Jump to content
Guest

Мирољуб Петровић код Амиџића у емисији! (video)

Rate this topic

Recommended Posts

пре 6 минута, Tumaralo. рече

A kad kaže "Ne znaš ko je Vukojica Sandić? Čoveče, pa gde ti živiš?!" Hahahah

Ako mu je to rekao.On je njega pitao kako bre ne znaš Tijanu Ajfon?Ej?Bitna osoba u pm.Droca silokonska koja se slika i kad njake u WC-u.Dno dna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znao sam i ranije sa drugog foruma da se drao i psovao lika sa tim sumporskim lopticama po avionu i aerodromu. Ovo sto je pisano za prebijanje roditelja od sledbenika nisam znao, to je uzas i pokazuje kakvo je nistavilo od coveka. Secam se da je terao ljude da prodaju nesto svoje, a on preko neke firme koju otvara u Izraelu vodi ih tamo na rad, obezbedjuje papire i sta sve jos treba. Naravno, kad firma i biznis prorade brzo ce im vratiti ulozen novac. Ne znam sta je bilo s tom pricom i da li je neko naseo. Nekom preko predavanja i intervjua, pogotovo od ranijih godina, odaje utisak pametnog, nacitanog, dobrog savetodavca. Forum je njegova ahilova peta gde se vidi kako komunicira sa neistomisljenicima. Hvala Bogu poslednjih godina ima foruma poput ovog koji ga raskrinkavaju. Svi opisi na ovoj temi i na preostale dve u pdfu licnosti i sekte su teske dijagnoze i surova istina iza kulisa. Sta drugo reci za coveka koji od terapije odvlaci bolesne ljude od raka da kupuju njegove mucke. Usao na sajt posle xy godina i kuka kako su onoj trovavici Sladjani Velkov zatvorili fb. Jasno je bilo da nudi ljudima neku losu supstancu kao izlecenje. Bilo je u medijima i mislim da je nesto i pokrenuto protiv nje. Pored svega toga, ta doticna se bavi gledanjem u Sunce. To je po Miroljubu prizivanje demona i otpadnistvo od biblijskih pravila, ali njega to ocigledno ne sputava da se druzi s njom. Tu se isto vidi njegova kontradiktornost i licemerje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moje iskustvo sa Miroljubom Petrovicem



Pozdrav svima, zovem se Damjan, 19 godina. Ovaj tekst ce biti duuugacak al nadam se da cete izvuci poentu I shvatiti nesto, tako da uzmite kokice, skinite se u bokserice ili skinite brus, zavalite se u fotelju I da krenemo :D
 

Pisem ovo  u nadi da cu osvestiti mlade ljude na nasim prostorima koji lutaju I jos nemaju formirane verske I politicke stavove. Ne zelim da kazem das u moji definitivni jer bogu hvala to je sada poslednja stvar kojom se bavim u svom zivotu.. Ovim stvarima sam se bavio u vreme kad Miroljub jos nije bio toliko lud koliko je danas i dok  nije postao internet celebrity

Pre nekoliko godina sam naisao na Miroljubova predavanja na internetu. Ceo zivot sam bio zainteresovan za religiju. Dete ili cak covek kome nesto u zivotu fali vrlo lako ce zalutati u ovaj svet,a sto se dublje u njega uplice, to se vise udaljava od normalnog zivota. Ovde ne govorim o izuzetcima  I pojedinacnim slucajevima nego o onome sto sam ja kroz iskustvo u ovoj prici doziveo kao opste pravilo..

U svoj toj nesreci uglavnom se pojavi neko ko ce te navesti da ides jos dublje, da istrazujes sto vise I onda pljunes na to sto si vec saznao ne bi li otisao u jos veci fanatizam. Primer takvog manipulatora je “dr” Miroljub Petrovic I sve sto  cu ovde reci je istina jer govorim iz srca, a na vama je hocete li me cuti. Hoce li se oni koji ga slusaju bar na trenutak odvojiti od svojih glava I procitati nesto drugacije od onoga na sta mogu da naidju na sajtovima poput creation6days.com ?

Sve informacije koje sam ovde podelio sa vama su tacne, nekima sam licno posvedocio, a neke cuo od ljudi koji su nekada bili njegovi najblizi saradnici.

Tekst je namenjen onima koji su sada Miroljubovi sledbenici, poslusali su sva predavanja, svakog dana posecuju forum, mole se bogu, zive na selu itd.  A ne shvataju da je sve to jedna velika varka.
Ljudi ja sam bio jedan od vas. On je bio u najmanju ruku moj guru, I sve sto bih cuo protiv tog coveka branio bih do poslednje kapi znoja.  Tek kasnije sam shvatio vec klise izreku da je za idealnu laz neophodna istina u odredjenoj meri. Miroljub je kreirao idealnu laz iz koje se mladi ljudi mogu tesko izvuci bez pomoci. Meni je uspelo, kao I nekim mojijm poznanicima I podelicu moju pricu sa vama.


Kao mlad decak sam shvatio da je pravoslavlje “odgovor” na sve moje zivotne probleme. Uopste ideja o Bogu, religiji pa I nacionalizmu i srpstvu I uopste smislu zivota je ono sto me je privlacilo I vadilo  iz monotonije monotonije, na neki nacin davalo mi je svrhu.

