо загризли у тај приземни материјални (за разлику од хришћанскиoг ;-) )да само о стомаку размишљамо. Уколко сад нешто не променимо наша деца неће знати шта је пост сем поста у храни!

И детету, када га уводимо у Цркву, постепено налажемо пост. Тако и са старијима. Шта треба да погубимо те овце неразумно им налажући терет који не могу да носе? Због тога је већини пост мука и патња уместо да љубав буде и покретач и циљ. Онда пост нема поправни карактер, наместо тога долази казнени, да пробам тако да се изразим. Тако посте они који на то позивају - само тањир.

Опет се враћамо на храну која је последња по битности и у канонском посту, не може, једноставно не може тако.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Vedran рече

Па чак и ово што сте навели "изузев оних на самртном одру", на велику жалост, није тачно. Јер неки и од таквих, умирућих, траже пост, од "три дана" или "макар један дан". Веровали или не! Тим поводом сам ја прошле године написао једнан краћи текст, анализу, њихових аргумената (фалсификата) која се може причитати овде: https://sozercanje.wordpress.com/2016/03/16/духовни-геноцид-или-како-умирућим-уск/ 

Тачно је да има оних свештеника који умирујућима траже пост, има и верних који саветују тако, нажалост.

А и ако не траже ми треба да их ослободимо тог ропства.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Велизар рече

Поводом тврдње како пост убија у младим годинама: архиепископ Никон Рождественски у свом тексту "У заштиту светог поста" из 1913. године пише ово:

"Симеон столпник стоял на столпе 80 лет, а всего жил 103 года; Кириак отшельник жил 109 лет; Алипий столпник — 118; Иоанн молчальник — 104; Антоний и Феодосии Великие по 105; Павел Фивейский — 113; Павел Комельский — 112; Анин — 110; Макарий Александрийский — 100. Марк Фраческий только в пустыне провел 95 лет, не считая того, сколько жил в мире. И другие многие жили по сто лет, а до 90 — большая часть... "

"Симеон столпник је на стубу стајао 80 година а укупно живео 103 године; Киријак отшелник је живео 109 година, Алимпије столпник - 118, Јован Ћутљиви - 104, Антоније и Теодосије Велики по 105; Павле Тивејски - 113, Павле Комељски - 112;  Анин - 110; Макарије Александријски - 100; Марко Трачески је у пустињи провео 95 година, не рачунајући време које је проживео у свету. И многи други су живели по сто година, а до 90 - већина њих.

А Ви бисте да продужите земаљски живот. 12:smeha:

По томе испада да постимо да би имали добри здравље, хришћани првих векова журили у смрт а ми је одлажемо? Не иде да чинимо грехе против тела, то можемо учинити ако постимо како налажу неки ,,духовници" али не иде ни да постимо због тела и дужег живота. Господ је умро у 33. а ово пута три. :-D 

Јако сте ми чудни Велизаре. Таман помислим да бијете само у једну крајност кад оно, Ви одете у другу.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Свети Симеон Ветхи је био стилит, рођен око 389. године у селу Сис у малоазијској области Киликија, а преминуо 24. јула 459. године у месту Калат Симан. Dakle, 70 година; Трачевски по свој прилици није ни постојао... 

У суштини је ово глупост о којој желиш да се расправљаш, јер скоро умре нека Американка са 120 љета, а за доручак је јела сланину. Ти немаш ни трунку инклузивности и зато моје речи тумачиш на сопствену пропаст. Нигде и никад нисам рекао да пост убија оне који посте. Не, него сам негирао да је: 1) пост гарант здравља, 2) и тврдио да  пост без разума убија човека. Ти би сада као суботари да нам увалиш причу како је пост здрав. Сигурно је да човек треба да води рачуна о здрављу, али да пости ради здравља је ствар која нема ништа заједничко са хришћанством.

