Jump to content
Данче*

Николић и Илић оснивају нову странку

Оцени ову тему

Recommended Posts

Velimir-Ilic-Tomislav-Nikolic-890x395-696x309.png

Томислав Николић је одлучио да се кандидује за још један мандат. Поред тога, према изворима блиским Председнику, на терену ради на оснивању нове опозиционе странке која ће се звати Изворни СНС или Напред Србијо.

Постоји могућност да неколико посланика у Скупштини Србије из редова СНС приђе Томиславу Николићу и да оснују посланички клуб. Томислав Николић није добио за своју кандидатуру подршку СНС а ни место премијера које је тражио у случају да се Вучић кандидује за председника Србије у име СНС.

Спекулише се из извора блиских Николићу да су у току преговори о евентуалној подршци Вучићу на председничким изборима. Но како за сада ствари стоје мали су изгледи да Николић подржи Вучића јер су његови захтеви за место премијера и председника СНС по мишљењу Вучића али и врха СНС претерани и нереални.

Томислав Николић стога, као актуелни председник, настоји да још за свог мандата оснује странку од незадовољног дела  СНС-а али и других политичара попут Велимира Илића који већ наступа као неформални портпарол председника Николића.

видовдан.орг

http://patriot.rs/nikolic-i-ilic-osnivaju-novu-stranku/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо разговор са катихетом Браниславом Илићем. Разговор је реализован у оквиру Јутарњег програма Радио-Беседе 13. Маја 2019. Лета Господњег.   
          Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа.О Светом Владици Василију и његовом животу, о правилном разумевању светитеља и чуда у Цркви говорио је катихета Бранислав Илић.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од obi-wan,
      Дан је леп, а ја сам се запутио због опела једном парохијанину, једно сат возом од куће.
      Човек је имао педесет година, умро је нагло, од можданог удара. Причам с његовим зетом, а много су се дружили. Каже ми да покојник никад није ишао код лекара и ништа му није фалило. Само је последњих неколико недеља због ове ситуације са епидемијом био под стресом. Повукао се у кућу, нигде није излазио. И ето - одједном.
      Испаде да је и он жртва Короне, само некако из одбитка.
      И то овде у Холандији, где ипак људе плаше пет мање него у Србији...
      Успут срећем мало људи, возови скоро празни, станице пусте. Један црнпурасти са конзервом фанте у руци гледа ме забезекнут. Ја у мантији, раскопчао мантил па се види дрвени крст који иначе носим по граду да ме не замене са неким муслиманским верским радником.
      Гледа ме човек, сав се избечио. Мислим, ко зна шта му је. Нисам ипак толико чудан за Амстердам.
      А онда он поче да се крсти. Креће ла мени.
      Ма рудиментарном енглеском понавља ми "Ја сам православан. Ја сам православан. Етиопљанин".
      Ни не помишљам да га терам да ми изложи Символ вере да проверим ниво православности, смешкам му се благосиљам из даљине.
      Он ми приђе, рукујемо се, а онда се сети оних метар и по обавезне раздаљине о којој нас из звучника на станици мало мало подсећају и повуче се корак уназад .
      Смешка се и говори ми да је и њему Васкрс сад у недељу. И понавља да је православан. Наилази његов воз,у супротном смеру од мог. Одлази, маше ми са врата из воза и понавља "Ја сам православан".
      Долази мој воз и ја настављам на сахрану индиректне жртве Короне. Гледам земљу коју тешко да ћу икад моћи да доживљавам као своју, али сам јој захвалан због тога што могу да служим литургију за Васкрс. Истина са ограничењем, али биће нас тридесетак, а после ћемо да продужимо с причешћем, па докле буде људи. Није лако организовати групе, ради и сајт и фејсбук и телефон.
      Не питах онога где ће он на литургију. Не служе ни овде сви православни са народом.
      И размишљам о томе како сам заправо срео једног сународника, скоро рођака. И како смо ето и он и ја странци у овој земљи. А онда се сетим да сам се и у земљи у којој сам рођен и до скора живео - често осећао као странац. Поготово бих се сад у свим полицијским мерама осећао у Србији као тотални заробљени странац. Као хришћанин заправо и јесам. Странац у свакој земљи.
      Хвала Богу да то сад постаје тако огољено. Да се руши илузија о разливености Цркве у народу. Граница ипак постоји. Праве је они споља. Они који иако су и крштени - нису Црква. Не желе то да буду. Видимо и како.
      Иако смо то теолошки знали сад је потпуно видљиво и не само код нас. Нема православних земаља и православног народа. Постоји Народ Божији и они остали. Постоји и мисија али она не може ићи у бескрајном прилагођавању осталима. Није свако прилагођавање павловско. Постоји граница.
      "Ја сам православан". Тако се изјашњавало и 85% грађана Србије. Чиста идила. А сад мржња на Цркву долази можда не баш у толиком проценту, али у знатном. Поново су поносно дигли главу и "православни атеисти".
      А и унутар Цркве је велико комешање. Бог сва искушења даје не да бисмо пропали, него да бисмо ојачали и усмерили се на прави начин. Можда ће после свега овога ствари постати јасније. А Црква јача. Не нужно у бројном и економском погледу.