Uvek cete u vasoj generaciji prepoznati klinca koji je bio povucen, cutljiv, na momente prek, koji se trudi da bude sto bolji u skoli I pritom ima vec “formiran” verski I politicki stav. Mozda ste to bili vi.
To sam bio ja nakon razvoda roditelja, smrti blizih clanova porodice itd .  Pre toga sam kao svako drugo srecno dete koje se radovalo svakom danu, imalo male ciljeve koji su mu bili bitni I gledao sam da uzivam u tom detijstvu koje sam imao. Ali eto, splet okolnosti doveo je do toga da ja krenem da razmisljam o nekim stvarima za koje sam mislio da su “bitnije” I “vise”.
Nastavnici u skoli pravdaju to ponasanje I vole decu jer su “dobri djaci” iako ne vide da se iza toga krije dubok problem. Retko ko shvata da  asocijalnost, bez obzira koliko je dete "fino" iza sebe ima mnogo dublji problem I pricu nego klinac koji se pobio sa drugarom u dvoristu.
Ako je Miroljub za nesto bio u pravu, onda je to da su skole “debilane” no ne na nacin na koji on gleda na te stvari..


Imao sam jako malo prijatelja I to se ne bi moglo nazvati prijateljstvom. To je takodje uticalo da razvijem drustvenu anksioznost koje nisam ni bio svestan. Naravno da sam sa cudnim stavovima bio odbojan drustvu I to me je navodilo da ih ne volim, tacnije mrzim.
A pravoslavlje koje kaze da ce “dobri” ici u raj, a “losi” u pakao je ono sto je meni trebalo. Ja sam u svakom smislu bio primer dobrog, “poslusnog” deteta. Znaci ovi ostali koji nisu hteli da se druze sa mnom bili su “losi”. Odlicno.. na pravom sam putu.

Postajem pravoslavac, srpski decak u pravom smislu te reci bez najmanje doze sirovosti I povrsnosti. Voleo sam to, mislio sam da volim to, citao sam zitije svetih, isao u crkvu, trudio se da postim. Pritom bio ekstremno gojazan I molio se bogu da smrsam..
I naravno bio sam prvak u osudjivanju ljudi koji nisu ziveli po bolesnim fundamentalnim hriscanskim pravilima 

Malo pre toga, negde pred srednju skolu provaljujem coveka koji se zove Miroljub Petrovic. Tada jos uvek ozbiljan u svojim predavanjima o kreacionizmu, protiv evolucije, o Bibliji, Jevrejima itd. Miroljub je govorio o moralu, losim stvarima sa kojima se susrece savremeno drusto I tome slicno.
Ono sto ljude I danas fascinira kod Miroljuba koliko god ovih dana bio lud , je nacin na koji on iznosi stvari koje prvi put u zivotu cujete. Neku zanimljivost koju bi vam kum rekao na slavi, Miroljub bi rekao na takav nacin da bi vas zasmejao s jedne strane, a s druge ubedio koliko je u pravu I naterao vas da razmislite.

Ako citate brojnu literaturu o manipulaciji I tehnikama koje su npr. nacisti koristili naici cete na iste stvari  I Miroljubov nacin na koji prica, iznosi podatke, primeri koje daje je skolski primer toga. Sada sam gotovo ubedjen da tako nesto radi s namerom I da nije prirodno vest manipulator.
 Da  se razumemo u pitanju je covek sa mesijanskim kompleksom koji duboko veruje u sve sto prica ali kako mu prica vremenom ne pije vodu on postaje sve ludji. I zato danas imamo ovo ekstremno glupiranje po medijima, I drago mi je sto ga je pametan deo naseg naroda shvatio kao sprdnju. Jbg ovaj tekst je posvecen onima kojima se svidela Mikijeva prica.

Pogledao sam sva predavanja, trudio se na svaki nacin da ispostujem sve sto radi, sa nekim prijateljima koje sam upoznao preko interneta pokrenuo sam malu organizaciju koju sam isto vodio preko interneta.
Svrha je bila da se siri Miroljubov materjial, a nagrada osim “bozijeg blagoslova” bila je to sto ce Miroljub na svom debilnom forumu napisati “pozdrav za momke koji rade pametne stvari” I postaviti link ispod.

Povezao sam se sa jako puno ljudi I sva sreca pa sa svima nisam dosao u konktakt uzivo, oni sa kojima jesam su dan danas moji jako dobri ako ne I najbolji prijatelji koji sebe vide daleko od Miroljubove price. To su ljudi razlicitih generacija I sve nas spaja Miroljubova prica koja nam je unistila po nekoliko godina mladosti :D . Postoje I oni koji su zastali na putu izmedju neke druge I miroljubove sekte, pa sad pljuju miroljuba I brane svoju pricu I takvih sajtova imate na desetine .
Ja iznosim pricu iz ugla osobe koja je prosla kroz sve to I sada je ponovo u ovom normalnom “demonizovanom” svetu. 

Miroljub je covek koji nije pravoslavac, ako ga pitate da li jeste, odgovorice da jeste I dace definiciju “pravoslavlja” (onaj koji boga slavi na pravi nacin) time ce opravdati njegovu pricu kao pravoslavlje.
Da ne duzim previse jer nemam ambiicje da pisem knjigu, Miroljubovo pravoslavlje se protivi ikonama, svetcima, krstu, slavi, doslovno svemu sto ljudi povezuju sa pravoslavljem, da se ne zadrzavamo na tome jer o tome mozete naci bilo gde… guglajte.