Ти си се испостио више од Христа; он је постио само једном у животу, па су га зато називали изелицом и пијандуром. Није био подвижник као ти. Није био тако узвишен аскета као ти ни Јн Крститељ, јер је јео скакавце. Мрсио нон-стоп. Мада је његова дијета била сурова, па су неки, који немају никакве везе са тобом, говорили да је демон у њему.  

Видиш, пријатељу, разлика између мене и тебе је једноставна: ти осуђујеш оне који једу; ја не осуђујем ни оне који једу ни оне који не једу; осуђујем оне који не једу и прописују то као универзално правило и услов за причешће. Можда сам ти сада јаснији?

Били сте јасни од почетка. Авај!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, МилошБГ рече

Pa nisam to ja izmislio, odgovorio sam samo ono sto znam zahvaljujuci svestenicima iz crkve. Koji motiv oni imaju da pogresno uce ako uzmemo da je tvoj stav ispravan? Pitam, ne znam.

Објаснио Вам је који је мотив у питању. 

Верујем да, уз оно што је отац побројао, велики мотив лежи у њиховом незнању. А незналица ће до смрти да брани своје незнање чак мислећи да то ради ,,у име Његово".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Христос васкрсе!
      Данас након васкршњег доручка и ручка, схватио сам колико сам срећан и колико ми је све око мене лепо. До јуче, почео сам да упадам у депресивно стање. Све је почињало да ми буде тескобно, заморно, појачано ми се спавало, Боже прости - у неколико наврата ми се огадио живот који водим, иако никакав разлог за то тренутно, Богу хвала, немам.
      И све је то нестало након јаја и сира за доручак, те комада меса за ручак. Није промена времена, није ништа друго, обичан комад меса и јача храна су ми вратили задовољство и оно је кренуло да се прелива и на људе око мене. Пре тога, постио сам током целог поста, и то чак и не на води, него на уљу, што је апсолутно комплетна исхрана. Нисам био гладан меса, нисам осећао ништа по том питању, а опет - данас, сваким залогајем меса, као да сам у себе уносио срећу.
      Каква су ваша искуства са постом? Колико постите током целог периода поста и да ли се и код вас то одрази и на ментално стање?
      Извињавам се ако је ово питање глупо или ако делујем као неко ко не уме да заузда сопствени стомак, али заиста нисам од оних који пате за храном и "не могу" без нечега... али испада да сам ипак зависнији од хране него што сам тога био свестан.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О значају Великог поста и великопосних богослужења у великопосном броју „Православљаˮ - новина Српске Патријаршије, објављен је разговор са часним ђаконом др Владимиром Антићем, доцентом на катедри за Литургику Православног богословског Факултета Универзитета у Београду. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, сарадник "Православља" - новина Српске Патријаршије. 

       
      *Часни оче ђаконе, будући да се налазимо у пречистим данима Великога поста – свете Четрдесетнице, замолио бих Вас да нас упознате са настанком и развојем Великог поста?
       