      https://www.facebook.com/dakon.ilic/posts/10222466837128067
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Милан Николић (1952–2020) био је један од најобразованијих свештеника у граду Нишу. Након свршене богословије, желећи да студира и да изађе у сусрет изазовима друштвених наука, као и другим изазовима везаним за социјално и педагошко служење, уписао је и успешно завршио студије социологије. Почео је да постиже резултате на плану друштвених истраживања, али је у једном животном тренутку схватио да жели целокупан свој живот и рад да посвети својој цркви.     Након рукоположења 1996. године и постављања на место пароха у Лесковцу, имао је благослов и поверење Његове светости Патријарха Иринеја, тада Епископа нишког, да интелектуалним радом допринесе активностима цркве. У време када још није била уведена верска настава у школама. грађани Лесковца могли су да стекну најверодостојније хришћанско образовање, јер се отац Милан, подржавајући и организујући у томе и друге свештенике, редовно обраћао вернима преко локалних медија. У начину на који је он, онда као лесковачки парох, повезивао градске медије, градске институције и цркву, показали су се најбољи плодови његовог образовања, као и одговарајућег умећа комуникације коју и касније примењивао у својој служби. Лесковац је и данас познат по живој катихетској и мисионарској активности својих свештеника, на темељима које је у значајној мери пре више од две деценије покренуо у том граду отац Милан Николић.   Доласком на место пароха у Нишкој Бањи 1999. године отпочео је други период у његовом животу, уједно и једна другачија врста образовања, духовног образовања, стеченог кроз искуство пастира који се на свестран начин посвећује својој служби. Учио је у томе од најбољих духовника, пре свих од знаменитог игумана Илије, који је у то време служио у околини Ниша, а након свог одласка из ових крајева своју бројну духовну децу усмеравао да се обрате њему. Отац Милан је својим трудом привукао пажњу многих, од учених студената теологије до простих боготражитеља и намерника из народа. Ова пажња и љубав којом су му људи узвраћали остала је приметна и након његовог умировљења, све до последњег дана његовог живота, имајући у виду начин на који су му се обраћали и интересовали се за њега.   Врата његовог дома била су отворена за све. Он је са својом породицом, госпођом Добрилом и децом Данијелом и Далибором, двадесет четири сата дневно служио својим парохијанима. Свако ко је имао потребу да буде саслушан, да му буде пружена рука, могао је да се обрати оцу Милану, да уђе у његов дом и да добије све што му је потребно, од духовне до материјалне подршке, разговора, савета, исповести и молитве. Сву пажњу народа који му је долазио он је преусмеравао ка Богу. Свакодневно је, нетипично за парохијског свештеника, читао велики број молитвословља за здравље људима који су му долазили с многих страна, никада не прихватајући заслуге ни похвале за то, чак ни после живих духовних посведочења којима је Господ на те молитве одговарао.   Није се његова пастирска служба само на томе задржала. Још је као парох у Нишкој Бањи предузео велики труд на обнови једне од цркава у својој парохији, Храма Светих архангела у Првој Кутини. Обилазећи Брзи Брод, још једно од многољудних насеља његове парохије на периферији Ниша, које није имало своју цркву, уверио се у многе невоље с којима су се становници овог места суочавали, од социјалних до духовних. Отац Милан је својим снагама, без икакве подршке општинских и градских власти, само на основу добовољних прилога истакнутих појединаца и верног народа, подигао у овом насељу велелепни Храм Света три јерарха у средњовековном градитељском стилу, мукотрпно се трудећи наредних година на свему што је било потребно да би се тај објекат легализовао. Након увођења редовних богослужења у овој изузетно значајној задужбини јула 2011. године, Његова светост Патријарх Иринеј поставио је оца Милана на место старешине и првог пароха брзобродског. Отац Милан је са још већим интензитетом развио свој пастирски рад и служење, организујући читаво ово нишко насеље око цркве, окупљајући народ свих узраста и покрећући важне грађанске иницијативе. На старом црквишту у близини локалитета Медијана подигао је крст и после више од пола века обновио литију на празник Светог пророка Јеремије, везујући за живот цркве локалне пољопривреднике, који су овом светитељу и раније указивали част народним светковинама.   Био је један од ретких нишких свештеник који је свесрдно подржавао рад Центра за црквене студије, удружења научних истраживача из Ниша који изучавају православну традицију, дајући своје прилоге и присуствујући на свим значајнијим манифестацијама ове установе. То показује да отац Милан ни у старијим годинама није заборавио своју младалачку посвећеност науци и светоотачкој литератури, о чему сведочи и његово последње предавање које је, у присуству великог броја својих поштовалаца, одржао у Светосавском дому Саборне цркве у Нишу, марта 2017. Од Његовог преосвештенства Епископа г. Теодосија је протојереј Милан Николић добио и највише свештеничко звање протојереја-ставрофора, са правом ношења напрсног крста.   Ивица Живковић     Извор: Епархија нишка
    • Од Иван Ц.,
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...