Da stvar bude gora svi razlozi zasto se on protivi klasicnom pravoslavlju stvarno imaju logike ako za autoritet stavimo Bibliju.
Ja sam u ovu pricu isao pre svega razumom, iako je razlog za ulazak u pricu bio iracionalan.
Dakle po logici stvari, pravoslavlje koje imamo ne valja.. ali


Religija koju Miroljub propagira je nesto najslicnije mesijanskom judaizmu. Sve ove stvari o kojima pricam  (tipa mesijanski judaizam) – kucate na guglu npr: “mesijanski jevreji creation6days” i izaci ce vam dosta tekstova I miroljubovih stavova sa njegovog foruma . Tako se mozete sami uveriti sta on misli o ovim temama.

Ni jedna od ovih prica koje on propagira ne pije vodu, to cu pustiti vas da istrazite ako vas zanima jer su sve ove teme jako kompleksne. Ja sam im licno posvetio toliko vremena da sa ovako malo godina Bibliju znam u prste, stavise toliko sam daleko isao da sam za svaku glavu odslusao po neko domace ili strano predavanje na netu. Najveci bedak tu je sto sam ja pritom verovao u to, nisam bio cisti entuzijasta :D

Da skratim koliko mogu, vremenom mi ni to nije bilo dosta, shvatio sam da je I Miroljub daleko od onoga sto je “prava biblijska istina” pa sam otisao u jos ekstremnije vode povezao se sa jos ozbiljnijim ljudima koje to stvarno zanima I koji se bave time. Znaci ovi ljudi stvarno vole to sto rade I to do kraja podrzavam, pritom su skoro svi imali losa iskustva sa Miroljubom. Sa nekima sam razvio jako duboka prijateljstva.

Ovo ce verovatno ljudima biti najinteresantniji deo jer je licna stvar u pitanju. Evo nekih zanimljivih detalja iz zivota ovog coveka hahah

 Miroljub Petrovic je bio normalna osoba dok jednog lepog dana nije izazvao automobilsku nesrecu I ubio coveka… Nekako nije odgovarao, ali je osecao krivicu I to je bila udarna kapisla za njegovo “prosvetljenje”.

Sto se tice adventista (subotara) , nakon sto je ubio coveka I on je tragao. U medjuvremenu je pronasao adventiste I dan danas se nije odvojio od ucenja Elen.G.Vajt I na svom forumu banuje svakoga ko kaze da je ona lazni prorok (ako niste u tematici kao sto rekoh guglajte ljudi  )

Krstio se kod njih kao mladic I naravno licnost kakva je on ne moze bez spletki. Tamo je pravio razna s**** mislim da I o tome mozete pogledati na internetu pa je napustio crkvu I osnovao nekoliko godina kasnije u americi svoj Centar za prirodnjacke studije. 

Tamo je zavrsio adventisticki fakultet za medicinu, posle kod nas geologiju da bi kako kaze “mogao da  se rve sa ateistima”

Da na pomenem da kreacionizam ni u teoloskom a naravno ni u naucnom smislu nikako ne pije vodu.. Za vise ponavljam istrazite, citajte,ucite . Mada bih vam radije posavetovao da se bavite sobom I sta radite danas I sutra nego da se bavite ovim stvarima, al kad se vec bavite radite to kompletno do kraja.

Dolazi Mire u Srbiju, evo vec 20 godina ubedjen da smak sveta moze da se desi svakog trenutka. Sve do skoro je verovao da je samo Izrael sveta zemlja u koju se moze otici I biti spasen. Na sirotim Jevrejima se necu zadrzavati jer je dobar deo karijere posvetio njima, toboze velicanju jevrejskog naroda a zapravo samo stvaranju pogresne I cak ruzne slike. Radio je on konvezrziju na judaizam u beogradskoj sinagogi ali mu to nije poslo za rukom oko izraelskog drzavjanstva jer nisu oni glupi kao mi.

To je islo do te mere da je ubedjivao ljude iz Srbije, neki su cak davali ogroman novac, prodavali stanove ubejdeni da ce im on srediti stan u izraelu I da ce se tamo “spremati za poslednja vremena”.

Miroljub sad ne forisra toliko tu pricu, to ostavlja za one koji dodju do njegovog foruma. Cilj mu je sada da ulovi sto manje teoloski pismenu ekipu dok ne provale njegov forum.


Pitate se zasto ne forsira ? Pa zato sto vecina Srba iz takodje povrsnih razloga mrzi Jevreje I zna da ne bi prica pila vodu pa je cuva za one koji se dovoljno okuraze da krenu ozbiljno s njim.

Takodje ne pljuje aktuelnu vlast I saradjuje sa rezimskim novinama jer je utripovao da je srpski Zukorlic koji ce uvlacenjem u dupe da sredi beneficije za svoju zajednicu …


Sve bi to bilo cak I prihvatljivo da njegova prica nije potpuna laz I teoloska manipulacija.


NA sve to svaki stav koji Miroljub zastupa u praksi ne postuje, osim sto se skoro preselio na selo al je I to slabo posto je 90% vremena u Beogradu, posvecen saradnji sa Informerom, Happy-jem I ekipom  

Deca o kojoj prica : Cerka nema ispod 110 kg, zivi u gradu I druzi se sa najvecim sponzorusama, zdrava ishrana i socijalni krug nema sta .. . Stvarno ne osudjuem ove stvari ali osudjejem mazanje ociju ljudima.
 Licno saosecam sa njegovom porodicom I zbog toga im necu pisati imena I slati linkove ali mi se mozete javiti ako ne verujete da je ista od ovoga istina.