      Велики пост је период од седам седмица који претходи Васкрсу, празнику над празницима и централној тачки читавог богослужбеног живота православних хришћана. Сачињен је од Свете Четрдесетнице и Велике седмице Страдања Господњих. Његов настанак везује се за древну хришћанску институцију катихумената, односно припремног периода, током кога је сваки верник пре свога крштења пролазио кроз програм упознавања са хришћанским учењем и животом. Катихуменат је остварио низ утицаја на хришћанско богослужење, те се и данас на Литургији могу чути молитве за катихумене (тј. оглашене према старом словенском преводу ове речи), иако је ова дисциплина практично ишчезла пре VII века. Један од обичаја који је формиран у раној Цркви био је и пост пре Свете Тајне Крштења. Приликом овог предкрштењског поста су постили како они који ће бити крштени у Васкршњој ноћи, тако и свештенослужитељи и читава Црква. Ранохришћански пост тежио је подражавању четрдесетодневног поста који је држао Спаситељ у пустињи после Јовановог крштења (Mт 4, 1-11; Mк 1, 12-13; Лк 4, 1-13). Основа карактеристика таквог поста јесте апсолутни прекид узимања хране ради потпуног предавања молитви, богомислију и созерцавању тајни Будућег века. Тако су хришћани, у складу са својим могућностима, држали апсолутни пост од јутра до вечери, или по снисхођењу до деветог часа (три сата поподне), када би прекидали са постом и узимали неопходну храну. У тим приликама тежило се ка што једноставнијој исхрани, о чему и данас има сведочанстава у различитим богослужбеним и дисциплинским књигама - типицима. Ипак, у историји Цркве постојале су и разлике у храни која је коришћена током прекидања поста у вечерњим сатима. У неким крајевима коришћени сви видови хране, док је у другим употребљавана само храна биљног порекла, припремљена без кувања, или кувана са маслиновим уљем и сличним масноћама биљног порекла. У пракси савремених хришћана апсолутни пост се прекида рано ујутру, али је храна која се користи врло скромна. Осим наведеног, пост је имао и неке друге имликације. Једна од веома важних за Цркву, о чему постоје сведочења код многих Светих отаца као и у богослужбеној химнографији, била је и милостиња. Наиме, храна од које су хришћани одустајали приликом поста била је даривана сиромашнима. Све наведено и за нас треба да је извор мотивације да наш пост буде израз љубави према Богу и ближњима, а не само личног аскетског усавршавања које може бити врло опасно без правилног настројења и руковођења.
       
      *Триодска химнографија период свете Четрдесетнице се назива духовним пролећем и временом свецелог препорода. Које су то богослужбене специфичности присутне у овим данима и која химнографска дела бисте посебно истакли? 
       
      Богослужење Православне Цркве је величанствена школа православне побожности и живота. Посебно у периоду Великог поста оно представља праву ризницу црквеног предања, богословља и искуства. Једна од важних измена у богослужењу Четрдесетнице дешава се на нивоу богослужбених химни. Књига богослужбених химни Октоих, која се користи током читаве црквене године, замењује се књигом Триод, која се користи само током периода Великог поста. Мноштво светих црквених песника изузетног поетског талента, богословског дара и духовног искуства учествовало је у стварању химни које су за генерације хришћана представљале ризницу и извор правилног и духовно корисног доживљаја поста. Држање поста током Четрдесетнице без усклађености са богослужбеним ритмом Цркве је непотпуно искуство, а сам пост готово да је обесмишљен. Зато свако од нас треба да тежи да у току поста молитвено учествује у што већем броју заједничких богослужења, али и да појача свој лични молитвени живот. Основна карактеристика химни Триода јесте наглашена усредсређеност на тему покајања. Готово да не постоји ниједно богослужење у овом вишенедељном периоду које не добија специфичну „арому” умиљења и покајања. Период од понедељка до петка током Четрдесетнице руководи нас у нашем посту усмеравајући нас на тему наших сопствених промашаја и духовног исправљања. Посебно значајни су трипеснеци, кратки спевови који се користе на јутрењу, а који чине три песме од по неколико строфа, по чему је књига Триод и добила име. Тако у мноштву тропара и стихира који се налазе у Триоду црквени песници певају о темама везаним за сам пост, покајање и друге елементе црквеног искуства. У триодском периоду суботе су резервисане за молитве за упокојене. Црква нам у посту који је време исправљања нашег сопственог живота на пољу основних хришћанских заповести о љубави према Богу и ближњима, ставља до знања да су молитва и милостиња за умрле један од важнијих подвига на који су хришћани позвани. Као и недеље током остатка године, тако су и недеље Великог поста дани у које празнујемо Васкрсење Христово. Химне Триода које се поју у недеље Четрдесетнице су поетска тумачења светописамских одељака који се читају те дане, или пак певају о посебним споменима који се тих недеља славе. Из овог кратког описа садржине Триода видимо да је богослужбени ритам Цркве усмерен ка својеврсном програму богословског образовања и практичног васпитања верника на основу вишевековног аутентичног црквеног искуства наших Отаца. 
       
      *Током прва четири дана Великог поста на Великом повечерју се пева Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Можемо ли наведени канон назвати врхунцем великопосне поезије?
       
      Велики покајни канон Светог Андреја Критског представља прави бисер црквене поезије. Девет песама тог канона састоје се од 250 тропара, што га чини најобимнијим каноном у православном богослужењу. Због тога и носи назив ”Велики канон”. Најважнија његова карактеристика јесте велики број библијских мотива које песник користи. Сваки од тропара, односно строфа овог великог спева, представља поетско тумачење неког од мноштва примера покајања који су расути у књигама Светог Писма, како Старог, тако и Новог Завета. Свети Андреј виртуозним песничким поступком, свако од искустава греха и покајања са страница Библије чини нашим унутрашњим, личним искуством. Канон Андреја Критског је један од елемената богослужења Четрдесетнице коме се у нашој црквеној традицији посвећује велика пажња. Својом садржином и позицијом у црквеном богослужењу он такав третман и заслужује. Посебно је важно подсетити на то да читање или певање Великог канона прати и метанисање, тј. клањање до земље присутних. Богонадахнута педагогија Отаца Цркве тиме нас руководи у нашем личном подвигу покајања и исправљања. На тај начин Црква, с једне стране образује код хришћана правилан став о нашем духовном стању, а са друге нас учи да сопственим подвигом и исправљањем привлачимо благодат Божију која нас очишћује од греха и приближава нас смислу нашег живота и постојања. Покајање је тако у пракси за православне хришћане неодвојиво повезано са искуством близине Божије (Уп. Мт 4, 17).
       
      *Центар или срце великопосних богослужења чини Литургија пређеосвећених дарова. Часни ђаконе, дивна је прилика да наше читаоце упознате са структуром и значајем овог дивног богослужења?
       
      На богослужбено искуство верних током Четрдесетнице снажан печат оставља Литургија Пређеосвећених Дарова. Пређеосвећена Литургија је чин причешћа Телом и Крвљу Христовом који су принети и освећени на претходној недељној Литургији, и који се за ову прилику чувају на посебном месту у Храму. Наиме, на уобичајеној Литургији Свети Дарови - хлеб и вино се приносе и освећују, а потом и деле вернима у причешћу као истинско Тело и Крв Христова. Како се током радних дана Четрдесетнице не служи Литургија због неспојивости поста (као потпуног уздржања од хране) и покајног расположења Четрдесетнице са радосним и празничним карактером Свете Литургије, Црква је установила да се ради утехе и духовне подршке у подвигу поста служи Пређеосвећена Литургија на којој се верни могу причестити. У Пређеосвећеној служби данас се може учествовати једино током периода Великог поста и то: средом и петком, током прва три дана Велике или Страсне седмице, и на поједине спомене светих као што су Младенци и Обретење главе Светог Јована Крститеља, када падну на неки од радних дана Четрдесетнице. Пређеосвећена има специфичну покајну и утешну климу, и искуство је које се не може лако пренети речима. Сачињена је из два дела. Први део чини вечерње богослужење, док у другом делу оно прераста у специфични чин причешћивања и веома подсећа на Божанствену Литургију. Карактеристично је то што је приликом служења ове вечерње Литургије сасвим јасно очувано древно изворно предање хришћанског поста као одсуства узимања сваког вида хране или пића пре вечери. Управо је ово прави и једини разлог због кога се ова литургија изворно служи предвече или послеподне. Притом, свако узимање хране пре ове службе представља нарушавање самог смисла ове Литургије, због чега се нпр. до најновијих времена чува древно предање да се на Пређеосвећеној литургији не причешћују мала деца. Током више последњих векова усталила се пракса да се по снисхођењу Пређеосвећена Литургија служи ујутро. У сваком случају, искуство Великог поста неодвојиво је од служења ове службе, и свим Вашим поштованим читаоцима препоручујемо да, у складу са могућностима, покушају да организују своје време тако да барем некад присуствују овом драгоценом литургијском догађају.
       