Sin mu je klasican lik koji bleji za kompom 24/7, igra igrice I ne izlazi iz sobe.
Prijatelji koji su bili kod Miroljuba kuci kazu da se svojoj porodici koja ga po njegovim recima  “razocarava” obraca najgorim mogucim recima. Tipa “j*** li ti mamu debilsku” , “kurvo p**** ti materina” itd.
Covek je pun mrznje pre svega za svoju porodicu a onda I citav svet oko sebe.

Zena zivi odvojeno od njega na drugom spratu I tako je bilo sve dok nije otisao na selo. Sada ne znam sta se desava ali verovatno je neka slicna prica. Dakle zive potpuno odvojeno, ali zvanicno su u braku.

Jedino sto postuje su “zakoni zdravlja” koji su baj d vej  potpuno pogresni jer znamo koliko je ta ishrana (ne) pravilna.  .

Evo jedan smesan I banalan primer covek govori da ide da spava zalaskom sunca, a videcete odgovore na njegovom forumu svaki dan do ponoci, nekad I do 1 2 ujutru ..  Bleji covek na kompu ne mozemo mu suditi.

Meni je sve ovo prilicno je nebitno ali ljude ocigledno najvise pogodi kada cuju kako zivi neko koga smatraju guruom.

Ovakvi likovi nisu retkost po svetu, pogotovo Americi gde je protestantizam najrasprostranjeniji. Al za Srbiju je on ocito novost, jer taj vid manipulacije jos nije pokusavan kod nas.
Adventisti I svedoci pokusavaju tako nesto kod nas da postignu ali rade to na “americki nacin” prica je prilagodjena tom mentalitetu. Dok je cika Miroljub svoju pricu prilagodio pravoslavlju, srpstvu, nacionalizmu itd. Jer je narod ovde vecinski takav.
Po sablonu, “aj da mu ovo zazvuci logicno, za ostalo  lako cemo ;)

Ima million anegdota s Miroljubom :D I ljudima koji su radili s njim aj da podelim nesto cega se secam. Bili su u nekoj crkvi jer je Miroljub izvacario popa da drzi predavanje tamo (iako su vecina njegovih predavanja bila u adventistickim crkvama) .
Stane on pored ikone device Marije I kaze “j*** kol’ke sise ima ova, moze sve da nas podoji” 
Nema on postovanja ni za sta sto se ne poklapa sa njegovim stavovima, a najopusteniji je logicno s ljudima za koje misli da su mu bliski..
Jas am jos bio duboko religiozan kada sam shvatio da je covek manipulator, ali sam otisao I dalje od njegove price, vise prema judaizmu (to su duge price pokopane gomilom teoloskih argumenata i nema potrebe zadrzavati se tu ako nekog bas zanima moze da me kontaktira mada kazem to je poslednje sto me sada zanima u zivotu  ) 
Tu sam shvatio da treba vise preispitati sebe I tu osnovnu ideju za koju si se vezao pa tek onda ici dublje. Pitanja poput : Zasto sam uopste postao religiozan ? Zasto sam neke dogme prihvatio bez prakticnog dokaza ? Zasto sam verovao ljudskim iskustvima kao da su u pitanju argumenti ? Ima li filozofskih dokaza da postoji Bog ? Zasto je to uopste bitno? Itd. Itd.

U svakom slucaju sada sam tu gde jesam a to je van svake religiozne price, imam veliki drustveni krug, uspesan sam u stvarima koje radim I jednom recju uzivam u urbanom I slobodnom zivotu. Demoni kidaju brale... Medjutim sve ovo mi je pomoglo da se izgradim kao licnost I pomognem sebi da resim neke probleme koji su mi Iz ove perspektive smesni. Radio sam na sebi I shvatio da problem nije u okolini vec u meni I da nema tog boga osim mene koji to treba da resi.
 Ovo pisem kako bi vam pokazao pre svega istinu o ovom liku. Sa druge strane da bi nekima skratio stvarno trnovit put kojim sam ja isao. Nisam naveo probleme sa kojima sam se susreo u svojoj okolini imajuci onakve stavove ali mislim da mozete da ih zamislite. To najvise traga ostavlja na psihu I imao sam posla sa resavanjem toga. Generalno ako si ti ubedjen da je nesto sto radis greh, a pritom je u pitanju skroz normalna stvar, time sebe sjebavas, a pritom osudjejes druge koji to rade. Ako njih ne sjebavas bar ih teras da se lose osecaju. Sva sreca pa te normalni ljudi odmah deklarisu kao sektasa I kraj price 

Ono sto je meni najvaznije I najteze za preneti, zivot koji sada zivim je toliko ispunjen I dobar da je to neopisivo. Promenio sam se psiho-fizicki, kada bi samo poslao slike (a zelim da budem anoniman) ostali biste sokirani samo pred fizickom razlikom. Najveca promena se desila iznutra.
 Imam prijatelje koji su prosli kroz pricu I sada su jako srecni I zele da pomognu onima koji prolaze kroz isto. Ovo stvarno jeste ozbiljna prica jer jedan ludi sektas pokusava da sjebe mlade ljude koji ce mozda tek u starosti, a mozda I nikad nece shvatiti na koje su ludilo bacilli mladost.
Eto nadam se da se kada ode nikada vise necemo susresti sa nekim kao sto je Miroljub Petrovic I da sam ovim tekstom dao doprinos njegovom razotkrivanju..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Жељко рече

Ok sad si judaista ili si agnostik ili ateista?

Или си само до прошле године био јудаиста?