      *Од свих предивних химни и молитава за време свете Четрдесетнице, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста, а реч је о молитви Светог Јефрема Сирина. Можете ли да нам изложите тумачење ове надасве познате молитве, која поред молитвеног дела обилује педагошко-катихетским садржајем у погледу позива да се одрекнемо греха и ништавила, а да пригрлимо врлине?
       
      Већ смо више пута указали на очигледну чињеницу да је богослужбени живот током Свете Четрдесетнице обогаћен многим величанственим елементима. Један од таквих је и Молитва Светог Јефрема Сирина, великог сиријског богослова, песника и подвижника који је живео у IV веку. Ова кратка молитва представља један згуснути поетични вапај који свако од верних појединачно упућује Богу са жељом да му дарује истинско покајање. Читање ове молитве увек је скопчано са поклонима до земље, који се у Цркви од најранијих времена практикују током дана поста. Велики или земни поклони, карактеристично носе назив метаније, који је грчког порекла и дословно значи промену ума – преумљење тј. покајање. Метанија, чин падања на колена и дотицања земље главом и потом устајања, слика је нашег пада у грех али и, уз помоћ Божије благодати, нашег устајања из пропадљивости, те нашег уздизања покајењем као бићâ створених за божански и вечни живот. Молитва Светог Јефрема је тематски подељена на три дела. У првом делу од Бога молимо да од нас удаљи нечистог духа који нам се приближава кроз различите грехе, промашаје који нас удаљују од онога што је Божији план за нас. Као греси одностно страсти, које нас удаљују од Бога, овде су наведени лењост, униније, властољубље и празнословље. Потом, у другом делу, молимо Бога да нам дарује Свога Духа који је Дух сваке врлине и добра, међу којима Свети Јефрем у молитви наглашава целомудреност, смиреноумље, дуготрпљење и љубав. Кулминација молитве је када, у трећем делу од Бога молимо да нам дарује сагледавања сопствене грешности и, коначно, неосуђивања ближњих. Црква је изабрала ову богонадахнуту и смислом напрегнуту молитву Светог Јефрема да прати наше земне поклоне и устајања, да би нам указала на то да је покајање дар Божији, а да су греси нечиста дела која нас чине подложнима демонском утицају. 
       
      *Употреба Светога Писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете Четрдесетнице и она је заснована на два принципа: Удвостручено читање Псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књига Постања, Пророка Исаије и Прича Соломонових. Да ли овај богослужбени детаљ указује да смо позвани да и у својим личним (келејним) молитвама усрдније читамо Свето Писмо?
       
      Читаво наше богослужење представља величанствену грађевину складно сачињену од равномерно и смислено распоређених елемената. Отачки литургијски геније заснован на вековном искуству Цркве конструисао је систем православног богослужења тако да се у њему може видети равнотежа између различитих елемената. Тако су литургиолози с правом приметили да у свом идеалном облику православно богослужење поседује равнотежу између: библијске поезије (псалми и библијске песме) и химни црквених писаца, између светописамских читања и светоотачких и других беседа, између певања и читања, хвале и прозбе и сл. Нажалост, различити узроци довели су до тога да „рај православног богослужења” за многе вернике остане недоступан. Ипак, поједини његови елементи, као што су то читање Псалтира и уопште Светог Писма доступни су сваком вернику. Потребно је само мало напора да се у нашу свакодневицу укључи читање неколико глава Светог Писма. Тиме Реч Божија бива саставни део наших живота, а наши животи и животи наших ближњих бивају руковођени Речју Божијом. Другим речима, парафразирајући химне из Триода, нека наша тела гладују, а наше душе се госте Речју Божијом и Светим Тајнама током Великог Поста. У овоме је корен хришћанског живота и сваке врлине.
       
      *Драги оче ђаконе, која би била Ваша великопосна порука?
       
      У духу свега што смо до сада рекли у вези са Светом Четрдесетницом, моја порука како за наше читаоце, тако и за мене самог, јесте да се молимо Богу да нам дарује истинско покајање и усклађивање нашег живљења са Његовом светом вољом. Уједно, на овом путу покајања којим се крећемо током читавог нашег живота, препустимо се руковођењу вековним искуством Цркве. Тада ћемо бити сигурни да наш труд није узалудан, јер је проверен од многих који су тим путем прошли пре нас. Зато је богослужење у свој својој свеукупности изузетан и неупитни дар црквене педагогије. Издвајајмо сваки свој слободан тренутак, а потрудимо се и да ослобађамо време свога живота, ради учествовања у тој благодатној школи црквеног живљења. Чак и онда када нисмо у могућности да присуствујемо богослужењима у храму из било ког разлога, постоје различите могућности да испратимо богослужбени ритам Цркве. То можемо чинити на многе начине: било молитвом помоћу бројаница, читањем Псалтира, молитава и химни из Часослова или Молитвеника, или самосталним ишчитавањем и промишљањем химни из данас доступних превода Триода на наш савремени језик. Како се уверавамо, савремено друштво нам у појединим аспектима свог развоја ту може много помоћи, на пример својим технолошким достигнућима. Наиме, данас нам је доступно много тога што није било доступно хришћанима пре нас, тако да време свога живота можемо осветити и слушањем преноса богослужења уживо или неког снимка појања или читања. Нека сваки чин љубави према Богу и ближњима око кога се трудимо буде освећен и облагодаћен на неки од ових или сличних црквених начина. Вама и Вашим читаоцима желим да пучину поста препловите у миру и да сви у радости дочекамо и празник над празницима - Свесветло Васкрсење Христово.
       
      Разговор водио: 
      Катихета Бранислав Илић,
      сарадник Новина Српске Патријаршије
      Фото: Маринко Лаушевић
       
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ  (Стихира на Господи возвах сирне недеље)       СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ПРВИ ДЕО) - сабрани прилози    СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ДРУГИ ДЕО) - сабрани прилози   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ  (Стихира на Господи возвах сирне недеље)       СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ПРВИ ДЕО) - сабрани прилози    СВЕТА И ВЕЛИКА ЧЕТРДЕСЕТНИЦА - ВЕЛИКИ ПОСТ (ДРУГИ ДЕО) - сабрани прилози   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу преподобног Григорија Паламе, 28. марта 2021. године, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, на позив Црквене општине футошке, а у оквиру великопосног циклуса предавањâ, катихета Бранислав Илић одржао је предавање на тему „Свето Писмо и Велики постˮ.

       
      Дирљивим речима хришћанске љубави предавача је представио и поздравио протонамесник Игор Игњатов, секретар Црквене општине Футог.
       
       
      У свом уводном слову катихета Школе за дизајн Богдан Шупут у Новом Саду истакао је важност Светог Писма као књиге Цркве. „Свето Писмо није само књига, Свето Писмо је живот, на шта нас подсећа и свети апостол и еванђелист Јован Богослов рекавши да су речи Светога Писма дух и живот (Јов. 6, 63). Свето Писмо је ваистину књига која се чита животом, односно праксом истинског хришћанског етоса”, истакао је катихета Бранислав. „У Библији је све јединствено, једно објашњава друго, прво се испуњава у другом, а друго и прво се налази у нечем трећем. Ако испадне нека карика – доживљај и смисао ће бити нарушени”, наведено је у излагању.
       
       
      Говорећи о свештеној вези Светога Писма и Великог поста предавач је посебну пажњу посветио старозаветним чтенијима која чине неизоставни део великопосних богослужења. Поред тога, катихета Бранислав Илић је подробно казивао о великом значају Псалтира рекавши да је то „књига равна тонском дијапазону који даје врло прецизан тон нашем духовном животу”.
       
       
      Излагање је крунисано примерима угодника Божјих који су били, ваистину, живо – ходеће Еванђеље, светитељи који су својим животом актуализовали речи светог апостола Павла који громогласно узвикује: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!”(Фил. 4, 13).  

       
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...