Каже човек да је сада далеко од религије, што се није чудити, после искуства са овим хохштаплером...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nas par desetina je od starta gubilo živce i vrijeme pokušavajući da objasnimo da čovjek ne da nije Pravoslavac, nego da nije ni adventista (jer su ga šutnuli zbog malverzacija), a ni klasičan jevrej (što reče ovaj dečko, nisu ni oni toliko glupi), međutim, to nije izgleda pilo vodu kod jednog dijela naših popova i crkvenih vlasti, jer je bio "dobar" zato što ih je mazao po ušima i pričao priče koje ovi vole da čuju (sve je masonska zavjera, novi svjetski poredak, sve je u vlasti demona, čekamo ruskog cara - političkog mesiju, nacionalizam itd itd itd).

I evo šta je proizvod njihovog blagoslova i puštanja jednog klasičnog psihopate da drži predavanja po manastirima, parohijama, i (o Gospode...) čak na udarnom terminu u crkvenim medijima (Svetigora).

Pitanje je samo hoćemo li se ikad opametiti?

Share this post


Link to post
Share on other sites

"zivot koji sada zivim je toliko ispunjen I dobar da je to neopisivo."

Врати се ти брате Микију па покушај поново. :) (Шала са покушајем поуке.)

У сваком случају ако је истинита прича, хвала ти. Ако није опет хвала јер је вјероватно близу истинитих прича сектом обманутих несрећника.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Evgenik рече

Nas par desetina je od starta gubilo živce i vrijeme pokušavajući da objasnimo da čovjek ne da nije Pravoslavac, nego da nije ni adventista (jer su ga šutnuli zbog malverzacija), a ni klasičan jevrej

Да, он је, по веровањима, нека мешавина адвентисте и старозаветног зилотског јудаисте. Са Православљем нема ама баш никакве везе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 52 минута, Evgenik рече

Nas par desetina je od starta gubilo živce i vrijeme pokušavajući da objasnimo da čovjek ne da nije Pravoslavac, nego da nije ni adventista (jer su ga šutnuli zbog malverzacija), a ni klasičan jevrej (što reče ovaj dečko, nisu ni oni toliko glupi), međutim, to nije izgleda pilo vodu kod jednog dijela naših popova i crkvenih vlasti, jer je bio "dobar" zato što ih je mazao po ušima i pričao priče koje ovi vole da čuju (sve je masonska zavjera, novi svjetski poredak, sve je u vlasti demona, čekamo ruskog cara - političkog mesiju, nacionalizam itd itd itd).

I evo šta je proizvod njihovog blagoslova i puštanja jednog klasičnog psihopate da drži predavanja po manastirima, parohijama, i (o Gospode...) čak na udarnom terminu u crkvenim medijima (Svetigora).

Pitanje je samo hoćemo li se ikad opametiti?

Da čak smo se suočavali i na ovom forumu, da penimo bespotrebno i da uzmemo kokice ili kikirikiu u ruke i posmatramo sa strane.

Ipak bolje vruć ili hladan nego bljutav.

Rekoh već pre 10 godina nazove me jedan poznanik, družio se samnom često u to vreme i kaže: Ma idem u izrael da mi žena pere noge kako je bog zapovedio...

Ja shvatih, to ovaj dečko potvrđuje, neki su kaže i prodavali stanove da finasiraju sve to...

Međutim problem je u tome što je moja ličnost slaba za ukazivanje, nama treba sam Bog da se javi sa neba i tada bi sumnjali.

Pravoslavce pridobija sa time da je Isus ustvari judejac a da je Hrišćanstvo nastalo posle Isusa i da Hrišćani nemaju veze sa izvornim Isusom.

Nešto tako se da videti i u najnovijem američkom ostvrenju u filmu Koliba.

Sve u svemu, tragedija je velika a mislim i da nije slučajna, pogotovo što je neko moćniji u Srbiji provalio da mladi u Hrišćanstvo ulaze iz tradicije i osećanja pripadanju identiteta dvoglavog orla Srskog naroda i hoće da tim mladima unište Put u Bogospoznaji.

Jedan od takvih je i Kluding na ovom forumu, on se uvel uhvati za mlade ljude koji još nisu utvrđeni u Put ali veruju svojim Srpskim Očevima koji su im Put u amanet i ostavili.

Tako da ne bi rizikovao dalje da moja ličnost lupa ja bi zastao ovde.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Ромејац
      Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана

      Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем.
      Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе утицале су на њену одлуку да се придружи оцу и брату, што је и учинила. Навикавање на герилски начин живота и адаптирање на војничко устројство није ишло глатко. Све препреке и зидове Мара је пребродила вољом и упорношћу. У новом друштву дочекала је и избијање Првог балканског рата. Распоређена је у четнички одред Дринске дивизије под командом војводе Војислава Танкосића.
      Мара је ватрено крштење имала у борби код Младог Нагоричана октобра 1912. године. Овај бој код Куманова одредио је дефинитивно исходиште Првог балканског рата у српску корист. У чувеном оружаном окршају код Куманова учествовао је и сам Марин брат, који је био мање среће. Ненадокнадив губитак драгог лица побудио је у Мари жељу за осветом. У ослободилачким ратовима које је водила Србија од 1912. до 1918. године, Мара Петровић је ратовала уз остале четнике, међу којима су били и Живана Терзић и војвода Драгутин Јовановић Луне. Међу најзначајнијим биткама у којима се Мара борила била је она на Гази Баби код Скопља. У средњовековну српску престоницу ушла је са својим четама уздигнутог чела, поносна и понесена дотад извојеваним победама.
      И у Другом балканском рату Мара је узела учешћа. О томе је имала да посведочи: „Рат са Бугарима. И ту сам учествовала у свим борбама... На Бат планини, Говедарнику, Овчем Пољу, Кратову и Страцину. Ту сам изгубила доста верних другова и задобила прву рану. У груди. Пренели ме у Скопље у болницу... Са каквим страхом и зебњом сам чекала да прездравим. Само да ме не забораве. Једва сам чекала да се с новом снагом ставим пред непријатеља...”
      У Великом рату Мара је била задужена за чување војног објекта. Позвана је са страже и саопштено јој је да неко треба да преплива Дрину и извиди непријатељски положај. У друштву двојице војника кренула је на извршење задатка. Непоћудну Дрину су препливали и закорачили на непријатељску територију. Повратак у логор био је опаснији. Њено двоје сапутника удавило се у реци дивље снаге. После вишечасовног пушкарења, у полумртвом стању, вратила се чети. По успешно обављеној мисији, војвода Луне предложио ју је за орден Карађорђеве звезде са мачевима.
      На Гучеву је задобила чак седам рана. Овога пута завршила је у Нишу. Одмах по оздрављењу обукла је војничку униформу. Са Моравском дивизијом 1915. се повлачила, прешавши Албанију.
      До отварања Македонског фронта Мара је стекла подофицирски чин. И на овом ратишту учествује у бројним борбама. Ту је заслужила официрски чин, ретко признање за жену. Добила је задатак да испита противничку армију, њено бројно, оружано и морално стање. Ради мање сумњивости одређено је да се такав задатак повери жени.
      Одабрана је управо Мара комита, која се одвикла од женске улоге и ношње. По успешно обављеном послу жива и неозлеђена вратила се својој јединици. На Солунском фронту Мара комита рањена је други пут у Великом рату. Пребачена је најпре у Воден, а потом у Бизерту. У солунској болници су јој затим, 1917. године ампутирали ногу и тако јој, према њеним речима, запечатили живот.
      За беспримерну храброст и неизмерне услуге учињене српству, резервни потпоручник Мара Петровић награђена је са чак дванаест одликовања, колико је укупно задобила и рана. По ослобођењу Мара је заборављена, занемарена, оптерећена стигмом инвалидитета и сама тежила дистанцирању од трауматичне прошлости. Дане и ноћи проводила је у једној просторији од само неколико квадрата. Сивило Марине приватности било је омеђено једним гвозденим креветом, столом и расклиматаном столицом. На њу је пао мрачни застор заборава који се подиже тек након стогодишњице.
      Милош М. Дамјановић – Косовска Митровица
       
      Политика Online - Заборављена хероина Великог рата
      WWW.POLITIKA.RS Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова...  
    • By Логос
      У овој епизоди емисије “Косметска кандила“ доносимо други дио разговора са свједоком памћења тешких времена за наш народ на Косову и Метохији, Иваном-Иљом Петровић.   Звучни запис емисије   “Све што се догађало у то вријеме пролазило је кроз манастирске порте. Српска православна Црква била је стуб око којег се окупљао народ. Црква је најзаслужнија институција за то што је и ово мало људи остало да живи на Косову и Метохији, и о томе није довољно речено. Цркве су биле мјеста и сусрета и преговора, и радости и туге. Нико не може да умањи улогу Цркве, коју је имала у то вријеме и има и данас, као једну национално значајну ствар“-прича Ивана.   Она се сјећа како су у то вријеме на сваком кораку лежали остаци некада велелепних здања као једна страшна опомена.   “Наша драма није се завршила потписивањем Кумановског споразума, она је тек тада, на неки начин, почела. Тек тада почињу да се дешавају страшне ствари, као што су убиство жетелаца у Старом грацком, линчовање професора Грађевинског факултета Драгослава Башића у центру Приштине, напади, отмице…“   Ивана, која је у то вријеме, радила новинарски посао у Мултинационалној бригади ,,Центар“ КФОР-а каже да све док се сваком убијеном не буде знало гробно мјесто и на који начин је страдао, док њихове душе не нађу мир, мјеста причи о суживоту нема, све је то само политичка прича.   “Мртви имају право на опијело и да их њихови ближњи знају да ли да их помињу као живе или као упокојене. Јер по свједочењу оних који су изгубили своје ближње, најтужнији су када дођу задушнице јер не знају да ли да пале свијећу за живе или мртве. То је оно што је наболније. Жртве су оне које треба ставити на прво мјесто, јер до сада је акценат био на злочинцима“-каже Ивана Петровић.     Ивана је говорила и о својој најбољој пројатељици покојној Марији Гаврић чији подвиг се јако ријетко среће а која је, такође, тих година дала велики допринос на Косову и Метохији.     Извор: Радио Светигора
    • By Логос
      Ивана-Иља Петровић: “Ми треба да ставимо жртве на прво мјесто а не злочинце. Бојим се да нећемо сазнати тајну коју су сакрили многи извјештаји.  Бодљикаве жице око манастира и мјеста у којима су се Срби усудили да остану давале су утисак једног концентрационог логора. Човјек из Грачанице није знао шта се дешава у Лапљем селу од кога га дијели неколико километара. На сваком кораку лежали су остаци велелепних црквених здања као страшне опомене и велика туга“- Ивана Петровић.   Звучни запис емисије   Новинар Ивана-Иља Петровић говорила је за емисију ,,Косметска канидила“ о својим сјећањима на Косово и Метохију прије рата, у вријеме док је у Приштини студирала књижевност, за вријеме рата, када је радила у Уједињеним нацијама али и послератним дешавањима, приватним затворима, трговини органима и много чему другом.   Ивана љубав према Косову и Метохији носи из раног дјетињства јер је њен дједа по мајци био Косовац, зато сматра повратком коријенима своју жељу да упише студије књижевности у Приштини. У вријеме ратних страдања на позив свог крштеног кума новинара Живојина Ракочевића, заједно са њим покреће новине ,,Глас југа“. Прича нам како је за длаку избјегла да се нађе међу путницима у аутобусу који је разнијет у Ливадицама 16. фебруара 2001. године.   ,,Тај период од 1996.-1999. године је био једна ужасна психолошка припрема за оно што ће се догодити 1999. године“-каже Ивана.     Други дио разговора са Иваном Петровић вашој пажњи препуручујемо у нашој нареној емисији ,,Кометска кандила“ у суботу 7. марта 2020. године.     Извор: Радио Светигора
    • By Логос
      Демократија је друштвено уређење у ком власт потиче од народа, народ је извршава, и служи његовим интересима. Била би то једна општија, уџбеничка, дефиниција демократије, инспирисана речима које је 1863. године изговорио Абрахам Линколн у Гетисбургу: „government of the people, by the people, for the people“. Међутим, у стварности се много тога подводи под овај појам, управо зато што се демократија остварује на најразноврсније начине, те тако његов садржај заправо зависи од интерпретације демократског идеала у конкретном друштву.     Али ма како да је у практичној примени извитоперен, чини се да појам демократије никако не губи позитивну конотацију. Као што Черчил рече: „Нико се не претвара да је демократија савршена (…) Заиста, демократија је најгори облик уређења државе ако изузмемо све остале.“ Пуна је недостатака, али је најбоља опција коју имамо. Стога већина модерних друштава и инситутуција тежи да се окити епитетом „демократски“ и тиме себи обезбеди неоспориви кредибилитет.   „Да бисмо неки режим сматрали демократским, у њему морају бити заштићена права индивидуа и мањина – другим речима, мора бити гарантована слобода његових грађана.“ Нажалост, демократија, чију окосницу представља поштовање људских права и слобода, ретко кад је апсолутно остваривана. Чак ни у древној Атини која је изнедрила, демократија се није тицала свих људи, него само ограниченог слоја друштва. О свему су одлучивали носиоци грађанских права – слободни пунолетни мушкарци Атињани, од оца и мајке Атињана, док хиљаде жена, деце, досељеника и робова нису учествовали у политичком животу града. У директној, античкој демократији, за разлику од модерне посредничке, није било ни политичких партија за које би људи гласали на изборима, већ би се грађани сами окупљали, гласали о некој измени и потом враћали свакодневним обавезама.   Чини се да је једини изузетак представљало античко позориште, институција која је у почетку имала религијски, али је временом стекла и снажан друштвени карактер. Наиме, Аристотел је писао да нам се у позоришту ствари предочавају делањем, а не приповедањем. Сартровским језиком речено оно што позориште може, а остале уметничке форме не могу, или бар не у тој мери, јесте да ангажује.   О Дионисијевим светковинама у Атини, представе су могли да прате сви. Истини за вољу, робови су долазили у пратњи господара, жене нису ишле са мужевима него су седеле у последњим редовима, али ипак ником није био ограничен приступ овој психагогији. А античко позориште је то заиста и било, вођење, неговање и оплемењивање људских душа (од гр. ψυχή-душа и αγωγία-вођење), а не пука разонода, како се данас та реч употребљава. Кроз позориште су гледаоци увођени у неку „другачију стварност“, различиту од свакодневног живота, која их је трајно преображавала. Трагедију су сматрали поводом за дубока преиситивања и доживљаје, а Аристотел таква осећања које трагедија избацује из дубина наших подсвести назива катарзом. Једини дакле простор и време где се демократија заиста остваривала у пракси било је позориште, у ком су сви, без разлике, макар на кратко били слободни и имали једнак приступ уздизању ума и душе. Тај степен истинске демократије се ретко остваривао у људском друштву. Усудићемо се да кажемо да се у најпотпунијем облику поновио само у хришћанском богослужењу, или чак да је било његова праслика.   У цркви, на богослужењу, сав сабрани народ, без обзира на узраст, пол, друштвени положај, имовинско стање, расну или националну припадност, и на било коју разлику која може постојати међу људима, једним срцем узводи своје душе ка Богу. У богoслужењу par excellence – Светој евхаристији, сједињује се у једно Тело Његово и у целости улази у „другачију стварност“, истиниту и аутентичну. Свака разлика престаје да буде узрок поделе и преображава се у лепоту богатства творевине. Свако има исто право на молитву, док га љубав ограничава у угрожавању другога и његовог права.   Свакако да се овај идеални поредак међу људима не може остварити у оквирима историје. Он постоји као блесак, као што је истинска демократија у Атини постојала само у позоришту. Јавља се у оним тренуцима када есхатон изађе у сусрет историји, да би нам показао шта нас очекује и за шта треба да се припремамо. А ту припрему вршимо сада и овде, покушавајући да остваримо есхатолошку задатост у највећој могућој мери, како у Цркви као историјској институцији у коју су хришћани организовани, тако и шире у друштву.   Демократија је, као уређење које се заснива на поштовању права и слобода сваког грађанина у мери у којој њихово остваривање не угрожава права и слободе другога, заиста позитивни идеал коме треба да тежи свако друштво. Није достојно човека и његове величине ниједно друштво које гази или занемарује његову слободу. А хришћани су, као они који живе ту слободу у црквеном богослужењу, тога можда најсвеснији. „Логика евхаристијске теологије захтева постојање демократске државе“, јер су хришћани, сједињени у различитости, позвани да преобразе свет, а тој мисији је најкомплементарније друштво засновано на демократским вредностима и принципима.   У последње време смо сведоци призора који се ретко среће. Грађани Црне Горе се неуморно, већ више од два месеца, окупљају у литије, тражећи од државе да поштује демократска начела и да уважава вољу народа. Окупљају се под ведрим небом где им улица даје услове привременог укидања свих хијерархијских разлика и баријера међу људима. Слободан фамилијарно-улични контакт међу људима не зна ни за какву дистанцу међу њима. Међутим, нису окупљени као случајна, аморфна маса, него као литија, која освешћује њихов ход. Литија, која потиче из старогрчких богослужбених процесија, добила је свој хришћански смисао када су крајем 4. века мошти светитеља у саборном ходу пренете из Свете Софије Цариградске у 13 километара удаљену цркву апостола Томе. Друштвени карактер јој је дао Свети Јован Златоусти позивајући верни народ да се окупља на јавним местима да би певајући псалме надгласали аријанце.   Ни данашње „лице са улице“ није појединац у реци случајно сабраних људи. Оно је свесна личност која се у богослужбеном ходу креће ка бољем друштву, док је улица, налик на простор грчког театра, организована као простор заједништва. Сједињени у чину трагедије, антички гледаоци, као и глумци, губе свакодневну свест о себи и увиђајући грехе ликова на начин на који никада нису у стању да сагледају своје, долазе до прочишћења. Литијска шетња као катарзични корак напред и још дубље, у себе, отвара управо такав покрет, покрет ослобађања од конвеционалних норми. Актуелност литијских шетњи стога није локалног карактера. Иако су чврсто укорењене у наш животни простор, оне су ван нашег времена. Те литије су по свом духу дубоко универзалне, способне да комуницирају и са онима изван пригодног круга у коме су настале. Нису те литије покушај клерикализације друштва и његовог повратка у „мрачни Средњи век“. Оне су хор из античке драме који изражава вољу народа. Полазе из јединог простора истинске слободе – из црквеног богослужења, и крећу се ка друштву у настојању да га оплемене. Оне се не могу окарактерисати као израз великосрпске националистичке пропаганде само зато што тај простор слободе институционално припада Српској православној цркви. Не могу служити ни утврђењу црногорске нације, јер њихов извор није у прошлости, него у будућности. Њени учесници – народ Црне Горе, се хамлетовски налази између два света. Један је овоземаљски свет у коме је све неизвесно, неодређено и несигурно, у коме убице имају осмех на лицу. Други је свет из кога долази Дух, у који је Хамлету било дато да баци један поглед, и у коме је све извесно, сигурно, одређено и дефинисано. Баш зато што су богослужбени покрет, укорењен „у свету Духа“, у есхатону, литије не губе на својој снази. Уколико своје тежиште преместе у било шта историјско, престаће као што све у историји пролази, не постигавши никакав преображај и не оставивши суштинског трага.   У својој књизи Узбудљиво позориште Владимир Јевтовић пише да небо изнад Епидауруса током представе постаје саставни део архитектуре самог театра. Небо као снажно огледало појачава значења и утиске током представе. Над свим краљевима и боговима из трагедија је небо као врхунски владар коме су сви подређени. Понеки поветарац доживљава се као одговор неба на збивања на тлу. Тај ветар у Епидаурусу, сличан звуку жице из Чеховљевог Вишњика, делује као „знак ниоткуда“ који нагло шири простор у коме се радња представе догађа и даје друге димензије радњи и ликовима. Тај ефекат такође помаже „просветљавању“, схватању смисла.   Грчко позориште је рачунало са природом, са народом. Оно је на врло успешан начин одговарало на потребу људи да реше битна егзистенцијална питања, да се искупе сви на једном месту и да, под једнаким условима за све, поделе искуство које је деловало катарзично и уједначавајуће. Свест о свом Полису, о домаћем огњишту, о владајућим етичким вредностима, чинила је суштину колективног бића. Можда је ово у Црној Гори само генерална проба пред судбоносни корак који ће нас одвести даље у иницирању промена, у простор слободе која je блесaк вечности у пролазном свету.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг инфо
      У суботу 22. фебруара 2020. године, у Чешком народном дому у Загребу, одржана је манифестација под називом "Причај ми на свом језику" у орагинизацији Координације вијећа и представника националних мањина Града Загреба.
      Полазници дјечијег хора Црквене општине загребачке, под вођством проф. Олене Циглењак, учестовали су на овој манифестацији, која се већ шести пут одржава поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара.
      Учесници програма били су и ученици босанског, чешког, мађарског, македонског, пољског и украјинског језика и културе града Загреба,као и ученици албанског језика и културе из Велике Горице, те посебни гости из Удруге глухослијепих особа града Загреба.
      Својом пјесмом, глумом, рецитацијом и прочитаним текстовима, дјеца су указала на важност учења матерњег језика као и развијања свијести о култури и традицији народа којем припадају.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...